Борба, 06. 03. 1993., стр. 13

РОА И ИУ

RKTUELNO __

SUBOTA-NEDELJA, 6-7 MART 1993. GODINE Ili

. : | – Guverner odlazi noću Pandorina kutija u Topčideru

Kako se u ovoj zemji trenutno ništa ne proizvoai sem novca, | na njemu

se jedino i može zaradili, a kako su svi buažel/ redom bušni, pristup primarnoj emisiji postaje pitanje opstanka

Bojana Jager

= ova Savezna vlada sastavljena je iz redova vladajućih partija fede-

ralnih jedinica, SPS i DPS, koje su na „nultom“ stepenu odnosa“, kako je to rekao šef Narodne stranke Crne Gore koja u istoj vladi ima jednog predstavnika, a u svojoj politici stav da „ni Srbiji ni Crnoj Gori nema spasa ako ne budu zajedno“. Da na to zajedništvo, međutim, srpski i crnogorski socijalisti gledaju različitije nego ikad, postalo je jasno upravo oko izbo-

ra vlade, ne zato što se u saveznom parla-

mentu otvorila Pandorina kutija, kako je zagovarao dr Novak Kilibarda, već po načinu kako se upravo to pokušalo sprečiti. Predstavnici DPS gotovo da nisu mogli sakriti nezadovoljstvo što su ih prosto rečeno „preveslali“, a iz redova SPS plasiran je neuverljiv apel za skladnim odnosima u Federaciji, gde bi Kontićeva vlada bila „homogenizirajući faktor“.

Činjenica da je do te vlade došlo tek

kad se pronela vest O OstaVci „CrnOgoT-

skog“ guvernera NBJ, Vuka Ognjanovića (a koja ni do danas nije zvanično ni роtvrđena ni demantovana, što znači da akteri računaju na mogućnost daljeg pregovaranja), takođe govori o stepenu međusobnog poverenja dve federalne jedinice. Naravno da je ta funkcija važna i za Srbiju i za Crnu Goru u državi, u kojoj je sam Ognjanović nedavno izjavio da mu ne bi mnogo pomoglo i da je donet novi Zakon o centralnoj banci, koji joj daje zajedno sa

guvernerom formalnu suverenost nad po- ~

litikom, jer su isuviše snažni pritisci iz republičkih, pa i savezne vlade. Pritisci na novac naravno. Pošto se trenutno u ovoj zemlji ništa ne proizvodi sem novca, i na njemu se Jedino može i zaraditi, a pošto su svi budžeti redom bušni, pristup primarnoj emisiji postaje pitanje opstanka. Svako ko je dobio emisioni kredit po 16 odsto kamate zna da je tu kamatu pojela već trodnevna inflacija, i da je sve ostalo besplatno. A „svoj“ čovek u centralnoj banci može poraditi na još mnogo čemu, počev od dobijanja kompenzacionih poslova do naplate spoljnih potraživanja, šte-Za mnoge firme može biti slamka spasa u blokadi. Koliko je sam Ognjanović bio čvrste ruke, i kako je pred izbore ipak bilo dovoljno para, ostaje da se vidi, tek kad se svedu računi, ako do toga ikad i dođe. No, očit je interes Srbije da u Centralnoj banci ima čoveka koji će što manje da smeta, i koji će biti spreman da novčano potkrepi obećanja koja je nedavno dao novi predsed-

nik republičke Vlade Šainović, ponavljaju-

Lav sa zlatnim kandžama

Đoko Kesić

Čovek je to definisao savršeno precizno: Kako Je mrtvima, nama je još i dobro. To važi za danas. Već sutra, kad vlast poništi razliku između ovih dveju kategorija, nije isključeno da će nas ta ista vlast ubediti da ima života i posle smrti. Ona to može, jer kod nas sve je na prinudnom, plaćenom ili neplaćenom odmoru, izuzev vlasti. Ona će funkcionisati besprekorno i kad ostane sama sa sobom.

