Борба, 30. 04. 1993., стр. 2
|DNEVN
BORBA 30. april, 1, 2. i 3. maj 1993.
ODLUKA O SLEDEĆEM POTEZU U BOSNI UZ .
KLINTONOVIH „STO DANA”
Mus:
limaonimoa oruzje
na Srbe bombe?
Slobodan Pavlović dopisnik „Borbe“ iz Vašingtona
Klinton je i juče ponovio da je pred donošenjem odluke o
4
sledećem „odlučnom američkom potezu u Bosni“, za koji iščekuje da će dobiti saglasnost Kongresa, zapadnih saveznika i Saveta bezbednosti UN (ove poslednje će i zaobići, ako
baš ne bude išlo).
To veliko iščekivanje, prema nekim vašingtonskim signalima, moglo bi da bude okončano već danas, sa istekom „prvih 100 dana” Klintonovog mandata. I da predsednikov izaslanik Kristofer odmah potom krene u Pariz, London, Bon i Moskvu, u misiju promocije nove američke strategije, koja će ići na dva paralelna koloseka: selektivno bombardovanje položaja srpskih položaja, uz naoružavanje i ostalu pomoć muslimanskim oružanim snagama u BiH.
Kombinacija ovih dveju opcija — prema tumačenjima koja se čuju — učinila bi da dođe do postepenog uspostavljanja ravnoteže na b/h frontu i dovođenja Srba za pregovarački sto. I, u konačnoj sekvenci, do realnih šansi da se za tim stolom dođe do pravednog, zadovoljavajućeg i sprovodljivog političkog. rešenja za krizu BiH.
Dejstvo američke i NATO-avijacije (prema zagovornicima ove opcije) — bez obzira koliko bilo efikasno, kad je reč o pravcu glavnog udara — zaustavilo bi, ako ništa drugo, srpsko granatiranje opsednutih gradova, uz poruku napadnutima da bi to mogao da bude samo uvod u teška vremena koja će tek uslediti. Britanija i Francuska su i dalje rezervisane. prema toj američkoj inicijativi, ali su stavovi atlantskih saveznika danas manje udaljeni nego što su bili
juče — a da se i ne govori o гаг-'
likama od prekjuče...
Za (verovatnu) odluku o „hirurškom rezu“ iz vazduha, NATO-izvođačima radova nije neophodna posebna odluka Saveta bezbednosti, posle one rezolucije od prošle jeseni kad je izglasano da se u BiH mogu primenjivati „sve potrebne mere“ u dostavljanju humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu. Sa naoružavanjem Izetbegoviće-
vih snaga, međutim, to ne bi moglo tako da ide.
U svakom slučaju apeli Izetbegovića i Silajdžića da im se, umesto američkih trupa, pošalje oružje, „kako bi se sami branili od agresora“, nailaze ovde na sve plodnije tle. Amerika se ježi i od pomisli na evropsku reprizu Vijetnama i mnogo joj je prijatnija analogija sa borbom avganitanskih mudžahedina, koje su neštedimice pomagali oružjem, opremom, hranom i svim ostalim dok se nije konačno došlo do pobede nad sovja.skim intervencionistima. Tim kolosekom krenuće se u pomoć i bosanskim muslimanima; u to uopšte više ne bi trebalo sumnjati. i
Pentagonski generali, s druge strane — nastavljaju javnu polemiku oko uputnosti vazdušnog udara američke avijacije. Opaljuje se i u klin i u ploču: načel-
nik Generalštaba komande Rat-
nog vazduhoplovstva Meril Mek Pik objašnjavao je u sredu, pred senatskim Komitetom za vojna
· pitanja, da bi bombardovanje u
Bosni, uz odgovarajuću pripremu, bilo efikasno „i bez, praktično, ikakvog rizika“ po američku avijaciju, što je predstavljalo direktni antistav u odnosu na tvrdnje koje poslednjih dana iznose brojne njegove kolege iz vrhovnih struktura Pentagona. Kao predstavnika te druge i brojnije strane, navedimo ovog puta samo generala Berija Mak Kefrija, nedavno imenovanog direktora sektora za strateško planiranje u Generalštabu, koji je, pored ostalog — sa Klintonovim izaslanikom Bartolomjuom — boravio nedavno u Beogradu i Zagrebu. „Upotreba američke vazduhoplovne sile u zaustavljanju srpske agresije predstavljala bi veliki izazov“ rekao je Mak Kefri senatorima, prenoseći im svoju procenu da za problem BiH „ne postoji vojno rešenje“.
