Борба, 01. 04. 1993., стр. 30
=
30 РТА
| BORBA ČETVRTAK 1. 4. 1993.
PRED NASTAVAK SUĐENJA DUBROVAČKIM NEHRVATIMA
Утасапје о зтедић у
Beograd. — JDubrovačkim nchrvatima i dalje sc, na dosta čudnom procesu sudi u ovom gradu, a krivci — izuzcv 75-podišnjecg Velimira Zečevića, bivšeg predscdnika Okružnog suda Dubrovnik — ostaju izvan domašaja budućc „pravdc“ koja ćc uslediti nakon nastavka sudenja kojc je zakazano za 7. april. Tim povodom jučc je u Medunarodnom prcs-ccntru održana (Ircća) konfcrcncija za štampu, na kojoj je porcd advokata Jovana Pejovića po prvi put govorio dr Blažo Zlopaša, član Glavnog odbora Strankc Jugoslovcna. Advokat Pojović je i ovaj put naglasio da sc radi o inkvizacijskom proccsu, iza koga, kako jc našem advokatu saopšteno („na jednom mjestu u Zagrcbu“), 510je Šime Đodan i Vladimir Šeks, ckstremna struja HID)Z. „Mcenc tcrctc 510 su mi, prilikom hapšcnja kod punca u Zagorju, pronašli Ustav SMPMJ, jednu knjigu Petra Džadžića i kasctu na kojoj sam u publici (kao dopisnik „Politikc“) na osnivačkoj skupštini SDS Dubrovnik na Ivani-
ci“, kažc Pcjović, tvrdeći da jc proces u Dubrovniku vraćanje u srcdnjevckovno pravo” kada su poscbni zakoni vladali za svcštcnstvo, a poscbnmi za pučanSIVO“. Za doktora Zlopašu, prvog stomatolopa inplantologa u Hrvatskoj i nekadašnjoj Jugoslaviji, proces u Dubrovniku višc jc od sudcnja i progona. „I)ubrovnik je velika zamka i podvala. Nisam žclio pripadati nijednoj pomili, ljudsko sam stavljao isprcd nacionalnog, a posebno mi je krivo što je JNA (koja nijc bila ni jugoslovcnska, ni narodna, ni armija!) nascla propagandi i svaku udicu zagprizla. Jedna od mojih zabluda bila je da jc jugoslovenska idcja jedina koja nas udaljava od krvoprolića, ali sam uvidio da Jugoslavija (što sc Goranu Miliću činilo mogućim iz Srbijc) iz Hrvatskc nijc bila moguća.“
Zlopaša jc istakao da progon Srba u Dubrovniku počinjc još za vremc Bakarića i Mačana, a svc jc poslalo jasno kada su na Pclješcu, Cavlalu i Župi Dubro-
OD DANAS U MAĐARSKOJ
„Dubinska“ Коптоја
za alkohol i benzin
Subotica. — Od danas mađarskc pogranične vlasti počinju da sprovode mcrc kontrole unošcnja alkoholnil pića i čistog alkohola u svoju zemlju, što jc uslcdilo kao posledica višemcsečnc uspcšnc nczakonilc Irpovinc od koje jc vcliki broj Suboličana dobro zaradivao.
U Madarsku sc, tako, od danas možc uncli litar alkoholnog pica ı pola litra ćistop alkohola. Sve količinc iznad navcdcnih ćc sc oduzimali uz kaznu koja iznosi od 10 do 400 DIM, odnosno od 500 do 20.000 forinti. Madarske pograničnc vlasti, takode od danas, uvodc takozvanu „dubinsku kontrolu“, ıIj. kontroln tovara motornih vozila unutar zemlje, van graničnih prclaza.
Madarski carinici kažu da ćc ubuduće na granici detaljno prcgledati tek oko 30 posto molornih vozila koja ulaze u zemlju,
Io Će, vcruju, smanjili pužvc na
prelazima, dok ćc njihovc kolcgc na Icritoriji zemljc bili zacuženc da kontrolišu većinu vOožila. Najavljuje sc i dubinska kontrola za sva molorna vozila kod kojih sc nadc roba od strateškog značaja, odnosno zabranjena sankcijama. "Tako ćc od sada pod udar madarskih milicionara polpasıi ı motorna vozila koja prenosc sankcionisanu robu u manjim količinama, a nc samo kamioni i šleperi. Oduzimaćče sc i svako vozilo u kojem sc паде ugradcni dodatni dco za benzin.
