Борба, 20. 02. 1993., стр. 25
ЕН
\ ове то CCD ICO VOM 0000 any" ro. (oD O abb OGoROMObO toa (ODO tyoo0 COGOrOtyy000yyasyaQQyo yo (0000:00020000000006Q0(Kh)02000>0.000000006Ć00%09000000200002000049002000060000()0000000000006000{.ć
Mirko Klarin ;
dopisnik „Borbe“ iz Brisela
„Kad počnu da te tjeraju da budeš realan, ti bježi“. =
Tim rečima je prof. Zoran Pajić objasnio začuđenim kolegama zašto je, usred razgovora članova „Ekspertskog komiteta“ sa zvaničnicima Skupštine NATO, odjednom pogledao na sat i primetio da moraju prekinuti, jer će inače zakasniti na
_ naredni sastanak, na drugom kraju Brise-
la. A nikakav više sastanak, za taj dan, nije bio zakazan!
Okupljeni iste večeri, u briselskom dopisništvu „Borbe“, deo članova „Ekspertskog komiteta“ opet je, kako je primetio prof. Pajić, bio „tjeran uz zid“ pitanjima o „realnosti“ i „odnosu snaga“.
„Sıti smo, već, zbog stalnih pozivanja na „realnost“ ...”“ — odgovaraju na pitanja o svom „realnom uticaju“ na ljude i zbivanja „kod kuće“? „Kažu nam da je ono što se u Ženevi događa „realnost“ i prigovaraju nam da „ne odražavamo odnos snaga
na terenu ...“ Međutim, pita se glasno Mi-
loš Vasić, novinar „Vremena“ koji je na ovoj briselskoj sednici „kooptiran“ u „Ekspertski komitet“, „zašto bih ja održavao sumanuti „odnos snaga na terenu“? To što
su ljudi prolupali, što vlada masovna psi-.
hoza, što su razum i logika u manjini, ili čak u ilegali ... sve nas to, upravo, prisiljava da pokušamo da očuvamo elementarne
TELEKOMUNIKACIJE
IDEJE __
Stid i ponos izostajanja
Nezvanični pojedinac protiv gospodara rata
Pri put su se okupili na marginama Londonske konferencije o Jugosia-
' VJ: Krajem prošle godine uspeli su nekako da prodru u Zenevi до |џа!
"кој! vode zvanični mirovni proces. Pre nekoliko dana okupili su se ponovo U Briselu. Mogu li „male grupe“ nešto profiv rala?
standarde civilizovanog ponašanja i normalnog, ljudskog, razmišljanja ... Neko, za ime Boga, mora jasno i glasno reći da nc treba ubijati nenaoružane civile!“ „Realnost“ na koju su tako alergični
naši sagovornici, ne čine samo rat, razara-.
nja, žrtve, zločini, etničko čišćenje već i činjenica da su nacionalni lideri koji su do svega toga doveli — jedini međunarodno prihvaćeni pregovarači, s kojima Ujedinjene nacije, Evropska zajednica, a od skora i Sjedinjene Države, pokušavaju da ugovore neke mirovne sporazume. Londonski „Tajms“ tim povodom izražava sumnju da se s njima može doći do bilo kakvog sporazuma. Istu sumnju izražavaju ı naši sapovOT[-
· nici, ukazujući da „gospodari rata mani-
pulišu· međunarodnom zajednicom“, te upravo time objašnjavaju i svoj angažman.
Prvi put su se okupili na marginama Londonske konferencije o bivšoj Jugoslaviji, krajem avgusta prošle godine. Opčinjeni „realnošću“ i „odnosom snaga“, međunarodni posrednici nisu ispoljili preteranu zainteresovanost da sa njima razgo-
_ varaju. „Koliko divizija imaju gospoda ek-
d.o.o.|
Join venture: VF d.d., SIEMENS, GENEX OGLASAVA
Potreba za rukovođećim-menadžerskim personalom (reizbornost) i fo: 1. Menadžer Sektora prodaje i marketinga j
Za ovaj posao potreban je diplomorani iriženjer elektrotehnike, smera elektronike-telekomunikacije, sa poznavaniem tržišta
telekomunikacija.
2. Menadžer Sektora proizvodnje
3. Menadžer Sektora kontrole kvaliteta
4. Menadžer Odeljenja pripreme proizvodnje 5. Menadžer Odeljenja proizvodne tehnologije 6. Menadžer Odeljenja održavanja
Za ove poslove potrebni su inženjeri sa iskustvom u organizaciji osvajanja novih proizvodnih tehnologija i proizvoda te planiranju i
vođenju proizvodnje.
