Борба, 22. 03. 1993., стр. 23
И isaotai, зе
падале
_ Мазд5 ! ријајећ |
- - __БОРБА
ПОНЕДЕЉАК 27. 3. 1993.
||.
Vlada Divjan, jedan od vodećih surfera~*na Novom talasu iz osamdesetih, pre shoro dve godine otišao je u Australiju da bi posetio biušu devojhu. Kako će se ispostaviti, ona će mu postati supruga, a Jednomesečni boravah u Sidneju još uveh traje. Jedan od razloga za produženi boravahR u postojbini Mad Maxa, „Bee Geesa“, „AG/DC“ i „Midnight Oil“ je i
to da se bivši „Idol“ veoma dobro shašao u homponovanju
muzike ža film 1 televiziju.
— Hoću na početku da se unapred izvinim čitaocima jer je lako pametovati sa razdaljine od 15.000 kilometara, a ja ne bih želeo da ispadnem pretenciozan. Ovde imam pomešana osećanja ı verovatno mnoge stvari mogu da ispadnu kao soljenje pameti, a to mi nije cilj, rekao . nam je Vlada Divjan u telefonskom razgovoru.
— Osećao sam u poslednjih godinu dana pre polaska pravu navalu ideja, slično kao negde u osamdesetim. Istovremeno, imao sam užasne peripetije sa kupovanjem i dopremanjem opreme. Onda kad uzmem u obzir da sam od osamdesete, kada su se „Idoli“ probili, radio u sve lošijim i lošijim uslovima, da je sve išlo velikom brzinom nizbrdo, počeo sam da razmišljam o dužem ostanku van zemlje. Kada sam video ko šta priča o srpstvu, o nacionalnim osećanjima, ko kroji pravoslavlje, shvatio sam da je, budući da nisam ni terorista ni političar nego muzičar, za moje mentalno zdravlje i za ono što hoću da uradim u životu da bih bio koristan sebi i svojem narodu, možda ipak najbolje da ostanem
ovde i da radim. 5
Grupa „Dinosaur Jr“, čiji su koreni u gradiću Amherstu, predstavlja jedan od najcenjenijih sastava nove američke „alternativne“ scene, a njihov vođa J. Mascis jednog od najkompetentnijih i najboljih gitarista. Od svojih početaka do 1991. godine, grupa je izdala četiri albuma, a poslednje dve godine protekle su u(uzaludnom) čekanju no-
_ vog. Glad za novim materijalom
Je povećao singl „Get me“, a ono što je ljubitelje grupe posebno izluđivalo je činjenica da je od pojave singla do albuma prošlo više od dva meseca. Pogrešno najavljivan u štampi pod naslovom „So what else is new“, album je osvanuo s novim naslovom „Where you been“. Čekanje se isplatilo, pošto album pred-" stavlja ubedljivo najbolji rad „Dinosaur Jr“.
BORBA: Koliko je bilo moguće u Australiji ostvariti ideje ko-
_ je si poneo iz Beograda?
VLADA DIVJAN: Kada dođeš ovde kao jugoslovenski ili srpski muzičar, to je kao kad bi svojevremeno došao kod nas čovek sa neke bugarske planine. Hoću reći da me niko ovde nije dočekao raširenih ruku i rekao „Super što si došao“! Ipak imao sam puno sreće i sa tim specifično australskim multikulturalizmom. Mene Australija podseća na neku vrstu Nojeve barke. Prvo sam radio: muziku za jedan dokumentarni film o AIDS-u, onda sam radio jedan polučasovni film koji je govorio o nekoj ženi koja hoće da se ubije, sledeći je bio o nekom manijaku koji ubija žene, zatim komediju o sadomazohizmu. Sve to govori o ovdašnjem stanju duha. Sada upravo radim na nekom velikom doku-
mentarcu koji se bavi geologi- ·
Jom, ali sa nekog filozofskog aspekta. Da se ne zavaravamo, to nisu neki kapitalni poslovi koje sam svojevremeno radio kod nas, ali zadovoljan sam jer radim ono što me zanima.
