Борба, 28. 01. 1993., стр. 5
BORB
A ČETVRTAK 28. 1. 1993.
POVODOM „DISTANCIRANJA OD POLITIKE VAŠINGTONA”
Đuro Biibija
dopisnik „Borbe“ iz Moskve
Najavljena „jugoslovenska debata“ u Vrhovnom sobjetu.
Rusije, koja bi, možda, mogla da rezultira i odustajanjem,
Moskve od sankcija protiv SRJ, neće biti otvorena pre poloоте februara. Njoj će, doduše, prethoditi razmatranje ruskog odnosa prema problemu sankcija i „serbskom vaprosu” u celini u Spoljnopolitičkom komitetu Parlamenta, ali njegova reč, saspim logično, neće biti poslednja.
Sve оуо postalo je manje-više jasno posle jučerašnjeg zatvorenog zasedanja pomenutog komi-
„тега, па Коше je istupio i minis-
tar inostranih poslova Ruske Fe-
' deracije, Andrej Kozirjev, Koji
je, pored ostalog, rekao da je dosadašnji jugo-kurs ruske diplomatije bio ispravan i da ga treba nastaviti, a Hrvate i Muslimane meko optužio da su se u poslednje vreme bavili „provokacionim akcijama“. Mnogo je, međutim, bilo značajnije ono što je Kozirjev, povodom Jeljcinovog distanciranja od američke politike prema Jugoslaviji i Iraku, izjavio po završetku sednice komiteta. „Dešifrujući“ ono što je Jeljcin javno rekao uoči zvanične posete Indiji, šef ruske diplomatije je najpre istakao da „pozicija Rusi-
je prema iračkoj i jugosloven- .
skoj krizi nije pretrpela radikalne izmene“ i da reči predsednika ne treba tumačiti „kao distanciranje Rusije od SAD“.
— Reč je samo o tome da odluke ne može donositi samo jedna strana, bez obzira da li to čini Rusija ili SAD. Pogrešno je misliti da partnerski odnosi isklju-
čuju sva moguća trenja, da je od. konfrontacije moguće preći ka utopiji. Ovo što sada imamo su normalni partnerski odnosi. čak bih rekao da mi sada sa SAD
|. imamo zrelo partnerstvo“ — za-
vršio je Kozirjev „dešifrovanje
Пера“ . 5102 розја родићуапо se i ш1-
cajni moskovski dnevni list „Izvestiia“, koji, više od svih ostalih, izražava stavove i raspoloženja ruske diplomatije. Prema ovom listu, Jeljcin je omekšao prema Beogradu, delom pod pritiskom opozicije i Vrhovnog sovjeta, a delom „pod uticajem spoljnopolitičkih okolnosti“. Samo „omekšavanje“, uz istOvremenu pretnju Hrvatskoj sankcijama, tumači se kao „sporo za-
okretanje“ koje se moglo predvi-
deti, dok je u napadu na Krajiпи, Како зе tvrdi, naprosto nađen povod da se, konačno, prema Hrvatskoj ispolji ona oštrina koju od Ministarstva inostranih poslova već poodavno traže njegovi kritičari.
Mnogo su, međutim, značajnije prognoze „izvestija“, pošto se, kao i ocene, mogu smatrati, u dobroj meri, prikrivenim pogle-
'dom na stvari vrha ruske diplo-
matije. Utoliko pre što se te pro-
Hitno ukinuti sankcije
—_-
Grupa deputata Vrhovnog sovjeta Ruske Federacije zatražila je juče
. bezuslovno zaustavljanje agresije Hrvatske na Srpsku Krajinu i da
hitno budu ukinute „nepravične sankcije protiv Jugoslavije“.
U apelu koji su potpisali, napad Hrvatske naziva se „razbojničkim“. -
i „očiglednim dokazom da rat neće Srbi, a da su sankcije tragična
greška svetske zajednice“.
