Борба, 01. 02. 1993., стр. 3

и сц

~

===

=

Десај

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 1. 2. 1993.

_РЕПОРТЕР „БОРБЕ“ У ТОПОВСКОМ ОКРШАЈУ ОКО БЕНКОВЦА

Вечност је

Зоран Шапоњић

Летње олује и грмљавина око Илиндана су ситница према добром артиљеријском окршају. Громови не фијучу. Камен је притиснуо малени сасушени цвет са трновима. Трнова Ружица у топовском окршају

Официр у Бенковцу је рекао: „У Биљанима Горњим вам је мирно. Идите тамо. Биљане Доње од зоре гађају усташе".

Иза суседног брда грмело је као да је сам Свети Илија негде у близини.

Колега Огњен Игњатовић, залупивши врата белог џипа још је додао: „Притворите те прозоре, биће лакше ако не чујемо топове“.

Пет минута касније, када се поред пута извио стуб дима и прашине, џип је сасвим лепо одскочио од друма, пресечен ваздушним ударом са десне стране. Левом страном пута ка Бенковцу иза грмља искочиле су неке жене са завежиљајима на раменима. Чистина на следећем превоју била је кратка али је трајала дуго. Код првих кућа иза каменог зида искочише људи.

— Има ли гдје штаба2

— Има. Још километар и по напред.

— Куд напред, бог те јебо! Оћемо и овде да изгинемо.

Иза кућа испод пута пуче поље. Са облачинпима дима и прашине.

Стакла џипа постадоше претанка. Покушавамо да бројимо секунде између две експлозије. Пет, шест, три, десет... Из знојаве руке упорно клизи оловка...

Фијукање граната чуло се тек кад смо искочили из џипа. Као цијукање бесног пса. Стакла прозора изнад главе страшно су звечала. Поље испод преорано је други пут тог јутра.

— Кад фијукне па пукне то су усташе. Кад само пукне то су наши — објашњавао је маскирани борац.

— Има ли ђе штаба2

— Има. Тамо, напред иза оног брда. — Куд напред...

Варљиво затипје

Поново је грунуло. Али је прво фијукнуло.

Онда је наступило затишје. На падини, на путу између џипа и штаба капетан Драгољуб Гагић кратко је осмотрио тројицу новопридошлих новинара.

— Јутрос сам их растурио. Дајем подршку нашој пешадији. Око топовских цеви играо је усијани ваздух.

Бункер осматрачнице према селу Кашићу изгледао је много чвршће од зида оне куће. Затрпан земљом и камењем са свих страна.

— Она бијела кућа под плочом је њихов штаб. Изнад је црква Светог Илије. У оним кућама около су њихова митраљеска гнијезда. Испод оне куће, оне црвене, је њихов тенк.

— Ено га... Иде...

Хрватски тенк је бљувао дугачке пламене језике.

Опет блиска експлозија. Између облица на крову бункера процурела су зрнца земље.

Човек се, међутим, у бункеру много мање плаши.

Следећег тренутка бела кућа и црква преко пута биле су у облаку дима. У бункеру је зазвонио телефон.

— Браво, стари. Право у центар. Следећи удри педесет метара лево у шуму. Тамо се крију. на

У другом углу бункера неко је слушао хрватску везу. Паничан глас из звучника.

— Изгибосмо... Гори... Овде је... Овде је све побијено.. Из-

Порушене српске цркве

Хрватске трупе су приликом напада на југ Крајине, у задарском залеђу, порушиле цркве Св. Апостола Петра и Павла у Црном, Св. великомученика Георгија у Смоковићу, Св. Саве у Земунику Доњем, Св. великомученика Георгија и породичну цркву котарских сердара јанковића у Исламу Грчком, Св. Илије у Кашићу, а тенковима су оскрнавили православно гробље у Кашићу. Тим поводом бенковачко архијерејско намјесништво СПЦ обратило се патријарху Павлу и Светом архијерејском Синоду СПЦ с молбом да се предузме све да свијет буде упознат са хрватским рушилачким походом у коме су рушене и скрнављене српске светиње, паљене и пљачкане

српске куће, а старци и нејач масакрирани.

СР. —3.Ш.

Што деље од скршшваја:

гибосмо... Шаљи помоћ... Шаљи помоћ чујеш ли...

— Не паничари... Не паничари... Све је под контролом... Шаљем три корњаче... Три корњаче шаљем... |

Напољу се све тресло, поигравало од удара.

Било је два сата и тридесет минута када је бункер остао позади. Официр је рекао:

— Трк преко-чистине. Један по један.

Твемови не еијучу

Први је трчао Зоран Поповић, телевизија Книн. Петнаест метара иза сниматељ Мирослав Јанкелић.-

Испод ногу је праштало камење. Корак, два, три... Фијук је дошао изненада. Онда прасак. Колена су клецнула. Поново трк. Следећа је цикнула као сам ђаво. Прасак. Зоран замаче за угао куће.

— Јеси ли снимио ефекте, фијукање2

Испод зида смо покушавали да ухватимо ваздух.

Минут касније тројка је ишла средином пута. У групи. У долини је опет фијукнуло.

Камен у каналу поред пута био је много тврд. Камени зид низак. Опет је фијукнуло, цикнуло па треснуло. Покушавам да ставим главу у рупу у зиду. Не пролази. Поново је зазвиждало. Граната је као сврдло бушила ваздух.

Зоран је лежао на ивици пу-

ДЕМАНТИ ПУКОВНИКА ШПАНОВИЋА

Книн. — Министар одбране Републике Српска Крајина, пуковник Стојан Шпановић демантовао је у суботу у Книну вест коју су пренеле неке стране агенције да је на јужнокрајишком ратишту потписано примирје са Хрватима.

