Борба, 01. 04. 1993., стр. 19

Ру ЕРЕ

BORBA ČETVRTAK 1. 4. 1993.

TRAŽI SE IZLAZ IZ KRIZE KROZ KOJU ITALIJA PROLAZI

Vlada u „friz

specijalno za „Borbu“ iz Rima

Kriza vlade bi sa markom na „koti 1000“ i bez nove parla-

- metnitarne većine bila politička ludost. Iz tih razloga su naj-

više ličnosti italijanske države i njenih institucija zatražili od premijera Đulijana Amata i njegovog kabineta da ostanu na dužnosti do 18. aprila kada će se u Italiji održati referendum o novom izbornom sistemu, odnosno predlogu da se sa proporcionalnog pređe na većinski.

Nakon toga ćc biti otvorcna „nova politička faza“, a vremc do 18. aprila biće iskorišćeno za tražcnje i iznalažcnjc „jačc i Širc većine svesne dramc kroz koju Italija prolazi“.

Formulu kojom jc u utorak uveče izbegnuta vladina kriza — izložio je naciji i čelnim ličnostima vodećih državnih institucija i stranaka šef dražvc Oskar Luiđi Skalfaro. Italijanska štampa je reagovala zaključkom da je Amatova vlada stavljena „u frižider“ do 18. aprila, a da će nova, koja će pripremiti izbore na temelju novog izbornog sistema za jesen ove godine, biti institucionalnog karaktera. Predvodio bi je jedan od predsednika dva doma parlamenta koji bi sadašnju „nereprezentativnu i” mršavu“ vladinu većinu proširio na stranke opozicije, pre svega na bivše komuniste Akila Oketa i republikance, a možda i na autonomašku i sve uticajniju Severnu ligu.

Nije još odlučeno da li će Amata naslediti predsednik Senata Đovani Spadolini ili predsednik Poslaničkog doma Đo-

rđo Napolitano, mada politički analitičari daju prevagu Napolitanu kao uticajnoj ličnosti iz „umercnih rcdova“. Okctovc strankc.

Politička kriza u Italiji stipla je do kulminantnc tačkc, a „dizginc državc“ uzeo je potpuno u

svoje rukc predsednik Wepubli-

ke kao garant nacionainogp јсdinstva i, po Ustavu, nadstranačka ličnost. Skalfaro je — kao što to naglašava i štampa možda jedini političar komc Italija voruje u ovim burnim danima razornog korupcionaškog skandala i optužbi o vozama politike i mafije kojc sc pripisuju bivšem sedmorostrukom prcmijeru Đuliju Andreotiju i nckim ministrima — članovima njcgove poslednjc vladc i njcgovc lemohrišćanskc stranke.

Vlada je od jula prošle godinc izgubila sedam ministara, od kojih su šestorica bila prisiljena na ostavku zbog zvaničnih optužbi za umešanost u korupcionaški skandal. U utorak uvočc jc podneo ostavku ministar finansija Franko Reviljo, kada jc oba-

ЖЕ

ideru” do 1

Trenutak fezžak, institucije stabilne: luiđi Skalfaro

vešten da sc i protiv njcga vodi istraga боб crnih fondova državnog, petrolcjskog giganta „ENI“ iz kojih su sc, dok jc on stajao na čelu kompanije, finansirale vodeće vladinc stranke, prc svoga socijalisti.

Vlada jc indircktno dobila udarac i otvaranjem „dosijca Andrcoti“ koji je pogodio Dc-

ZAVRŠENO „MARATONSKO“ ZASEDANJE KINESKOG PARLAMENTA

Пепа

Peking. — Kineski premijer Li Peng izjavio Je juče da je za njegovu vladu najvažniji zadatak — dalji ckonomski razvoj zemlje. > i

Li Peng, koji je na upravo završenom zasedanju kineskog Narodnog kongresa (parlamenta) dobio mandat da još pet godina bude na čelu kineske vla_de, rekao je u susretu sa novinarima da je formiranje socijalističke tržišne privrede cilj kineske reforme i otvaranja prema svetu i dodao da će Vlada u narednom periodu preduzeti niz novih mera za produbljavanje reforme.

Li Peng je naglasio da će vlada u novom mandatnom periodu ispuniti cilj da se nacionalni dohodak Kine poveća četiri puta u odnosu na 1980. godinu.

