Борба, 27. 01. 1993., стр. 3
aa
БОРБА СРЕДА 27. 1. 1993,
ТРИ ОДГОВОРА ВИТАЛИЈА ЧУРКИНА ЗА „БОРБУ“
Ћуво Билбија
дописник „Борбе“ из Москве
Русија високо оцењује уздржаност и уравнотеженост коју су, поводом хрватске агресије на Крајину, показале Југославија и Србија и уверена је да чињеница да су се обратиле Савету безбедности, а не оружју, сведочи о
конструктивности њихове позиције HO ЊИХОВОЈ заин- |
тересованости да се југо-криза разреши мирним, поли-
тичким средствима.
Изговарајући ово, заменик руског министра иностраних послова Виталиј Чуркин, човек у чијим рукама је „москов-_ ско кормило југо-кризе“, истовремено је апеловао на Београд да исто осећање одговорности пред историјом, и исту оријентацију на мир демонстрира и надаље. Чуркин је, иначе, уочи јучерашње посете Загребу, и разговора који га чекају, за „Борбу“ одговорио на три питања.
5: Какав је стварни циљ Вашег одласка у Загреб и разговора који су, очито, договорени преко ноћи2
Ч: Разлог посете Загребу је, претпостављам, више него очигледан, а циљ је да се и са наше стране учини све могуће како ситуација не би исклизнула са политичких колосека, да се обезбеди продужење же-
ФРАЊО ТУЂМАН
невског процеса, и да оно што је досад постигнуто, не буде -девалвирано или, чак, анулирано. Б: Да ли су ваша претња санцкијама и против Хрватске и оно што је председник Јељцин прексиноћ рекао о различитим гледањима Москве и Вашингтона на ситуацију „око Ирака и Југославије“ али до захлађивања од„носа Русије са Западом2
4: Нипошто. Веома смо задовољни реакцијом Запада на. напад хрватске армије на територије под заштитом Уједињених нација. Опет сам имао контакте ca амбасадорима Данске и Немачке и задовољан сам и резултатима тих разговора. Реакција Немачке на нашу позицију била је бржа и суштински се поклопила са нашим гледањима. Разговор
са данским амбасадором, чија земља тренутно председава у ЕЗ, такође ме уверио да Русија и Западна Европа могу и желе да конструктивно сарађују у трагању за политичким решењем кризе на тлу бивше Југославије. . Б: Како гледате на опасност из-
бијања општег хрватско-српског конфликта, уколико Уједињене нације ипак не буду у стању да заштите крајишке Србе и обезбеде политичко-преговарачко решење конфликта чији расплет тек следи2
- 4: Избијање таквог сукоба зна-
чило би да је дошло до ванредно опасног развоја ситуације. Хрватско-крајишки конфликт је потенцијално изванредно експлозиван управо зато што може директно да води таквом заплету и ризику. Стога, још једном понављам да је изузетно значајно што су југославија и Србија реаговале уравнотежено и уздржано.
Разоружавање Срба па повлачење
Београд. — Хрватски председник Фрањо Туђман условио је јуче повлачење хрватских снага са подручја Крајине разоружањем Срба, јавља Хрватски радио. |
„Наша војска напустиће подручја, која је ослободила у тим акцијама у складу с тиме како ће српске паравојне снаге. бити разоружане и како ће предати оружје које су одузели
из скалишта под контролом мировних снага, а цијело подручје осигураваће хрватске редарствене снаге“, изајвио је Туђман.
Овакав став хрватски је председник образложио на следећи начин и „у данашњим околностима, послије резолуције Вијећа сигурности УН, снаге унутарњих послова и Хрватска војска добили су за-
Чуркин планске у Загребу
Москва. — Руски шеф дипломатије Андреј Козирев оптужио је
јуче Хрватску да је предузела „провокативне акције“, јавља АГ-. Атенција истовремено преноси информацију руске агенције
Итартас да ће заменик руског министра иностраних послова Ви- -
талиј Чуркин данас отпутовати у Загреб, где ће се сусрести са хрватским председником Фрањом Туђманом са којим ће разго-
варати у погоршању ситуације у Хрватској.
Митеран телефонивао Турлеану
Париз. — Француски председник Франсоа Митеран одлучно је позвао хрватског председника Фрању Туђмана да гарантује безбедност француским војницима — припадницима мировних снага УН у Хрватској, изјавио је јуче Митеранов представник за штампу. Како преносе агенције председник Митеран је синоћ телефонирао Туђману након што су два француска војника погинула и три рањена за време артиљеријског дуела хрватских и српских снага у Крајини. ; Вест о Митерановом позиву Туђману објављена је у тренутку кад се све више повећава нерасположење јавности због погибије двојице војнике и након што је Француска саопштила да шаље ескадру од осам ратних бродова у Јадран.