Iz tih razloga ni danas nisam shvatio Šta je izazvalo toliko strasti i nervoze oko izbora ministara i preraspodele resora u Vladi dr Radoja Kontića. U suštini, teško je videti razliku između onoga kad imamo i tog istog kad nemamo vladu. I kad se skine, ta, namerno nabačena, paučina sa oči-

ju, i ako i prihvatimo da Je red da imamo ·

vladu, onda za vreme koje dolazi — Saveznoj vladi su neophodna samo četiri čoveka. Premijer, ministar unutrašnjih poslova, guverner centralne banke i, naravno, ministar za informisanje.

ći naravno neka „starija“ obećanja, O oŽiVljavanju proizvodnje, javnim radovima i slično. Sve je već uostalom isprobano i valja se setiti svetlog primera metalskog kompleksa, koji je u ime proizvodnje dobio pozamašnu emisionu injekciju, a u stvari tim putem osigurane su plate i sprečeno nezadovoljstvo solidnog broja radnika. -

Slične potrebe ima i vlast u Crnoj Gori, i kako reče samo dva dana nakon izbora nove Savezne vlade ili odmah po povratku u svoju Republiku, Srđan Darma-

nović ispred SPCG, predstavnik Srbije na mestu guvernera NBJ mogao bi da zavrne slavine primarne emisije prema Crnoj Gori, a kada se privredna situacija pogorša do mere da su mogući socijalni i politički nemiri, srpska vlast bi jednostavno mogla narodu pod Lovćenom da ponudi tezu: „Tako vam je zato što imate ovakvo rukovodstvo“. Drugim rečima, Darmanović kaže da im je jasan eventualni scenario Žute grede, II deo, i zalaže se za republičko ujedinjavanje snaga protiv „spoljne“ opasnosti. Po njegovim rečima, ukoliko dođe do naglog pogoršanja položaja Crne Gore u

Na rubu nedelje

Federaciji, opozicija i vladajuća stranka u toj republici treba da se dogovore oko njenog vitalnog državnog interesa. Jasnije ne može biti.

Iza toga stoji vrlo pragmatično saznanje da Crnu Goru daleko više pogađaju sankcije i da praktično ne može još dugo da izdrži pod njima. A izgleda da ne vidi ni interes za produženo trpljenje, pa crvene lampice koje se pale u međunarodnoj zajednici u vidu naftne humanitarne pomoći i sličnih izuzetaka, sve primamljivije svetle. Kad je na vest o guvernerovoj kapitulaciji oko ponoći u saveznom parlamentu proključalo nezadovoljstvo među crnogorskim poslanicima, Rade Bojović je sa skupštinske govornice decidno poručio da Srbija i Crna Gora mogu iz ovih sankcija izaći zajedno, a mogu i odvojeno. „U Crnoj Gori sve više sazreva uverenje građana da suverena državna pozicija Crne Gore automatski ukida političke, ekonomske i druge sankcije. Postoji i drugi put, i niko među nama nije ni protiv tog puta, a to je da Savezna vlada što pre stvori takve političke uslove da srpski i crnogorski narod zajedno izađu iz blokade“, kaže Bojović. Precizirajući te uslove on ističe da se mora naći političko rešenje za srpski narod u Hrvatskoj i isto takvo političko rešenje za sva tri konstitutivna naroda u BiH, ali i dodaje: „Sve bivše jugoslovenske republike su mahom međunarodno priznate i međunarodna zajednica kad Srbiji i Crnoj Gori stalno deli kvalifikativ agresora, ima u vidu i tu činjenicu i očekuje od nas da u pravcu ukidanja sankcija priznamo bivše . jugoslovenske republike. To naravno ne isključuje pravo na samoopredeljenje, koje se ovde često pominje i različito tumači“. Ove reči nagoveštavaju da i drugo oko u glavi ima svoje adute i da može uskoro postaviti neprijatno pitanje konkretnih poteza u spoljnoj politici Saveznoj vladi, a preko nje i srpskom političkom vrhu.