Ј.5.
SAVEZNA VLADA
Danas o zahtevu za UVOZ допуа
Beograd. — Na dnevnom rcdu današnje sednice Savezne vladc naći ćc sc, saznajc Tanjug, i informacija o rcalizaciji zahleva SR Jugoslavije Komitetu UN za sankcije o uvozu Icčnih goriva i prirodnog gasa za humanitarnc svrhc.
U vcć višemesečnoj prcpisci
sa Komitetom UN za sankcije,
poslednji zahtev za humanitarni uvoz cncrgcnala uputio je prccscdnik Saveznc vladc Кадојс
Kontić 15. marta ovc godine, ali iz Njujorka još nc slize nikakav O(povor.
Pismu saveznop premijera prethodio je Zaključak Komilcta od 17. februara da neće moći da razmatra ni jedam prcdlop o uvozu, ukoliko pa Komilctu nc upuli prizmala mcedđunarodna humanitarna organizacija, koja je spremna i sposobna da ispuni zalteve Komileta u pogledu pracenja ı kontrolc uvoza.
Pravoslavlje razbija blokadu
Deograd — Kada budu osnovani odbori u Grčkoj, Rusiji, Jermcniji, Rumuniji, Bugarskoj, u zapadnim srpskim državama i krajevima gdc živc pravoslavci u rascjanju, društvo „Pravoslavna sloga — nova Vizantija” 1rcba da preraste u trajnu zajednicu naroda koji pripadaju pravoslavnoj tradiciji i duhovnosti — rckao je prcdsednik Organizacionop odbora Jovica Vlahović na jučcrašnjoj konferenciji za novinare u Međunarodnom pres-ccntru. O ciljevima „Pravoslavnc зјорс — novc Vizantijc“ govorili su slikar Milić od
Mačve, dckan Boposlovskop fakultecta Dimitrije Kalezić, politikolop dr Miroljub Jevtić, književnik Boda Marković i publicista Edi IDajić.
Osnovni zadatak ovc, kako jc rečeno, necdržavnc orgpamizacijć је da putem solidarnosti svili pravoslavnih zemalja razbijc blokadu Srbije na privrednom, naučnom, sporIskom i svakom
drugom planu. U ovoj godini.
najavljeno je održavanje vclikog Sabora u Grčkoj i osnivanje muzcja penocida nad pravoslavcimi u Bcogradu. G.M.
k
vačkoj masovno rušenc srpske kuće. Za bivšu JNA rekao jc da je „Jednostavno brozovska, kombinacija idcološkgo i nacionalističkog“, optuživši je što nijc sprečila krvoproliće i sačuvala mu domovinu. Jedino pravo rcšcnje za Dubrovnik, kažc Zlopaša, je Republika. „Samo jc dvijc podinc bio hrvatski, a u Нгуа!skoj su trcnutno otvorcna tri procesa — l)ubrovnik, Istra i Dalmacija, gdc su svc jačc strujc koje zagovaraju samostalnost“.
_ Citirao je i Peru Čingriju („Nc
Zovite mc ni srpskom ni hrvalskom Atcnom, pustite mc da živim i stvaram sa svojim zalcdem“), a „da bi Dubrovnik trcbao postati grad-država ncdavno mc jc Izveslio (nakon boravka dolje) i jedan amcrički profcsor, koji takođe smalra da bi to bilo jedino pravo i trajno rešenje koje nikoga nc bi oštctlilo.“
„Za OVO nigdjc u svijctu nc bismo bili osudcni“, kaže Zlopaša, nadajući sc da ovaj hrvatski rezim ncćc dugo ı da čeka dan kada će im sc Grad izvinili.
