Борба, 01. 04. 1993., стр. 21
и
onu oc aco O
БОРБА ЧЕТВРТАК 1. 4. 1993.
ДОДЕЛУ „ОСКАРА“ ОБЕЛЕЖИЛИ ПОЛИТИЧКИ ИСТУПИ ФИЛМСКИХ ЗВЕЗДА
Дин Гудмен
извештач „Ројтера“ из Лос Анђелеса
Холивуд је у понедељак потиснуо у страну конзервативно наслеђе дванаестогодишње владавине Републи"канске партије. Филмске звезде окупљене на церемонији доделе „Оскара“ искористиле су ту прилику да скрену пажњу на неке политичке теме, попут стања људских права у Кини, Панами и на Хаитију.
У атмосфери највећег политичког набоја још од седамдесетих година, када су политичким протестима били обележни иступи Марлона Бранда и Ванесе Редгрејв, овогодишњу доделу „Оскара“ глумци су искористили и за промоцију женских права, као и права особа оболелих од сиде. Холивудске звезде никад нису оклевале да испоље своја либерална уверења, а сада су се осврнуле и на наслеђе које је за собом оставила Брандова под= ршка америчким Индијанцима и заузимање Редгрејвове за Палестинце. Уз поздраве које им је из Беле куће упутио либерални _ председник __Бил Клинтон, глумци су на сцену изашли са намером да ту промовишу политичке циљеве за које се заузимају.
Од самог почетка овогодишња церемонија је постала предмет контроверзи, јер су организатори одлучили да се на њој ода признање женама на филму. То је осетљиво питање у Холивуду, где се глумице боре да пронађу пристојне улоге и у коме су плаћене много мање него њихове мушке колеге. ;
„Иронично је да је 1992. година била врло лоша за женски део глумачке популације. У ствари, на тему жена на филму највише се причало о деловима Шерон Стоун у Ниским страстима,“ приметио је у шали домаћин церемоније, глумац Били Кристал.
Барбара Стрејсенд је, пре него што је пред крај церемоније саопштила име добитника „Оксара“ за режију, изјавила: „Унапред се радујем временима кад одавања почасти попут овога сада (женама) више неће бити потребна, јер ће жене на свим пољима имати исте могућности као и мушкарци, и јер ће им се признања одавати без обзира на пол, већ једноставно зато што је то што су урадиле одлично.“
Женска група под називом Комитет за женску акцију налазио се међу демонстранти-
ји су пратили ТВ-пренос доделе „Оскара“, Гир је рекао: „Ако се нешто чудесно, као у филмовима, може десити овде, јесте да сви са пажњом и љубављу упутимо поруку Денгу у Пекинг да повуче своје трупе са Тибета и дозволи тим људима да живе као слободни и независни људи.“
Можда најоштрији СорОр
Увек енгамевана Барбара Стрејсенд
ма окупљеним испред Павиљона Дороти Чендлер, у центру Лос Анђелеса, где се традиционално обавља уручење награда. Оне су протествовале због чињенице да је за овогодишње „Оскаре“ номиновано четири пута више мушкараца него жена. i
Сузан Сарандон и Тим Робинс су започели низ политичких иступа критикујући Вашингтон због стављања у притвор 266 Хаићанина заражених вирусом сиде, у америчкој поморској бази у заливу Гвантанамо, на Куби. Сарандонова, двострука добитница „Оскара“, рекла је да америчка администрација треба да престане да на оболеле
од ове болести гледа као на.
криминалце.
Убрзо после тога, не позорницу је изашао Ричард Гир да би прогласио добитника „Оскара“ у категорији најбоље уметничке реализације. Гир, који упражњава будизам, упутио је оштру критику кинеском лидеру Денг Сјаопингу због кршења људских права у Кини, а посебно на Тибету. Уз примедбу да би и Денг могао бити међу милијарду људи ко-
одржала је Барбара Трент, копродуцент филма „Панамска превара“, који је добио „Оскара“ као најбољи дугометражни документарни филм. Ово дело, које се бави америчком инвазијом на Панаму, донедавно је било забрањено за приказивање у тој земљи. Панамска влада је забрану укинула пре двадесетак дана, када је примила протестно писмо које је упутило неколико политичких, медијских и хуманитарних групација. Приказивање у САД је ограничено, јер није прихваћено да филм буде емитован на телевизији.
— „Желели бисмо да овај филм посветимо свим људима који су се тако много залагали за правду, истину и миру свету, посебно четворици људи који су изгубили живот радећи на овом пројекту, казала
је Трентова. Она је филм „Па- .
намска превара“ посветила и „стотинама, вероватно и хиљадама Панамаца погинулих током инвазије, чије приче на други начин не би могле да се испричају, због преварантске праксе и тактике америчких власти и саучесништва телевизије у свему томе“.
Типичне и нетипинно = полккн
Социјалдемократија Републике Пољске, најснажнија партија левице, која је настала трансформацијом __ некадашњег ПУРП, одржала је недавно конгрес у атмосфери, како јављају из Варшаве, изразито самоуверености у — блиску изборну победу. Партија ће, наиме, захтевати расписивање превремених парламентарних избора у пролеће идуће године, уз сасвим озбиљну наду, чак и убеђење, да ће освојити већину и формирати владу левог центра.
Ако то припишемо типично пољској самоуверености, уз напомену да је за председника партије поново изабран Александар Квашњевски, један из плејаде најтипичнијих „младих лавова“ пољске левице,
конгрес, ипак, није мимоишло и нешто — нетипично. Догодило се, тако, да је специјалну поруку социјалдемократима (бившим комунистима) упутио и председник Лех Валенса, а да је прочитао његов специјални изасланик, један од министра из десничарске владе пањи Хане Сухоцке.
