Борба, 29. 03. 1993., стр. 21

BORBA PONEDELJAK 29. 3. 1993.

KRITIČNO ТАОЗТКАМАМЕ МА KONGRESU DEPUTATA U MOSKVI

Đuro Bilbija

dopisnik „Borbe” iz Moskve

Rusija se našla na samom pragu stihijne destabilizacije političke situacije, haosa, duovlašća — bezuvlašća. A činilo se — tim pre što Je „tvrdim antiJeljcinistima“ prehjuče nedostajao 41 glas da vanredni deputatski Kongres pretvore u „Rongres smenjivanja predsednika“ — da su hompromis i

početaR stabilizacije na pomolu, da Je „ravnoteža straha

“

od mogućeg građanskog rata učinila svoje.

Do preokreta i naglog zaoštravanja došlo je nakon što je Opozicija, koja na Kongresu čvrsto kontroliše oko 650 glasova, odlučila da promeni taktiku: da pristane na „referendum poverenja“, na kome je dotad insistirao predsednik Jeljcin — verujući da je većina naroda na njegovoj strani i da „snage komuhnističkog revanša“ imaju razloga da ga se boje, ali referendum na kome bi Jeljcin dobio „potvrdu predsedničkog mandata“ samo ako dobije natpolovičnu podršku ukupnog biračkog tela. Tačnije: na kome ne bi važilo pravilo na kome je sam Jeljcin

sadašnjoj Rusiji niko ne može dobiti.

Ulogu „detonatora zaoštravanja“, koje i za Rusiju i za svet može imati dalekosežne posledice, odigrao je „noćni dogovor“ Jeljcina, njegovog glavnog političkog. oponenta predsednika Vrhovnog sovjeta Ruslana Hasbulatova i premijera Viktora Černomirdina, koji je kongresna većina doživela kao „antiustavnu provokaciju i zaveru“. „Trijumvirat“ je — verovatno u nameri da predsedniku omogući „častan izlaz“ i da zemlju poštedi kako njegovih „krajnjih mera“, tako i masovnih sukoba

Gerbačov poziva SAD da ehkomomski pomognu

Rustju

Vankuver. — Bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov izjavio je juče da predsednik Rusije Boris Jeljcin ima podršku svog naroda i Zapgda, ali je pozvao Sjedinjene Američke Države da se

- više zauzmu U podršci Jeljcinovih reformi.

„Ruski narod i Zapad neće tolerisati puče — rekao je Gorbačov, predviđojući da će rus-

ki predsednik ostati na vlasti.

Govoreći u Naučnom centru Vankuvero, u okviru posete nekoliko kanadskih gradova, Gorbačov je rekao da će se siiuacijo u Rusiji siobilizovati: „Proces od komunizma ka demok-

rafiji je nešfo šfo se ne može promeniti“.

„Fzgledo da su Kangđani spremni da pruže punu podršku Rusiji, za razliku od njihovih

suseda na jugu" — primetio je Gorbačov.

insistirao: referendum je uspeo ako na njega iziđe više od polovine birača, a polovina od njih — plus jedan glas — iskaže poverenje predsedniku.

Čim se pokazalo da kongresna većina ne pristaje na mogućnost da se i podrška samo 26 odsto birača kvalifikuje kao „зуеnarodna podrška svenarodno izabranom predsedniku“, Jeljcin se po treći put, za manje od deset dana, uplašio. Shvatio je da mu je ostalo manje od mesec dana vladavine, pošto je unapred bilo jasno da glasove više od polovine odraslog stanovništva u

„novih crvenih“ i „novih belih“ — istupio sa kompromisnom formulom: istovremene prevremene predsedničke i parlamentarne izbore održati 21. novembra, odustati od „referenduma poverenja“ zakazanog za 25. april, likvidirati Kongres narodnih deputata kao najviši organ vlasti. Usledila je aktom drama za čije razumevanje treba imati u vidu: da Kongres 1.033 deputata, da je za obaranje Jeljcina potrebna dvotrećinska većina (689 glasova), a za smenjivanje Hasbulatova i rešavanje svih „obič-

POLITIČKI ZEMLJOTRES U ITALIJI

ба Мелиса

specijalno za „Borbu” iz Rima

opftuzžem Zđ

Politika i mafija. Došao je red i na Đulija Andreotija. Vest od subote uveče je među najsenzacionalnijima na naslovnim stranama italijanske štampe poslednjih godina. Jer, reč je o ličnosti koja simbolizuje politički režim Prve republihe, političaru koji se na Zapadu uopšte najduže održao na

01851.

