Борба, 01. 06. 1993., стр. 10
<e
НАКОН ИНИЦИЈАТИВЕ СПО ЗА ИЗГЛАСАВАЊЕ НЕПОВЕРЕЊА ШАИНОВИЋЕВОЈ ВЛАДИ
Цвијетин Миливојевић
Глава режима, а будућност демократске опозиције леже данас у политичкој торби др Војислава Шешеља. Само ако то радикали процене за сходно, пашће садашња власт у Србији, а само ако оду социјалисти — пре остатак опозиције може да се пробуди из својеврсне клиничке смрти. Наредних дана, до тренутка за када је потпредседник Владе др Зоран Аранђеловић најавио стављање на дневни ред иницијативе Српског покрета обнове о изгласавању неповерења Шаиновићевом кабинету — у изгледу је велика трговина...
Да подсетимо: у садашњем саставу српског парламента лаку предност има Социјалистичка партија Србије, са 101 послаником. Радикали имају 73 места у Народној скупштини; следи листа Демократског покрета Србије (СПО, Демократска странка Србије и Нова демократија) са 50 мандата; Демократска заједница војвођанских Мађара има девет посланика, Демократска странка шест, Сељачка странка Србије три, коалиција ДС и војвођанских реформиста два, Демократска "реформска странка Муслимана једног и група грађана Жељка Ражнатовића Аркана пет посланика. Мањинска влада СПС-а добила је посланичко поверење захваљујући пресудној подршци Српске · радикалне странке, али би за њено евентуално рушење било нужно да се на истој страни нађу и два тако супротстављена пола као што су то, на пример, СРС и ДЕПОС. Под претпоставком да иницијативу СПО која је већ у скупштинској процедуру, подржи и остатак ДЕПОС-а па чак и свих 26 осталих опозиционих и независних посланика — то у укупном скору износи само 76 гласова. Дакле, уколико радикали другачије не одлуче — ова би Влада могла бити дуговечна. Пошто су радикали, у међувремену, своје незадовољство Шаиновићем релативизовали (јер се и Влада, у погледу односа према Србима у Босни и Крајини, на делу, кориговала), мало је вероватан њихов -улазак у авантуру обарања Владе. Р дикалским речником, казано, ова Влада и даље је „патриотска“. Друго, политичким ис-
V3TIPEL
томишљеницима – Војислава Шешеља први краткорочни циљ је, ипак, смена Добрице Ћосића па ће социјалисти баш у тој акцији имати шансу да покажу колико уважавају радикале који су их, на прошлим изборима, толико задужили. Осим тога, релација између СРС и владајуће партије зависиће и од тога како ће социјалисти реаговати на иницијативу радикала које иду у правцу разбијања СПС-овог монопола у информисању, у великим државним корпорацијама... Лидери три најутицајније странке из круга такозване демократске опозиције (СПО, ДСС и ДС) већ су се изјаснили да „за овакву Владу не могу гласати“, чак ако би се као иницијатор за изгласавање неповерења Шаиновићу појавила и СРС. Да ли је то био и индиректан позив радикалима да учине нешто за „општу ствар“ или не, тек — тај део опозиције није показао, „добру вољу“ за ћос сарадњу са СРС када је недавно ова партија затражила измену Закона о Радио-телевизији Србије. Ни-
је, међутим, проблем само у“
томе. ДЕПОС је тренутно скуп неспојивог; ДС није имуна на двогодишње јавне симпатије из СПС-а; ДСС се уметнула на место које је припадало њеној партији — мајци; СПО је у колективној завади са највећим делом парламентарне и ванпарламентарне опозиције...
У таквој констелацији страначких снага, када је део опозиционих првака, из ситношићарџијских интереса, спреман да призна како је боље тражити партнера у садашњој власти него међу појединим колегама из опозиције — није немо-
Мис рата
Ко то каже, ко то лаже да је Сарајево мртав
градг И откуд је уопште једном Лешеку Кола- ма...
ковском пала на ум мисао ад „двадесети век
умире у Сарајеву“2
У минулу суботу вече све је то на најочигледнији начин демантовано: усред Сарајева, разореног и раздвојеног, опустоштеног и опустелог, уз тутњаву топова и звиждук снајперских танади, живи се живот најнормалнији, најмирнодопскији, весељачки, уметничко-забавни, тако рећи — бира се мис Босне и Хер-
цеговине!2
Пропагандна морбидност као да нема граница: лепе, младе Муслиманке дефилују естрадом у купаћим костимима, а онда заједнички издигну велики транспарент (на енглеском, наравно): „Не дозволите да нас убију!“ Видели смо на малим екранима ту приредбу не верујући сопственим очима — да ли је то јава или кошмарни санг! А онда се присетимо и других ТВ-сторија са босанских терена: Радована Караџића, рецимо, како свира и пева уз
рам, зар не2!
