Борба, 10. 04. 1993., стр. 7

BORBA SUBOTA-NEDELJA 10-11. 4. 1993.

KAKO JE ŠVAJCARSKI „ALPENTEKS” KUPIO POŽEŠKU „BUDIMKU“

Proizvođač koktel-haljina mesa pekmez

Đorđe Pilčević 5

Šta se zapravo zbivalo i zbiva s „Budimkom“?

Najveće požeško preduzeće krajem osamdesetih godina, našlo se u stečaju. Aprila 1990. godine „Budimka“ je, odlukom Stečajnog veća Privrednog suda u Užicu, prodata većinskim poveriocima — „Investbanci“ Beograd sa vlasništvom od 68 odsto i „Voćarkop-Union banci“ sa vlasništvom od 32 procenta. Imovina „Budimke“, kao stečajnog dužnika, tada je procenjena od strane sudskih veštaka, na iznos od 535,3 miliona dinara, ali je prilikom prenosa poveriocima svedena na vrednost od 110 miliona dinara.

Već početkom maja iste godine, „Investbanka“ i „Voćarkop-Union banka“ osnovale su deoničarsko društvo „Budimka“ u društvenoj svojini, a u junu 1992. godine „Investbanka“ je svojih 68 odsto deonica prodala preduzeću „Jugoeksport“ iz Beograda, koje postaje većinski vlasnik u deoničarskom društvu „Budimka“, koja i dalje ostaje u društvenoj svojini.

Do obrta, zapleta i prvih nesporazuma, dolazi početkom oktobra prošle godine, kada „Jugoeksport“ telefonom obaveštava „Budimku“ da je otkupio deonice i od „Union-banke“ (32 odsto) i da je sada postao stoprocentni vlasnik celokupne imovine „Budimke“ (tek dva meseca kasnije saznaće se da je 32 odsto deonica od „Union-banke“ otkupljeno za nekih zanemarljivih 50 miliona dinara). Desetak dana kasnije direktor „Budimke“ Vidosav Glavinić obavešten je

da je „Jugoeksport“, kome se izgleda veoma žurilo, prodao 80 odsto deonica švajcarskoj firmi „Alpenteks“ iz Sent Galena, čiji je vlasnik Jozef Šveniger i da će se 21. oktobra održati nova skupština, koju će sačinjavati predstavnik švajcarske firme i predstavnik „Jugoeksporta“.

Sa kandidatima za novi Upravni odbor, gospodin Jozef Šveniger stiže u „Budimku“ 21. oktobra. Od pet članova Upravnog odbora, četvorica su predstavnici švajcarske firme „Alpenteks“ — dr Radosav Sekulić direktor Savezne uprave carina, imenovan za predsednika, zatim novi vlasnik „Budimke“ Jozef Šveniger, koji sebe određuje za potpredsednika, Dragoljub Vučićević, direktor „Velefarma“ iz Beograda i Milomir Joksimović, takođe iz Beograda (za koga doznajemo da je predstavnik neke španske korporacije u Jugoslaviji). Peti član Upravnog odbora je predstavnik „Jugoeksporta“ dipl. inženjer Slobodanka Lončarević, zamenik generalnog direktora „Jugoeksporta“.

Dr Radosav Sekulić je vrlo kratko vreme bio predsednik Upravnog odbora, jer su iz „Budimke“ osporili njegov legalitet, pa je napustio funkciju predsednika i članstvo u Upravnom odboru. Za novog predsednika Upravnog odbora, gospodin Šveniger je imenovao gospođu Slobodanku Lončarević, a za petog člana, umesto Sekulića, imenovan je Vinko Krznarić, pomoćnik direktora za pravne poslove „Jugoeksporta“.

Тако se radnicima baca prašina u oči da „Budimka“ navodno nije prodata i da se samo radi „o prometu hartija od vrednosti“, veo misterije skida beleška sa sastanka. koji je gospodin Jozef Šveniger održao u „Budimci“ 21. oktobra prošle godine.

— Ja sam Jozef Šveniger, vlasnik firme „Alpenteks”“ u Sent Galenu, Švajcarska. Pored toga, ja i moji sinovi, vlasnici smo firmi „Šveniger — proizvodnja” u Justenau u Austriji i firme „Novit trgovina“. Tradicija naših firmi je vekovna. Ujedno sam sada sa mojim sinovima delimični, većinski, vlasnik „Budimke”. Posao „Budimke“ radiće moji sinovi, ali preko menadžera stručnih za te poslove. Kupovina „Budimke“ usledila je na osnovu analize tržišta, koje su dale izvanredne rezultate budućnosti proizvoda te fabrike, kao i na osnovu dobijenih podataka od bivšeg suvlasnika iz USA i „Union banke“, izjavio je tom prilikom novi vlasnik „Budimke“, Švajcarac gospodin Jozef Šveniger. ~

