Борба, 01. 04. 1993., стр. 18

RASPRAVA U SAVETU BEZBEDNOSTI 0 PRIJEMU MAKEDONIJE

Odlozeno usvajanje.

rezolucii

Njujork. — „Svačiji je interes da Makedonija bude što pre primljena u Ujedinjene nacije“, izjavio je preksinoć novozelandski ambasador Terens Brajan, koji u martu predsedava Savetu bezbednosti.

Novozelandski ambasador rekao je to nakon višečasovnog većanja iza zatvorenih vrata u Savetu bezbednosti. Po njegovim rečima, ovaj organ UN „jednodušan je u oceni da Makedoniju što pre treba primiti .i Ujedinjene nacije pod privremenim imenom“.

Uverenje je Saveta bezbednosti da bi se time doprinelo održavanju stabilnosti u regionu — rekao je Brajan.

Novozelandski ambasador je,

međutim, izbegao da odgovori na pitanje zašto onda Savet bezbednosti nije već preksinoć okončao stvar usvajanjem rezolucije već je zakazao za juče nastavak većanja o bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji iza zatvorenih vrata, bez najave da će rezolucija biti usvojena.

Brajan je rekao da je Savet bezbednosti temeljno raspravljao o problemu, uključujući i probleme oko imena države, zastave i izrazio nadu da će te stvari biti razrešene pregovorima u okviru međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji.

Na neki način, međutim, Savet bezbednosti se prekjučerašnjom rezolucijom o produženju mandata „plavim šlemovima“ u

Bolje nije moglo: Premijer' Branko Crvenkovski

krajinama već izjasnio i o Makedoniji, usvajajući tekst o kome se, između ostalog, priznaje suverenitet i teritorijalni integritet bivših jugoslovenskih republika u koje su upućene mirovne snage UN. Tanjug

SOBRANJE MAKEDONIJE RASPRAVLJA O UČLANJENJU U SVETSKU ORGANIZACIJU

Dragan Nikolić dopisnik „Borbe“ iz Skoplja

predlaž nje predlog

те

Македоп5к! ртедгедтћк Кто СПдогор је и ртевзтоспот obraćanju naciji rekao da je savladana i poslednja smetnja za prijem Makedonije u UN. Makedonija nije žrtvovala ni jedan svoj interes — naglasio je predsednik i dodao da od nje nije traženo da menja ime u Ustavu da joj neće biti osporeno da se obraća drugim državama pa i svetskoj organizaciji pod svojim imenom i da je arbitraža, koja bi odlu-

čila o imenu, odbačena.

„Privremenim imenom“ se samo konstatuje da je Makedonija bila u sastavu bivše jugoslovenske federacije i da će to ime upotrebljavati u Ujedinjenim nacijama dva meseca dok se kroz posebnu proceduru ne izgradi međusobno poverenje Grčke i Makedonije. Predsednik makedonske vlade Branko Crvenkovski je juče u Sobranju podneo ekspoze o prijemu Makedonije u Ujedinjene nacije i tom prilikom apelovao na poslanike „da dobro odmere što je povoljnije za Makedoniju: da bude u svetskoj organizaciju sa privremenim imenom ili izvan svetske organizacije i bez imena“.

Crvenkovski je rekao da se Makedonija izborila da se u konačnom tekstu rezolucije ne traže nikakve promene imena, nikakve promene Ustava, čak ni promena prijave za prijem u Ujedinjene nacije u kojoj se spominje ustavno ime Republike Makedonije. Naglasio je da je

Atina: Zaustavi

Atina. — Grčka vlada je juče odbacila stav predsednika bivše jugoslovenske republike Makedonije Kire Gligorova u tome da prijem njegove republike u UN otvara pitanje ponovonog razmatranja Bukureštanskog ugovora iz 1913, kojim su, posle balkanskih ratova, utvrđene granice izmedu Srbije, Grčke i Bugarske. Grčki modiji su juče jednodušno ocenili da Gligorov u preksinoćnoj poruci naciji timc otvorcno izražava tcritorijalnc pretcnzije, i to najoštrije osuđuju. Vladin predstavnik u Atini Vasilis Hanginas jc izjavio da „bez obzira na značćnja koja bi mogla imati izjava Gligorova, grčka vlada čvrsto ostaje na stavu u ncpromcnijivosti granica”.

U Atini sc uočava da je Gligorov

promenjena i formulacija „prijem pod privremenim imenom bivša jugoslovenska Republika Makeodnija“, s tim što sadašnja formulacija glasi „ova država provizorno će biti navođena za sve ciljeve u okviru u Ujedinjenih nacija kao bivša jugoslovenska Republika Makedonija, u očekivanju rešenja za razlike koje su se pojavila oko imena države“. U ovoj novoj formulaciji reč „bivša“ počinje malim slovom, što znači da se ne radi o imenu države. „Znači nikakva promena imena nije prihvaćena, niti je to od nas traženo“, rekao je Crvenkovski.