7. Menadžer Sektora komercijalno-finansijskog
8. Menadžer Odeljenja INDOK-a 9. Menadžer Odeljenja nabavke
10. Menadžer Odeljenja finansija 11. Menadžer Odeljenja pravnih i personalnin poslova
12. Menadžer Odeljenja EOP-a
13. Menadžer Odeljenja knjigovodstva
| Za ove poslove potrebni su stručnjaci sa visokom stručnom spremom i radnim iskustvom u odgovarajućim oblastima
14. 10 inženjera elektronike - pripravnika Zarade i ostale beneficije za menadžere ugovaraju sc u
| menadžerskom ugovoru.
Zarade pripravnika po kolektivnom ugovoru. Sve prijave sa priloženom radnom bioprafijom i stručnim
_| referencama dostavljene u roku od 8 dana biće razmotrene sa puno _ pažnje ı u diskreciji.
Naša adresa je: VF-TEL, Cvetna 4, 11080 Zemun, telefon:
spert?” — upitao je, navodno, Jedan od evropskih šefova diplomalije s kojim su pokušali da uspostave kontakt.
Krajem prošle podine, u Ženevi, uspeli su da nekako prodru do ljudi koji vodc zvanični mirovni proces. Istina, do njihove „druge postave“, do pojedinih Vensovih i Ovenovih pomoćnika i zamenika. Nije
·.im to smetalo jer, kažu, „ljudi iz druge po-
stave znaju da slušaju, što često nije običaj sa onima iz prve, a znaju ı kako da to što čuju prenesu svojim šefovima. „Tu su sc suočili sa Još jednom „realnošću“: da mnogi, ili barem neki, od ljudi koji u ime međunarodne zajednice učestvuju u MirOVnom procesu — ncmaju pojma o elementarnim stvarima u vezi sa zemljom, ili zemljama, kojima se bave. „Čovek me pitao takve elementarne stvari da je meni bilo neugodno da smišljam odgovore“, priznaje prot. Pajić. Ako je to neka uteha, barem se ne stide da pitaju i uče.
Iz decembarskih ženevskih razgovora zagrebački profesor Milorad Pupovac je zaključio da su „medunarodni posrednici ipak zainteresovani za kontakte sa ljudi:ma čiji su stavovi utemcljeni na odredđenim standardima i lišeni trenutnog politićkog odnosa snaga“. Po njemu, „proizvodnja ideja, servisiranje sa idejama, ukazivanje na moguća rešenja ... je nešto što mora pratiti aktivnost kao što je posredovarije u rešavanju jugoslovenskog konflikta“. Ta potreba će, uveren je Pupovac, rasti sa prebacivanjem posredovanja iz Ženeve u Savet bezbednosti UN.
Sudeći prema programu koji su „eksperti“ ovih dana najavili u Briselu, potre-
·ba o kojoj govori Pupovac je već uveliko
narasla. Jer, nakon dvodncvnog briselskog „usklađivanja stavova“ o zbivanjima u bivšoj im zajedničkoj domovini („Da budemo jasni: ovo nije Komitet za obnovu Jugoslavije“, povremeno je, za svaki slučaj, podsećao prof.Silvio Devetak iz Ljubljane), „cksperti“ su se razmileli na četiri strane sveta: Jedni u Bon, drugi u Kopenhagen (aktuelno predsedništvo EZ), treći u London, a četvrti u Njujork i Vašington, gde računaju da се зна 1 до Вштоза Galija i Vorena Kristofera ...
Opet ih vraćamo u. „realnost“ i pitamo: zašto baš oni? Zašto ne neki opozicioni lideri iz Beograda, Zagreba ili Ljubljane, koji ipak imaju neku realniju moć uticaja kod kuće?
Odgovaraju da nisu „ničiji predstavnici“, da je njihova „etiketa ipak nekakva nezavisnost, šta god to značilo u ovim „Uuslovima“, da je reć o „individualcima u najgorem smislu te reči“ koji, budući da „ne predstavljaju široke mase naroda i narodnosti mogu sebi priuštiti luksuz da „nercalno razmišljaju“, te da je njihova privilegija ı to što imaju „nekakav pristup svctskim medijima“, pa mogu da svetu pokažu „kako u bivšoj Jugoslaviji ima još zdravog razuma“. Prof Pajić je nedavno zaista pokazao da ima i te kakav pristup svetskim medijima: njegova analrza mirovnog plana Vensa i Ovcna, objavljena je prvo u londonskom „Gardijanu“, zatim u „Vašin-
gton postu“, „Internešenel Herald Tribju- ,
nu“ i još nckim vodećim svetskim listovima. Činjenicu da je, nakon toga, američka vlada izašla sa gotovo identičnom analizom pomenutog plana, Zoran Pajić tumači kao „puku koincidenciju“.
