Борба, 01. 06. 1993., стр. 13

BORBA UTORAK 1. 6. 1993.

ЕКОМОМЈАЈЕ

PROF. DR SLOBODAN KOMAZEC SMENJE

lovo rukovods

NI EKSPERT ZA SANACIJU DAFIMENT BANKE

· DUVANSKA INDUSTRIJA NIŠ

1 зе [05

moze sprecifi stecaj једпа fabrika

Biljana Stepanović

Smatram da bi bilo normalno očekivati otvaranje postupka sanacije Dafimoent banke, nakon trovizijo kontrolora NBJ, koja daje šansu da se banka Ronsolidujo i finansijski osposobi za dalju egzistenciju. U slučaju stečaja, štediše nikad ne bi mogle doći do svog kapitala, jer Je učešće osni-

раскод Топаа и икиртт obavezama banke ispod Jedan

odsto. Štediše mogu da se delom namire i prodajom imouviпе i drugih vrednosti, ali ni približno u punom iznosu.

Ovo je u razgovoru za „Borbu“ re- "Као prof. dr Slobodan Komazec, -

posle razlaza sa rukovodstvom Dafiment banke, za koju je zajedno sa timom stručnjaka, trebalo da napravi program konsolidacijc. Na počctku razgovora dr Komazec је napomcnuo da nc želi da nastavlja „prepucavanja“ sa prcdscednicom banke Dafinom Milanović o tomc ko je šta i iz kojih intcrcsa radio, niti da o njoj, ako je moguće, uopSte razgovara. Zcleo je, takođe, da se drži obećanja datog za vrcmc svog boravka u banci, da ncće obclodanjivati · konkretne brojčane podatke, do kojih je uspeo da dođe. Ono što je u celoj situaciji sasvim sigurno, jeste da Dafiment banka nije izuzetak, već je samo najdrastičniji primer novog tipa bankarstva stvorenog u vreme Zaoštravanja krize, koje je u poslednje vreme počelo da se približava svom neslavnom kraju.

BORBR: Koji su uzroci da se stvori plodno tle za formiranje niza priраштћ рапака sa poslovanjem sasvim drugačijim od onog Које рапkarstvo, hako naše tako i suetsko, poznaje?

SLOBODAN KOMAZEĆ: Sa jedne strane, duboka ekonomska i finansij-

ska kriza, socijalni slom, beznađe —

velikog sloja stanovništva na ivici golog preživljavanja, a sa druge institucionalna praznina u pogledu osnivanja, kontrole i rada privatnih banaka, stvorili su vrlo povoljan ambijent da privatne kvazi-banke (osim nekoliko časnih izuzetaka) počnu nicati kao pečurke posle kiše. To sa stvarnim bankarstvom ı njegovim poslovanjem nema nikakve veze. Ovo su uglavnom štedioničarske organizacije, koje su se ubacile u prazan prostor, zbog velikog nepoverenja prema društvenim bankama i ogromnog socijalnog pritiska.

Spekulašivno bankarstvo Мајуесет broju njih cilj je bio da enormnim kamatama, koje svet ne poznaje čak i u najdubljim ekonomsko-finansijskim krizama, privuku ono malo kapitala preostalog u sektoru stanovništva. Čistim finansijskim manipulacijama, kroz zidanje kamate na kamatu, otvorile su dva negativna procesa prvi, da su i same počele nekontrolisano kreirati novac, optužujući Narodnu banku i SDK da im nikada ne dostavlja dovoljno para (nema te centralne banke i štamparije novca koja može odštampati dovoljno da pokrije te kamate), a drugo, one su ovakvim ponašanjem uništile osnovni bankarski m.oral. Te institucije su se pretvorile u čiste špekulativne finansijske organizacije.