– Crvenkovski je još rekao da se u izjavi predsedavajućeg Saveta bezbednosti, koja je takođe zvanični akt, kaže da „navođenje, da ta država ima bilo kakve veze sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, nego samo odražava istorijsku činjenicu da je država preporučena za prijem u UN bila u prošlosti republika bivše SFRJ“.

U izjavi vlade Republike Makedonije, koja je sastavni deo „paketa” dokumenata koje će usvojiti Savet bezbednosti, kaže da vlada Republike Makedonije ni u kom slučaju neće biti spremna da prihvati naziv „bivša jugoslovenska Republika Makedonija“ kao trajno ime države i da odbija da Republika Makedonija na bilo koji način bude povezana sa sadašnjim značenjem reči jugoslvoenksa”.

Iz predložene rezolucije izbačen je mehanizam arbitraže i zamenjen mehanizmom · posredništva. Premijer je dalje naglasio da parlament može Nacrt rezolucije da prihvati ili odbije, ali je pri tom dodao da bi odbijanje predstavljalo „hazaderski potez sve ili ništa“.

Raspravu u Sobranju o vladinoj inofrmaciji kao i ekpozeu Crvenkovskog, bila je peta tačka jučerašnjeg dnevnog reda, što je izazvalo burne proteste poslanika opozicije. -

Mada je obraćanje Kire Gligorova delovalo umirujuće, posebno zbog toga što je on rekao da će Makedonija ubrzo po prijemu u UN postati pridruženi član Evropske zajednice i dobiti specijalni status gosta u Evropskom parlamentu, došlo je do žestokog reagovanja nacionalnog bloka partija, pri čemu je najčešće isticano da je „učinjeni ustupak Grčkoj samo uvod u nove zahteve do uništenja makedonske države i nacije“.

jen prijem Makedonije u UN

izašao sa stavom o promeni Bukureštanskog ugovora upravo kada se u Skoplju očekivalo da će Savet bezbednosti pretprošle noći pozitivno odlučiti o prijemu Makedonije u

Međutim, Grčka je zaustavila proceduru, odbijajući da prihvati predlog odluke dok ne dobije garancije o tomc da ispred palate UN ncće biti podignuta nova makedonska zastava.

Na zastavi je Ššesnacstokrako sunce koje se u Grčkoj smatra njcnim istorijskim nasleđem, a taj znak bi trebalo da budc i tema raspravc oko rešavanja spora između Atinc i Skoplja. Isticanjc takvc zastavc, prc

_ ncgo Što sc raščisti spor, u Grčkoj sc smatra prcjudiciranjem rcšcnja od stranc UN.

Po jučerašnjim „ocenama u Grčkoj, procedura prijema Makedonije, bez obzira na prekid, ulazi u novu fazu, potencijalno nepovoljnu po Grčku jer od danas mesto predsedavajućeg Saveta bezbednosti preduzima ambasador Pakistana. Uporedo raste pritisak islamskih zemalja na Savet bezbednosti da što prc reši pitanjc prijcma Makedonije u UN i odbaci grčke primedbe.

Atina zato računa na težinu reči Vašingtona, Londona i Pariza koji, kako sc occnjujc, podržavaju grčkc zahtevc. Upravo takvu poruku jučc jc prcemijcr Konstantin Micotakis primio od jednog od lidcra desničarskih stranaka — pobcednika izbora u Francuskoj, bivšcg predsednika Francuskc, Valeri Žiskara d'Estcna.

Tanjug

уз

BORBA ČETVRTAK 1. 4. 1993

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU JANEZA DRNOVŠEKA

U NATO — postupno

Stevan Šićarov dopisnik „Borbe“ iz ljubljane

Po povrathu iz Brisela, gde se susreo sa generalnim sekretarom NATO Manfredom Vernerom, slobenačbi premijer dr Janez Drnovšeh je na jučerašnjoj konferenciji za štampu izјато да je „preuranjeno postavljati pitanje punopravnog članstva Slovenije u NATO, jer to pitanje nije politički reše-

no u samoj Sloveniji.

Drnovšek je sa Мегп от проvorio „stalnu komunikaciju” i saradnju sa Severoatlantskim paktom, i to u statusu posmatrača. Ovakav status u savetu za kooperaciju pri NATO ima samo Finska, dok su članice Saveta sve države iz bivšeg Varšavskog pakta i Albanija. Pomenuti

status dozvoljava i tehničku sa-,

radnju, ali Drnovšek nije želeo da o tome podrobnije govori. Poseta Drnovšeka i Janeza Janše generalnom sekretaru NATO Je, inače, bio prvi zvanični kontakt NATO sa nekom od republika bivše Jugoslavije. Po

rečima Janše, dobijene su „izriči-.

te garancije“ od NATO da će u slučaju vojne intervencije u BiH, Slovenija biti zaštićena.

