Борба, 16. 04. 1993., стр. 26

Bolest poli

Ako je suditi po slučaju Zivojina Milunovića, svojevremeno vrlo popularan način obračunavanja vlasti sa političkim neistomišljenicima mogao bi ponovo postati aktuelan. Reč je o „političkoj psihijatriji“, odnosno zloupotrebi psihijatrije u političke svrhe, koja. podrazumeva nasilnu hospitalizaciju politički nepodobnih ljudi, pod izgovorom da je reč o duševno obolelim ljudima.

Na javnom suđenju, koje je organizovao Nezavisni sud Pokreta za zaštitu ljudskih prava trebalo je moralno da osudi krivce i pruži isto tako moralnu satisfakciju oštećenima. U svojstvu optuženog našle su se „aktuelne vlasti republika bivše Jugoslavije“. Tužilac „Tomislav Krsmanović je kao primer,aktualizacije zloupotrebe psihijatrije naveo slučaj Živojina Milunovića iz Paraćina, koji je 04. 09. 1992. godine nasilno odveden u duševnu bolnicu, gde je proveo

OTVORENO 20 SAVETOVALIŠTA ZA ljUDE POGOĐENE RATOM

četiri meseca, bez ikakvog medicinskog ili zakonskog osnova. Obrazloženje da je to učinjeno „zbog svađe sa ukućanima“ samo je prikrivanje pravog razlo-

ga, a to je „njegova politička”

predizborna aktivnost“.

Po Krsmanoviću, Milunovićev slučaj nije usamljen: u bolnicama širom Srbije (u Kovinu, Topoli, Jabuci), leže ljudi čija je Jedina bolest politička nepobodnost. U mogućnost dalje zloupotrebe uveravalo se ukazivanjem na neprecizne formulacije člana 63. KZ SRJ (koji predviđa mere prinudnog lečenja u ustanovama otvorenog ili zatvore-

"nog tipa na neodređeno vreme)

i ukazivanjem na mogućnost zloupotrebe u okviru građanskog postupka (koji omogućava nasilnu hospitalizaciju ljudi koji mogu biti opasni po sebe ili okolinu). O krivici aktuelne vlasti svedočili su: Vladimir Marković, koji je 1979. godine proglašen

NEZAVISNI SUD POKRETA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA

ićke mepodobnosti

duševno neuračunljivim zbog širenja lažnih vesti (intervjuisao F. Tuđmana) i srpskog nacionalizma i ležao u bolnici tri godine; Dragoslav Glišić, koji je 1981. protestujući javno zbog otpuštanja sa posla odležao nekoliko meseci u duševnoj bolnici, uz obrazloženje da „svako ko tako protestuje nije normalan“; Miodrag Milivojević koji je zbog suđenja sa svojim bivšim preduzećem morao da vadi uverenje da je duševno zdrav; Ljubomir Stevčić, koji je proglašen paranoikom. Pokret za zaštitu ljudskih prava nije se proslavio organizacijom. Na listi optuženih nedostaJala su imena onih koji su potpisali lekarske nalaze i sudska rešenja, a nedostajala su sa druge strane, imena ljudi koji danas borave u bolnicama zbog svoje političke nepodobnosti, što je ostavilo utisak nedorečenosti. : _ R.STANIC

Ordinacije za „rekonstrukciju“ duše

Na beogradskim ulicama sve češće se primećuju mladi ljudi invalidi. Gubitkom delova tela često strada i njihova psiha, ali ne samo njihova. Tek posle rata očekuju se „postvijetnamski“, „postvukovarski“... sindromi.

Beogradski Institut za mentalno zdravlje pre određenog vremena u dvadesetak većih mesta preostale Jugoslavije otvorio je savetovališta za pomoć ljudima kojima je rat ranio dušu. Pre otvaranja savetovališta, održan je niz savetovanja među stručnjacima psihijatrije. Obuča-

vanje psihijatara za pomoć ljudi-

ma pogođenih ratom i dalje traje. U savetovalištima osim psihijatara rade i socijalni radnici, a po potrebi i drugi stručnjaci“, re-

kao je za „Borbu“ direktor Instituta za mentalno zdravlje, Jovan Bukelić.