B: Kako konkretno Dafiment banRa i ostale njoj slične finansijske organizacije posluju? -

S. K.: Otvoren jc proces u Коте је gotovo 80 pa i 90 odsto štednje samo preraspoređivano u istom sektoru, bez ikakvih bankarskih ulaganja. Tako se samo ovim, većim ulozima mogu izvršavati dospele obaveze i otplatiti kamate, što je čista preraspodcla, s tim Što sc Višak uplata od oko 10 odsto nekontrolisano trošio i nikakve veze nema sa pravim bankarskim poslovanjem. To je čisti špekulativni kapital. Onog trenutka kad se pojavi prvi politički iii finansijski potres,

vlačenje uloga se fantastično širi, i takva banka ne može izvršavati ођахсле 1 розгајс пе км па.

B: Đa li je, po vašem mišljenju, stanovništuo bilo svesno da so kocka, doh je danima stajalo u hrajnje po-

nižavajućim redovima ispred Dafi- ~

mont banko?

S. K.: Trcba bili iskren, pa priznali da je svaki štediša intimno verovao da se nijedna banka sa ovako. enormnim kamatama, bez profitabilnosti i ulaganja u poslove, ne može dugo održati. Pitanjc jc trcnulka kada će taj lanac isplata i uplata pući. Mnogi su vcrovali da sc Io neće desiti dok oni ne povuku svoj novac.

„Svesni rizik

B: Postoje li, pod pretpostavkom да se Rhapitalom savesno upraulja, uopšte tako profitabilni poslovi hoji bi isplatili ooaho visoke kamate?

"6. K.s Nema takvih investicija koje mogu da donesu toliki profit, da se ovakve kamate isplate. Takvog obrta kapitala nema, čak ni uz blokadu, uvoz nafte i špckulativnc po-

do detalja ispita njeno poslovanje i da predloži, ako oceni za potrebno, stećaj i zatvori je, ukoliko ustanovi da sc radi o finansijski nedozvoljcnim radmjama. U mašoj situaciji, „veliki bankari“ koji su nam konačno otkrili „perpetuum mobile“ u stvaranju nečega ni iz čega, toliko su se osilili, da nisu dozvoljavali ulazak kontrolora. Tog: momenta, rukovodstvo bankc koje je sprečilo sulazak i rad inspckcijc, lično bih odmah zatvorio. B: S obzirom da ste jedan od rethih koji su bar donoekle „zauvirili“ u bilanse Dafiment Danhe hahva, po разет mišljenju, sudbina čeba banku i novac koji su štediše u nju uložilo?

Nada za štediše

5. K.; Ukoliko bi se otvorio proces sanacije i banka, uz pomoć Agcncijc za sanaciju započcla rad na novim osnovama, mozlo bi sc očckivali da u nekom pcriodu počnu da se vracaju ulozi. Kad bi sc stvarno sav sklonjeni novac hteo koristiti za isplatu štednjc, mislim da bi iz ovih sredstava mogle da se podmirc nc samo štedišc do pct hiljada maraka, ncgo i daleko iznad tog iz nosa. Neophodno je, naravno, smeniti kompletno sadašnje rukovodstvo bankc i na čclo dovcsti prave bankare. Smatram da je ovo mukotrpniji, ali zdraviji i za štediše povoljniji put.

B: Zašto ste zaista odustali od posla na konsolidaciji Dafiment banhe pošto vam je princip rada, ako ne Rhonkretni podaci, morao biti poznat još na počethu?

S. K.: Tačno je da sam znao princip

• slove. Čak i da je vođena lakva politika visoko profitabilnih investicija, sa kratkim rokovima i brzim efektima, ovakav jaz poscbno u dcviznom sektoru, ne bi se mogao pokriti. Znači, svesno se išlo u rizik — „Sta bude, biće“. Prave poslovne Ре nije bilo, a ne znam kako

i je uopšte mogli zacrtati i spro-

- vesti priučeni ljudi u rukovodstvu

taj kapital odmah reaguje. Povere-

nje u banku sc gubi, navala na iz-

ovih banaka, koji o bankarstvu znaju tck toliko da sc tu trgujc novcem. Centralna banka je u pravu kad je predlagala da onaj ko osniva banku mora imati iskustvo u tom poslu. Na žalost i tu je naišla na otpor, čak i u najvišim telima. Ja bih čak dodao da uz takav zahtev o stručnosti, treba tražiti i potvrdu o ncuropsihićčkom stanju svakog ko želi da osnuje banku, a posebno da bude njen rukovodilac.