'gnoze svode na tvrdnje da је malo verovatno da će nastojanje Rusije na uvođenju sveobuhvatnih sankcija protiv Hrvatske naići na podršku u Savetu bezbed"nosti, da se pre — čak i ako Zagreb nastavi agresiju na Krajinu — mogu očekivati „čisto simbolične mere“ koje se uopšte neće moći sravnjivati sa sankcijama protiv Jugoslavije: da Zapad uopšte nema nameru da, ni u tom slučaju, zauzima „žestoku antihrvatsku poziciju“. Ponajvi-
še zato što „London i Pariz nisu:
u situaciji da ne vode računa o poziciji svog ključnog partnera iz EZ, Nemačke, koja tradicionalno podržava Zagreb“.
Svemu ovome, „Izvestija“ pridodaju i izjavu neimenovanog visokog ruskog diplomate da zvanična Moskva ni sama neće poći dalje od plašenja Hrvatske san-
. kcijama — formalno i da na nji-
"та neće insislirati ukoliko „ofanziva bude zaustavljena“. Bez odgovora je ostalo ne manje važno pitanje: šta će Moskva učiniti ako Hrvatska, uz prećutni blagoslov Zapada, pokaže da nema nameru da se zaustavi? Ostalo je nejasno i: hoće li, eventualno, blokiranje (sa strane Zapada) širenja sankcija i na Hrvatsku dovesti do daljeg „omekšavanja“ Kremlja prema Jugoslaviji i Srbima. Možda i hoće, ali, najverovatanije, samo u okvirima „zrelog partnerstva“ sa SAD, o kojem je KozirjevV govorio. Doduše, ovakav (očekivani) razvoj situacije moglo bi poremetiti pojavljivanje u nedeljniku „Denj“, listu redikalne opozicije, dela sadržaja razgovora između Jeljcina i Buša, vođenog 3. januara u Kremlju „u uskom krugu“, .a koji se ticao Jugoslavije. Prema „Denju“, koji tvrdi da je ruski predsednik svom gostu pre toga rekao „molili ste da Kozirjeva ostavim na njegovom mestu i mi smo tu vašu molbu ispunili“, razgovor o jugo-krizi
„Jedina ozbiljna prepreka koja se može pojaviti i koja me brine,
„započeo je Buš sledećim rečima: ·
"pa bih hteo i da odmah čujem
vašu reakciju tim povodom, sastoji se u sledećem: ja imam nameru da preporučim Klintonu da sa vama održava tesne kontakte o pitanju vezanom za bivšu Jugoslaviju. Do ovog trenutka mi smo s vama uspevali da u tom pitanju tesno sarađujemo. Ali, mene uznemirava mogućnost da vaše istorijske veze sa rDijom u Duducnosti ne GOVEdu do nicanja napetosti u američko-ruskim odnosima“. Ako je verovati „Denju“, koji tvrdi da je preštampao.· delove „snimka osnovnog sadržaja“ razgovora od 3. januara, Boris Jeljcin je uzvratio: „Mi smo stalno istupali sa podrškom poziciji SAD u vezi sa problemom bivše Jugoslavije, između ostalog, i u Savetu bezbednosti i u Međunarodnom komitetu Londonske konferencije. Međutim, u meri u kojoj bude zaoštravana američka pozicija, mi ćemo se, što se tiče mogućih koraka sa strane naše parlamentske opozicije, nalaziti u sve težem položaju. Ovde ne isključujem ni nicanje određenih teškoća. Kakav izlaz bi se mogao predložiti? Vi imate nameru da uputite tamo jednu-dve eskadrile borbenih aviona koje bi kontrolisale vazdušni prostor nad BiH. Mi bismo sa svoje strane, mogli predložiti da u njihov sastav bude uključeno nekoliko naših aviona, na primer „su-27“, s našim posadama. Samim tim bismo vam pružili pomoć bez iznošenja tog pitanja pred Vrhovni sovjet“. Teško je reći da li je ovaj deo „magnetofonskog snimka“ razgovora autentičan, ali je veoma verovatno da će se Rusija suočiti sa novim političkim skandalom, sličnim onome koji se razgoreo kada je „Deni“ štampao tekst šifrovanog telegrama koji je, uoči glasanja o sankcijama protiv Jugoslavije, stalni predstavnik Rusije u UN јин Уоговгсоу, uputio u Moskvu.