Dragan Banjac
automobila
Pljačke, teške kradc i falsifikovanjc isprava SvVcC su Češćc pojave i u barskoj opštini, rečeno jc juče na konfcrcnciji za štampu koju je organizovao Centar bczbednostli. Za proteklih dvadesetak dana od prupc provalnika oduzclo jc sedam automobila, a zbop osnovanc sumnje da su počinili višc krađa automobila, ili u njima indirektno učesivovali, lišcni su slobodc Zoran Bulatović — Bula (22), Njegoš Vuković (24), obojica iz Bara i Vuleta Gojković iz Bcograda. Radovan Lcković'je u bckstvu, dok su krivičnc prijavc podnciec proliv Milivoja Ikovića (36) i Bratiošlava IDraškovića (36) iz Danilovprada, Labuda Radovića (39) i Miodraga Buntića (27) iz Bara. Zbog krada i preprodajc društvenih aulomobilna Višem istražnom sudu u Podgorici Cemlar bezbedmnosli Ваг privco je Aleksandra Tabanovića (20) iz Bara, Zorana Kocića (36) privremeno mnaslanjcпој и Baru, Zeljka Gromanovića (30) i Gorana Pajkovića (35) iz, Sutomora. Optuženi Kocić, Gromanović i Pajković pomagali su Tabanoviću u prcprodaji, a nckc od ovih vozila prodavali po ceni od 700 maraka, prcthodno falsifikujući brojeve molorc na vozilima.
Na Jučerašnjoj konferenciji za Šlampu radnici Centra bezboednosli su saopštili da jc protiv trojiće zaposlenih u radnoj jcdinici ZGOP, ŽZTO Novi Sad, podnela krivična prijava zbog krace clekiromotora markc „Scvor“ Subolica čija je vrednost 2.000 maraka, dok su optuženi Slađan Zivković (33) iz Žitorade, Vlastimir iDimitrijević (59) iz Krušcvca, Radoslav Radmanović (40) iz Brusa prijavljeni Višem tužilaštvu u Podgorici, jor su ukradene celcktiromotore odmeli u svoja rodna mcsta.
(Th}}
SAOPŠTENJE DEPOSA
Odluka o vraćanju u skupstine posle odluke Ustavnog suda
Demokratski pokrct Srbije na izborima 20. 12. 1992. godinc, uprkos krajnje ncravnopravnim uslovima i krupnim izbornim mahinacijama, osvojio jc 20 poslaničkih mandata u Veću gradana Saveza skupštine i 50 poslaničkih mandata u MRepubličkoj skupštini Srbijc. Po važećim propisima po kojma su izbori održani, IDEPOS je stekao i praVO na Četiri poslanika u Veću rcpublika Savcznc skupštinc.
Već na prvoj, konstitutivnoj sednici Republičke skupštinc Socijalistička partija Srbije, uz pomoć svojc rczervnce strankc i ckspoziturc za prljavc poslovc, izvršila je parlamcntarni udar kojim jc, protivustavno i nczakonito, lišila najznatniju opozicionu formaciju DEPOS prava da ima svoje predstavnikc u Vcću rcpublika.
Protestujući ргону оуор, и parlamcntarno-dcmokratskom porctku nczamislivog kršcnja Ustava i zakona, svi poslanici opozicije napustili su zascdanjc. DEPOS jc podnco žalbu Ustavnom sudu Srbijc i povukao svc
HRVATSKA
Zagreb. — Nova hrvatska vlada biće jednostranačka, sastavljena od članova Hrvatske demokratskc zajednice (HI), izjavio jc Juče na konfercnciji za štampu u Zagrebu predscdnik Izvršnog odbora HD) dr Ivić Pašalić. HDZ dajc punu podršku odluci prcdsecdnika Tuđmana da povcri mandat za sastav vlade dosadašnjem dircktoru INE, Nikici Valentiću, rekao jc Pašalić. On je najavio da ćc ministri biti „vrlo skoro imcnovani“, pošto jc
ladi 56: Чапом HDZ —
poslanike iz obc skupštine do odlukc Ustavnog suda. Iako su protekla već skoro dva meseca, i premda je na konsultativnom sastanku visokih univerzitetskih stručnjaka za ustavno pravo potvrđena opravdanost DEPOS-ovc žalbe, Ustavni sud još uvek nije doneo svoju odluku. Ustavni sud mora biti svestan da će svojom presudom suditi i sebi.
