Борба, 01. 06. 1993., стр. 14

14 2251

НЕОБИЧНЕ ЧЕШКО-СЛОВАЧКЕ ПОДЕЛЕ

новинари не

Кај

комуницирају! |

Божидар Андрејић

извешточ „Борбе“ из Братислове

Веће редакције у Братислави одскора су у могућности да, осим прилога својих сарадника, користе и прилоге две „домаће“ новинске агенције. Иза поделе заједничке државе наиме остала је позната ЧТК ( Чешка телеграфска канцеларија) и много мања, нова агенција друге нове државе ТАСР (Телеграфска агенција Словачке

Републике).

Ово, наравно не би била пикаква вест да је не прати четко-словачки куриозум који се може запазити у низу делатности након „новогодишње“ поделе земље. Ове две агенције међусобно — не размењују информације.

Није реткост, кажу колеге из братиславских листова, да — кад се у двема земљама или у свету дешавају зпачајпији догађаји — уредници ових агенција зову новинарс листова који примају вести и једне и друге како би сазнали „шта има конкуренција“. Ствар понекад добијс још интересантније димепзије као у случају који се још препричава, а у вези је са пашом земљом. О изменама програмске шеме у смисијама на језицима мањипа у ТВ Нови Сад који се тицао и Словака, рецимо, својевремено је прву вест јавила ЧТК, док је словачка агенција за случај сазнала тек из најти-

ражнијег листа „Правда“ који -

је једипи у Словачкој објавио ту вест. ·

Овај тихи рат „мајке“ и „ћерке“ има своју симболичну предисторију, али и у основи скономски мотив, што је — то ће-вам у Словачкој сви тврди- ти — и први разлог за деобу доскора зајсдничкес земље. Економска неправда, „чешка доминација“ или „прашка централизација“, уочавају сси у овом „спору“. Најпре симбо-

личио кроз причу о имепу доскора зајелничке агенције. Светски позната ЧТК у лоба заједничке државс, кажу сада, у Братислави, заправо се „лаж= но представљала“. још од времена дирскторовања Петера Ула, некадашњег чешког дисидента, Агснција јс имала званично име ЧСТК (Чешкословачка телеграфска канцеларија) а не само ЧТК. Њени словачки дописници су, кажу, користили зпаничан назив, док се „прашки централизам“ огледао и у томе што су дописници, Чеси, форсирали оно краћс име, 623 словачке одрсднице у њему.

Све ово је сада ствар историје, а њепа копкретизација огледала се у следећем: ни код поделе агенције нијс, по митљењу наших саговорника, поштована договорена пропорција од 2:1 у корист чешке стране. Подела је извршена прско ноћи, каже Иван Мелихарчик, шеф спољнополитичког одсљења Телесграфске агенције Словачке Републике и то на бази затеченог стања.

Како је зајслничка агенција у свету имала двадесетак до-

- писника од којих су само нс-

колицина били словачке националности, у подсли је доминирао национални кључ сва дописништва у којима су радили Чеси, аутоматски су постала део ЧТК. „Нешто- у шта смо улагали 74 годинс заједничког рада пропало је за

; 222 Све сло изгубнлн преко ноћи: ИНван Мелнихарчик из словачке агенције ТАСР

само један дан и сада ми имамо само 5 лописпиштва ван земље (рачунајући и она у Чешкој) док ЧТК има 17 добро уходаних пунктова“ — каже Мелихарчик: |

— Разишли смо се ипак мирно и „у добром“. Изложсни смо јакој копкуренцији ЧТК јер серписира велики део штампе · захваљујући угледу једног сиецијализованог новинарског тима који је уиграван бар последњих 17 година. Ипак и скромним снагама успевамо да дневно емитујемо 120 вести, док је својевремено заједничка ЧСТК имала продукцију од 140 информација.

И поред свега, ова „неправедна“ подсла као да никога не чуди. Напросто због тога што је у новинарском послу много „сгзотичнија“ чињсница да агенције међусобно не комуницирају. Разлог је типично чешко-словачки из „времена подела“. За годишњи сервис нове словачке „ћеркс“ „мајка“ је, наимс, тражила 18 милиона круна; не обазирући се на њен улог у заједничком „домаћинству“. Колико је „ћерка“ повређена види се из чињенице да „Ројтеру“ за дванаест месеци треба да плати

само 1,5 милиона круна.

