Борба, 03. 03. 1993., стр. 11
БОРБА СРЕДА 3. 3. 1993.
КАКО ДАФИНА ПРАЗИ ПАРЕ (3)
Бојан Димитријевић
Сада је потребно укратко објаснити оно што смо већ раније назвали „ефектом сиромаштва“. Видели смо да је основни циљ Дафимент банке да ова операција траје што дуже. Да би се то постигло потребан је континуирани прилив новца, али и минимални одлив новца из система. Да би одлив новца био минималан треба појачати социјални мотив за држање новца. То фактички значи да реални доходак мора да пада, да би се појачала потреба за држањем новца код Д-банке и пре свега да би се но-
-вац када се добије у виду камате
поново продао дилерима и тако вратио у систем Д-банке. Такође смо видели да раст курса и цена повећава прилив, а смањује одлив, као што раст дохотка повећава одлив, а смањује прилив. Значи, кретање дохотка и курса се мора подесити тако да обезбеди што је могуће повољнији однос прилива и одлива а тиме ду-
горочну равнотежу система. Ово
је „фино подешавање система“.
На тај начин се формира зачарани круг који смо назвали „ефектом сиромаштва“.
Да би капитал могао да расте, мора да расте „црни курс“ који ће оборити реални доходак и тако појачати прилив и смањити девизни одлив из система. На тај начин становништво постаје својеврсни заточених овог система, јер је пораст сиромаштва услов за одржавање његове стабилности! Тако се кроз раст курса и инфлације финансира ова операција, а цех плаћају на крају, ипак они који мисле да су заправо на добитку! Главну корист из ове транскације извлачи држава и Д-банка, уз известан круг оних који су новац уложили искључиво из спекулативних намера, а затим га уложили у неку некрет-
нину. Оно што се стварно деша- _
ва, јесте да се механизам одвија на стално све вишем и вишем номиналном нивоу тако да је раст курса обезбеђен довољном количином новчане масе, која пак води у познату Каганову спиралу хиперинфлације са растом очекиване и стварне стопе
инфлације. Одавде је сасвим јасно и да власт заправо не жели искрен обрачун са хиперинфлацијом, јер тиме директно подсеца саме корене свог опстанка!
Које су друштвене консеквенце постојања Д-банке2 Многе од њих смо већ изнели, али ћемо их овде у виду закључка рекапитулирати још једном:
— овај систем се јавља као један од директних генератора раста „црног курса“ и стопе инфлације на све вишем нивоу, што нам и свакодневно искуство потврђује;
— кроз „ефекат сиромаштва“, води паду стандарда мереног реалном платом, јер је то услов за дугорочније функционисање система;
— поспешује аутархију привреде која је иначе огромна због уведених санкција. Из самог модела директно проистиче да раст економских веза са иностранством води повећању одлива, па (мада звучи на први поглед парадоксално) санкције само учвршћују стабилност Д-банке;
— јавља се култ нерада и спекулације (који иначе свака хиперинфлација собом носи), на рачун радних навика;
— становништво се навикава на чекање у реду, што као и у некадашњим источно-европским привредама значи не само губитак слободног времена, већ и огромног потенцијалног друштвеног производа;
— код обима прилива, говорили смо о значају политичке нестабилности за прилив девиза. Тако до прилива новца долази путем избеглица, ратних дејстава и политичке нестабилности, што значи да је у извесном смислу, то један од извора прилива новца, па је изазивање таквих поремећаја (о чијим моралним и другим последицама не треба трошити речи), такође значајан услов који продужава век операциJe; — јавља се неприродна везаност грађана (штедиша Д-банке) за опстанак постојеће власти. Наиме, краткорочно рационал-
ни појединац уочава спрегу власти и Д-банке и резонује да опстанак Д-банке, а самим тим и његовог девизног улога, зависи од опстанка постојеће власти. Тако они постају таоци система, што ће имати фаталне последице по развој демократије и стабилност политичког система. Једном речју, макроекономске, политичке и социјалне последице ове операције су катастрофалне и мериће се огромним друштвеним и економским трошковима.
Не можемо дати никакву прецизну прогнозу о томе колико ће Д-банка још функционисати. За тако нешто недостају нам релевантни подаци. Но, сасвим је си-
"турно да је њен век трајања огра-
ничен и да ће у моменту банкрота, знатан део становништва остати неизмирен. Сагледајмо стога, где су ограничења и лимити ове масовне илузије.