Bez Andreotija od 1947. godine, kada je kao podsekretar u Ministarstvu odbrane ušao u „komandnu sobu nacije“, nije bilo moguće zamisliti ni jednu vladu. Pio je političar za sve sezone član Ustavotvorne skupštine, parlamenta od 1946, sedam puta premijer, u više navrata ministar. odbrane, unutrašnjih poslova, državne blagajne, šef nekadašnje demohrišćanske levice i potom njenog ccntra.

Javno tužilaštvo u Palermu obavestilo je 74-godišnjeg Andreotija da se protiv njega vodi istraga utemeljena na sumnjama za „mafijaške udruživanie“. Istovremeno je od Senata republike, u kome Andreoti ima doži-

inostranih id

votno mesto, zatražena dozvola za pokretanje procesa. Bolje reći, zatraženo je da se skine imunitet čoveku koji među italijanskim političarima uživa i najveću međunarodnu reputaciju.

Vest poluočekivana, jer se o Andreotiju i mafiji priča godinama, ali je i kao takva šokirala političku javnost Italije, a još više ostatke diskreditovanog političkog establišmenta.

Optužbe protiv Andreotija su nešto drukčijep karaktera od onih koje su pokrenute protiv Kraksija, De Mikelisa, La Malfe, Altisima, mnogih ministara i funkcionera na vladinom i lokalnom nivou, te samih vrhova italijanskog proizvodnog aparata kao Što su torinski „FIAT“,

nih pitanja“ — prosta većina (517 glasova).

Počelo je sa potpunim krahom „formule kompromisa“. Odnos snaga jc bio: 130 „za“, 687 „protiv“, 31 „uzdržan“. Glasanje o uvršćivanju smenjivanja u dnevni red Kongresa dalo je sasvim drugu sliku: 606 „za“, 287 „protiv“, 19 „uždržanih“.

Vrhunac drame — kao što se i moglo očekivati — bilo je glasanje: za ı protiv otpočinjanja procedure smenjivanja predsednika. Za takav korak — a to je, možda, bila odluka kojom je Rusija „prekoračila Rubikon“ — izjasnila su se 594 deputata (za donošenje odluke bilo je dovoljno i 517), protiv je bilo 287, a 24 su se uzdržala.

Za glasanje o smenjivanju Hasbulatova bilo jc 614, protiv 253, a od glasanja se uzdržao 41 deputat.

Veliko je, ipak, pitanje: hoće li „konzervativna većina“ uspeti da obezbedi potreban broj glasova (689) za obaranje Jeljcina. Međutim, predsednika ЕКизје ne očekuje ništa dobro ni u suprotnom slučaju. Ako mu i pođe za rukom da se „održi na nogaта“ u Kongresu, predsednik, naprosto, ne može proći na „referendumu poverenja“ 25. aprila. Stoga mu — u tome se svi

slažu — preostaju samo dva iz-

laza: ili da se ne povinuje odlukama Kongresa i organizuje svoје „svenarodno glasanje“, koje bi mu omogućilo da sebi obezbedi „svenarodnu podršku“ i sa samo 26 odsto glasova birača, ili da u dogovoru sa vojnim vrhom pokuša da u zemlji zavede bilo „poseban režim“, bilo klasično vanredno stanje, unapred znajući da će njegovi politički protivnici i na jedno i na drugo odgovoriti kao na „zavođenje diktature“. Odluči li se Jeljcin za neku od pobrojanih varijanti, Rusija će se gotovo istog trenutka suočiti: sa dvovlašćem koje se može izroditi u svašta (minimum), ili sa anarhijom koja bi zakonito prerasla u masovne nerede, a možda i građanski rat.

Rusiju, po svemu sudeći, čekaju dani neizvesnosti, a možda i veliki potresi.

im se Kongres izjasnio za tajno glasanje o smenjivanju

državni petrolcjski gigant „Eni“, i drugi. Ova druga kategorija su protagonisti razornog korupcionaškog skandala koji je načeo temelje Prve republike i rastočio stranački politički sistem. Pokrenut u Milanu sada je protegnut na jug gde je tek taknuo u veliki splet politike i mafije. Malo je reći da je optužba protiv Andreotija razorna za politički sistem. Jer, u dosijeu od 300 strana, kojim je od Senata zatraženo „zeleno svetlo“ za javnu istragu i proces Andreoti je — na temelju višemesečnih ispovesti čuvenih mafijaša „pokajnika“ Mutola, Markezea, Mesine, Bushete, Kalderonea i Maпоје — огпасеп Као танјп „о5lonac“ odnosno „terminal“ u rimskom političkom centru. Istorija Andreotijevih „greha“ počinje pre 13 godina neverovatnim ubistvom generala Dejla Кјехе розјајог ц Рајгето да stane па čelo borbe protiv mafije. Njeno novije poglavlje otvara se ubistvom demohrišćanskog evropskog poslanika sa Siciliie Salva Lime, Andreotijevog lič-

veze S

Хи 1 ргобу Је те: Jedan od mitinga u Moskvi

predsednika, Jcljcin je napustio dvoranu i otišao na Crvcni trg na kome njegovc vatrcnc pristalicc od ranog jutra drže miting, bez namere da sc razilaze do okončanja drame.