Kakve zapravo šanse preko okeana ima uspešan muzičar iz
Od početne „Out there“, preko fascinantnog novog singla „Start choppin“, Mascis i prijatelji sviraju kao preporođeni. Stvari na albumu se „zakuvava-
ju sa „What else is new“ i „On“
the way“, tipičnim produktima grupe. No, da su članovi grupe otišli i korak dalje svedoči pesma „Not the same“, laganog tempa, sa gudačima, klavirom i timpanima, što pokazuje veliki uticaj Nila Janga i grupe Bafalo Springfild. Ova pesma se nastavlja još jednim izvrsnim radom, prvim singlom „Get me“, koji je u srednjem tempu, sa divnim ženskim pratećim vokalom i sa jednim 'od najboljih sola koje će se čuti ove godine. Uz sve ove kvalitete veliki plus albuma su ı nešto angažovaniji tekstovi Ј. Mascisa. 5. Макене
| ojevo .
VLADA DIVJAN, KOMPOZITOR FILMSKE MUZIKE NA SIDNEJSKOJ „SBS“ TELEVIZIJI
28 |" џ
Beograda, onog kakav je danas u svetu? Da li je odlazak iz Jugoslavije značio kretanje iz početka? ;
V. D.: Apsolutno. Jedina olakašavajuća okolnost je bila ta što sam pre polaska kompletirao jedan dosta kvalitetan studio, tako da mogu da radim kod kuće i zahvaljujući tome uopšte i mogu da radim. Definitivno je to bilo kretanje iz početka, iskomplikovano sa odnosom „Srbin si, jao što je to dobro“. Oni
· od tebe očekuju da ga ujedeš, a
ne da praviš neku muziku. Sa druge strane, ispostavilo se da naročito među mlađim režiserima, bilo da su Australijanci ili su tzv. „etničkog porekla“, postoji veliko interesovanje za evropski film, za muziku iz različi-
tih regiona. To se ispostavilo .
kao moja velika prednost u od-
nosu na Australijance, mnogo se u sve to lakše uklapam od njih.
B: S ozbirom na komunikativnost rock'n'rolla, da li bi mogli da se vratimo na Jugoslaviju ı na jednu odliku Novog talasa koja se sada malo pominje. On je, naime, bio propraćen „frontalnim napadom“ u celoj zemlji, pamte se koncerti BG-ZG-ZG-BG u vreme prvih političkih sukoba između dve republike, ti si bio gostujući član zagrebačkog behda „Le Cinema“. Kako danas gledaš na taj fenomen?
V. D: — To je neka vrsta rak-rane, teško mi je da mislim o tome. Kad posmatraš to iz nekog drugog ugla; drugačije ti i izgleda. Počinješ malo više da raz-
Nove furnele „Megadeta“
— „Megadet“ su otkazali svoje.
turneje po Japanu i Južnoj Americi zbog upale pluća pevača Dejva Mastejna, održaće ih krajem aprila, a ovo su novinari saznali na prošlonedeljnoj dode-
li „Genesis“ nagrada u Los An-
đelesu. Ovu nagradu dodeljuje britansko ekološko udruženje „Ark Trust“, a „Megadet“ su je dobili za pesmu „Countdown to extinction“ u kojoj je reč o ubijanju nepoželjnih životinja u ZOOloškim vrtovima, a ne o nuklearnom ratu, objasnio je gitarista Marti Fridmen. j
e ве
Метјонјо, u spomen
— Izdavačka kuća „Parlofon“ objaviće 19. aprila mini album „Five-live“ na kome će se pojaviti Džordž Majkl, Liza Stensfild i grupa „Kvin“, a čiji je prihod namenjen Merkjuri Feniks Trastu, dobrotvornoj AIDS organizaciji. Album sadrži Džordž Majklovu obradu pesme grupe „Kvin“ „Somebody to love“, duet Majkla i Lize Stensfild u pesmi „These are the days of our lives“, snimljen uživo na Vembli stadionu, na prošlogodišnjem koncertu u spomen Frediju Merkjuriju, dve dosad neobjavljene pesme sa Džordž Majklove „Cover to cover” turneje iz "91. godine, i to medli pesama „Papa was a rolling stone“ Temptejšnsa i „Killer“ Adamskog, i njegova verzija pesme „Calling you“, koju jc u filmu „Bagdad Kafe“ pevala Žuveta Stil. Album zatvara pesma „Dear friend“ grupe „Kvin“, prvi put objavljena '74. godine na albumu „Sheer heart attack“. Pokretač. celog. projekta, Džordž Majld, kaže: „Fredi je bio moja velika inspiracija u detinjstvu i
*
.
zahvalan sam što mi se pružila ·
prilika da odam počast njegovoj uspomeni“.