Silajdžić profiv
Ре Ма London. — Bosanski ministar inostranih poslova Haris Silajdžić odbacio je juče predlog za uspostavljanje zona pod zaštitom UN u Bosni i Hercegovini rekavši da takve zone ne bi mogle biti sigurne uz „srpske topove u okolini“.
„Topovi, artiljerija, tenkovi... moraju biti ili oduzeti ili uništeni napadima iz vazduha“, rekao je Silajdžić aludirajući na oružje koje se nalazi u okolini Sarajeva i Tuzle. „Sve dok je teško naoru-
sticenih zoma”
žanje u okolini gradova civili nisu sigurni“, dodao je Silajdžić u razgovoru za Bi-Bi-Si.
Silajdžić je zatražio i ukidanje embarga na isporuke oružja rekavši da „to ne bi izazvalo eskalaciju rata“ kako se tvrdi, već bi „nabavka oružja bila princip zastrašivanja“. „Pustite nas da koristimo pravo na samoodbranu. Niko nema pravo da nam to 05pori“, rekao je Silajdžić. Rojter
Britanski veto u slučaju naoružavanja Muslimana u Bosni?
London. — Velika Britanija bi mogla da uloži veto u Savetu bezbednosti UN u slučaju da SAD pokušaju da skinu embargo na uvoz oružja u Bosnu. Velika Britanija odobrava, inače, vazdušne napade na sclektivne ciljeve, javlja Frans pres pozivajući se na izvore bliske vladi u Londonu.
Dosadašnji „Indipendent“ citira izvore koji navode da bi Velika Britanija bila spremna da rizikuje konfrontaciju velikih razmera sa bliskim saveznikom SAD, ukoliko američki predsednik Bil Klinton odluči da skine embargo i naoruža Muslimane u Bosni.
POSLE ŽUSTRE RASPRAVE, ODLUKA PARLAMENTA GOTOVO JEDNOGLASNA
Vrhovni sovje?f izoclasao ruski veto
dopisnik „Borbe” iz Moskve |
Nikahuog iznenađenja nije bilo: Vrhovni sovjet obavezao je juče rusku vladu da u Savetu bezbednosti — ako zatreba — obavezno upotrebom peta spreči bilo kakvu vojnu interpenciju „međunarodnih snaga“ u bivšoj Jugoslaviji. Za ovakvu odluku glasala su 172 člana ruskog Parlamenta, osam je bilo protiv, dok se sedam uzdržalo od glasanja.
Naziv dokumenta koji je usvojio Vrhovni sovjet je: „O opasnosti eskalacije rata na teritoriji bivše Jugoslavije“. Usvojeni tekst verovatno će — do zvaničnog objavljivanja — pretrpeti izvesne sitnije redaktorske izmene, a u obliku u kome su ga juče deputati usvojili glasi: =
„Obavezuje se Vlada Ruske Federacije...