Prevashodni zadatak savetovališta, koja su otvorena u svim većim gradovima (Novi Sad, Subotica, Niš, Čačak, Leskovac, i drugi) je edukacija, najviše pogođenog dela stanovništva — izbeglica. — Naše ekipe koje su stacio-

· тгапе и tim mestima ne rade

samo u ordinacijama. Organizujemo i posete kampovima gde se održavaju razna predavanja, sve u službi mentalnog zdravlja. Posebna važnost pridaje se radu sa

decom. Odlazak u kampove,a i-

kod pojedinačnih pacijenata, je veoma važan, jer oni nerado dolaze u specijalizovane klinike, — kaže Bukelić. -

VEČERAS U HOTELU INTERKONTINENTAL : e | ве Humonitarna modna revija

„Deca — deci“ naziv je humanitarne modne revije koja će se održati večeras u hotelu Interkontinental, sa početkom u 19,30 sati. Organizatori programa su Casa di moda Bertto-Uno, Dečja ambasada i Poslovna Čukarica, a čitav prihod namenjen je deci Sarajeva.

— Modeli sa revije će se prodavati, a 20 odsto od cene uplaćivaće se za pomoć deci Sarajeva. Tamo je, prema poslednjim podacima „zatočeno“ oko 30.000 mališana i ono što im je preko potrebno jeste hrana. Dečja am-

basada pokrenula je i akciju prikupljanja pomoći (u novcu) za bolnicu na Ilidži, u stvari za nabavku inkubatora, rekao je Mišo Klačar iz Dečje ambasade.

U večerašnjem programu učestvuju Dečji modni salon „Kolibri“, Butik „Mila“, Modni salon „Helena“, Ekskluzivni nakit „Dejana“ i Optičar „Oliver“, a sponzori čitave akcije su hotel Beograd Interkontinental, Casa di moda Berrto-Uno, Slovograf, Studio BZ i SBM Dizajn.

АЛ. = МЕ,

PREMIJERA DOKUMENTARNOG FILMA „SLOM JUGOSLAVIJE“ по Prava slikao кота

Uz prisustvo probranog auditorijuma iz kulturnog i javnog Života, sinoć je u Muzeju kinoteke prikazana integralna verzija filma „Slom Jugoslavije“. Ovaj film koji nikada nije zabranjen, „ali nije bio ni preporučljiv za javno emitovanje u celini“, zapravo predstavlja propagandni materijal koji su kamermani Vermahta snimili u svom ratnom pohodu kroz Jugoslaviju. Podeljen u dva dela, pohod na Balkan i slom Jugoslavije, film kroz propagandnu prizmu prikazuje borbe i nastupanja nemačke vojske od Slovenije ka Grčkoj, te osvajanja ali i dočeke u jugoslovenskim gradovima. Zašto su naši gledaoci do sada gledali samo skraćenu verziju filma i zašto je on imao značajnu političku dimenziju u sistemu bivše SFHJ,. videlo se po prikazanom dočeku nemačke vojske u Mariboru, Zagrebu i Sarajevu, koji niko nije mogao insce-

nirati. Demagoška tvrdnja o „borbi svih naroda i narodnosti“ nije se poklapala sa oduševljenjem stanovnika pomenutih gradova prilikom ulaska Nemaca, sa jedne strane, i sablasno

pustom i razrušenom Beogradu,

sa druge strane. Ovaj dokumentarni film, koji će na televiziji biti prikazan 22. aprila, sadrži i niz drugih zanimljivih detalja, za koje je neko ranije smatrao da mogu imati nezgodnu političku konotaciju (Makedonija se, na primer, objavljuje samo kao naziv oblasti u Grčkoj). U nastavku programa prikazani su i snimci sa dočeka Hitlera u Mariboru, kao i dokumentarni materijali o savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine. Upravnik Radomir Zelenović, najavio je da će Muzej Kinoteke

i dalje, jednom ili dva puta me- ,

sečno emitovati malo ili nimalo poznate filmske matorijale. R. S.