„Odluci konzervativnc većine u Kongresu, ma kakva ona bila, neću se potčiniti. Vreme kompromisa je prošlo. Potčiniću se jedino volji naroda” — rekao je Jeljcin obraćajući se demonstrantima. Jeljcin je govorio vidno uzbuđen, a njegovo istupanje bilo je svaki čas prckidano aplauzima i skandiranjem: „Jeljcin, Jcljcin“, „Dole Kongres“, „Doie komunofašizam“. Istovremeno se prema Kremlju kretala masa Jeljcino-

vih protivnika; pristalica ultraradikalnog opozicionog „Fronta nacionalnog spasa“ i ortodoksne Komunističke radničke partije Rusije, koji Jeljcinovu vlast smatraju „privremenim okupacionim režimom“.

Koliko je situacija napeta i eksplozivna, svedoči i činjenica da je gradonačelnik Moskve, Jurij Lužkov, „preporučio“ učosnicima Kongresa da ne napuštaju Kremlj do daljeg. Svedočanstvo iste vrste su i, u najmanju ruku, desetine kamiona sa vojnicima koji su se rasporedili oko Kremlja. Samo 500 metara od Kremlja u pripravnosti stoji dugačka kolona policijskih patrolnih automobila, a na Arbatskom trgu pojavili su se kamioni sa „vodenim topovima“...

Alžir prekinuo odnose sa Iranom

Alžir je u subotu raskinuo diplomatske odnose sa Iranom. i роvukao svog ambasadora u Sudanu, optužujući ove dve zemlje za podršku fundamentalističkim ekstremistima.

U kominikeu koji je prenela zvanična agcncija APS, navodi se da je „analizirajući međunarodnu situaciju, a posebno uticaj izvesnih zemalja na međunarodne intorese Alžira, kao i njihovu otvorenu podršku teroriz-

_ mu, Visoki državni komitet od-

lučio da raskine diplomatske

nog i političkog prijatelja, koji je na mafijaškom ostrvu bio veza između Rima i Koze nostre? Tako tvrdi istraga. Ubijen je, navodno, zbog toga što je njegova uloga bila iscrpljena, mafiji više nije obebzeđivao dovoljnu zaštitu i nekažnjivost. Nakon toga su usledila čuvena ubistva — klopke sa stotinama kila tritola još poznatijih palermitanskih istražitelja Falkonea i Borselina. Sada su tabu: ne samo taknuti, nego razneti u paramparčad, a velike posledice se tek očekuju.

Andreoti je, piše štampa, već razradio glavni koncept odbrane. Dajući lično novinarima vest da je protiv njega pokrenuta istraga, bivši sedmostruki premijer Je naveo dve ključne tačke odbrambene strategije: 1) Ni jedna vlada kao njegova poslednja (do jula prošle godine) nije donela toliko oštrih zakona protiv mafije, 2) Sledstveno tome, optužnica utemeljena na iskazima „pokajnika“ predstavlja „Osvetu mafije“. Andreoti, „božanski Đulio“ koji je 26 puta pred parlamentarnim i drugim komisijama za borbu protiv mafije

_——

odnose sa Iranom i OpOZzOve svog ambasadora iz Sudana“.

Portparol alžirskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je na televiziji da je ovakva odluka doneta posle uvida u mnoštvo aktivnosti koje govore o uplitanju zvaničnog Irana u spoljnopolitičke interese Alžira, „čiji je cilj ne samo destabilizacija Alžira, nego i celog islamskog sveta“. U slučaju Sudana, odluka o povlačenju ambasadora proizašla je iz „podrške koju ova zemlja pruža teroristtma“ — rekao je predstavnik za štampu. Rojter

uspevao da demontira sve sumnje na svoj račun, kaže kako ga je vest iz Palerma „ožalostila, ali ne iznenadila“, pošto je morao očekivati „osvetu“.

Priča se da je Andreoti upućen u tajne o kojima Italijani i ne sanjaju. Bivši premijer kaže kako se ne boji „nikakve ozbiijne istrage“, te je spreman da traži „obeštećenje“.