То је изазвало протесте, па чак и гнев и гнушање, десничарских партија и групација и
"поново подгрејало старе. оп-
тужбе на рачун Валенсе да је био ништа мање до „агент комунистичке Службе безбедности“ под псеудонимом „Болек“. Валенса је, пак, поручио да је „у демократској и плуралистичкој држави улога опозиције веома важна“ и изразио наду да ће се ссцијалде-
мократи „борити за своје принципе, а не једино за — аплаузе“. Опет — типично пољски.
Министар који је читао поруку није пропустио прилику да — типично пољски — примети како ни сањао није да ће се икада у животу обраћати скупу на којем, у првом реду, као почасни чланови партије, седе генерал Војићех Јарузелски, бивши шеф државе, Мјечислав Раковски, бивши премијер и последњи председник бившег ПУРП.
Председавајући _— конгреса, наравно, није остао без коментара: „Нетипичност путева наше историје изражена је и нетипичношћу нашег председника Валенсе“.
Типично пољски. H.B.
СЛОВЕНАЧКИ „ВИДЕМ“, ПОД СТЕЧАЈЕМ
Холивуд скреће улево Губици „тешки“ 300 милиона ДМ
Љубљана. — један од гиганата словеначке индустрије, фабрика целулозе и папира „Видем“ из Кршког, је у стечајном поступку при суду у Новом Месту. Рачун предузећа је блокиран још од октобра 1991. године: блокирано је 38 милиона немачких марака, а укупни губици ове некада највеће југословенске индустрије папира процењују се на око 300 милиона марака.
Без посла ће остати свих 1.400 радника „Видема“, а од старог предузећа ће се формирати нови „Видем-Папир“ који ће запослити око 600 радника и бити у власништву словеначке државе, односно њеног Фонда за развој. Овај државни фонд, на чијем челу је Урош Корже, којег у Словенији зато што је због власничке трансформације у стечај послао неколико већих предузећа, већ зову „злогласни“ , је-и предложио стечај „Видема“. Са тим се сложила и влада др Јанеза _ Дрновшека.
Суђење трговцим
оружјем
Љубљана. — Необичан судски процес води се у Љубљани против седморице оптужених за недозвољену производњу и трговину оружјем. Првооптужени Иван Ивић, из Шенчура код Крања терети се да је куповао и продавао тридесетак аутоматских пушака, муницију за њих, тромблоне, пиштоље итд.
Ивић, који има држављанство и Словеније и Хрватске, све оптужбе негира тврдећи да је координатор за наоружавање војске БиХ и Хрватске.
Радници у „Видему“ су револтирани већ дуже време због свега што се догађа око предузећа, од тога да је директор из Шведске Ролф Норман добијао плату преко 30.000 марака да би „извадио“ фабрику
' из пропасти, па до државе која
је олако дала све на добош. У неколико наврата су демонстрирали у Кршком, Норману и његовој екипи су забранили улазак у фабрику, протестовали су и пред зградом републичког парламента, али одлазак у стечај нису успели да избегну. Случај „Видема“ у словеначкој јавности је изазвао изузетан публицитет не толико због пропасти једне целе индустрије и симбола некадашње успешности, већ више због чињенице да Дрновшекова влада у приватизацију очито креће са најтежим оружјем — стечајевима, који у најмању руку воде социјалним немирима.
с. Шићаров
Ивић се представља као официр босанске војске који је посредовао у трговини оружјем које је, углавном куповала странка СДА, а на суду је изјавио да је посреднике за продају оружја Хрватској водио и код Јанеза Јанше, словеначког министра одбране. Ивић је био по уговору запослен у крањском предузећу регистрованом за увоз оружја а посло-
_ве склапао са словеначким
предузећем за трговину оружја „Орбис“. C. HI.
ПОДМЛАЂИВАЊЕ КУБАНСКОГ РУКОВОДСТВА
Хавана. — Лидер комунистичке омладине Кубе Роберто Робаина (37) именован је за но-
вог шефа дипломатије на овом карипском острву. Избор Робаине, представља реализацију политике председника Фидела Кастра да млађе људе промовише на високе положаје. Ове године ће још млађих људи бити постављено на лидерске позиције. Робаина, од прошле године члан Политбироа КИК, заменио је на месту министра спољних послова Рикарда Алакорна, такође члана По-
литбироа који је 15. марта изабран за председника Парламепта. Овај представник постреволуционарне генерације кубанских политичара уједно је најмлађи шеф дипломатије откако је 1959. године власт на о стрву преузео Фидел Кастро. Првог министра иностраних послова у Кастровој влади, Раула Роу, заменио је Исидоро Малмнерка, који је прошле године због болести уступио то место свом заменику Аларкону. Пренса летина
Горвбечов за укидање санкција Куби
Отава. — Бивши совјетски председник Михаил Горбачов позвао је новог америчког председника Била Клинтона да оконча санкције према Куби, а такође је ургирао код Фидела Кастра да одустане од свог тврдог приступа.
„Те санкције су остатак хладног рата“ — рекао је Горбачов у Отави, додајући да Куба не представља претњу за САД.
Горбачов је на конференцији за штампу рекао, такође, да
су Кастро и остали кубански лидери схватили да се време променило: „Процес демократизације у Латинској Америци је важан и за Кубу, и ја верујем да они мисле о томе“. Кубанска економија се нашла близу краха пошто је нестао Совјетски Савез, њен највећи трговачки партнер и снабдевач нафтом. Кастро је за економске невоље оптужио 30-годишњи ембарго суседних САД. R.B.