„Нема говора, изјавио је пуковник Шпановић, ни о каквом примирју ни прекиду рата све док се и последњи хрватски војник не повуче са територије Крајине“.

У Книну је истог дана званично потврђено да је генерал Сатиш Намбијар послао писмо влади РСК са предлогом да се одмах прекине ватра на сињском правцу. Генерал Намбијар је у писму предложио да се војска Хрватске повуче у Сињ, да контролу хидроцен-

Poni

трале „Перућа“ преузму снаге Уједињених нација и да оне организују оправку оштећења на брани.

Генералу – Намбијару из Книна је одговорено да влада РСК подржава ове предлоге а понуђена је и помоћ у санирању оштећења на брани.

Међутим, хрватска страна изгледа нема намеру да при-

«а Хр

MIL

хвати овај предлог генерала Намбијара, пошто хрватске снаге и даље контролишу рејон „Перуће“, а то подручје јуче су, како јавља Хрватски радио, посетили енглески амбасадор у Хрватској Брајан Спероу и стручњаци за бране, како би са хрватским екипама проценили степен оштећења бране и могућности њеног санирања. С.Р. — 3. Ш.

Дубровник слави (Св. Влаха

Дубровник. — У Дубровнику су минулог дана отпочеле две свечаности: осмодневна светковина посвећена Светом Влаху и почетак оправке камених грађевина у старом делу града.

Сваке године од 30. јануара до 7. фебруара у Дубровнику

се приређује вишедневни 60гати програм посвећен Светом Влаху, заштитнику града Дубровника. Овогодишња свечаност је 1023. по реду, а на аеродром у Ћилипима пристигао је први конвој Светога Влаха из Загребд. П,Ј.

Жеив-избеглице код села Карин

та десет метара испред. Мирослав је ваљда негде позади.

Поново отегнути фијук. Камен у каналу притиснуо је малени сасушени цвет са трновима. Трнова Ружица. Прасак.

Онда смо трчали узбрдо. Страх је чудна ствар. Следећа граната је јаукала негде лево. Прасак. Три главе се нађоше на земљи иза гомиле бетонских блокова.

Около је грмело.

— Снимај ефекте — виче Мирослав док покушава да ухвати ваздух. Пукло је негде близу.

Три корака. Зоран скаче за камени зид. Покушавамо да се залепимо за зид и будемо што мањи.

Летње олује и грмљавине око Илиндана су ситница за добар артиљеријски окршај. Громови не фијучу.

Зоран устаје и трчи. Три корака. Фијук. Човек се склупчава око дрвета. Скаче. Трчи даље. - Трен тишине. Са десне стране кроз гране дрвета нешто је прошиштало.

— Гелер — прошапута Ми-

грослав.

— Па ово може да убије човека к'о ништа... — Може.

— Идемо даље2

— Идемо.

Глава у раменима. Корак, два, тишина... Зашиштала је као змија.

Земља око дрвета била је

~

Ф010: А. СТАНКОВИЋ

мека, масна. Клизава. Срце је лупало.

Поново трк. Ноге постају драстично краће.

Фијук. Иза угла улећемо у стадо оваца.

— Испрепадасмо овце.

На степеништу је чучала бака. — Главе дјецо спашавајте. К врагу и овце!

Тресну негде близу. Ваздушни удар просече дах. У ноздрве се увуче барут.

У следеће двориште ускачемо главачке.

Онда је све стало.

Иза бетонске ограде у дворишту поред зида појавио се увојак плаве косе. На малом рамену покривеном маскирном униформом. Онда очи, лепе, зелене. Лепушкасто лице и осмех. Гледала је право у очи. Згодна као сан.

„Боже почео сам да привиђам...“ Она је и даље стајала и гледала. Смешак јој није силазио са лица.

— Ко си ти2

— Ана.

— Шта радиш овде2

— Ја сам добровољац. Ратујем. =

Речи јој пресече следећа мина. Није трепнула.

Било је петнаест сати и тридесетак минута. Облачно. Дувао је неки ветрић. Вечност је трајала тачно шездесет минута. Грмело је...

Туђман најављује ослебићање

Бенковца, Обровца, Книн

Загреб. — Председник Републике Хрватске др Фрањо Туђман најавио је пресиноћ у Сплиту да ће хрватске снаге, у случају да снаге УН не омогуће успоставу пуног суверенитета, ићи и на ослобађање Дрниша, Бенковца, Обровца и Книна.

„Одредит ћу дан и сат кад ће Бенковац, Обровац, Дрниш и Книн доћи под хрватски суверенитет уз најмање жртве“, рекао-је хрватски председник, најављујући да ће то би „чим прије".

Били смо за мирно решење, како у Хрватској тако и у БиХ, рекао је Туђман и додао да, на кон неуспеха Женевске кон: ференције, кад су понуђена решења прихватили само Хрва: ти, тај проблем прелази „у над лежност“ УН.

Тамо ће се морати обуздати

ове србијанског агресора. али прислити и Муслимане на решење која јамче равноправност сва три народа, истакао је Туђман. Са предизборних скупова у Далмацији, како објављује хрватска штампа, Туђман је упутио и поруку „Србима од Бенковца до Книна“, позивајући их да се „опамете“ и да „ако желе остати у Хрватској, буду лојални граћани“.

„Хрватски народ бит ће спреман да заборави ране, да их лијечи у миру, али будете ли нас присиљавали да подносимо нове жртве, разумије се да ће оне, који се буду супростављали, стићи још тежа казна него што је стигла оне сада, у Равним Котарима“, рекао је Гуђман.

Хрватски председник је јуче био у посети Истри. ТАНЈУГ