KINKEL UPO c3 e e
Rizik ed
e e ~ e izlednačavenijci
e
за бота Bon. — Šef nemačke diplomatije Klaus Kinkel uputio je juče hrvatskom predsedniku Franji
Tuđmanu poruku u kojoj, pozivajući se na odgovarajuće odlu-
ke EZ i UN „energično zahteva ·
da odmah okonča vojne napade u zaleđu Zadra“. : капке! је, kako je saopštilo
Ministarstvo inostranih poslova
u Bonu, podvuko da „srpska opstrukcija Vensovog plana za oblasti koje su u Hrvatskoj zaposeli Srbi nikako ne opravdava primenu Vojne sile“.
Hrvatsko nastupanje umnogome dovodi u pitanje do sada postignuto. Hrvatska se, uz to, izlaže optužbi da Ženevsku konferenciju o Jugoslaviji, a time i političko rešenje konflikta, ugrožava upravo u trenutku u kome se napredak čini mogućim.
· Hrvatska se, iznad svega, izlaže
riziku da njeno ponašanje bude izajednačeno sa srpskim“, poručio je Kinkel Tuđmanu.
Kinkel je, inače, još drugog dana, u subotu, osudio hrvatsku
ofanzivu na Krajinu. Tanjug | Svake subote
DODATAK MALI OGLASI
ПОДА. ~ 77 O AT TRR 1
specijelno za „Borbu” iz Rima
Italija smatra da obnova neprijateljstava između Hrvata i Srba u Krajini unosi „dalje komplikacije u jednu vrlo krhku i delikatnu situaciju i čini problematičnijim perspektive Ženevske konferencije“. Ova izjava ministra odbrane Salva Anda je prvo zvanično italijansko reagovanje na situaciju stvorenu ofanzivom hrvatskih snaga u „ružičastoj zoni“. Ministar Ando je, inače istupio s optužbom da su „politička oklevanja opasno komplikovala stvari na vojnom planu“, i da se degeneracija krize, koja je stigla do tačke koja navodi na mogućnost vrlo snažnih vojnih terapi-
ja, možda mogla izbeći da su strane u sukobu bile sučeljene sa „zrelim i odlučnijim evropskim prisustvom“.
Političari su, po mišljenju italijanskog ministra, „pubili vreme i u NATO-paktu i u Zapadnoevropskoj uniji i zbog toga
· pogoršali vojnu situaciju“. Šef
Zapadnoevropskog Ratnog ministarstva smatra da treba preduprediti „teške opasnosti“, ocenjujući da je „prevencija, o kojoj je govorio i novi američki predsednik Bil Klinton, potencijalno mnogo efikasniji i mnogo bezbolniji i opasniji instrument od -intervencije u docnijoj fazi sukoba“. MARGARETA AV UGLAS”
Ofanziva prefi prosiremjem
Stokholm. — Švedski ministar inostranih poslova Margareta
Uglas oštro je osudila oružani ·
napad hrvatskih Srpsku Krajinu. Švedski ministar, koja je i predsedavajući KEBS, preksinoć je u jednoj informativnoj televizijskoj emisiji istakla da su u tom napadu, osim srpskog stanovništva, stradali i pripadnici
snaga na
UN koji imaju zadatak da kontrolišu mir na području Krajine.