OPE

" Послије напада пранских авиона на ирачка погранична мјеста Џелаула и Ал Халис односи између двије земље су на ивици ограниченог рата. По верзији која се могла чути у Техерану, ријеч о базама антииранске организације „Муџахедин халк“. Њени припадници никада нису крили спој изразито непријатељски однос према режиму у Ирану, али је мало вјероватно да у садашњим околностима могу јачс да дјелују са ирачке територије. Уосталом, ирачка територија је под тако јаком присмотром неких 38падних земаља да се региструје свака врста BOJне активности. Исто тако, у Ирану нико нијс доказао ла су нелапне саботаже у опој земљи извршили припадници муџахелинске организације. Без обзира на то Техеран се одлучио на бомбардовање, прво послије више од годину дана.

То указује па вите опасности. У првом релу, иранске пласти су тиме доказале да пе намјеравају да разговарају са Ираком о постојању база „Муџахедин халк“ на његовој територији. Друго, Иран је свјестан у каквој ситуацији се налази његов сусјед, с обзиром на санкције међународнс заједнице, па то користи да докаже своју супсриорност. Нијс никаква тајна да је велики број ирачких авиона склоњен у Иран за вријеме залипског рата где су и сада, те да је ова земља набавила врло значајне количине оружја од нских новостворених држава са простора бившег Совјетског Савеза. Због тога није без основа упозорење из више арапских земаља да опасност више не пријети од Ирака већ

од Ирана. Та порука је упућена, прије свега, САД као и нским другим земљама.

Ирак се пије нимало устезао да поручи свом сусјслу ла је „способан ла Иранцима очита нову лекцију у право вријсмс“. Другим ријечима, Ирак се и послије заливског рата осјећа довољно снажним да Ирану одгопори адекпатном мјером без обзира на унутрашње сукобе и нсријешене проблеме на сјеверу и југу земље.

Ограничени рат између Ирака и Ирана увелико би одгопарао пеким западпим земљама, посебно САД. Тиме би се отупила- оштрица

иранског режима који све више диже главу и _

на све могуће начине настоји да поново постане регионална сила, 2 Ирак би то додатно исцрпило. Такав сукоб би, међутим, могао да има и друге сфекте. У првом реду јачањем Ирана доподи се у питање безбједност богатих арапских заливских земаља, које би стицајем нових околности морале да мијењају свој однос према Багладу заборављајући полако дојучерашња непријатељства. Јер, показало се да се спојепремено једино Ирак појединачно могло да супротстави Ирану, не улазећи у мотиве осмогодишњег рата.

У сваком случају иранско бомбардовање ирачких пограничних мјеста предстапља парницу која би могла да изазове оружани сукоб. То би озбиљно узлрмало цио регион. јер, ако Ирачани буду бомбарловали мјеста у Ирану за која се сматра да у њима дјелују организације настројене антиирачки крај међусобним бомбапловањима тегико би се могао наслутити,

: Ејуб Штитковац

пи опозиционим - тражећи подршку. Међутим,

ЕЈЕу БОРБА УТОРАК 1. 6. 1993.

БИЈАРИЦ: ПРОЈЕКАТ СИСТЕМА ОРБИТАЛНЕ КОНТРОЛЕ

Сателити 20

спречавање сукоб

Петар Живадиновић _

дописник „Борбе“ из Поризо

На Саветовању научника и индустријалаца, из земаља ЕЗ, које је одржано прошле недеље у Бијарицу, фран-

цуска група „Матра-ашет“ (чији је главни акционар.

Жан Лик Лагардер) најавила је амбициозан пројекат система орбиталног надгледања.

У оквиру овог система предвиђена је и мрсжа сателита који могу контролисати лансирање ракета средњег домета. Овај податак је разумљив када се има на уму процена војних експерата да ће ово оружје, посебно ракете типа „скуд“, због ширине броја поседника, бити једно од главних опасности за безбедност многих земаља.

