Борба, 19. 01. 1993., стр. 4
ДНЕВНИК
БОРБА УТОРАК 19. 1. 1993.
5
У рату или избеглешнтву: дкелхна Грбавнцје ових дана
СУТРА ЈЕ Ј0Ч! ЈЕДАН У НИЗУ „ИСТОРИЈСКИХ ДАТУМА“
>
Ф010: А. СТАНКОВИЋ
Мавке Клавим
дописник „Борбг“ из Брисела
По ко зна каји пут од избијања рата, југословенска криза се налази пред још једним „историјским“ или
„судбинским датумом“.
Сутра, наиме, истиче неколико значајних рокова. Истиче, прво, рок у којем је лидер босанских Срба, Радован Караџић обећао да ће потписати мировни план или поднети 0оставку. Истиче, затим, и ултиматум који је Савет министара Европске заједнице истим поводом упутио, с једне стране, босанским Србима, а с друге Србији и Црној Гори, претећи им „тоталном међународном изолацијом“ за случај да њихови лидери пропусте да искористе свој „несумњив утицај“, на „безусловно прихватање" мировног плана за Босну и Херцеговину. Мере „тоталне изолације“ су у припреми, а заседање Политичког комитета 25, који би у првој инстанци о њима одлучивао, заказано је управо за 20. јануар.
Како тренутно стоје ствари, истог би се дана пред Саветом безбедности УН могао наћи нацрт резолуције о војним мерама за обезбеђивање „зоне забрањеног лета“ над Босном. Рок за њено усвајање, истина, не постоји, али постоји бојазан да би даље одуговлачење подрило кредибилитет светске организације и уверљивост претњи којима је међународна заједница последњих недеља покушала да утиче на главне актере босанске кризе.
Коначно, 20. јануара истиче и „рок трајања“ старе америчке администрације, односно у Ваштингтону се инаугурише нова, Клинтонова, чији највиши представници нису протеклих месеци и недеља имали пуно лепих речи за досадашња америчка и европска „оклевања“ и „колебања“ да се „одлучијим економским и војним притском на српско руководство, замстави дивљачка политика убијања, силовања и етничког нитићења“ (речи Ворена Крис-
тофера, који ће од сутра бити
нови државни секретар САД), из чега би, логично, требало да следи како ће нова администрација мање „оклевати“ и бити спремнија на „одлучне“ мере и потезе.
Досадашња искуства са понашањем актера југословенске драме на „судбинским раскршкима“, не остављају много простора нади и оптимизму. У таквим су приликама, по правилу, они бирали најгори пут, због чега су и стигли докле су стигли. Ништа успешнији, међутим, у сличним ситуацијама нису били ни спољни фактори кризе, пре свега ЕЗ и САД. И они су, наиме, на „судбинским раскршкима“, по правилу, бирали лошији пут, па су неки датуми постали „историјски“ управо по њиховим промашајима, Докази: 4. новембар 1991. (одустајање од Карингтоновог пројекта решења кризе); 16. децембар 1991. (расписивање фамозног „конкурса“ за признање независности југословенских република), па и непризнавањем – Македоније, супротно закључцима Бадентерове комисије); 6. април 1992. (признање Босне и Херцеговине без чврстих гаранција | одбрану њене суверености)... Најчешће европско објашњење, или оправдање, за ове и остале промашаје, гласи да је од почетка рата у бившој Југославији међународна заједница принуђена да бира између „лоших путева“ свог анга-
"жовања, односно да „добрих
путева“ — није ни било. До-
каз: недоумице у погледу путе- _
ва који воде са овог најновијег раскршћа, пред којим су сеи сукобљене стране и међународна заједница нашли уочи новог „историјског датума“, 20. јануара.
Претпоставка је, наравно, да би прихватање мировног плана Венса и Овена значило да се са поменутог „раскршћа“ креће „добрим путем“. Многи, међутим, нису у то сигурни. Апсурдност ситуације је, упозоравају, у томе што стварна неизвесност и ризици почињу са прихватањем мировног плана, а не са његовим одбијањем! 2
О томе сведочи и питање које је Венсу и Овену постављено још на презентацији њиховог мировног плана, почетком јануара у Женеви: „Шта ако сукобљене стране прихвате ваш мировни план2“ Копредседници тада нису одговорили, али је, у међувремену, изгледа, Венс припремио свој одговор. Све су, наиме, упорније гласине да 75-годишњи бивши амерички државни секретар, намерава да се повуче из женевског мировног процеса. Неки то доводе у везу са проценом да би права искушења почела тек са прихватањем његовог мировног плана.
Хрватска присваја делове Босне
Бон. — Хрватска Влада'користи мировни план из Женеве за анексију босанских области, саопштило је јуче Немачко дру-
штво за угрожене народе у Гетингену. Друштво је телеграм с“
таквим упозорењем упутило немачком канцелару Хелмуту Колу, захтевајући од њега да искористи „утицај који има код хрватског председника Фрање Туђмана“, како би се заустави-
ли такви поступци.
„Немачка Влада, након што је изнудила признање Хрватске, не може скрштених руху посматрати како та сада слободна земља несметано присваја делове суседне државе Босне. То је отимање територија“, каже се у телеграму Колу.