U poslednje vreme primećen je porast stresova pacijenata starijih generacija. Gledajući televiziju, kako kaže Bukelić, stariji ljudi današnje prizore povezuju sa onim što su doživeli i videli tokom drugog svetskog rata.

U kakvoj se specifičnoj situaciji nalaze psihijatri danas, najbolje ilustruju Bukelićeve reči (poput onog poklika „A, ko će sahraniti grobare“) koji se naglas pita: „Ko će lečiti psihijatre“. Naveo nam je i primer grupe psihijatara koji, vraćajući se u Beograd nakon posete Vukovaru, nisu progovorili nijednu jedinu reč tokom celog puta.

— 1 ćutanje i povlačenje u sebe je jedan od vidova psihičkih barijera kod ljudi — objašnjava doktor Jovan Bukelić. B.CRMI

BORBA

PETAK 16. 4. 1993.

Jovica Petrović {prvi levo) aufor pronalasko BER 89

FOTO: 7. SINKO

OTVORENA IZLOŽBA PRONALAZAČA BEOGRADA „Plavo oko“ za zdraviju sredinu

Jedan od zapaženijih eksponata, na juče otvorenoj Izložbi pronalazača Beograda, u galeriji SANU, BIO JE SISTEM BER (HBioenergetski reekvilibrator), autora Jovice Petrovića.

— Ovaj pronalazak namenjen je uravnoteženju bio-polja čovekove sredine i neutralizaciji različitih negativnih zračenja, BER 89 „plavo oko“ ugrađen je do sada u tri objekta na Slaviji, a biće zastupljen i u stambeno-poslovnim zgradama na Dorćo-

e Ра „Nemoj glavom

U ulici Srpskih vladara, u neposrednoj blizini Skupštine Srbije, juče se dogodio incident kada je patrola milicije prilikom rutinske kontrole, zaustavila jedno taksi vozilo. Po pričanju

_ očevidaca, taksista za koga kažu

da se preziva Kreueziju, žučno je reagovao nazivajući jednog milicionera slikovitim imenom: „Мајтипе“. Policajci su, zbog uvrede, upotrebili silu a svedoci pričaju da su radile i palice. Je-

-dan od milicionera je pokušao

AKCIJA FINANSIJSKE POLICIJE U ZEMUNU = : Utajeno 63 milijarde poreza

Efikasnom akcijom finansijske policije na području zemunske opštine za samo nekoliko dana otkriveno je više slučajeva utaje poreza u visini od 63 milijarde dinara. Firme kod kojih su otkrivene nepravilnosti moraće da plate kamatu u iznosu 3,5 milijardi dinara. Finansijski inspektori oduzeli su i velike količine

robe — 3.000 litara benzina, 147.000 paklica cigareta, konfekciju, kozmetiku... ukupne

vrednosti 5,7 milijardi dinara.

U akciji u kojoj je učestvovalo oko stotinu inspektora detaljno je „prečišljeno poslovanje 240 poreskih obveznika, samostalnih trgovinskih i ugostiteljskih radnji. Neplaćanje poreza na

FOND „KAPETAN DRAGAN“

Uskršnja aukcija slika U Galeriji „Atelje- Bojić“, koja je

svoje prostorije ustupila Fondu „Kapetan Dragan“, večeras u 19

časova počinje uskršnja aukcija

slika. Prihod je namenjen žrtvama ovoga rata, a svi zainteresovani moći će da kupe radove Milića od Mačve, Dragana Maleševića Tapija, Save Stojkova, Dragana Martinovića i drugih poznatih slikara. |:

Povodom Uskrsa, Fond „Kapetan Dragan“ organizuje i akciju prikupljanja uskršnjih jaja za decu žrtava rata. Iz Fonda zato,

. pozivaju „sve ljude dobre volje

da u subotu od 9 do 17 časova donesu darove u Palatu „Bcograđanka“ u Masarikovoj ulici.

promet, odnosno plaćanje u iznosima manjim od propisanih, kao i prodaja robe kojoj se ne zna poreklo a uz to nije zavedena u poslovne knjige, osnovne su nepravilnosti sa kojima se susretala finansijska policija prilikom kontrole „samostalnih preduzetnika.

