Борба, 03. 03. 1993., стр. 10

БОРБА СРЕДА 3. 3. 1993.

Распадом друге и стварањем треће Југославије Пчињски округ преузео је на себе улогу власника „кључева“ јужне капије СР Југославије. Гранични прелаз код места Чукарка надомак Прешева тренутно је нај неуралгичнија тачка на јужним границама новостворене државе. Македонији недостаје прехрамбених производа, заузврат у Југославију стижу дуван, техничка роба, грађевински и остали материјал. Овим трговачко-шверцерски актуелним производима треба додати и оно чиме се на овим просторима трговало, и до реза који је подвучен распадом раније државе, а то су: девизе, дрога и оружје. Подаци из СУП-а у Врању према којима је у прошлој години забележено више од 2.600 кривичних дела у овој години биће без превелике дозе песимизма премашени можда и за читавих сто процената, што значи да се сваког дана у овом делу СР Југославије догађа и по петнаестак недозвољених радњи, које подлежу кривичном гоњењу. „Иако су многа кривична дела још увек нерасветљена Врање ипак спада међу пет градова у Србији са највећим процентом решених случајева — тврди Миле Крстић, заменик _ начелника — врањског Оуба, уз напомену да тај проценат износи око шездесет одсто. Нико поуздано не може да вам каже колико је уопште случајева који подлежу кривичном гоњењу, а који уопште нису регистровани до сада и поред појачаног рада финансијске "полиције у овом српском округу. Шверцом цигарета, нафте, брашна, уља, меса (најчешће живих прасића) многи су згрнули огромно богатство, а да их нису закачиле казнене маказе.

Нико у Прешеву, Бујановцу или Врању не пристаје да говори пред отвореном новинарском бележницом или укљученим касетофоном, па ипак може се сазнати да су у питању углавном млађи људи који

су спремни на ризик у коме се зарађује месечно у зависности „од броја извезених тура у Македонију“ и по „десет до 15.000 немачких марака“. „Најважније је бити први.

Открити робу која у том тре- -

нутку најбоље пролази у Македонији, па чак и на Косову. Роба мора бити квалитетна и произведена у провереним српским фабрикама. На пример „чајна кобасица“ мора да буде из индустрије меса у Суботици, бившем „29. новембру“, или ако су у питању паштете и месни наресци, најбоље пролази „Карнекс“ из Врбаса. Сва та роба се продаје за марке које наши купци у Куманову или Скопљу купују по много бољем курсу за њихове денаре, него ли што је то случај са нама у Врању“ — признаје за „Борбу“ један од власника приватног трговинског предузећа у централној општини пчињског округа.

Процене говоре да се већина власника трговинских предузећа на југу Србије преко ноћи обогатила. Реч је о два до четири одсто становништва укључујући ту и директоре великих друштвених предузећа који су у не мало случајева били сарадници у нелегалном извозу који је доносио огромне количине девизних новчаница: Грубе рачунице говоре да су неки трговци из Врања, Бујановца и Прешева до сада зарадили између 800.000 и 1,8 милиона немачких марака, не рачунајући притом проценат (наравно девизних) који припада учесницима у читавом ланцу нелегалне трговине са једне и друге стране.

И пре него што је „скалпел“ распада повукао границу између Србије и Македоније, село Велики Трновац је и раније представљало за оружје и дрогу прави мали Хонгконг. Овог

села на географским картама ~

нема, али је зато оно уцртано _на картама Интерпола. Село је чисто алабанско, и у њему живи близу десет хиљада становника. Мање од хиљаду ради у предузећима, нешто већи број живи од бербе дувана. Многи

чланови породица раде у иностранству, углавном Немачкој и Швајцарској. Сем традиционалне албанске иконографије са високим зидовима око сваке куће све изгледа врло модерно, чак се и женска деца школују.