Što se tiče slovenačkog zahteva za izuzeće od embarga na uvoz oružja, Janša je istakao da je on u NATO „primljen sa naklonošću“, što će uticati i na odlučivanje u Savetu bezbednosti UN da se embargo ukine. Juče je državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Ignac Golob izjavio da zbog embarga Slovenija ne može kupovati radare za aerodrome.

U vezi situacije u BiH, Đrnovšek je izjavio da u Briselu nije bilo reči u eventualnom učešću Slovenije u eventualnoj vojnoj

akciji Atlantskog pakta. Međutim, po tvrdnjama ministra inostranih poslova Lojze Peterlea, sledeće sedmice će Slovenija izaći sa svojim predlogom realizacije Vens-Ovenovog plana za BiH. Kako je rekao Peterle, Slovenija smatra da ima „dobre ideje“ za sprovođenje tog plana u BiH. Predsednik slovenačke vlade je u Briselu od predsednika EZ aka Delora pokušao da isposluje potpisivanje trgovinskog ugovora između EZ i Slovenije, koje treba da se obavi u ponedeljak. Međutim, ovo је, kako je rekao Drnovšek, „izuzetan problem“ jer Italija uslovljava роsredno pristupanje Slovenije evropskoj „dvanaestorici“. Sporazum je po Drnovšeku, od najvećeg značaja za Sloveniju, jer dve trećine ukupne trgovinske razmene Slovenija obavi sa EZ. Slovenija bi dobila još i neke prednosti pred Češkom, Mađarskom i Poljskom, koje već imaju potpisane i ugovore o pridruženom članstvu. Sporazum o saradnji i trgovini, ukoliko se potpiše u ponedeljak, doneo bi Slo-

_ veniji „malo veće prednosti“ od

onih koje je u odnosu prema EZ imala nekadašnja Jugoslavija, istakao je dr Janez Drnovšek.

Ugušena pobuna u Mozambiku

Harare. — Komandosi lojalni mozambičkom predsedniku Žoakimu Ćisanu zauzeli su preksinoć, posle samo polučasovnog puškaranja, garnizon Mogoanine, u samom predgrađu presto-

- nice Maputa, gde se nalazio je-

dan bataljon pobunjenih pripadnika Predsedničke garde — javlja mozambički radio.

U jučerašnjem vladinom saopštenju kaže se da je ranjeno sedam pobunjenika. Pobuna je praktično trajala još od prošle srede.

Pobunjenici, među kojima je većina onih za koje je bila pred-

viđena demobilizacija, uhvatili su Jednog pukovnika kao taoca dok se ne ispune svi njihovi zahtevi. Oni su-tražili da im vlasti garantuju civilna zaposlenja, besplatan transport do rodnih mesta i otpremninu u visini od tri miliona metikasa (oko hiljadu američkih dolara).

Predsednik Ćisano je lično pregovarao sa predstavnicima pobunjenika, pokazao je spremnost da prihvati više njihovih zahteva ali je najzad poslao komandose i ugušio pubunu.

Tanjug

delegacija na sastanku „6-7“

Moskva. — Delegacija Rusije učestvovaće na sastanku ministara finansija „Grupe 7“ najrazvijenih zemalja sveta, koji će se održati 13. i 14. aprila u Tokiju i na kome bi trebalo da se razgovara o pomoći Rusiji.

Kako je javila ruska novinska

” agencija Interfaks, pozivajući se

na „vladine izvore“, rusku delegaciju će predvoditi potpredsednik vlade i ministar za privredu Boris Fjodorov. ; Tokijskom sastanku „Grupe 7" prisustvovaće i zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Lavrov, javila je agencija Interfaks. у AFP

Bvionskua linija Skoplje-Tirana

Skoplje. — Ministarstvo za saobraćaj Makedonije i Direkcija za civilnu vazdušnu plovidbu Albanije potpisali su dogovor o uspostavljanju redovnog vazdušnog saobraćaja između Skoplja i

Tirane.

Na ovoj relaciji leteće avioni skopske aviokompanije „Paler-Masedonian“, koja već ima potpisan dogovor sa „Albanien erlainz“, mešovitom firmom iz Tirane sa austrijskom „Tirelicn erlains“. А

Obe kompanije, skopska i tiranska, leteće na ovoj liniji četiri puta nedeljno. Prvi avion između Skoplja i Tirane poleteće krajem aprila, pošto budu dogovo-

_ reni termini letenja i cena avio-

karata. Tanjug

RMibanski novinar Frakaj u pritvoru

Tirana. — Glavni urednik nezavisnog albanskog dnevnika „Koha Jon, Aleksander Frakaj uhapšen je zbog „širenja lažnih vesti“, javlja AFP prenoseći Radio Tiranu.

Frakaj je optužen da je pogrešno objavio da su prošle sedmice održani manevfi na granici sa Jugoslavijom.

Frans-pres kaže da se Frakaj zapravo nalazi u kućnom pritvoru, na osnovu člana krivičnog zakona donctog za vrcmc prethodnog režima.