'mišljaš o samom Rock'n'roll-u,
o samom mediju, o autentičnosti naše kulture i o pokušajima da se napravi nešto što ne bi bila samo kopija. Što se tiče tog odnosa sa Zagrebom, jako mi je
· teško da pričam nešto a da ne
solim pamet, pogotovu u ovoj šizofrenoj situaciji u kojoj se našao srpski narod: antihristi pričaju o pravoslavlju, ljudi koji do juče nisu znali da li se krsti sa jednim ili pet prstiju sada su postali glavni bogomoljci. To je sve jako tragično.
Moje iskustvo mi govori da je ta Jugoslavija imala smisla, počevši od većeg tržišta pa do činjenice da: je tu jedan narod imao šta drugom da pruži što se kulture tiče. Takođe je činjenica da su se ti isti narodi na Balkanu vazda borili, istrebljivali i sekli jedni drugima glave. Moja porodica manje-više cela potiče iz istočne Hercegovine i znam vrlo dobro šta je značilo biti Srbin u tim krajevima.
B: Da li za Balkan postoji neki izlaz koji se iz Australije bolje
vidi nego odavde?
V. D: Ono što mi je bilo zanimljivo kada sam došao svakako je i naša emigracija. Ovde postoji organizacija koja se zove „Stıpski nacionalni savez“, i od kako je sve ovo počelo postala je dosta čvršća i smislenija. Verovatno je to jedan pozitivan primer kako među Srbima može da se nađe zajednička reč pošto ga vode ljudi koji su rođeni ovde, ali koji imaju jako izražen osećaj nacionalne pripadnosti, koji su školovani, pametni, koji uspevaju da prevladaju niske strasti. Tako se prvi put desilo da se nađu zajedno mnogobrojne zakrvljene struje, četnici, ljotićevci, nedićevci, stari i novi emigranti. Verujem da bi takvi ljudi jednog dana mogli da pomognu u opamećivanju i razvitku Srbije, ne u smislu da je australizuju i pokušaju da stignu Zapad, što je van pameti, već da urade nešto sa tim što imamo. To su jednostavno ljudi koji su naučili produktivno da misle, a toga kod nas uvek fali.
. po broju klubova Beograd je ve-
У __- o, aijMa Mrsfićea Krstić na ploči potpisan kao Mike Krstic. 1. Pešrović
lovi Ć
Beograd je u poslednje dve godine grad u kome novi džez klubovi niču brže od menjačnica,
rovatno najveći evropski centar. Ali ne i diskografski. Nova CD ploča Miloša Krstića, „Bebop piano of Mike Krstic“, pijaniste koji je veoma aktivan na gradskoj džez sceni, nadajmo se, početak je bolje diskografske aktivnosti. Materijali objavljeni na ovom kompakt disku, koji je izdao RAM RECORDS i Beti Blu šop, nastali su u periodu od 1986. do 1991, a na njemu su pomešani Živi snimci i studijski radovi. Najsvežiji snimci su u trio postavi, datiraju iz 1991. godine, i reč je o originalnim kompozicijama Miloša Krstića. Ostatak ploče sačinjavaju, uglavnom, standardi, a dve kompozicije („Over the rainbow“ i „Encore blues“) sviraju ı veliki tenor saksofonisti Džunior Kuk i Tedi Edvards. Očito, ova imena su tu da bi povukla eventualnu zainteresovanost za plasman ovog CD u inostranstvu, stoga je i Miloš
AUTOBUSKHI PREVOZ DO BUDIMPEŠTE I SOFIJE -
==