даћу да осигурају подручја која-2у досад била под окупацијомл српских паравојних снага“. говатски председник, међутимтни речју не спомиње да се ради о агресији на територији под заштитом Уједињених нација, нити чињеницу да су Срби узели тешко наоружање из складишта тек пошто је у силовитом нападу артиљеријом и тенковима хрватска страна стекла предност, убијајући при томе, осим лако наоружаних припадника специјалне крајинске полиције, више стотине цивила у српским селима.
На потезу су Уједињене нације, ту јест Савет безбедности, чију "последњу резолуцију хрватско вођство оваквим тумачењима очито игнорише.
Релапсаинја уз вино после напади ка срлехе положаје; Хрватени војници у Запру
Книн. — Хрватска и даље напада јужна подручја Крајине, а најјачи притисци усмјерени су према Карину и Обровцу. Међутим, снаге РСК успјеле су да стабилизују линију фронта према Обровцу код села Јасеница и на правцу Новиград Смилчић — село Земуник Горњи, изјавио је на јучерашњој конференцији за новина ре одржаној у Книну министар одбране РСК Стојан Шпановић. Он је подсјетио да је Хрватска 22. јануара, након припрема и „одобрења са стране", напала југ Крајине са јаким снагама, које су касније појачане, па је тренутно на том дијелу фронта ангажовано најмање 15 хрватских бригада, око 100 тенкова и већи број артиљеријских оруђа, која дејствују уз подршку топовњача с мора.
Министар Шпановић је на питање новинара „Борбе“ како тумачи најновију хрватску „понуду“ да ће хрватске снаге обуставити нападе, ако се српске снаге повуку иза линије Карин — Лишане — Тинске, одговорио да се ради о препознатљивој хрватској тактици. „Хрватски командант Јанко Бобетко је јасно дао до знања да је циљ хрватске агресије Книн. Нама зато не преостаје ништа друго него да се бранимо уз помоћ добровољаца из свих српских крајева и руских козака, који су најавили долазак да би се борили за опстанак православља. Другог избора нема, јер од Хрвата можемо очекивати само оно што је за-
- десило 22 наша борца код Гра-
чаца или неколико стотина цивила у српским селима у које су ушле хрватске трупе у задарском залеђу“, казао је Шпановић.
Он је демантовао гласине које су се јутрос шириле Книном да је изгубљена хидроелектрана Перућа и потврдио
информације о хрватске агресије на страни УНПРОФОР-а. При томе је истакао да се већина припадни-
жртвама
ка ·УНПРОФОР коректно држала и да кривицу за наставак хрватске агресије треба тражити у благим ставовима Савјета безбједности УН. Министар Шпановић је истакао да је пропала хрватска намјера да освоји Карин, раздвоји српске снаге између 06ровца и Бенковца и да на Бенковац нападне с југа, додавши да су хрватске снаге претпјеле велике губитке, а да је до сада погинуло 25 крајишких бораца. С. Радуловић
Повукли «се
њивилин полица и
Цивилна полиција УНПРОФОР повукла се из Смоковића, који су заузеле хрватске снаге, из Кључа на Миљавачком платоу, гдје је хрватска страна затим довукла артиљерију, и из Теслинграда. Представници крајишких власти затражили су да се цивилни полицајци врате у своје станице. С. Р.
УНПРОВОР се неће повући
Ана Нариа Корацио, представник цивилне службе јужног сектора у краткој изјави за новинаре казала је да УНПРОФОР „због деликатне ситуације није 7 могућности да контактира са новинарима“. Она је потврдила да хрватска страна не обуставља нападе и да гомила нове трупе.
_ „УНПРОФОР се неће повући“, рекла је накрају Ана Ма-_ рима. | СР.
500 ЦИВИЛА ЖРТВЕ ХРВАТСКЕ АГРЕСИЈЕ
Книн. — У агресији Републике Хрватске на Републику Српска Крајина (РСК) која се налази под заштитом УН, убијено је више од 500 цивила, махом жена и деце, а део српског живља је страдао у бруталним
eee у селима Крајине
масакрима хрватских усташа, јавља агенција ИСКРА.
Атенција РСК наводи да су у селима Касић и Смоковић, која су окупирана у првом налету хрватских снага, хрватске усташе масакрирале још неутврђени број жена и деце.
Према изјавама очевидаца, на које се позива агенција, а који су успели побећи из поменутих села, усташе су починиле бруталне злочине „вјешајући дјецу и закуцавајући на дрвеће, а некима су одсјецане главе“.
Начелник у Министарству
иностраних послова у РСК,
Душко Опачић објаснио је у изјави за Танјуг да је тако велики број цивила заправо побијен у налету хрватске артиљерије која је „начинила прави тепих од граната не бирајући циљеве“.
Највећу цену хрватске агресије платили су цивили, рекао је Опачић, и додао да су страдали житељи граничних села Ислам Грчки, Ислам Латински, Подградина, Кусић и Смоковић.
Реч је о кршевитом крају, где нема заклона ни шуме, па је народ, који је покушавао да се спасе бекством локалним путевима био, у ствари, жива мета хрватској артиљерији. „разарања су огромна, а село Кусић, како је рекао Опачић сравњено је са земљом“. Тавђуг