Nezavršeno pitanje guvernera može biti samo povod da se Pandorina kutija i definitivno otvori. Poslanički klub DPSCG najavio je da će na narednom zasedanju

parlamenta tražiti da se sve do kraja raz-

obliči, verovatno već na startu svestan da većina srpskih radikala i socijalista može izglasati sve što joj treba, pa i guvernera po svojoj ćudi. Savezna vlada tu teško može biti bilo kakav balans, jer su crnogorski socijalisti, bez obzira što su u njoj, jasno stavili do znanja da mogu voditi i drugačiju politiku. Baš takvo ograđivanje predstavlja isticanje da je DPS, za razliku od SPS, ostavila Kontiću slobodu u izboru njegovog tima, za koji je znači pre svega on sam odgovoran. Dakle, poruka je — videćemo! |

. Premijer je potreban da protokolarno

primi nekog visokog gosta, ukoliko slučajno zaluta u ovaj džep sveta i da se slika za televiziju. Sve druge delatnosti koje mu po ustavu pripadaju, već je preuzela Savezna skupština. Drugo, vrlo važna uloga premiJera, Je u tome da bude kriv kad to zatreba i da podnese ostavku, za primer. . Guverner Narodne banke Jugoslavije је veoma važan, za vlast, važniji od premi-, јега. Оп drži ključeve štampanja novca. Ministar policije za vreme koje dolazi može da bude od presudnog značaja, a ministar za informisanje da o tome svemu što se događa, prema potrebi, kaže — ne događa se ništa neuobičajeno. Sve je samo rutinski postupak.

Uprkos ovim očiglednostima političke razmirice između Srbije i Crne Gore, i posle izbora Savezne vlade, još se nisu smirile. Poslanik DPS Svetozar Marović kaže da će u Skupštini tražiti objašnjenje i istra– gu oko odnosa Srbije prema Saveznom MUP-u i Pavlu Bulatoviću (upad u zgradu saveznog MUP), pa to čak povezano I sa

mogućnošću da se Crnoj Gori vrati ovaj resor. O mestu guvernera NB] da i ne govorimo. Salto mortale Vuka Ognjanovića sa pismom Dobrici. Cosiću samo Je distanciralo još uvek aktuelnog guvernera od crnogorskog rukovodstva. Čelnici DSP imali su samo da saopšte da njihova partija Vuka Ognjanovića nije postavila na to mesto, te da ta funkcija definitivno, posle ovakve raspodele resora, pripada njima. Sve ovo, međutim, ne znači da će tako

i biti. Po svim analizama predsednik Srbi-

Je Slobodan Milošević je dobio Saveznu vladu po sopstvenoj želji, a otvorena netrpeljivost predsednika Savezne Vlade Radoja Kontića i predsednika Veća građana Radomana Bošžšovića može da znači da Kontić izigrava lava sa zlatnim kandžama (asocijacija na crnogorski grb) u prolazu na zelenoj travi.

Ovo naše vreme je panično, a primer Save Vlajkovića govori da nije baš zdravo biti ministar. Naročito, ako čovek loše podnosi visine. Učestala i zbunjujuća pita-

nja — ko Je provalio te krupne afere, ı ko je to dao nalog da se hapsi doskorašnji član srpske vlade i uz to pašenog Radomana Božovića? Tumačiti to samostalnošću premijera Šainovića ili odvažnošću ministra srpske policije Sokolovića je čisto neznanje. Takvu odluku mogao je da donese samo Slobodan Milošević. Od njega naravno sad zavisi dokle će se to prljavo klupko odmotavati. Milošević to može. Ne samo zbog toga što je na vrhu vlasti. Već i Iz razloga Što njega novac, recimo tipa „Vlajković“ ne zanima. Kažu najupučeniji da on nijedan tuđi dinar nije stavio u džep. Zanima ga samo droga vlasti.

Mnogi su požurili sa zaključkom da je sledeći Radoman Božović. Naravno bez autentične argumentacije. Tačno Je to da je Vlajković mešetario u vreme kad je BoŽović bio njegov šef, da Je on Božovićeva politička izmišljotina. I ta rodbinska nekrvna veza nije dokaz, iako ovih dana neki neubedljivi glasovi iz Novog Sada i sa Fruške gore poručuju da ne treba niko da se iznenadi ukoliko se ispostavi da Je Radoman Božović vlasnik autoputa od Subotice do Beograda. Ja u to ne verujem, Jer da li vi znate koliki je to put?