Zbog čega su se Jozćf Šveniger i njegovi sinovi opredelili da kupe „Budimku“ odgovorio je sam Šveniger, tada rekavši:

— Moram da naglasim da je na opredeljenie mene i mojih sinova da uđemo u kupovinu „Budimke“ bitno uticao moj dugogodišnji poslovni i lični prijatelj dr Sekulić, koga ću pokušati da angažujem za predsednika Upravnog odbora. Pored njega, ja bih bio potpredsednik a za članove Upravnog odbora bih želeo da angažujem ugledne privrednike sveta Vučićević Dragana i Joksimović Milomira, kao i

DNEVNIK }/

PROF. DR MIRKO VASILJEVIĆ • Privremeno

ође •

zabraniti prodaju

Na zahtev zbora radnika, Izvršni odbor Sindikata „Budimke“ se u novembru prošle godine, kada se saznalo za prodaju „Budimke“ stranom licu, obratio Agenciji za procenu vrednosti društvenog kapitala u Beogradu. Pravno mišljenje za procenu vrednosti društvenog kapitala preduzeća „JES Budimka“ dao je dr Mirko Vasiljević, osprofesor privrednog prava na Pravnom fakuitetu u Beogradu. Dajući veoma dokumentovano sumarni prikaz činjeničnog stanja i relevantne pravne činjenice i pravni status „Budimke“, dr Vasiljević, između ostalog, napominje „da nije pravno validna ni prodaja deonica „Investbanke“ Sistemu „JES Jugoeksport“.

„Isti princip, tim pre i utoliko pre, važi i za prodaju deoničkog paketa Sistema „JES Jugoeksport“, Holding, DD stranom pravnom licu „Alpenteks“ (nedostaje ugovor i registracija)“, ističe u svom pravnom mišljenju prof. dr Mirko Vasiljević.

Pošto podseća „da se prodaja može izvršiti samo uz procenu vrednosti vlasničkog paketa, dr Vasiljević na kraju daje urgentan

predlog:

„Predlažem pokretanje postupka pred Privrednim sudom, sa zahtevom za izdavanje privremene mere zabrane prodaje većinskog paketa deonica od većinskog deoničara, s obzirom na statutom predviđeno pravo preče kupovine ostalih deoničara“.

jednog stručnjaka iz JES — Jugoeksporta, suvlasnika „Budimke“: Iz ove beleške i izjave gospodina Švenigera nedvosmisleno se vidi da je on kupio „Budimku“. Jedino se ne zna — za koju cenu.

Zanimljivo je istaći, iako je gospodin Jozef Šveniger izjavio da je, sa svojim sinovima, vlasnik firme „Alpenteks“ u Sent Galenu u Švajcarskoj, da informacija iz švajcarskih izvora, do koje su došli savezni organi, i koja je prosleđena „Budimci“ (ali koja se čuva kao najstroža

tajna) govori sasvim suprotno. Iz ove zvanične informacije se vidi da je vlasnik odnosno isključivi akcionar firme „Alpenteks AG“, Roetelistr. 8, St. Galen, dr Niklaus Carl Widmer, koji je uložio deoničarski kapital od 100.000 švajcarskih franaka. Uz to, naglašava se da ova firma, koja nema zemljišni posed u Sent Galenu, ima tri zaposlena radnika, da se bavi trgovinom tekstilnih proizvoda svih vrsta i da njene poslovne aktivnosti obuhvataju celu Evropu, a program trgovine su — venčanice i koktel-haljine.

ŠTEDIŠE „DAFIMENT BANKE“ SAČEKALI ZATVORENI ŠALTERI NA STADIONU „PARTIZANA“

Štediše „Dafiment banke” svakog dana dočekuje novi šok. Juče ujutro, posle cele noći provedene ispred „Partizanovog“ stadiona, kad je konačno došlo vreme za otvaranje šaltera i zakazivanje termina, niko iz banke nije se pojavio. Oko 2.000 ljudi, koji su još tokom prethodnog dana počeli da pristižu i zauzimaju mesta, uzalud je čekalo da se službenici banke pojave u 9 sati i počnu da im zakazuju termine. Kad ni posle dva sata nije bilo nikog iz „Dafiment banke“ da im bar da neku informaciju, ili objasni o čemu se radi, oko 1.000 štediša krenulo je pred ekspozituru banke kod „Londoпа“. Usput se, međutim, grupa toliko osula, da ih je tamo stiglo tek njih stotinak, gde su se brzo pomešali sa ostalim čekačima, ništa manje gnevnim, koji su očekivali da budu prozvani i uđu u banku.

ljudi su pred „Partizanov“ stadion došli zbog toga što je dan ranije na ulazu u banku bilo istaknuto obaveštenje da će se termini za maj zakazivati od 9. aprila. Juče je, međutim, to obaveštenje bilo skinuto i napisano novo — da će štediše o svemu biti naknadno informisane. Od službenika ekspoziture „niko nije bio ovlašćen da daje obaveštenja, niti da se obraća štedišama“, kako je jedan od prisutnih milicionera, na molbu okupljenih štediša, uspeo da sazna od obezbeđenja banke. najupornijih potom je krenulo do Geneks apartmana „da se sa Dafinom lično objasne“, a ostali nisu hteli „da ih tamo kao budale otkače još pred vratima“.