Margareta Av Uglas je, takođe, upozorila da najnovija ofanziva hrvatske vojske na području Zadra i Masleničkog mosta preti da dovede do proširenja krize na području bivše Jugoslavije, što bi, prema njenim rečima, moglo da ima nesagledive negativne posledice. Tanjug
5 5 : =
— бе! italijanske diplomatije Emilio Kolombo obaviće sutra posete Zagrebu i Sarajevu, čime će zaokružiti program započet susretima u Beogradu prošle nedelje. U Rimu nema odgovora na pitanje da li bi ministar Kolombo mogao da odigra i neku posredničku ulogu tokom ovih poseta, ali se smatra da vremenski tesnac, u kome će dve posete biti obavljene, omogućava tek toliko da izloži italijanske poglede na najnovija zbivanja. Sto, svakako, nije malo imajući u vidu da će se Kolombo naći na tragu razgovora koje je u Zagrebu, nakon otvorenih pretnji Hrvatskoj iz Moskve, obavio zamenik ruskog ministra inostranih poslova Vitalij Čurkin. Izlažući gledišta Italije, ministar odbrane Ando je izneo mišljenje da je jugoslovenska kriza „samo najakutniji trenutak jedne opšte „konfliktnosti“ koja bi se mogla proširiti na Balkan, istočnu Evropu i na samu Zajednicu Nezavisnih Država“. U takvoj situaciji, smatra italijanski ministar, potrebno je ne samo stati na kraj svakodnevnim kršenjima ljudskih prava i rezolucija Ujedinjenih nacija, već i „hitno sprečiti da se sukob ne proširi na Kosovo, Vojvodinu, Makedoniju“ i ne zapali ceo balkanski prostor sa teškim reper-
· kusijama po Evropu.
Vašington. — Pristanak Vašingtona da stavi potpis na rezoluciju Saveta bezbednosti o osudi Hrvatske zbog agresije na Krajinu, rezultat je prvenstveno noVog stava u ruskoj spoljnoj politici, ocenjuje se u diplomatskim krugovima u američkoj prestonici. U krilu administracije, „ruski faktor“ je sada predmet ozbiljne debate i on je — kako se čuje iz istih izvora — zajedno sa najnovijim razvojem u Jugoslaviji, razlog što Bela kuća još nije utvrdila osnove politike prema balkanskom sukobu, iako je zvanično obeležen kao spoljnopolitički prioritet nove Viade.
„Njujork tajms“, u opširnoj analizi iz Moskve, juče piše da je sukob u Jugoslaviji (i Iraku) postavio pred rusku spoljnu politiku dilemu izbora između tradicionalnih saveznika i želje za partnerstvom sa Vašingtonom i Zapadom. List konstatuje da se u Moskvi pojačava osetljivost prema namerama i metodama Vašingtona „što je stvorilo osnoVu za Otvoreno protivljenje bilo kakvoj eskalaciji primene sile protiv Sadama Huisina i Srba u Bosni i Hercegovini“.
U Vašingtonu se ocenjuje da kritika Borisa Jeljcina na račun američkog spoljnopolitičkog ponašanja, odražava frustraciju ruskog vrha pred faktom da Bela kuća Moskvu smatra sigurnim partnerom tu svemu što se u
· Vašingtonu zamisli, i „ljutnju“
zbog političkih problema koje Jeljcinu stvara američko arbitrarno ponašanje prema Iraku i Jugoslaviji.
„Njujork tajms“ u ovom kontekstu komsntariše Jeljcinovu izjavu da Rusija mora da „izbalansira svoje političke interese“ i ocenjuje je kao njegovo odvajanje od čvrste prozapadne politike. Ovaj utisak je — kaže „Njujork tajms” — ojačan prekjuče kada je Jeljcin potpisao dekret kojim se kordinacija spoljne politike prenosi u nadležnost Saveta za bezbednost, što dalje redukuje ulogu šefa diplomatije Andreja Kozirjeva, „koji je od DOčetka vezao rusku spoljnu politi- . ku za Vašington i Zapad“.
По | [922 КРИМА Njegoševa 5/I (kod, Beograđanke)
tel: 011/325-621 5 346-127, 325-971 |
| 2.207 |