— Тачно је овде се може купити много тога, У шали се овде каже да можете купити и носач авиона у деловима прича, анонимно један од милиционера кога затичемо у Великом Трновцу. Албанци не желе да говоре, чак и ако се представите као „трговац“. Кажу препоруке за куповину у овом селу добијају се у Истанбулу или Београду. У бујановачком ОУП-у успевамо да сазнамо само толико да су до сада по судовима широм Србије углавном у Нишу и Пироту због трговине дрогом осуђивани многи Великотрновчани. Казне затвора до сада су зарадили због дроге Иса Рамадани, Фејза Сулејмани, Ибрахим Сабијани. Уз дрогу, оружје — и девизе су један од главних елемената трговине у овом селу. О заради је немогуће било шта сазнати, али оно што је реално, то је да се она мери у милионима марака.

У Врању ће вам рећи да за сада милиција открива деведесет одсто случајева, јер се финансијска полиција, још „није

уходала“. Оно што по речима

окружног јавног тужиоца Србољуба Стефановића успорава посао је и застарели Кривични закон. Тај закон донет је још 1977. године, а богаћење, црна берза, шверц и недозвољена трговина постају стил живота једног броја људи на јужној пруги.

И сам податак да је преко жиро рачуна десетак највећих приватних предузећа у пчињском округу прошло близу три милиона марака тера на питање колико је прошло нерегистровано кроз нелегалне трговачке послове у „кешу“ који се повлачењем нових граница умножавају. Курс марке је за сада јачи од снаге закона и рада милиције. Војкан Ристић

НЕСТАШИЦА ХЛЕБА СЕ НАСТАВЉА

Кужуруза ни за векну

Муке државних и приватних пекара и произвођача јестивог уља како да нађу излаз из ћорсокака не престају и поред њихове луцидности. Пекари у „Класу“ су прекјуче извлачили цевчицама гориво из камиона да би могли да потпале пећ и испеку хлеб који би, према тренутним калкулацијама требао да кошта 150 одсто више. У Београдској пекарској индустрији су пре неколико месеци покушали да увећају расположиве количине пшеничког брашна, додавањем кукурузног. Овај додатак не мења квалитет хлеба, али шта вреди кад ни њега нема.

Станко Благојевић, директор Београдске пекарске индустрије, каже да би се додава-

И влесо поскупљује

И поред драстичног пада промета за чак 40 одсто у односу на децембар прошле године произвођи меса подигли су од јуче поново цене у просеку за 20 до 30 одсто. Највише је скочила цена пилећег меса које сада уместо 39.360 кошта 52.851 динар. Свињско месо

њем шест до седам одсто кукурузног брашна задржао исти квалитет хлеба, али кукуруз је „на време извежен“. Међутим, хлеба би било довољно и без овог додатка, како процењује Благојевић, јер брашна у резервама има довољно. Проблем је у томе што се приватни пекари који су обуставили производњу хлеба, нису на вареме пријавили робним резервама. Брашно су, својевремено, док је било јефтино, набављали на илегалном тржишту да би прикрили количине хлеба које справљају, а тиме утајили и порез. Нису они криви, каже Благојевић, систем им је омогућио непоштен рад и отимачину. с. Ј.

без костију које смо до понедељка плаћали 60.730 сада кошта 73.000 а јунеће месо 62.650, 75.180 динара. Најјефтинију категорију меса, јунеће груди. и ребра потрошачи ће уместо 41.781 плаћати 50.138 динара. 3. М.

Сви су изгледи да ће не само тржиште у Београду, већи у Србији, убудуће бити редовно снабдевено уљем. Потписивањем ексклузивног уговора са зрењанинском фабриком „Дијамант“ Београдски трговински центар (БТЦ) се обавезао на дистрибуцију и снабдевање републичког тржишта комплетним асортиманом „Дијамантових“ производа. Из овог снабдевачког ланца ипак су искључене највеће београдске трговине „Ц маркет“, „Пекабета“ и Робне куће „Београд“.

Тања Исаиловић, комерцијални директор БТЦ каже да за сада на лагеру имају довољне количине уља да подмире повећану тражњу. Играјући и даље на карту већег промета а нижих цена уље се у десетак трговинских _– објеката БТЦ продаје по 14.800 а не 16.000 динара колико износи званично одобрена цена уљарима.