B: Da li je cehttalna banha moqla nošto da uradi i da produhitri ovakav rasplet?

5. K.: Centralna banka je, istina, blagovremeno upozoravala i ukazivala na 5120 1051 оуакуор рпма ог bankarstva. Na žalost, izgleda da je određenim strukturama društva ono odgovaralo. Centralna banka po zakonu ima diskreciono pravo da uđe u svaku poslovnu banku,

rada, ali nc i razmcrc cclc situacijc.

Ako ja nemam uvida u pravo stanje trezora, koliko je para izneto u inostranstvo, ako smo blokirani u najsuptilnijim podacima i ne možemo dati bilo kakvo pouzdano obcćanje štedišama, a uz to radimo u atmosferi nepoverenja, onda je to neodgovoran i neozbiljan posao. Program koji je moj tim želeo da ponudi, u takvom ambijcntu nc bi se mopao realizovati, a preuzete

- obavcze i rokovi prema šlcdišama

brzo se primiču. Poslovanje svake bankc mora biti pokrivcno strogo formalnom dokumentacijom, a [0pa ovde u velikoj meri nije bilo cvidcncija bankc o poslovanju, pa često i osnovna dokumentacija bila jc „slaba strana”.

B: Da li po vašem mišljenju postoje realne osnove da se ispuni obećanje Datine Milanović i isplate počnu 006 srodinom mosoca?

5. Ка Bio bih srećan kao čovek i stručnjak, koji toj banci zaista želi da uspe, kad bi se ovo obećanje moglo ostvariti. Smatram da je mogućc počoti isplatu u malim, pcrifernmim filijalama, no nisam toliko sipuran da se u ove četiri najveće filijale u Beogradu ia obaveza može ostvariti, bar ne u tako kratkom puriodu kao Sto jc najavljeno,

Doh vrtoglava posbupljonja svega i svačega drastično utiču na pad tražnje, ozbiljno osiromašeni kupci i dalje tordogla00 placaju svc skuplji prodmct svojo „zavisnosti“ — cigarote. Doh se privreda Srbije opasno задтје, Оирапзва таизtrija Niš, potpuno uspravna, drži monopol. Njihova mesečna proizvodnja dostiže vrednost od hiljadu milijardi dinara, ne para im na pamet ca odustanu od velihih investicija, niti od solidnih plata i „socijale“ u prehrambenoj naturi. O čudu od vitalnosti usred embarga razgovaramo sa SmiljКот Kosticom, generalnim direchtorom Duvanskce industtri-

Je Niš.

BORBA: Da li je stabilnost niške Duvanshe industrije tokom jodnogodišnjih sanhcija posledica ро slovne politike ili vašeg, monopol 5Код рогогаја2.,

S. KOSTIĆ: Kada je krenuo embarpo protiv Srbije i Crnc Gore, mi smo znali da je osnovna slvar da obezbedimo Чомођис zalihe malcrijala za proizvodnju i silovito smo krcnuli u njihovo obczbcdivanje. Poslednja, majstroža Rezolucija nas je zatekla u situaciji da imamo sasvim dovoljno materijala za proizvodnju. To je sve i — drugog objašnjenja nema.

B: Utiču li stalna poskupljenja cigareta na smanjenje njihouc truažnje? S. K: Fabrika danas podmiruje oko 70 odsto jugoslovenskog tržišta. Proizvodimo od 42 do 48 tona cigareta dnevno ı na tom nivou smo stabilizovali proizvodnju. Ponekad pomislimo da će zbog poskupljenja pasti prodaja, ali — neverovatno je dogodi sc obrnuto! Proizvodnja i rcalizacija rastu jer na našem tržištu nema toliko proizvodnje,

Uostalom, nedavno sam razgovarao sa jednim uspešnim čovekom iz sveta koji je, tokom radnog veka, od male radionice stvorio kompaniju koja izgleda kao čitav grad. Rekao mi je: „Gospodine, zašto se vi toliko opterećujete oblikom vlasništva. Valjda treba da vam bude važno kako firma posluje. Kada počnete da delite to što imate, vi ćete se posvađati. Zašto da žurite?”