„Zaboravni“” poreski obveznici „zaradili“ su i 134 prekršajne prijave, dve krivične prijave, a u jednom slučaju doneto je i rešenje o zabrani obavljanja delatnosti. Kod 21 vlasnika kontrola nije mogla biti obavljena jer se njihove firme više ne nalaze na navedenoj adresi. Da sa inspektorima nema šale uverila su se i društvena i privatna preduzeća.

APEL IZ „ADRE“

lu — rekao je gospodin Petro-

vić.

Izložba pronalazača okupila je 170 autora sa 223 eksponata i, za razliku od prošle godine (kako su rekli iz predsedništva pronalazača Beograda), kada su bili uglavnom crteži, sada su najzastupljeniji uzorci i prototipovi. Najboljim pronalazačima će na

· zatvaranju izložbe 22. aprila biti

uručene novčane nagrade i specijalne pohvale. . ĆČA.=T.O.

druze plavi“ da taksistu udari i glavom. Međutim, promašio je i udario automobil pri čemu se povredio. Posle incidenta, milicioneri su taksistu odveli u stanicu. Pripadnici patrole koja se našla na mestu incidenta nisu hteli da daju podatke jer, kako su rekli, nisu ovlašćeni, uputivši nas na dežurnog. Međutim, na naše pozive sa telefonskog broja koji su dali milicioneri iz patrole niko nije odgovarao. M.0.5.

Kontrolom je bilo obuhvaćeno 36 takvih poreskih obveznika, a od 30 koliko je dosada obrađeпо, зато и pet slučajeva nisu utvrđene nepraviinosti. Čak 25 preduzeća zakidalo je na porezu na promet, pa im je zbog neblagovremenog plaćanja, obračunata kamata od 2,6 milijardi. Vred-

nost robe koju su kod njih inspektori zaplenili iznosi 1,3 milijarde dinara. Zbog postojanja osnovanih sumnji da se poreski obveznici iz ove grupe nisu pridržavali zakonskih propisa podneto je 14 prijava za privredni prestup, kao i tri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Ракенћ bez lako kvarijive robe

Iz „Adre“ humanitarne organizacije Adventističke crkve upozoravaju građane koji imaju brojeve da u pakete za njihov naredni konvoj, koji put muslimanskog dela Sarajeva polazi oko 26. arpila, ne smeju stavljati lako kvarljivu robu. Razlog za ovo upozorenje, kažu u Adri, je to što svi paketi iz prethodnog

„алпоузков, konvoja od 20.000 pošiljaka još uvek nisu uručeni.

Inače, građani koji imaju brojeve svoje pakete mogu predati od 19. do 22. aprila u vremenu od 8 do 16 sati. Poslednjeg dana, 23. aprila u „Adri“ će pakete primati od 8 do 12 sati. Pisma i lekovi mogu se predati i bez broja. G.R.

Muzičke svečanosti dece Beograda

U najznačajnijem takmičenju orkestarskih i malih instrumentalnih sastava održanom u Kulturno-obrazovnom centru Beograda i učestvovalo je šesnaest OSnovnih škola. Izvođene su kompozicije Baha, Mocarta, Čajkovskog i dr. =

Cilj ovakvih manifestacija kaže Mira Prokić-Miličić muzič-

ki urednik, je razvijanje muzičkog ukusa kod sve dece, a ne samo kod one. koju mama i tata odvedu u muzičku školu.“

A deca, kao deca, svako je za svoju školu tvrdio da je najbolja, ali su stiskajući se u prepunoj sali, svoj gromki aplauz poklanjali svim izvođačima. T.N.