Пре свега треба рећи да систем може још доста дуго функционисати из угла способности да плаћа месечну девизну камату својим штедишама, зато што постоје уграђени амортизери и стабилизатори. Један амортизер је обим повраћаја новца у систем Д-банке, који пак опет зависи од нивоа одлива који можемо подешавати варирањем курса дохотка и других фактора у моделу. Други амортизер је улагање новца у профитабилне послове. Први критичан моменат је кад прилив. постане једнак одливу и према неким изјавама из Д-банке, то се дешавало током новембра 1992. Тада је још увек могуће драстичнијим променама курса, цена и плата утицати на обим прилива и одлива који ће продужити век операције. Исто тако, ће још увек збир прилива и добити од профитних улагања бити већи од обима одлива, па власница Д-банке још увек може бити релативно сигурна. Но, чак и од момента када прилив постане једнак одливу, систем може функционисати још онолико месеци колико пута се одлив садржи у укупном капиталу, под условом да штедише не посумњају да се то дешава,-а то може трајати и дуже од 12 месеци.
Сутра: који је сценарио банкрота
ШТЕДИОНИЦЕ И ЦРНО ТРЖИШТЕ
На црном девизном тржишту још увек влада затишје када је вредност страног новца у питању. У Београду су се због недостатка динара и малог промета валуте јуче продавале по старим ценама. Дилери процењују да се-ни ових дана неће померити драстично курс конвертибилних валута. Марка се купује по цени од 12.000, а продаје по 14.000. Дилери и даље углавном долар конвертују, а откупљују га по цени од 19.000. |
Мења се ситуација и кад су штедионице у питању. „Беоштедња“ је марку откупљивала прекјуче за 15.800, а јуче по 15.700. Највиши курс за марку је једнак прекјучерашњем 15.800: и јуче га је имала ште-
ACB
OGLASI-MARRE TING-PROBPAGANDA
AGENCIJSKI CENTAR BORBA Tel. 341-151, 553–552 Fax. 541i-161
(pe mo старом
дионица „Камелеон“. Остале штедионице су повећале своје откупне цене страних валута кад је жирални откуп девиза у питању. Марку су по 15.700 ис-
плаћивале штедионице: „Беоштедња“, _„Чего“, „Интерплатс трејј и „Колзецо“.
„Амаркорд“ је имао нижу цену за 200 динара. „Амаркорд“ је марку плаћао по 15.500 динара, штедионица „Шпар“ је имала нижу цену за 200 динара, а „Ристић“ као и „Имаг“ за 100. Већина штедионица је имала исту откупну цену за марку од 15.200 — „Пест инвест“, „Алфа“, „Капитал МП“, „Зи стронг“, „Вал стрит“. Најнижу цену за марку имала је „Ресавска банка“ — 15.000. БЛ.
“|H
БЕРЗАНСКИ ПОСЛОВИ
Константно вепа тражњеа
Тражња новца на берзи Београдског есконтног центра јуче је износила 34,04 милијарде динара, што је за 5,4 одсто више него претходног дана, а понуда је била у вредности од 29,59 милијарди динара, за 10,5 одсто више него претходног дана. БЕЦ је прихватио све понуђене количине новца, па је потражња задовољена у том износу. Каматна стопа износила је 64,24 одсто месечно, незнатно више него претходног дана.
На Тржишту новца и краткорочних хартија од вредности укупна тражња за жиралним повцем јуче је била 25,95
милијарди динара, а понуда
16,15 милијарди. Укупно је закључено послова у вредности од 15,85 милијарди динара, са месечном каматном стопом од 71,21 одсто.
Кад овде некоме дам кредит, има да изгубим пет литара крви док га повратим. Услови у којима се ради сасвим су нерегуларни, јер је држава потпуно социјална и сто одсто штити дужника. Наше новоосноване банке практично су показале како је и у оваквом амбијенту могуће оно што је у целом свету и теоретски немогуће — да остваре позитиван резултат већ у првој години рада. Нигде у свету нисам видео да се при оснивању нове банке у првој години пословања предвиђа позитиван резултат, него се планира губитак оснивачког капитала од 10-30 одсто, да би се постепено смањивао и тек евентуално у четвртој години дошло до „позитивне нуле“.
Ово мишљење изнео је проф. др Живота Ристић, директор немачке ЛХБ банке у Београду, на округлом столу о приватном банкарству, у организацији листа „Економска политика“.
