Борба, 23. 06. 1993., стр. 2

БОРБА СРЕДА 23. 6. 1993.

ПРВИ ДИРЕКТНИ СУСРЕТ ДЕЛЕГАЦИЈА 1РСК И ХРВАТСКЕ |

Умег

Женева. — Први директни сусрет делегација РСК и Хрватске завршени су синоћ у Палати нација начелним договором да се у оквиру Међународне конференције о бившој Југославији оформи тело које ће решавати спорове између Книна и Загреба.

Такође је договорено да се ' разговори наставе данас, а евентуално и у четвртак.

Копредседници лорд Овен и Торвалд Столтенберг су јучерашњу рунду преговора позитивно оценили.

„Постигнут је умерен напредак“, изјавио је лорд Овен непосредно по завршетку разговора. „Атмосфера у којој се данас преговарало била је изузетно добра“, оценио је Стол-

ГОРАН ХАЏИЋ JJ

НИ #68

m e ј тенберг.

Министар спољних послова РСК Слободан Јарчевић, који је предводио делегацију РСК,

оценио је да је успех што ће,

састанцима будућег тела председавати копредседници Овен и Столтенберг. По његовој оцени, то је веома значајно, јер су досад проблеми РСК решавани изван Конференције, често без учешћа њених представника. | Једино што јуче није договорено с хрватском делегацијом, рекао је он, је име и место будућег састајања. Јарчевић је ипак изразио наду да ће се у наредна два дана хрватска страна сагласити с формулом коју јој је понудила српска страна. - Танјуг

„Референдум = тест воље народа“

Женева. — Лидер Срба у Хрватској, Горан Хаџић, јуче је, уочи мировних преговора са хрватским званичницима, заузео помирљив став рекавши да „нема планова за скоро

уједињење српских територија =

у Хрватској и Босни“.

Председник тзв. РСК рекао је још да је референдум о уједињењу, који је одржан протеклог викенда, направљен „само да се тестира воља народа". Хаџић је потом отпочео разговоре са високим представ-

САОПШТЕЊЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА БИХ

ницима Хрватске. Ово је први непосредни сусрет две стране, на високом нивоу, откако су хрватске снаге, у јануару, прешле линије разграничења у Крајини.

Разговарајући са новинарима Хаџић је, на питање да ли као фактор на њихову одлуку о оједињењу може утицати исход данашњих преговора O подели Босне у Женеви, одговорио: „То ће, дефинитивно

па

утицати на нашу одлуку“ = Ројтер

Дио Предбедништва путуђће у Женеву

Загреб. — Послије сједнице хрватско муслиманског Предсједништва Босне и Херцеговине, одржаног јуче у Загребу, објављено је кратко саопштење у којем је потврђено да ће Алија Изетбеговића и Ејуп Ганић отпутовати у Сарајево, „због неодложених послова“, а остали чланови Предсједништва у Женеву.

Клинтон тражио = Колову помоћ

КОПЕНХАГЕН. — Председник САД Бил Клинтон затражио је подршку немачког канцелара Хелмута Кола за укидање ембарга на испоруку оружја Муслиманима у Босни, јавља Ројтер позивајући се на дипломатске изворе у Копенхагену. Према британској агенцији, такав захтев канцелару Колу стигао је у Копенхагену. Према тим дипломатским изворима, у поруци председника Клинтона се констатује како су САД и даље склоне „селективном“ укидању ембарга на оружје, како би се: „босанска влада могла бранити“. Танјуг

Мејџов: Нужан наставак у Женеви

Париз. — Британски премијер: Џон Мејџор изјавио је јуче да је нужно да се преговори о судбини Босне наставе у Женеви, како би се дошло до споразума и, ако је потребно, уз међународне гаранције. У изјави датој јуче у Копенхагену, коју је француска телевизија

У саопштењу се каже да ће дио Предсједништва у Женеви саслушати _ предлоге лорда Овена и Торвалда Столтенберга „у вези са евентуалним мирним рјешењем сукоба у БиХ“, те да ће у сусрету са копредсједавајућима мировне

конференције „потврдити јединствену подршку мировном плану Венса и Овена“.

објавила у подневним вестима, британски премијер је изјавио да би „свака друга солуција заиста била чин безнађа и врло опасна“. Танјуг

Председник Аустрије репримиран

Аустријски председник Томас Клестил изјавио је јучерашњем бечком листу „Пресе“ да је „депримиран очигледном намером међународне заједнице да прихвати поделу Босне и Херцеговине.

„Војна сила је награђена. Међународна заједница је капитулирала пред агресијом“, изјавио је Клестил.

По мишљењу шефа аустријске државе, подела Босне представља „ужасан преседан на чије последице се неће дуго чекати“. Он сматра да ће ускоро доћи до „општег ратног пожара на Балкану“ па је, чак, најавио и могућност исламско-европског сукоба.

„У сваком случају, испада да се војна сила исплати, а то неће нимало допринети добрим међудржавним односима у будућности“, изјавио је Клестил.

Танјуг

Бранка Митровић

„Никаквог играња на карту одуговлачења више неће бити: или ћемо се договорити — или се наставља рат! И овога пута цела међународна заједница ће Муслимане означити као кривце. Дакле, уколико прихвате договор: добиће више од 50 посто вредности блага у БиХ. Мислим и да ће Срби задржати највећи део својих те-

риторија“.

Ово је синоћ, уочи данашњег пута и наставка преговора у Женеви, специјално за „Борбу“ изјавио Радован Караџић, председник Републике Српске.

