Борба, 29. 03. 1993., стр. 22
-
| БОРБА ПОНЕДЕЉАК 29. 3. 1993.
Ненад Бриски дописник „Борбе“ из Бона
Изгледа да је, ипак, најбољи пријатељ екстремне деснице екстремна левица. Тек што су немачки политичари, правосуђе и полиција кренули у одлучнији обрачун са екстремним десничарима, који су — нарочито од про„шле јесени — терорисали пре свега странце, јавила се протеклог викенда екстремна левичарска Фракција црвене армије (РАФ) за коју се већ мислило да је умрла.
У суботу нешто после поноћи четири или пет припадника
ове организације — још није
коначно утврђено колико их је било — пребацило се лествицама које су сами направили преко два и по метра високог зида, упало у нови, још неусељени затвор код Дармштата и савладало 11 чувара. Одвезли су их комбијем у оближњи шумарак и тамо оставили везане, а онда су подметнули у зграду 200 килограма експлозива. У експлозији затвор — који је требало да буде усељен ове седмице — тако је тешко оштећен да ће изгледа морати да буде срушен и изграђен нови. Изградња је, иначе, коштала 250 милиона марака, а причињена штета износи 100 милиона. Иначе, овај нови затвор
„описиван је као један од најху-
манијих у Немачкој, и тебало је да допринесе да се растерете неки пренатрпани затвори у Хесену.
На основу летка који је пронађен у украденом аутомобилу и чију је аутентичност потврдио државни тужилац Александер фон Штал, утврђено је да је реч заиста 0 акцији РАФ. Ова група терориста деловала је под именом „Катарина Хамершмит“. Она је припадала РАФ-у у првој и најопаснијој фази његовог де-
ловања, а умрла је у 31. години од рака плућа 1975.
Истрагу о целом случају преузела је Савезна криминалистичка полиција (БКА). Државни министар и координатор служби безбедности Бернд Шмид Бауер (ЦДУ) изјавио је, поводом напада на затвор, да су службе безбедности јединствене у процени да опасност од терора Фракције црвене армије није отклоњена. Већ прошлог месеца државни тужилац Фон Штал упозорио је да су леве екстремистичке групе — као што је РАФ — далеко опасније по безбедност земље од десничара. РАФ се први пут јавио 2. априла 1968, када је подметнут пожар у две робне куће. Готово све најистакнутије личности прве генерације — Андреас Бадер, Гудрун Енслин, Јан Карл Распе, Улрике Мајнхоф — више нису међу живима. Сви су се убили у затовору, мада је за прво троје било сумњи да им је у томе можда „пружена помоћ“.
Као жртве Фракције црвене армије пале су многе истакнуте личности политичког и привредног живота Немачке, а организација је и пљачкала банке, подметала експлозив, отимала авионе.
Крајем седамдесетих многи су се преселили у тадашњу НДР и после уједињења Не-
мачке десеторо их је ухапше- |
но. Међутим, РАФ изгледа никада није изумро — увек су се појављивали млади спремни на тероризам у борби против „мрског експлоататорског друштва“, тако да се 1986. говорило већ о четвртој генерацији. Прошле године поверовало се- да је тероризму Фракције најзад дошао крај. Клаус Кинкел, који је тада још био министар правде, обећао је 10. априла 1992. да ће терористи који су издржали две трећине казне бити пуштени из затвора. РАФ је одговорио летком у коме је саопштио да се „за неко време“ одриче насиља. Изгледа да је то „неко време“ сада истекло.
Наиме, службе безбедности процењују да се расположење у Фракцији почетком ове године променило, јер неки чланови који су требало да буду пуштени из затвора из разноразних разлога још нису на слободи. -
Атентатом на затвор у Дармштату Фракција црвене армије показала је да је жива и способна за тероризам. Шта-више, — према сазнању листа „Билд“ — Савезна криминалистичка полиција недавно је упозорила да је атентатима запрећено министарки за породице Ханелори Ренш и министру рада Норберту Блиму.
На њих нападе планира анархистичка група „Црна гарда“. Разлог за те претње јесу смањивања социјалних давања. У ионако сложеној политичкој ситуацији у Немачкој, само је још недостајао тероризам са екстремне левице.
МИЦОТАКИСОВА ИЗЈАВА У ГРЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ
ЈА
са предст
зтовере
Дтина. — „Разговараћу и директно са представницима Скопља да видимо да ли можемо да се споразумемо“ рекао је грчки премијер Константин Мицотакис у суботу увече у грчком парламенту на седници која се поводом расправе о предлогу одлуке Савета безбедности УН о пријему бивше југословенске републике Македоније у чланство светске организације, претворила у дебату о
поверењу грчкој влади.
Говорећи први пут о директном контакту, Мицотакис је додао: „Нећемо да они пропадну, нећемо да их окупирамо. Треба да задржимо пријатељске везе са свима, а не да будемо увучени у балканску кризу“. Објашњавајући став своје владе према бившој југословенској републици Македонији грчки премијер је, поред осталог, рекао: „Желимо да постоји та република. Њена подела би створила крупне поделе у региону. Осим дестабилизације, настале би велика Бугарска и велика Албанија“.
Грчка од бивше југословенске републике Македоније према Мицотакисовим речима — „тражи да престане са непријатељском пропагандом,
да престане да говори о својој измишљеној мањини у Грчкој. Онда ћемо моћи и треба да живимо мирно“.
Иницирајући расправу о поверењу влади, вођа опозиције и председник Социјалистичке странке ПАСОК Андреас Папандреу је, и поред осталог, рекао да „влада води земљу у националну срамоту“, пошто „прихвата међународно признавање Скопља“ и — како је оценио „поражавајући компромис са суседом“.