— Шаренило камата у распону од 40 до 210 одсто месечно, стварно је за Риплија. То не могу да издрже ни много богатије земље од наше. Пуно се прича о томе да банке које дају енормно високе камате могу да их зараде прањем новца, а не својом памећу и нормалним банкарским пословањем. Требало би, уместо промене Закона о банкама, чега се свака нова влада прво дохвати, утврдити реалну есконтну стопу НБЈ, приближну тржишној и од ње банкама одредити проценат за одступање. То није административно, него банкарско стручно регулисање, рекао је Мирко Пиљак, директор Трговачке банке.
— Незаконите трансакције толико су узеле маха, да су већ 90 одсто послова у банкама и привреди директно ван закона, а тек остатак ради по прописима. Ово је толико очигледно, па према речима Милоја Лукића, директора Контрол банке, значи да су вероватно сви задовољни оваквим стањем. Ако друштво, које би требало криминално понаша-
ње да сузбије, не мрда ни прстом, значи да му то одговара. Са овим мишљењем сагласио се и Драгољуб ВБукосављевић, директор Унион банке, тврдњом да живимо у финансијском систему где не влада ни минимум реда у једној правној држави. „Не могу да оправдам високе камате које дају неке банке, јер морам да сумњам у њихове изворе и пласмане. Бојим се да нам се још једном не деси случај са старом девизном штедњом“ рекао је Вукосављевић. Инфлаторни пожар је очигледно већ захватио целу кућу, и ако врхунски стручњаци ове земље под хитно не направе програм шта ћемо даље радити, постоји озбиљна опасност да сви у њему изгоримо. Кад би сад својски заврнули рукаве, за пет година би могли да дођемо до националног дохотка од 10.000 долара. Код нас је сада пуно људи залутало у банкарство, да би зарадили на шпекулацијама — рекао је Бранко Драгаш, директор Кредибел банке. : Говорећи о висини каматних стопа на штедњу, Милорад Николић, директор Карић банке залагао се, насупрот неким другим саговорницима, да оне буду ствар слободне 'одлуке и могућности сваке банке. Ипак, и његова банка дошла је у велике проблеме због подизања камата. „Повећали смо камате, јер смо једино из тог извора могли да дођемо до свежег новца, али нам се то вратило као бумеранг, кроз несташицу готовине. Ми смо онда опет повећали камате и нашли се у још горој ситуацији. Кад смо видели да је то бесконачни ланац, одобрили смо камате на штедњу“, каже Николић. „Заиста је - апсурдно очекивати да банкама иде сјајно, кад је привреда у никад тежој ситуацији, са озбиљним губицима. Томе доста „помаже“ и држава, неадекватним опорезивањем и монетарном политиком“, рекао је Ненад Урошевић, директор МБ ПИКБ банке. Б. Степсновић
Мерка пор
На црном девизном тржишту марка је током фебруара порасла за 3,2 пута, односно за 220 одсто. Продајни курс је 1. фебруара био 4.400 динара, а 28. истог месеца чак 14.000. Највећи дневни скок курса био је између 4. и 5. фебруара и износио је чак 900 динара. Забележен је и тродневни пад
сла 226,
илинг 270 одсто
вредности (9, 10. и 11.), да би се након тога вратила на стару цену и наставила астрономски раст.
Раст цена долара био је исти као и марке (220 процента), док су швајцарски франак и шилинг забележили већи раст — први од 240, а други чак од 270 процената. J.K.
a}
a
JpCI prodATS 4400! _ 4 __500| _ 520 __4600| _ 56004 _— 520! 5250 _ 5780 _ _ 5600] __60008 _ 6700] __ 73008
__68OO|
7000
6600
__7200| _B20|_ 6900) _ 7400) 550!
10200] _ 10000. - 11000:
_ 6700) "7000, _ 7300: .
_ 8100] _ 87000.
_ 8500| _< _ 12500]
13200|.
12500| 14000
___12000 11500] _ 12600 12500) _ 13000 1 __14000 13000) _ 15000 =: 14700 _ | _13500| 16000} 10000! 11000 )) _15000 | _ 16000
7100 _ 7400} 7300! _ 7700 _ 0 __7400, _ 7900 _ 9 _ 7600] _ 8000 8300) _ 9000Н __9000) У _ 9500) 1 у 9200| 10200
10500
_ 9900) _ 10600 __ 10500) 115008 10500] 11500)
ЈН 11200) 12500 __11200| _ 12600) _ __12600) _ 14000) _12600| _ 14000
12500| 13500) 14000! 15500
_ 9700]