ит и опозиција
ико.
гућа још једна, на први поглед, фантастична комбинација. Ради се, заправо, о занимљивој математици, по којој је, у идеалном случају (да седници на којој би се расправљало О поверењу – Влади присуствује свих 250 посланика) за доношење једне или друге одлуке нужно прикупити 126 гласова. Пошто је вероватно да у СПС-у не могу потиснути „ДЕПОС-офобију“, а унутрашњи притисак против радикала јесте латентан међу социјалистима — владајућа партија би, политиком уступака, до 126 гласова могла доћи уколико би се, на њеној страни (уз садашњу Владу) нашли посланици ДЗВМ, ДС, ДРСМ, ССС, реформисти Војводине и Арканова посланичка група.
Оставимо ли по страни ову
дигитронску политику, намс-_
ће се закључак да се све водеће партије у Србији, једноставно, плаше превремених избора. СПС страхује и од радикала и од умерене националне опозиције, али понајвише од понашања оног дела бирачког тела кога чине Срби потомством или пореклом из бив-
ших југословенских републи-
ка. За радикале је непознаница садашња снага „партије заокрета“ (СПС) и њеног харизматичног лидера чији пулс испипавају, између осталог, и акцијом „борба против криминала“ у Војсци Југославије. Највећи део опозиције, пак, свестан је да њихова опција мира, по сваку цену и под свим условима, (још) није најбољи улог за ова радикална времена...
Било како да се окончају
· ова трговина и страначка пре-
рачунавања, неминовна су нека померања на упрошћеној политичкој скали Србије. Дојучерашњи „сателити“ СПС-а могли би постати прави опозиционари — и обрнуто; „издајници“ — „патриоте“ прве врсте (вреди и супротно); центар би се могао померити у левицу; национална десница ка грађанском центру... Уосталом, три године после првих вишестраначких _ избора, у парламенту Србије по први пут ће бити неизвесности.
гусле, а затим игра фудбал са својим ратници-
Јава или кошмар2г Не — пропаганда! Ако Радован има гусле и фудбал, има и Алија своје лепотице2 Па, ком опанци, ком обојци! За остало — лако ћемо: довиђења у следећем рату!
Ако Радован може да гусла до миле воље кад год му се прохте, може и Алија да бира лепотице бар једном годишње — на Курбан Бај-
Покојни Серж Гензбур је једном духовито при-
тице.
метио да је „ружноћа супериорнија од лепоте — дуже траје“. При томе, наравно, није уопште имао на уму ни рат, ни мис рата. Али је сигурно да ће ружноћа рата надживети његове лепо-
Како то да се нико још није сетио да организује избор — мистер рата2 Шта мислите: ко би победиог Конкурс је отворен све до заседања међународног суда за ратне злочинце.
[155.574
_БОРБА УТОРАК 1. 6. 1993.
„ОНЕМОГУЋЕН ДИЈАЛОГ" („БОРБА", 28. МАЈА)
Гануће
Загорке Голубовић
Имајући у виду неоспорну чињеницу да истински филозофи виде и скривену суштину у стнарима и појавама и на другом крају света, а нскмоли у најближој околини, морам, као грађанин Косова и Метохије, који је опде рођен, и који је дошао ту да живи, да кажем да је, у најмању руку, смешно и неозбиљно, а пре свега безразложно, велико гануће професорке Загорке Голубовић, која је дозволила несвакидашње страхобалне тегобе срца свога, а све зарад лажног, измишљеног и непостојећег штрајка глађу Адема Демаћија и других шиптарских сецесиониста, чије новине нису забрањене, нити икоме у Јавном предузећу „Панорама“ пада на памет да их забрањује, и који се, док се поменута професорка грдно секира за њихово здравље и расположење, даноноћно, као врхунски гурмани, чашћавају скупоценим печењима, колачима, бананама и другим воћем, освежавајућим пићима, слаткишима и одмарају У седамнаестспратној згради „Панораме“, коју је до последње цигле подигла Србија за своје паре. Исто су то пре неколико година чинили рудари „Трепче“ у руднику Стари Трг, са својим (надали смо се да ће оно бити и последње) фашистичким _ шиптарским позориштем с јединим циљем да обману свет о некаквој непостојећој тортури Срба над Шиптарима на Косову и Метохији. Сличне представе из арсенала врхунских превејаних и увежбаних глумаца из редова Шиптара смо, такође, видели у тобожњем тровању шиптар-
_ских ђака у Подујеву, Приштини, Гњилану, Урошевцу, Пећи,
Ђаковици и Призрену 1991. године, на које су, тада, по тумачењу и врхунских шиптарских лекара, Срби са неба бацали неке отрове који су, при паду на земљу, ама баш никог другог, него само Шиптаре и њихову децу „хватали“ и мучили. E, драга и поштована професорице: са Вашим реаговањем и децидивно израженом моралном подршком Демаћију и његовој сецесионистичкој (братији све би било у реду да она није преурањена и беспредметна, и да сте, као што нисте, са сличним усхићењем срца свога, и душе своје, тако јасно и конкретно проговорили и у време читавог низа година и деценија када су Демаћијеви _истомишљеници, и саплеменици, силовали српске девојчице диљем Косова и Метохије, рушили и преоравали српска гробља, палили српске цркве и манастире и напаствовали калуђерице у њима, отимали српска имања, кињили Србе једино зато што су Срби, тукли их и, из истих „разлога“ и убијали!