„Велики шоу“, „увреде и неред“, „лицемерје и фингирани напад“ — неки су од јучерашњих коментара прексиноћњег бурног претварања расправе у грчком парламенту о питању Македоније у дебату о поверењу у влади. У медијима нема ни помена кризе владе.
Скот
ектно
ва
- „ПАСОК-ов ћорак“, пише провладин десничарски лист „Елефтерос типос“ тумачећи да је највећа странка опозиције прибегла гласању о поверењу јер су „громогласно пропале“ наде у расцеп посланичке групе владајуће „Нове демократије". Група је прекјуче пре подне једногласно овластила премијера Мицотакиса за прихватање предлога одлуке Савета безбедности о пријему бивше југословенске републике Македоније у ОУН, али уз ограничење да се остваре грчки национални захтеви у вези са променом назива, праксе, устава и државних симбола новог суседа.
Дебата је настављена синоћ, а за расправу се пријавило чак 135 посланика. По пословнику, дебата о поверењу у владу се мора закључити на истеку трећег дана откада је започета, што значи да ће се гласати појединачним јавним изјашњавањем у понедељак у поноћ. Међу 300 посланика владајућа странка има 151. Танјуг
КИНА: ИСТА ЛИЧНОСТ НА ЧЕЛУ ДРЖАВЕ И ПАРТИЈЕ
Пекинг. — Генерални секретар Кинеске комунистичке партије Ђианг Цемин придодао је у суботу својој високој партијској функцији још и највиши државни положај у земљи. На заседању Кинеског народног конгреса изабран је за председника НР Кине. Само је Мао Цетунг, пре 40 година, био у исто време партијски и државни лидер.
Избор Ђианг Цемина за ше- |
фа кинеске државе не представља изненађење. Већ месецима се говори да ће партијски лидер заузети и највишу државну функцију. То се 06јашњава јачањем улоге Комунистичке партије (готово сви чланови Сталног комитета Политбироа добили су најистакнутије државне функције), али и потребом обезбеђивања јединства у руковођењу земљом, нарочито у периоду „без Денга“.
За Ђианг Цемина влада уверење да је присталица Денгових економских концепција, и одан и добар технократа када је у питању спровођење Денгове линије откако је изабран за генералног секретара партије, после студентских немира 1989. године. Ђианг је испољио умереност у политичким поступцима и избегавао је свако екстремно понашање.
Иако је функција председника Републике - мање—више церемонијалног карактера, она је важан фактор у општем размештању политичких снага у Кини.
После избора за највише државне функционере, може се рећи да су апсолутну превласт добиле присталице Денгове реформаторске струје.
Ђианг Цемин је рођен 1926. године, инжењер електротехнике, по струци. У партији је од 1946. године, а после ослобођења дуго година је радио у фабрикама. Годину – дана (1955) провео је у Москви на школовању и за то време радио у фабрици аутомобила „Стаљин“.
Почетком осамдесетих година био је заменик министра, а касније и министар у Влади, а од 1985. године је гра-
доначелник Шангаја и секретар Градског комитета партије. Ђианг Цемин је неочекивано дошао до самог врха власти
у Кини када је после смењива- |
ња генералног секретара КП Кине Џао Цијанга, у јуну 1989. године, изабран на његово место. Један од разлога је био можда и тај што је Ђианг успео да у Шангају умири студенте, не изводећи војску на улице. Танјуг
Ли Пенг поново премијер
Ли Пенг је поново изабран за премијера Кине, за период од наредних пет година. Кинески народни конгрес (парламент) прихватио је јуче после подне номинацију Ли Пенга за кинеског премијера коју је предложио новоизабрани шеф државе Ђианг Цемин.
Ли Пенг има 54 године и досада је обављао премијерску функцију. Он је такође члан Сталног комитета Политбироа ЦК КП Кине.
Конгрес је изабрао и потпредседнике и чланове Централне војне комисије. За председника ове комисије изабран је Ђианг Цемин, а за потпредседнике Лиу Хучинг и Џанг Џен. У овој комисији су још и четири члана које је номинирао ·председник Ђианг. ЈУЧЕ У ФРАНЦУСКОЈ ЗАВРШЕН ДРУГИ КРУГ ГЛАСАЊА ЗА ПАРЛАМЕНТ
Без левице у вле
Париз. — Више нема никакве сумње да је Француска прак-
тично остала без левице скоро“
на свим нивоима власти, осим председничке. После другог круга избора имаће, како је неко већ приметио, једну од најдесничарскијих скупштина од 1815. године. Такве прогнозе полазе и од чињенице да је у првом кругу изабрано чак 80 посланика из редова удружене деснице, а ни један из социјалистичке партије или било које партије са левице.
У току прошле недеље коментатори, не сумњајући у формирање апсолутне десничарске већине у скупштини, су оставили као једину неизвесност питање да ли ће она имати мање или више од 500 посланика. Дефинитивни извештај о томе какву су јуче одлуку донели француски бирачи, саопштиће Министарство унутрашњих послова најкас-
ТИ
није данас после подне. Међутим, на основу познатих парцијалних резултата, у тренутку слања извештаја (око 21 сат) експерти дају следећу процену резултата избора — удружена десница имаће укупно у новој националној скупштини 482 посланика, социјалисти 68, комунисти 25, национални фронт 2, а екологисти ни једHOT. Унутар удружене деснице, према првим прогнозама деголисти, које предводи Жак Ширак имаће 261 посланика, а Унија за француску демократију коју предводи Жискар д'Естен 215 посланика. Од виђенијих социјалиста изабрани су Ланг, Белеговоа, Фабијис и Шевенман, а у клупама Бурбонске палате неће се више наћи Жоспер, Рокар и Дима. Изабран је и генерални секретар КП Француске Марше.
Bi. Живадиновић
EIN SI 1 1.