Među glavnim zadacima vlade on je pomenuo ı povećanje životnog standarda stanovništva, a na spoljnopolitičkom planu razvijanje prijateljskih odnosa i saradnje sa svim zemljama na bazi principa miroljubive koegzistencije. Kina će, rekao je on, kao i uvek slediti nezavisnu spoljnu politiku. 5

Odgovarajući na jedno od pitanja: „u svetu ima malo premijera marksista, zašto ste vi mar-

privred ali socijalistick ri

ksista“ Li Peng jc rckao da jc on zaista marksista i da vcrujc u Мао Се Типгоуо цсепје. „Sada те rukovodi učenje Deng Hsiaopinga o izgradnji socijalizma sa kineskim karakteristikama“ rekao je premijer 7

„Kina se nada da će politička situacija u Rusiji biti stabilizovana i da će se kinesko-ruski odnosi razvijat: ravnomerno“ rekao je premijer odgovarajući na jedno od pitanja.

Li Peng je naglasio da „Kina nije zatvorila vrata za razBOVOrC sa Britanijom oko Hong Konga“ ali da je ta vrata zatvorila sama Britanija. Kina želi saradnju umesto konfrontacija, naglasio je Li.

Juče, poslednjeg dana maratonskog zasedanja kineskog parlamenta govorili su i drugi, novoizabrani funkcioneri.

Novi šef kineske državc Điang Cemin naglasio je da će narednih pet godina biti „suštinski važan period za kineski prospcritet i razvoj socijalizma“.

Predsednik republike je naglasio da treba „iskoristiti povoljnu šansu i povoljne mogućnosti, produbiti reformu, ubrzati privredni razvoj, koncentrisati se na privredu i unaprediti Socijalni razvoj“.

багадија Nemuaćke i Kine

Peking. — Kina i Nemačka potpisale su više sporazuma o ckonomskoj saradnji, u vrednosti od preko 1,2 milijarde dolara ističe kineska štampa u izveštajima o boravku nemačkog ministra privrede Gintera Reksroda.

Kina će — na osnovu ovih sporazuma — uvesti 12 nemačkih putničkih aviona „erbas“, a spremna je da uveze još 13 drugih letilica. Takođe, biće angažovani nemački privrednici i tehnologija za razvoj domaće industrije čelika.

Kineski ministar za spoljnu trgovinu Vu Ji rekao je da je Kina spremna da Nemcima omogući izgradnju specijalne ekonomske zone za njihova mala i srednja privredna preduzeća, u kineskom priobalnom području.

Stručnjaci ocenjuju najnoviji kinesko-nemački privredni sporazum kao početak „nove epohe u bilateralnim odnosima“.

_ Novi prcdscdnik parlamcnta Ćiao Ši istakao jc da jc glavni zadatak novog Kongresa da pravno rcgulišc socijalističku tržišnu privrcdu u Kini.

Uspostavljanje i razvoj takvog tržišta mora da budc pravno rcpulisano i zaštićeno — гскао је Ciao Ši. Zakoni i propisi koji nc odgovaraju tržišnoj privredi biće promcnjceni ili ukinuti — rckao је оп. Tanjug

Nastavak razgovora o Mipru u maju

Ujedinjene nacije — Kiparski predsednik Glafkos Klerides i lider kiparskih Turaka Rauf Denktaš počeće novu rundu razgo-

vora o ujedinjenju ovog podelje-

nog ostrva 24. maja — saopšteno Je u sedištu OUN.

Dogovor o početku nove runde razgovora, postignut je tokom zajedničkog susreta Kleridisa i Denktaša sa generalnim

sckrctarom Uljedinjcnih nacija Butrosom Galijem. Ovom susrctu prcthodili su odvojcni razgovori lidcra dvc kiparskc zajcdniсе sa Galijem. . Rojter

mohrišćansku stranku sa njcnom vodcćom prupom ministara u Amatovom koalicionom kabinctu. Tvrdi sc da je Amato nakon toga stavio budućnost.vladc u rukc šcfa državc koji sc — kao što smo rckli — odlučio na zamrzavanje krizc do refercnduma i stvaranje tcmclja institucionalnc vladc jednog teškog prc-

laznog, perioda.

Lira sc tog utorka uvcče popcla na „kotu 1000“ u odnosu na nemačku marku, odnosno stigla do rckordnog, kursa 1:1000 da bi nakon Skalfarovc porukc Italiji da jc „trcnutak težak, ali institucije Republikc stabilnc“ sišla na „kotu 995“, a dan kasnije na 990.

Očito, Skalfaro jc jedini koji politički možc smiriti haos na tržištu novca i poslovnoj bcrzi u Кај. Italijanima jc šcf državc otvorcno prcnco odluku da u ovim trenucima (možda i protiv ustavnih odredbi) sidc na politički teren koji okupiraju stranке, odnosno da „zadrži pravo na preduzimanje odgovarajućih inicijativa“. Isključio je, međutim, raspuštanje parlamenta prc rcfecrenduma, jer bi takva odluka automatski anulirala rcfcrcndum i bacila Italiju u haotičnu izbornu kampanju po starim pravilima igrc.