„Vrhovni sovjet sa zabrinutošću primećuje da se na Zapadu intenzivno razmatraju planovi širokog međunarodnog vojnog mešanja u jugoslovenski konflikt. Oslanjajući se na rezultete susreta koje je ruska parlamentarna delegacija imala u republikama bivše Jugoslavije i na analizu situacije koja svedoči o sačuvanim mogućnostima mirnog rešenja;
Konstatujući da odgovorni rukovodioci snaga OUN (UNPRO-
FOR) na tim teritorijama smat-
raju neobjektivnim svaljivanje odgovornosti samo na jednu (srpsku) stranu;
razmotrivši situaciju stvorenu posle stupanja — 26. aprila 1993. godine — na snagu prenagljeno donete i jednostrane Rezolucije SB OUN br. 820 o neosnovanom – pooštravanju sankcija protiv SRJ (Srbije i Crne Gore); potvrđujući odluku Vrhovnog sovjeta od 17. decembra 1992. godine — o preduzimanju neophodnih mera radi sprečavanja vojnog mešanja i dalje eskalacije konflikta na teritoriji SFRJ, i od 18. februara 1993. godine — s pozivom međunarodnoj zajednici da se i nadalje uzdržava od postavki oružja u zonu konflikta i od vojnog mešanja, ma čime ono bilo motivisano, : 3 Vrhovni sovjet Ruske Federacije odlučuje:
1. Pozvati: strane uvučene u konflikt da hitno prekinu vojne operacije i da postojeće probleme reše putem političkih pregovora; a svetsku zajednicu, posebno stalne članove saveta bezbednosti OUN koji istupaju za primenu sile, da ispolje uzdržanost i odgovornost u tom pitanju, vodeći računa o ozbiljnim posledicama takvog koraka;
2. Vlada Ruske Federacije u svom delovanju u Savetu bezbednosti OUN ima da se rukovodi odlukama Vrhovnog sovjeta od 17. decembra 1992. i 18. februara 1993. godine. Smatra
bivše
se obavezujućim da Vlada RF u Savetu bezbednosti OUN — prilikom glasanja u SB OUN o mogućem vojnom mešanju međunarodnih snaga u jugoslovensku krizu — primeni pravo veta, polazeći od toga da takve akcije zadiru u životno važne interese ruske federacije i da ne doprinose što bržem regulisanju krize“. Pomalo neočekivano Parlament je bio poprište prave male bitke za gotovo svaku formulaciju. Najpre je „tvrdi jeljcinista“ Vladimir Varov zatražio da se iz teksta izbaci deo u kojem se govori da „odgovorni rukovodioci snaga UN smatraju neobjektivnim svaljivanjem krivice na samo jednu (srpsku) stranu“, ali je njegov predlog bio glatko odbijen. с
Bitka za svaku formulaciju
Potom je deputat-kosmonaut Vitalij Sevasjanov predložio da
se isključi formulacija u kojoj se ~
govorilo da Vrhovni sovjet poziva „političke i vojne rukovodioce bosanskih Srba da se saglase sa apelom iz zajedničkog obraćanja predsednika Jugoslavije, Srbije i Crne Gore — Ćosića, Miloševića i Bulatovića — i da prihvate plan Vens-Ovena sa neophodnim korekcijama“.
· Sevasjanov je bio mišljenja da bi unošenje u dokument takvog stava značilo „mešanje u unutrašnje čisto srpske stvari“. Za izbacivanje citiranog dela teksta bio je spreman da se složi i predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Vrhovnog sovjeta Jevgenij AmbDarcumov, ali ne i predsednik parlamenta Ruslan Hasbulatov, koji je upozorio: „Ne možemo biti prosti posmatrači. Možda bismo i mogli, da u Bosni jedni drugima ne režu grlo“.
Došlo je do glasanja i — pomenuti pasus je isključen iz teksta. Međutim, to nije bio kraj, za reč se javio Viktor SŠejnis i zatražio da se pomenuti stav vrati u obrazloženje: „Ne radi se o bilo kakvom mešanju u ma čije unutrašnje stvari. Rusija treba da podržava „razumnu „poziciju“ Cosića, Miloševića i Bulatovića“.
Podržao ga je i Vitalij Čurkin, zamenik ministra inostranih psolova, koji je naglasio: „Ne izbacujte ključni, najvažniji deo teksta. Ako to uradite u odluci će ostati samo pozivanje zaraćenih strana da probleme rešavaju „putem političkih pregovora“, a to je ništa, ili gotovo ništa“.
Čurkinovo razmišljanje podupro je i Ambarcumov tvrdeći:
„Ukoliko to izbrišemo iz odluke, svet će steći utisak da smo protiv Ćosića, Miloševića i Bulatovića“. Ali, ponovo se oglasio Sevasjanov koji je rekao: „Nemojmo jedni druge zavaravati. Vi znate odakle naš vetar duva, ali i mi predobro znamo odakle duva
_уа5“.