леко

д сутра

скупље 50 одсто

Млеко и млечне прерађевине

ће од сутра бити скупље 50 од-

сто. Ова пета по реду корекција цене од ове године уследила је после повећања откупне цене млека по масној јединици са 400 на 600 динара.

Тако ће литар краткотрајног (пастеризованог) млека у малопродаји стајати 5.650, а дуготрајно — стерилизованог 11.500 динара. Литар јогурта

ће коштати 11.000 динара што значи да ће у чаши стајати 2.200 а у „брик“ паковању 2.750 динара. Павлака са 20 одсто млечне масти ће коштати 6.300 динара, а килограм крављег сира у кришкама са 45 одсто масти 62.500 динара. Килограм путера ће од сутра бити 105.100 што значи да ће паковање од 125 грама стајати 13.100 динара. с. ).

КРАЉЕВАЧКИ КРИМИНАЛ „НА ВИШЕМ НИВОУ“ За рекет-услугу 2.900 марака

Упркос обећањима са највишег места српске власти, па и од самог председника Републике да ће се одлучно у ватити у коштац са легализованим криминалом, Краљево је све чешће под ударом незаконитих работа, којима се, по систему „чистих руку“ све више сиромаши друштвена имовина која заправо лагано будзашто прелази у руке вештих приватника.

На прсте се могу пребројати директори који се нису преко ноћи упустили у приватни бизнис, стекли капитал и „углед“, док су на другој страни предузећа којима руководе све ближе понору.

Ради се, заправо о вештом једноставном трику, којег су „провалили“ директори доброг дела овдашњих (и не само овдашњих) предузећа, да се, користећи своје пословне везе, друштвене аутомобиле, телефоне и новац, велики профитабилни послови усмеравају у приватне фирме, које ти исти људи отварају на име чланова својих породица. Пошто, готово да не постоји метод да се због оваквих радњи нађу пред лицем правде, друштвена имовина тако олако „мења власника“, а они чијим је радом и знојем стечена остају кратких рукава.

Некада најузорнија и најрентабилнија краљевачка фирма „Папир промет“ спала је рецимо на ниске гране, пре свега што од 343 запослена више од 100 радника има своје приватне радње. Њих су најпре отворили генерални директор Воја Благојевић и његов заменик Драгић Шиљковић, мада, додуше радње нису власништво ових двојице руководилаца већ њихових синова и ближе родбине.

Сличан пример налазимо и у краљевачкој Робној кући „Београд“. Готово да нема руководиоца који се није упустио у приватни бизнис. Исто су урадили и Никола Тадић, директор конфекције „Будућност“, Љубиша Розгић из

трговинске фирме „Гвожђар“ као и Радомир Ђуровић, директор „Стотекса“ и Стојадин Ђогатовић први човек „Слова“. Ова четворица су, међутим, недавно смењена са својих положаја, јер су више бринули за своје него за друштвене фирме.

Ових дана у Краљеву се навелико прича и о аутомафији, која је деловала у западној Србији и Поморављу. Незванично сазнајемо да је на челу ове организоване банде стајао Петар Главчић, бивши инспектор Одељења унутрашњих послова у Трстенику. Поред њега притворено је још неколико саучесника, али се због истраге њихова имена још не саопштавају. За сада се зна да су се притворени бавили крађом и препродајом аутомобила. Украдена кола они су преправљали и продавали их са фалсификованим саобраћајним исправама. У ову прљаву работу, прича се, умешана је и неколицина виђенијих Краљевчана, а аутомафија је долијала готово искључиво својом несмотреношћу. Један од њихових босова јавио се, наиме, телефоном власници украдених кола и за рекет-услугу затражио 2.000 марака. Домишљата власница се изговорила да новац не може прибавити одмах, већ кроз који дан. У међувремену је постављен телефонски ловац који је открио број телефона позиваоца. Ко се све налази међу осумњиченима и колико је аутомобила на овај начин променило власнике, тек ће се установити.

Милош Милишић