Takvu odluku tražc manjc strankc — noofašisti i stari komunisti iz „rcfundacije“, bojoći sc „francuskog sindroma“, boljc reći da primenom većinskog sistoma nc necstanu sa političke sccnc kao što sc u Francuskoj dogodilo zelecnima i nacionalističkoj desnici Le Pena.

Skalfaro jc, najzad, potvrdio veru u sudijc koje nemilosrdno gonc korupciju u političkom tkivu sistema Prvc rcpublikc otvaraujući — nc samo oni — vrata Ргирој sa institucijama o kojima Italijani tck trcba da sc izjašnjavaju putem ncizbcžnih ustavnih rcformi.

POSLE POBEDE DESNICE NA FRANCUSKIM IZBORIMA ·

Pariz. — Druga predsednika Miterana i vladc desnicc startovala jc bez vcćih trzavica. Samo dva dana nakon višc nego ubedljive pobcdc udruženc dcsnc opozicijc na parlamcntarnim izborima, Francuska je dobila novog premijera, koji je u rckordno kratkom roku formirao i novu vladu.

Ргекипос objavljcni sastav konzervativnc vladc Eduarda Baladira pokazuje da vlada druце koabitacije, za razliku od onc

irakovc iz 1986. godinc, ima potpuno usklađcn odnos izmcđu dvcju partija dcsnc koalicijc КРЕ. — (Okupljanje za rcpubliku) i UDE (Demokratskc unijc Francuskc). U novoj vladi od 29 članova Širakov RPM, iz čijih jc rcdova i novi francuski prcemijer, ima 13 ministara, dok jc različitim formacijama UI)E Žiskara d'Estena pripalo 16 ministarskih resora. Polovina ministara prvi put jc u vladi, njihova proscčna starosti jc 52 godinc, i u njoj su 3 žcnce. Prethodna vlada Pjera Beregovoa imala jc 42 ministra, a Baladirov kabinct sa samo 23 ministra i 6 dclegiranih ministara jc najmalobrojniji od 1958.

Prilikom _ ргус koabitacijc predsednik Mitcran jc zahtcvao (što je po Ustavu) da sc imcnovanje ministara odbranc i spoljnih poslova podrcdi njegovim zahtevima. Ovog puta, mada se tvrdi da nije poscbno „sroćan“, izborom Alana Žipea (Ministarstvo inostranih poslova) i Fransoa Leotara (Ministarstvo odbranc), Mitcran jc prihvatio Baladirovc prcedlogc.

Novi šcf diplomatije, 47-godišnji Alan Žip spada u krug najbližih i najpoverljivijih saradnika Širaka. Žip je, kako sam ima

koabitacija .

ft formircin ordnom roku

običaj da kažc: „Tehnokrata, Parižanin apartčik“.

Na čelu Ministarstva odbranc nalazi sc Fransoa Lcotar počasni prcdscdnik Hcpublikanske stranke. U vremc prvc koabitacije 1986. Mitcran sc nijc složio sa Širakovim predlogom da Ministarstvo odbranc budc povcrcпе Гсогаги, Кој! зе (ада тогао zadovoljiti Ministarstvom kultuTC. Gradonačolinik Frcžisa, 50-go-

dišnji Lcotar, poznat kao „prvo- .

razredni antisovjcta“, SVOJCVTCmcno sc vatrcno zalagao za amocrički projckat „rata zvezda“, o čemu jc Miteran imao sasvim suprotno mišljcnjc. Lcotar spada u onc lidcrc dcsnice koji prednjače u ncodmerenom, često rasističkim izjavama, u odnosu na Srbiju i srpski narod. Tanjug

Povećan broj nezaposlenih

Broj nezaposlenih Francuza prešao je granicu od tri miliona. Prema najnovijim zvaničnim podacima, krajem februara „na belom hlebu“, je bilo 3.024.000 Francuza, za jedan odsto više nego u prethodnom mesecu.

Objavljivanje tih poraznih podataka samo tri dana posle ubedljive pobede desnice па parlamentarnim izborima deluje kao hladan tuš za upravo formiranu Коптегуанупи vladu Eduarda Baladira kojoj će kao i prethodnoj socijalističkoj vladi, milionska „nezaposlenost biti najteži problem. Svi francuski analitičari slažu se u proceni da je osnovni razlog debakla Socijalista na proteklim izborima bila nemoć pred stalnim porastom nezaposlenosti.