Ваша "очигледна мржња према актуелној српској власти је Ваша приватна ствар, али морам да Вам кажем да на тај начин губите сваку везу са огромном већином српског ро-
да, који, за разлику од једне.
шачице отуђених београдских интелектуалаца од свог национа, не мисли као Ви, а неке Ваше тврдње су испод нивоа
једног великог филозофа и.
могу се стварно третирати као чисте бесмислице, или, чак, можда и као намерна, наруче-
- (канцеларијских)
па или доларски плаћена лаж. Наиме, већ све више и тај свет око нас, па и многи чланови мисије КЕБС-а на Космету, са грохотним смехом читају вести о томе како и сами тврдите, како српска „Влада на сваком
кораку крши осповна грађан-_
ска прана, ускраћујући Албанцима демократске слободе“. Ви кажете да је Косово „саставни дсо нужних десмократских слобода“. Али, чудно је,
како се, уз то, не сетите да је_
Косово и саставни део Србије. Зашто једино Србија, по Вама, нема „право да покаже ко је газда у кући“, дакле, ни према
сецесионистима, када то пра-
во врло јсно исказује свака друга земља и држава на свету2! –
Иначе: „Панорама“ обнавља излажење „Рилиндје“ на шиптарском језику, а нема никакве обавезе према „Зери и ринису“, „Фјаљи“ и „Бујку“ који, као приватни листови групе грађана, могу да излазе где год хоће и кад хоће, чији су сада радници узурпирали просторије „Панораме“. Господина Демаћија, према коме сви Срби на Космету, без остатка, осећају само презир, можете понети кући својој и сликати се с њим, кад већ толико с ањим саосећате!
Радослав Златановић књижевник,
уредник у „Јединству“ Приштина
ЗА ТИНИСА
Две године пензије = једна ташна
Пре неки дан пролазећи улицом ГЛАВНА у Земуну, могао сам да се уверим, као и сви пролазници, како сада код нас, у овој нашој ситуацији могући предлози за Гинисову књигу (невероватности) необичности „леже“, такорећи на улици. Наиме у излогу једне радње, нешто више Позоришта у Земуну, има и ташни које вреде отприлике колико и просечан износ ДВОГОДИШЊЕ пензије! А није било тако давно како се је слушало „СА НАМА НЕМА — НЕИЗВЕСНОСТИ“, а ту скоро „ТАКО ТРЕБА“. А шта „ИСПАДЕ“2 Две (2) године пензије — 1 (једна) ташна или неки месец службеничке плате — канцеларијска ташна (222).
Одиста нема више — НЕИЗВЕСНОСТИ, САДА је све ИЗВЕСНО.
Зар најпоузданији и најбољи доказ за то није и ових дана са УЗВИШЕНОГ места дата сугестија да владање ТРЕБА препустити другима, односно владу треба на други начин организовати. Ако то увиђају и они чија је брига претежно „оноземаљска“, шта ЧЕКАЈУ „овоземаљци“! Ипак више нема слободног простора, не може се бити, и „близак“ народу, и не прихватати шта најстарија и УЗВИШЕНА народна УСТАНОВА препоручује. Ипак једино што је остало од „ТАКО
ТРЕБА“ — јесте ПОТРЕБА промене. _ Миодраг Љутовац Београд
Писма „Борба“
11000 Београд
Трг Николе Пашића 7
Бафин