B: Požurili ste, međutim, sa gradnjom Fabrike duvana i Instituta za razuoj?

S. K: Vrednost nove Fabrike duvana je oko 400 miliona nemačkih maraka i biće to najmodernija fabrika cigareta u Evropi. brzina izgradnje Fabrike će zavisiti od odluka banaka i Republičke i Savezne Vlade. Već je formiran konzorcijum banaka, nalazimo se pred potpisivanjem ugovora i počctkom gradnje. Planiramo da ova Fabrika proizvodi oko 60 tona cigareta dnevno, a da jedna trećina proizvodnje bude namenjena izvozu. Srbija danas raspolaže sa samo 30 odsto duvana, dok 70 odsto mora da uveze. Da bi obrnu-

Poslanik po zadatku SPS-a

Smiljko Kostić je do decembarskih izbora prošle godine bio republički poslanik (SPS); nakon čega se povukao.

„Bio sam narodni poslanik, ne po svojoj želji, već po zadatku moje partije. To sam teško prihvatio, ali sam morao, pošto je tako bilo regulisano. Ali, sigurno je da ne možete biti uspešan privrednik — a Fabrika u kojoj radim traži puno od direktora — i biti uključeni u politiku. Kada je došlo vreme da se može izraziti sopstvena volja u pogledu toga da li će ncko biti poslanik, ja sam odmah rekao:

„Ja to nc mogu“, kažc Kostić.

kolika je potrošnja cigareta. Upravo nameravamo da gradimo još jednu fabriku. Činjcnica jc da su Srbiji potrebne dve takve fabrike ukoliko bi htela da drži monopol. Tek tada joj ne bi trebao nikakav uvo.

B: Bilo je govora, pa i inicijativa unutar fabrike, da se DIN suvojinski transformiše po ugledu na duрапзке hompahnije u suetu.

5. K: Odlukc o tomc još nema. Po mom mišljenju, državni monopol nad veoma velikim sredstvima kojima DIN raspolažc jc nešto bolja varijanta, ali i on može imati loših strana. Opet, privatni oblik svojine ima prednost u rukovodećoj i upravljačkoj aktivnosti, ali ne vidim dobar model privatizacije. Ne želimo da kroz nckoliko godina budemo odjpovorni zato Što 5тпо ogromni kapital na loš način prebacili u privatnc rukc. Ako bi veliko bogatstvo Pabrike dali u ruke zaposlenih bili bi nepravedni prema penzionerima DIN. Ako bi Fabriku prebacili u vlasništvo nckoga sa Zapada, on bi sigurno zaustavio razvoj, Jer njemu ne treba proizvodnja, već samo novo tržište.

li proporciju, moramo da obezbedimo proizvodnju cigareta po novoj tehnologiji, a tek kasnije da podignemo. kvalitet proizvodnje duvana. Stoga se o proizvodnji duvana širom Srbije tok razmišlja. Krenuli smo u planiranje i investiranje Instituta za razvoj, pošto ne smemo dozvoliti da tchnološki zaostancmo. Vrednost novog Instituta je oko šest miliona maraka a finansiraćemo ga sopstvenim sredstvima. U njemu ćemo zaposliti oko 200 mladih stručnjaka. 4

B: Šta mislite o potezima Savezne i Ropubličkoe Vlade za preživljavanje u uslovima blokade?

S. K: Iskreno rečcno, retko i pročitam šta su to vlade uradile. Nemam vremena, a i neka svako radi svoj posao. Embargo jeste težak, ali „odbrana“ od njega možc da bude samo kvalitetan rad svakog na svom poslu. Savozna i Republička Vlada treba samo da rade na tome da se na ovim prostorima stvori mir i da se skinu sankcije. One samo to treba da urade, a mi da radimo svoj posao. Z. Miladinović