Борба, 19. 01. 1993., стр. 5

о и

БОРБА УТОРАК 19. 1. 1993.

ФРАЊО ТУЂМАН НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА ШТАМПУ

Нормализације

Стабилног мира на Балкану и у југоисточној Европи

_ неће бити док се не успоставе нормални односи између

Хрватске и Србије односно њихове Југославије, рекао је између осталог, на јучерашњој конференцији за новинаре др Фрањо Туђман и истакао да се залаже да та два најстарија народа на овом простору, народа са својим сопственим идентитетима, успоставе мирно ријешење политичких проблема.

О томе је било ријечи и у Женеви кроз нацрт приједлога споразума између Србије односно СРЈ и Хрватске, који претпоставља међусобно меЂђународно признавање и поступак нормализације даљњих односа с мирним ријешавањем свих проблема од Книна до Барање — рекао је предсједник Хрватске. — А, и Ћосићи Милошевић су то и потврдили и рекли да они немају територијалних претензија према Хрватској.

Од политичког ријешавања постојећих проблема, којег су и у Београду све више свијесни, овиси да ли ће се у Хрватској почети проводити сви задаци мировних снага УН, што је увјет за даљње продужење мандата УНПРОФОР-а, истакао је Туђман.

— Ми ћемо и даље водити

такву политику да избјегнемо и кап крви, али нећемо трпијети у недоглед окупацију хрватских територија. Може бити ријечи о продужавању мандата УНПРОФОР-а у Хрватској само ако почне дјелотворније проводити своје задаће, за што је и међународна заједница.

Предсједник Хрватске је напоменуо да и у Хрватској и у међународној јавности има неких гласова да најприје противника треба одлучно поразити, а тек онда с њим сјести за преговарачки стол. Међутим, додао је, како Хрватска то не може војно извести, и када се зна да је хрватски народ у БиХ једва успио спасити хрватска подручја у БиХ да она не би „шапатом пала“, онда смо за то да треба уложити све напоре да дође до мирног ријешења.

Истичући да је за нормализацију односа између Србије и Хрватске, Туђман је рекао да љубави између те двије држа-

_ ве неће још дуго бити, али да

је могућа успостава нормалних односа за што се примјер може наћи и у односима између Француске и Њемачке које су у повјести водиле четири рата.

Упитан да коментире неке новинарске констатације да ће се Хрватска политика удаљава од муслиманске и приближава српској страни, др Фрањо туђман је одговорио да не зна на чему се могу извући такви закључци. Поновио је затим већ познати однос Хрватске према међународном признању БиХ, те нагласио:

— Хрватско руководство је за сурадњу са Муслиманима, али за такву која ће осигурати и опстанак хрватског народа у БиХ. Нереално је очекивати да Муслимани и Хрвати само сурађују с ратним циљевима, јер

би то само продужило рат, већ_

треба водити рачуна и о оста-

ХЕРБЕРТ ОКУН И ПИТЕР ХОЛ, 0 МАПАМА У БиХ

Босна се мора

Женева. — Мировни преговори 0 Босни Херцеговини у Женеви требало би да се наставе у четвртак или петак, мада се датум не може фиксирати док

се не сачека одлука Скупшти- .

не Републике Српске и потом још 48 сати, колико је од подношења захтева потребно да комитет УН за санкције одобри летове са територије СР Југославије. То су на јучерашњој конференцији за новинаре у палати нација у Женеви саопштили политички саветници двојице копредседника женевске конференције, амбасадори Херберт Окун и Питер Хол.

Амбасадор Окун је оценио да је циљ предлога уставних принципа и мапе БиХ, који су изнели копредседници Венс и Овен, да се расцепкана Босна састави и представља јединствену државу састављену из

провинција, али веома децен-

трализовану.

Он је прецизирао да су Срби пре рата имали око 60 одсто територије, ратом су стекли 70, а предлогом мапе БиХ добијају 43 одсто. По његовом мишљењу, тај простор одговара бројном стању Срба у БиХ и „одговор је на етничко чишћење“. A

Признајући да су Срби тиме незадовољни и да им је основна примедба да су у великом броју размештени изван ма-

тичних провинција, Окун је

понудио лаконски одговор; „Босна и није обликована према етничким критеријумима“. Сложивши се да би такав размештај могао временом да се изроди у озбиљан проблем, Окун је ипак кривицу пребацио на оне, како је рекао, који су Босну признали.