— Наспрам њих фотографије пеће бити довољне. Биће потребап систем способан да објави узбуну чим су лансиране, да би се могло интервенисати у неколико минута. Од краја хладног рата и посебно после рата у Персијском заливу 1991. године постало је све јасније да безбедност једне земље као што је наша зависи од пуног познавања онога што се дешава далеко ван наших граница, посредством скоро непрестаног надгледања развоја ствари на једном броју стратешких позиција и да само истинска „збирка“ сателита допушта да се види без директног увлачења — изјавио је Клод Гуми, директор „Матра-маркони спејса“ (француско-британска филијала групе Жан-Лик Лагардера, која се специјализовала у овој области). a

За овакву дефиницију стратешких циљева биће потребно лансирати два сателита са геостационарном орбитом који ће бити прилагођени потребама регионалног надгледања. Они ће поседовати изузетна својства захваљујући сензорима са инфрацрвеним зрацима и спектометру у пољу ултраљубичастих и обављаће следеће битне операције: откривање ракета одмах након лансирања посредством топлоте ко-

ју ослобађа испаљивање; њихово идентификовање у року од неколико секунди (анализом гаса који се ослобађа утврђује се тип горива, а на основу тога тип и произвођач откривеног оружја); одређивање путање ракете која је откривена на основу стереоскопске визије коју обезбеђују два сателита. Стратези и индустријалци окупљени на поменутом саветовању сматрају да Европа мора надокнадити велико заостајање у области одбрамбених сателита. У поређењу са Американцима и Русима који располажу „флотом“ од око 100 сателита различитих врста њени капацитети су крајње скромни: два сателита „Скајнет“ у Великој Британији и четири сателита серије „Телеком

1“ и „Телеком П“ у Француској.

Стога је Француска одлучила да предузме додатни корак како би до краја века изградила мрежу шпијунских сателита под називом „хелиос“. Очекује се да ће први од њих бити лансиран крајем 1994. године, уз учешће Италије и Шпаније, а његова конструкција и лансирање коштаће око осам милијарди франака.

Више држава Европске заједнице је изразило конкретно интересовање за овај подухват у уверењу да је просторно посматрање кључан елемент у политици одбране једне земље. Осим тога експерти сматрају да ће конкретна слика 0 томе шта ради потенцијални непријатељ обезбеђивати и круцијалне аргументе којима би се у очима јавног мнења могла оправдати одлука о евентуалној војној интервенцији. ОТПОР ПРЕДСЕДНИЧКОЈ ДИКТАТУРИ У ГВАТЕМАЛИ

= e N Армија ускратила подршку Серану

ГВАТЕМАЛА СИТИ. — Председник Гватемале Хорхе Серано, који је пре пет дана приграбио сву власт у земљи суспендујући Устав и распуштају-

_ћи Конгрес и Врховни суд,

прексиноћ се обратио народу странкама

као одговор добио је општи захтев да поднесе оставку, јављају агенције.

Серано је изгубио и последњу потпору када је министар одбране, генерал Хосе Гарсија Самајоа, прекјуче изјавио да армија више не подржава његове мере и тражи да се ситуација разрсши повратком уставног порстка у земљи.

Серано ће управо имати

сусрет са генералним секрета-

ром Организације америчких држава (ОАД) Жоао Басна Соарсшом који је у суботу допутовао у Гватемалу. Он је за

четвртак заказао министарски састанак организације, која би

_ могла прибећи увођењу сан-

кција ако Серано не повуче своје одлуке.

Председник Серано (48), који је 1991. године демократски изабран са мандатом од пет година, остао је усамљен у покушају да преузимањем апсолутне власти реши социјалне проблеме у земљи, почев од корупције до трговине дрогом и грађанске непослушности.

Уместо тога, наишао је на општи протест у земљи и свету, а убрзо ће доћи у скономске тешкоће. Гватемала, која живи од туризма и извоза кафе, шећера и текстила, већ је изгубила 50 милиона долара договорене војне помоћи од Вашингтона и економски пакет подршке од 31 милион долара од Европске зајсднице.

Ми о пи