Desetak

Ккогома

„Džaba јој njena kamafa“: Štediše ispred „Londona“

Kad su ljudi čuli da su se pojavili novinari, svi su se okupili i počeli u glas da pričaju. Nekoliko žena kroz plač je objašnjavalo da su im ovo poslednje pare koje imaju i pokazivale potvrde da im je novac hitno potreban za lekove. „Od 26. marta do danas svaki dan dolazim. Kupila sam i onu propusnicu, dala sam za nju celu penziju. Evo, pogledajte, muž mi je operisan od karcinoma grla i ja ovde svaki dan čekam da uzmem to malo para, da mu kupim lekove. Znate kako mi je kad odem kući, a ne mogu da mu pomognem, da

bar malo olakša bolove, kaže

Ljubica Fijan. =

— Meni od 5. aprila svaki dan govore da dolazim da se obavestim. Ja, znači, ovde treba da razapnem šator. Pa, mene više košta put do Beograda, nego što ću da podignem kamatu, a ona deli poklone i šakom i kapom — kaže Borisav, koji nije rad da kaže prezime.

„Napišite, molim vas, da zaista više ne možemo trpeti OVO ponižavanje, magarčenje i gaženje ljudskog, dostojanstva. Neki su se od 'Dafiment banke! obogatili, a mi što ovde stojimo od toga živimo“, ubacuje jedna gospođa. „Napišite i to“, kaže stariji štediša, „da sam ja sinoć bio dvadeseti u redu kad se banka zatvorila i čekao sam ovde celu

FOTO: 7. SINKO

noć, na ovom betonu. Jutros kad su nas prebrojali, ispalo je da sam tek sedamdeseti. Izgleda da se nekima zakazuje i tokom noći“. „Pa, naravno da se zakazuje onim koji njenim dilerima daju 100 maraka“, dodalo je još nekoliko prisutnih ljudi.

Ono u čemu su se svi okupljeni složili, jeste da ljudi ne traže svoje pare odmah, ako ih banka nema. „Bilo bi pošteno sa Dafinine strane, da lepo javno kaže u čemu je problem i koliko treba da čekamo. Svi smo mi voljni da pričekamo da banka stane na noge, ali nije red da ljude ovako tretira. Džaba joj njena kamata“.

B. Stepanović

KRAGUJEVAČKA AFERA

| Реп сет „оре ћ“ ruke

Kragujevac. — Istraga protiv Dragana Milovića, direktora kragujevačke „Autobanke“, njegovog zamenika Momčila Pecelja, i još nekih radnika ove finansijske ustanove biće otvorena u ponedeljak ili utorak naredne nedelje. Tada ćemo ih saslušati i, nakon toga, detaljnije upoznati javnost sa njihovim slučajem — rekao je juče za „Borbu“ Živadin Milojević, istražni sudija Okružnog suda u Kragujevcu, povodom informacije da je i ovdašnja „Autobanka“, umešana u malverzacije i nezakonite rabote Bogomira Stevanovića-Pure, direktora, i Branislava Nikolića, finansijskog rukovodioca Zemljoradničke zadruge „Badnjevac“.

Istovremeno, istraga će se VOditi i protiv Stanislave Živković, šefa smene dinarske i devizne likvidature, zbog osnovane sumnje da je, sa Branislavom Nikolićem, falsifikovala službene 15prave. Zahtevom tužioca, već čuvena šumadijsko-kragujevačka „brašna afera“, u kojoj su, za sada barem, glavni „protagonisti“ čelnici ZZ „Badnjevac” i ovdašnjeg „Žitoprodukta”, u najvećem su potvrđene „glasine” da su badnjevačkim brašnom i nezakonitom prodajom traktora i poljoprivrednih mašina ruke „obelili“ i još neki kragujevački „uglednici”.

— Nikakve izjave ne želim da dajem sve dok se ovo ne završi. Tek kad se završi istraga, ako bude pokrenuta, daću svoj komentar svega — rekao je za „Borbu“ Dragan Milović, direktor „Autobanke“. 7. Radovanović