Окунов колега амбасадор Хол објаснио је да усвајање уставних принципа не значи готов устав. О томе ће се преговара-

ст

и без љубави

лим значајкама међусобних односа.

Запитан о томе како је Изетбеговић могао одбити захтијев ХВО Херцег-Босне да се све војне снаге на хрватским подручјима БиХ ставе под команду Главног стожера ХВО, па и оне муслиманске, како би се избјегли међусобни сукоби, Туђман је узвратио да то треба питати Алију Изетбеговића. Додао је, потом, да је занимљиво да то Изетбеговић одбија кад је Хрватска заједница Херцег-Босна у БиХ предложила, уз то, да се и све јединице ХВО ставе под муслиманско водство, односно водство Армије БиХ, „како их они зову“, тамо гдје би Муслимани требали имати своја подручја, провинције. Очито, да је ријеч о неприхваћању равноправних односа, децидирано је коментирао предсједник Туђман, додајући да је и у Загребу поновио свој апел Изетбеговићу и Бобану да усагласе свој отпор агресији али, очито, тога још нема — додао је.

Туђман верује да ће српска страна потписати Женевски споразум, с обзиром да је међународна заједница дала ултиматум: или мирнодопски план или ће доћи до интервенције. ]

Замољен да коментира вијести из. Книна о томе да је тамо проглашена мобилизација, одговорио је да је то вјеројатно повезано са српским превирањима, догађајима у БиХ, па и Београду. Али, будући да су се Милошевић и Ћосић оградили од Караџићевих одбијања потписивања Женевског споразума, то је порука и книнским коловођама да требају одустати од сепаратистичких

„тежњи, рекао је Туђман. А, ка-

ко су ти и у сукобу с тежњама самог народа, желе изазвати неспокојство и напетост, али неће им ништа преостати него да се помире с реалношћу или да оду из тих крајева — рекао је на овој пресс-конференцији др Фрањо Туђман. Г. Тојен

ти, без наметања решења, већ у жељи да се помогне да три народа живе заједно.

Сарадници копредседника Венса и Овена јасно су предочили да ни у преговорима о мапама неће бити дозвољено да се, попут расправа о уставу, игра на карту „држава у држави“. Све што се три народа договоре, копредседници ће прихватити, нагласили су Окун и Хол, наговештавајући да ће ситуација још дуго бити нестабилна, чак и ако се три стране међусобно сагласе и потпишу сва документа. | Танјуг

АНДРЕЈ КОЗИРЈЕВ У МОСКОВСКОМ ЛИСТУ „ИЗВЕСТИЈА“ | Српско „да“ искључује интервенцију

Москва. — Постоје шансе за мирно регулисање кризе у Босни, али услов за то је да Скупштина Српске Републике Босне и Хер-. цеговине прихвати договор постигнут у Женеви — суштина је, интервјуа министра иностраних послова Русије Андреја Козирјева московском листу „Известија“, који овај лист објављује у да-

нашњем броју.

Козирјев је рекао да „уколико реализам победи, и Срби дају позитиван одговор, одлука о примени силе једва да би могла бити актуелна“. Уколико се мировни план одбаци, што Андреј Козирјев није изузео као могућност, „питање о међународном ме-

шању ће се поставити“.

Андреј Козирјев је рекао да је руски председник Борис Јељцин „изванредно упућен у југословенски досије“ и „пажљиво прати ситуацију“. Ни једна важна одлука о том питању не доноси се

без његовог одобрења — изјавио је Андреј Козирјев.

Танјуг

ДАНАС СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Кере Бањалука. — Крајишници, у то нема сумње вјерују Караџићу, и судећи по најновијим изјавама појединих парламентараца пред данашње засједање скупштине, махом се престројавају ка миру и женевском „папиру“ о девет уставних рјешења о БиХ. Посланик из Приједора Срђо Срдић вели да ће „прихватити одлуку 'већине“, његов колега из Дрвара Војин Бупало додаје како ће „Скупштина прихватити приједлоге Венса и Овена“.

— Пристанак Караџипла није противан коначном циљу пуној државности Срба у бившој БиХ — каже Лантелија Миловановић, посланик Скупштине из Босанске Градишке. — Караџићево условно „да“ схватио сам као мало дужи, али у исто вријеме мање болан пут ка истом циљу. Не сумњам да ће Скупштина дати подршку Караџићу:

Нема сумње у то да озбиљност ситуације у којој су се нашли Срби, тежина политичке одговорности и снажан међународни притисак диктирају разложно резоновање умјесто јуначења.