„Eksperti“ su uvereni da ogroman deo „našeg sveta“ (na šta se opet uključuje Devetak sa podsećanjem da to nije „Komitet za obnovu Jugoslavije“) razmišlja na način na koji i oni razmišljaju, dakle „zdravorazumski, bez mržnje, predrasuda i prebacivanja ... ali nema priliku da to iskaže ...“
Mensur Čamo, kolega iz sarajevskog
__SUBOTA-NEDELJA, 20-21 FEBRUAR 1993_ GODINE
“
„Oslobođenja“, koji je „izašao“ iz Sarajeva da bi „ekspertima“ ispričao šta se događa u pradu i oko njega, ukazuje na uopštavanja u kojima se gube razlike između „objektivne“ i „subjektivne, homogenizacije“. Kaže Čamo: „Osjećaj koji donosim iz Sarajeva jeste da postoji mnogo ljudi koji dijele istu faktičku sudbinu bosanske armije i bosanske vlade, jer su sticajem okolnosti, na istoj strani: moraju da se brane od ngpada Srba na Sarajevo. Međutim, u čitavoj toj frci, oni možda imaju neke bitno drugačije ideje nego što ih, recimo, imaju Alija Izetbegović ili Sefer Halilović ...“
. Sličan problem, istina na drugom nivou i u drugoj sredini, uočava i prof. Žarko Puhovski, u papiru koji zatičemo na radnom stolu „eksperata“. Po njemu, prva premisa aktuelne hrvatske politike glasi: „Bez granica koje je Hrvatska pre rata imala u Jugoslaviji, nema izgleda za realnu demokratiju u Hrvatskoj“. Na toj premisi, tvrdi Puhovski, opstaje ili pada ukupna hrvatska politika. Naravno, nastavlja, „nacionalistička većina koricentriše se na pranice kao simboličan (i samo sekundarno pragmatičan) cilj. Tanka ma-
Kosu”
„екзрепт“
Prema rečima Tonija Bordena, predstavnika londonskog Instituta za izveštavanje o ratu i miru, „Komitet eksperata“ je nastao iz shvatanja da „u naporima među-
. narodne zajednice da obnovi mir u bivšoj
Jugoslaviji, nezavisni intelektualci predstavljaju jedan od značajnih, ali nedovoljno iskorišćenih izvora“. Oni bi, po Bordenu, trebalo da budu „most između zvaničnog mirovnog procesa i širokog spektra nezavisnih, građanskih inicijativa za mir i ljudska prava“. Pored ovog londonskog instituta, sponzor „Ekspertskog komiteta“ je i Britansko-američki savet za informisanje o bezbednosti (BASIC).
Koliko smo uspeli da primetimo, bri-
· tansko-američki sponzori „eksperata“ su
neuporedivo škrtiji od srpsko-hrvatskih sponzora bosansko-hercegovačkih „gospodara rata“, koji po svetu putuju u specijalnim avionima i odsedaju u luksuznim hotelima. Ali i to je, valjda, rezultat „realnosti“ i „odnosa snaga“. : Predsedavajući „Ekspertskog komiteta“ je Zoran Pajić, profesor međunarodnog prava na Sarajevskom univerzitetu, koji trenutno „gostuje“ na Univerzitetu u Eseksu. Pored njega, na briselskom skupu su učestvovali: Vesna Pešić, Jasminka Hasanbegović i Miloš Vasić iz Beograda, Žarko Puhovski i Milorad Pupovac iz Zagreba, Silvio Devetak iz Ljubljane, Mensur Čamo iz Sarajeva, Dragiša Burzan iz Podgorice, Veton Suroi iz Prištine (od nedavno urednik Albanske redakcije londonskog Bi-bi-sija). Članovi „Ekspertskog komiteta“ još su ı Zdravko Grebo (Sarajevo), Nenad Čanak (Novi Sad) i Vladimir Milcin (Skopje). -
njina političkih snaga za koje je demokratija iznad svega, mora takode da se zalepi za stare pranice, jer zna da će u situaciji
· manje ili više permanentne okupacije de-
lova hrvatske teritorije, zemlja živeti u trajnom stanju revanšističkog nacionalizma, bez ikakvih šansi da većina podrži racionalna rešenja“.
Ne bi bilo teško uočiti faktore koji na sličan način poništavaju političke i druge objektivne razlike i u ostalim državama i plemenima bivše Jugoslavije (za Srbiju su to, recimo, sankcije i pretnje stranom vOojnom intervencijom). „Realnost“ i „odnos snaga“, dakle, diktiraju da su svi, kako pod da se okrenu — homogenizovani! A od takve realnosti nije dovoljno „bježati“ niti se iz nje „može izaći“ puzeći na način na koji je Mensur Čamo, šunjajući se preko aerodroma i kroz bodijikavc žice, „IZašao“ iz Sarajeva.