Од ка Која (пејођамехије! 2
U spor se umešao i Nikolaj Pavlov koji je najpre apelovao na
deputate da ne menjaju odluku –—
— da u tekst ne vraćaju ni apel Cosića, Miloševića i Bulatovića, ni plan Vens-Ovena, pošto se radi o dokumentima koje niko od deputata nije pročitao u izVOrnom obliku a odmah potom i upozorio: „Ne pravimo, uoči referenduma bosanskih Srba, greške koje su javnim podržavanjem Panića pred predsedničke izbore u Srbiji napravili Kozirjev i Igiberger.
Do glasanja o inicijativi Šejnisa i ostalih nije ni došlo. Prethodilo mu je glasanje o tome — da li
· uopšte glasati, a velika većina je
bila protiv. Ovakav ishod je Hasbulatov prokomentarisao rečima: „Ovim smo se izbavili od jednog neprijatnog glasanja“. Indikativno je, takođe, da se u dokumentu koji je bio podeljen deputatima uoči sednice, uopšte nije govorilo da je vlada obavezna da upotrebi veto, već da se naglašavalo kako Vrhovni sovjet „smatra svrsishodnim“ da vlada u Savetu bezbednosti OUN, ako zatreba, upotrebi i veto. Zabuna je postala još veća kada je deputat Oleg Rumjancev, koji je bio jedan od članova radne grupe koja je pripremala usaglašeni predlog odluke, izjavio da je grupa bila za obaveznu upotrebu veta, ali da je nečija ruka, preko noći, u tekst unela ono „smatra svrsishodnim“. Došlo je do novog glasanja i — „obavezni veto“ je, bezmalo jednoglasno, vraćen u tekst. Uprkos svemu, veliko je pitanje: kakav će krajnji domet imati „obavezni veto“. Jer, Andronov je juče obavestio parlament da je Curkin radio-stanici „Junost“ izjavio da Ministarstvo inostranih poslova nije zadovoljno stavom Parlamenta i da će taj stav „kao preporuku koju MID može, ali i ne mora, uzeti u obzir. Andronov je zatražio da (prisutni) Čurkin potvrdi ili demantuje izjavu koju je emitovala „Junost“. Do toga, međutim, nije došlo. Hasbulatov je, koristeći ovlašćenja predsedavajućeg, „presekao“: „Nije potrebno da urkin odgovara. I ministar Kozirjev i on, sasvim sigurno, dobro znaju da, po Ustavu, ključne odluke u spoljnoj politici opredeljuju Kongres deputata i Parlament“. Francuzi ofišli iz Panteve
Beograd. — TI poslednji francuski vojnici iz logističkog kontingenta UNPROFOR smeštenog u Pančevu definitivno su juče napustili ovaj grad. U beogradskom sedištu UNPROFOR rečeno nam je da se radi o redovnoj zameni ovih 300 vojnika, na čije će mesto uskoro doći švedski kontingent. Valja, međutim, podsetiti da je francuska vlada zatražila prošle nedelje povlačenje svojih vojnika iz Pančeva zbog straha od moguće odmazde u slučaju oštrijih mera protiv
bosanskih Srba i Jugoslavije. Pošto je francuski ministar odbrane Fransoa Leotar takođe je najavio mogućnost povlačenja svih francuskih vojnika iz sastava UNPROFOR, kojih je ukupno 5.500, saznajemo takođe, da” se razmatra i mogućnost njihovog premeštanja na druge pozicije. Do sada su oni bili uključeni u najdelikatnije zadatke u BiH i Krajini, a njihovo angažovanje na sarajevskom aerodromu, na pozicijama u sektoru „Jug“ i „ružičastoj zoni“, kao i
aktivnosti francuskog generala Morijona oko Srebrenice izazivali različite reakcije i komentare. Sve snage UNPROFOR-a. inače, podređene su jedinstvenoj komandi, na koju ne bi trebalo da utiču zahtevi i odluke pojedinih vlada. S obzirom da sve troškove bataljona UNPROFOR u BiH snose zemlje iz kojih snage dolaze, pojedinačne vlade, kao sada Francuska, smatraju da imaju prava da pojedinačno intervcnišu. Ј.Т.
Ба (еауа