Na dan 29. marta 1993. godinc ista radikal-socijalistička sprega pokušala je da izmeni jedan zakon. Poslanici DEPOS-a u Veću građana odlučili su da tog puta učestvuju u radu Veća i doprinesu onemopgućavanju samovolje · radikal-socijalističkih ultraša.
S obzirom da su se tim povodom u javnosti pojavile mnoge nedoumice, Predsedništvo: DEPOS-a obaveštava javnosti da DEPOS i dalje ostaje pri stavu da će odluku o vraćanju ili nevraćanju svojih poslanika u obe skupštine doneti posle odluke Ustavnog suda, kaže se u saop5еепји РЕРО5-а
privredna situacija u zcmlji izuzctno teška.
Pašalić je najavio da će se uskoro održati „važan skup rukovodstva HDZ“.
Na tom skupu će biti izabrani novi potprcdsednici stranke, mcđu kojima su i novi premijer Nikica Valcntić, dva bivša premijcra dr Franja Gregurić i Hrvoje Šarinić i šef kabineta predsednika Republike dr Jure Radić. Tanjug
IMENOVAN ČELNIK RADIO VALJEVA
Direktor sa Pala
Valjevo. — Višemosečna „kriza rukovođenja“ u Radio Valjcvu, izazvana suprotstavljanjem koIcktiva namcri opštinc da podržavi ovu radio stanicu i namctnc svoje kadrovsko rcšcnijc. za rukovodioca ovc kuće, prcvazidena je tako što je juče SO Valjcvo za direktora i glavnog urcdnika JIP Radio Valjevo imcnovaln Pctra Preočanina, inžinjera clektrotehnike, rođenog u Kninu koji je do rata u Bosni Дусо u Sarajevu. Imcnovanje je vcrifikovala odbornička većina SPS koja se, pre skupštinc, na svom klubu zapitala „da li trcba za direktora postaviti izbeglicu, dok naša deca ginu u Bosni“, dok opozicija nije imala priliku da sc izjasni, pošto je prce toga napuslila zasedanjc.
Kako stoji u biografiji, Preočanin jc 20 godina radio u RTV Sarajcvo na različitim stručnim programskim i rukovodećim poslovima. Učostvovao jc u osnivanju pcdcsetak opštinskih radio stanica bivšc BiH, obavljao i poslovc tehničkog direktora Radio Sarajcva, ima iskustva i u radio Telcvizije Republike Srpske na Palama.
SA ovakvim rešenjem složili su sc i zaposleni u Radio Valjcvo, Jcr Jc vcćina dala podršku novom dircktoru. Drugi kandidat za ovu funkciju, novinar Radio Valjeva Živorad Janković, koji jc poslc Ietošnjeg imenovanja za vršioca dažnosti dircktora bio jedan od razloga višcmcsečnop štrajka u ovom kolektivu, nije dobio podršku, ni svojih kolega, ni odbornika SO. D.T.
SDA profesfuje zbog паде profiv dr Krcica
Novi Pazar. — Povodom pokrctlanja Krivičnog postupka od strane Okružnog javnog lužilaštva u Novom Pazaru protiv dr Šefketa Krcića, elavnog i odpovornog urednika nezavisne rcvije „Sandžak“, juče je SDA za Srbiju, sa sedištem u Novom Pazaru izdalo saopštenje u kome se kaže: Protestujemo zbop postupka javnog tužilaštva iz Novog Pazara gde sc Wraži da se pokrene istraga proliv dr Krcića. U novim političkim uslovima smatramo da je ovaj postu-
pak čisti presedan, jer sc timc optužujc jedan istinski borac za ljudska prava, što sc kosi sa svim zakonskini propisima. Mi smo uvcrcni da cc (dcmokratski svct ustati protiv takvog zlostavljanja. Ovim potezom tražimo da se postupak zamcnika javnog tuŽioca stavi van snagc. Ujedno obaveštavamo javnost da će sve medunarodnc institucije za ljudska prava biti obavceštenc o tomc — kaže sc u saopštenju. R. H.