— Мислим да је сазрело

. уверење и у домаћој јавности _

и у међународној заједници да се рат мора завршити и да се мора то учинити управо политичким договором. ја очекујем договор о успостављању три суверена ентитета. у БиХ, односно о некој њиховој вези, највероватније конфедералног типа. Свет заиста више нема стрпљења за муслиманска одуговлачења. Јасно је да су Муслимани водили рат да би већ подељену Босну поново учинили унитарном и ставили под своју контролу, што ни српски ни хрватски народ не прихвата. Сада се чини да је европска заједница одлучна у намери да се мир успостави.

Зато мислим да муслимански

народ нема бољу прилику него ову да добије оно што му

припада и да створи своју

државу. Уколико се, пак, настави рат — ми имамо пуно право да непријатеља поразимо — рекао нам је Караџић.

Председника смо упитали како реагује на вест из Загреба да ће у Женеви један од главних преговарача бити Фикрет Абдић, а не Алија Изетбеговић. _

— Ми нећемо да бирамо муслиманске Кога год они истакну у њиховом Председништву, ми ћемо прихватити као саговорника. Дакле, уколико је седам од девет чланова њиховог Председништва одабрало другу екипу, ми ћемо са њом разговарати.

На питање како коментарише то што се у Југославији (министар Јовановић) али и у РС ових дана, када су у питању српске територије у бившој БиХ, помињу неки нови проценти, Караџић нам је рекао да они „уопште нису важни и да их треба потпуно занемарити“. — Много су важнији понде- _

ри, односно коефицијенти вредности. Наиме, не може се на основу процента територије закључивати о њеној вредности. Муслимани ће, сасвим сигурно, добити тридесетак општина и то оних најразвијенијих и најбогатијих, са највећим рудним благом, добром инфраструктуром и индустријом. Уколико наставе рат: сигурно ће изгубити много! Када су Срби у питању, они ће задржати највећи део своје територије, а оне, уз границу, које припадају Хрватима и Муслиманима, биће наравно враћене у њихове матичне јединице

представнике. _

" Њивицама са

и то када нама буде враћено оно што је наше. Мислим да сви важни фактори међународне заједнице оваква размишљања дефинитивно прихватају. Зато свет неће више ~ охрабривати муслимане да ратују — рекао нам је Караџић.

Иначе, од његовог сусрета у хрватским „представником Матом Бобаном, ситуација је, како нам је рекао кренула на боље“.

— Размењују се заробљеници, са Хрватима се не бијемо, а и јасно нам је стављено до знања да и они стоје на позицијама да БиХ може да опстане као конфедерација, мада се у свету све чешће чује да би требало ићи на три суверене и независне државе, како не би долазило и даље до свађа и натезања. Ми смо, а верујем и Хрвати, спремни и за једно и за друго — рекао је Караџић закључујући да се српско питање мора сагледавати у целини. „Ако се негде губи на мосту, можда ће се за целину српскога народа добити на ћуприји“!

СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ 0 ПЕРСПЕКТИВАМА ЗА РЕШАВАНЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КРИЗЕ |

e - “ е Санкције против СРЈ остају и после поделе Босне

Слободан Павловић

дописник „Борбе“ из Вашингтона

САД и даље сматрају Ллију Изетбеговића председником БиХ, без обзира на поделу до које је дошло на загребачкој седници колективног Председништва ове републике и одлуке већине (предвођене Борасом и Абдићем) да оде у Женеву на наставак преговора са српским и хрватским представницима.

„Пажљиво пратимо ситуацију, колико год можемо“ — изјавио је јуче тим поводом државни секретар Кристофер, приликом краћег сусрета с новинарима, потврђујући вести које су се чуле протеклих дана да је он током викенда разговарао телефоном са Изетбеговићем, као и да је председник Клинтон послао писмо немачком канцелару Колу којим је потврђена даља заинтересованост САД да босански Мусли-

мани буду ослобођени даљег

међународног ембарга на наоружавање из иностранства.

Нешто касније, представник за штампу Стејт Дипартмента Мекари и званично је саопштио да САД немају никаквог основа да Алију Изетбеговића не сматрају и даље председником __ колективног Председништва БиХ. Том приликом речено је такође да аме-

ричка администрација поседује засад само извештаје новинских агенција о разлазу на седници у Загребу и одлуци већине чланова Председништва да без Изетбеговића отпутују на даље преговоре у Женеву.

Приликом редовног сусрета с новинарима, Мекари је говорећи о перспективама за решавање балканске кризе после евентуалне поделе БиХ саопштио да „спровођење санкција (УН) остаје веома важан део напора усмерених у виду притиска на Србе да се постигне преговарачки споразум који би био прихватљив за све стране“.

Мекари је том приликом детаљно образложио амерички став по коме су међународне санкције према Србији и Црној Гори везане не само за питања интерних и спољних граница БиХ, већ и за остале проблеме које је донео 15-месечни рат у БиХ. С тим у вези,

представник америчке владе посебно је апострофирао да су међународне санкције усмерене „против оних који су одговорни за етничко чишћење и да су произишле као резултат акција предузетих у складу са резолуцијама Савета безбедности“. Е

„Врло је могуће да ће те санкције остати још једно дуже време“ — рекао је Мекари тим поводом, потврђујући na he y решавању комплексног питања будућег ослобађања Југославије међународне блокаде важну улогу добити и трибу-

нал УН за суђење ратним зло- |

чинцима са тла бивше Југославије, који би 1. септембра требало да почне рад у Хагу.

Представник Стејт Дипартмента искористио је јучерашњу конференцију за штампу да у пар наврата подвуче да је повлачење босанских Срба са појединих освојених територија за САД увек био „један од неопходних предуслова за постизање задовољавајућег решења“ у Босни. Али, и — како је рекао — да постизање политичког споразума око будућег територијалног разграничења у БиХ не би, само по себи, оправдало ослобађање СР Југославије даљих међународних санкција.

ле ж

а =