НА РАТИШТИМА БиХ у
Бањалука. — Муслиманске снаге су јуче дејствовале из правца Градачца против коридора из Семберије према Босанској Крајини, док је артиљерија из Хрватске у више наврата бомбардовала српска села у коридору — Обудовац, Лончаре, Доњи Жабар и Марково поље. Из самог Орашја, према информацијама Прес центра Првог крајишког корпуса из Бањалуке, хрватска артиљерија је углавном тукла по делу коридора око Брчког.
Према Агенцији СРНА јуче од 10. до 13. часова на Брчко и околину отварана је снажна артиљеријска ватра из Гуње и Рајева — села са хрватске територије. Муслиманске формације нападале су јуче и на подручју
У ИНТЕРВЈУУ „ФИГАРОУ"
По Србима и Срби „V стилу“ Ираке
Париз. — Хрватски председник Фрањо Туђман затражио је јуче од западних савезника да бомбардују српске положаје у Босни, „у стилу“ Ирака, уколико Срби не прихвате међународни мировни план. „Сто четрдесет борбених авиона било би довољно да се бомбардују војни циљеви, баш као што је учињено у Ираку“, изјавио је Туђман у интервјуу париском листу „Фигаро“. ·
„Тачно се зна где су српске касарне, ракете и аеродроми“, рекао је „Напад на ове војне циљеве био би довољан. Било би, чак, ефикасније напасти овакве циљеве у Србији и фабрике оружја у којима се производе ракете. Европа и САД морају предузети и чврсте мере ради окончања сукоба“.“
Туђман је још рекао да би, уколико се не заустави рату БиХ, и друге земље могле би-
- ти увучене у сукобе. Он је на-
гласио опасност од претварања конфликта у сукоб између Запада и исламских земаља. Илуструјући обим сукоба, Туђ-
_ Настављени сукоби.
Добоја, Маглаја, Теслића, Озрена и Влашића. Сви напади су одбијени, а линије фронта се нису померале. На Добој је пало 10 пројектила. Жртава није било.
Агенција СРНА, позивајући се на српске војне изворе, janља да су муслиманске снаге јуче око подне отвориле јаку артиљеријску ватру на Илиџу, Хаџиће и болницу у Блажују.
Атенција наводи да српске јединице повремено одговарају на муслиманске нападе. Нема вести о евентуалним жртвама.
Радио Босне и Херцеговине у јучерашњим вестима оптужује српске јединице да настављају артиљеријске нападе на Сарајево. Ни радио не наводи податке о жртвама.
ман је рекао да се на српској страни боре руски добровољци и да неколико муслиманских земаља активно подржа-
_ ва Муслимане у Босни.
„Са своје стране, Муслимани немају куд. Они желе да наставе рат по сваку цену, у форми светог исламског рата", рекао је Туђман. По њего-
вим речима, Хрватима прети
оно што је назвао муслиманским аспирацијама да створе исламску државу у Босни. „Босанци нису фундаменталисти у смислу шиита. Али, они заговарају Босну као исламску државу са муслиманском већином. Има око хиљаду муџахедина из Пакистана, Ирана, Судана, Либије у Босни... Све те земље помажу Босни, дајући новац и оружје. Видели смо иранске авионе који покушавају да у Босну допреме оружје под маском хуманитарне помоћи“ — рекао је "хрватски председник у интервјуу француском „Фигароу“. Војгер
Муслимани за рат — до краја
Загреб. — Говорећи прексиноћ на сједници Главног одбора ХДЗ у Загребу, предјседник Хрватске Фрањо Туђман је осврћући се на, како је рекао, муслиманско— хрватски спор, указао да је „муслиманско вођство оријентирано да води рат до краја“, а да Хрватска жели мир. Муслимани, додао је, предлажу унитарну, грађанску државу, рачунајући с мајоритетом, што за Хрвате није прихватљиво.
Туђман је, такође, упозорио да ће Хрватска устрајати на ус-
постави правног поретка на пијелом свом територију, а пропадне ли мировни план да то учини уз помоћ УН, онда ће то урадити својом „енергичном акцијом“. Туђман је, између осталог, рекао да је у Барањи насељено око 20.000 Срба из западне Славоније, у том контексту, споменуо ранији приједлог око добровољног пресељавања становништва и понудио „останак свима који то желе“, а да они који Хрватску не сматрају својом домовином „могу преселити“. Танјуг
САОПШТЕЊЕ ХВО 0 СУКОБУ СА МУСЛИМАНИМА Код Горњег Вакуфа убијено 12
Хрвата
Београд. — У досадашњим сукбима са муслиманским
формацијама у Горњем Ваку- -
фу погинуло је 12 Хрвата, а више од 40 је рањено, јавио је јуче Хрватски радио.
Тај радио наводи да су многе хрватске породичне куће и привредни објекти срушени и запаљени и да су после ноћаш-
њих провокација, муслиманске снаге јуче ујутро кренуле „у јаке нападе на постројбе Хрватског вијећа обране и хрватска насеља“.
Хрватски радио додаје да Муслимани „настоје заузети доминантне положаје и овладати прометницама, а хрватски народ приеилно иселити .
OVO UV
„је етар че еден дина Би
ан.
варира пињатсваи се Сл
> i