Тако, на примјер, потпредсједник Парламента РС др Милован Миланогић каже да у цијелој овој ствари треба бити истрајан разуман и досљедан, али са доста слуха за могуће у датом тренутку. „Политика је увијек била вештина остварења могућег, а не да се према циљу иде пречицом и кроз муљ“, истиче Милановић, са којим се у потпуности слаже и посланик из Новог Града Момир Гаковвић који ће свој глас дати и Женеви и Караџићу. ii

— Изненађује ме став Венса и Овена који пријетњама покушавају да изнуде од нас оно што нам не одговара у потпу-

Према информацијама из ка-

бинета предсједника Републи- |

ке Црне Горе, Момир Булатовић неће присуствовати Скупштини Републике Српске, на којој ће се расправљати о спо-

ВЛАДО ВУКОВИЋ

Oko коридоре бити полуште

— Треба раздвојити преговоре о мапама будућих провинција од разговора о уставним принципима, јер је њима утврђено да смо ми конститутивни народ и да, према томе, нико неће одлучивати у наше име изјавио је Владо Вуковић, помоћник министра одбране у Влади Републике Српске. Истичући да уставни принципи, које је условно прихватио др Караџић, предвиђају консензус у даљим преговорима о значајним питањима као

БИЛ КЛИНТОН

име уз Корашиле

ности. Али, ако је наставак преговора у интересу српског народа, онда их не треба пргкидати — говори Срђо Срдић, посланик из Приједора.

Војин Буцало из Дрвара очекује мучну и дуготрајну дискусију, али сматра да ће његове колеге подржати женевска документа.

— Лично мислим да уставне принципе треба усвојити мада .они не омогућавају сва државотоворна права Србима. Међутим, сматрам да је у наставку преговора могуће постићи и максимум наших захтјева — каже Буцало.

У Босанској Градишки јавно се огласила група грађана која подржава с" Караџићев став. „Све је у реду што је Караџић прихватио, треба- се политички борити и за коридор који нам је нужан, каже угоститељ Милан Бјелајац а Петар Бабић банкарски радник из Босанске Градишке додаје: „Ако се сада, на основу ових прего воре, може обезбиједити нимум уставног суверенитгта и веза између Крајина и Срг: је, Караџић је у потпуности успио и треба подржати оно што је он условно прихватио у Женеви“. И Ненад Балабан из трговачког предузећа „Поткозарје“ подржава Караџића и додаје да је нужно обезбећење коридора кроз Семберију за СРЈ. „Караџић“ је изабрао прави пут“ кажу босанскоградишки пензионери Милутин чупић, Перо Марић, те професори Јово Ђукић, Ђуро Веселиновић и Лазо Баврлић.

За многе Крајишнике оптимистички дјелује чињенипа да Конференција у Женеви чека одлуку српског Парламегта што у извјесном смислу загчи прећутно признање сре државе у БиХ. га. Париз

вић не путује на Пале

разуму из Женеве. Предселник Булатовић није имао намјеру да иде на Пале, али није ни добио било чији позив због којег би промијенио одлуку B.B.

неће Виа

што су судство, полиција, монета, Вуковић је за Радио Републике Српске изјавио ла ће највећи број ових функција бити изван домашаја цевтралне власти.

— Коридори су, међутим, кључно питање и ту нема попуштања без обзра на жртве. До сада смо ми, у политичком смислу, крчили пут Хрватима, који су то вјешто користили, па је вријеме да мијењамо тактику — закључио је Вуковић.

танјут

Интервенција није добра идеја

Њујорк. — Новоизабрани амерички председник Бил Клинтон изјаснио се против слања војних трупа на просторе бивше Југославије, наглашавајући да предност даје политичким преговорима, јавља Ројтер.

У интервјуу часопису „Њусвик“ Клинтон је рекао да „треба наставити са подстицањем мировних предлога и одржавањем што је могуће више људи у животу“. Клинтон је, међутим, „наклоњен, оштријој акцији, не само због ужасних ствари које су почињене, већ зато што су рађене у име ет-

ничког чишћења, идеје којој Запад и Уједињене нације у целини морају да се успротиBe“. Клинтон је даље рекао да ни један председник (САД) не би требало да одбацује могућност употребе војне силе, али је нагласио: „Полазећи од онога што ми је данас познато, мислим да то није добра идеја“. У сваком случају САД не би смеле да интервенишу у бившој Југославији јенострано, закључио је Бил Клинтон који сутра замењује Џорџа Буша у Белој кући. Ћанђут