Борба
петине кан
BORBA | ČETVRTAK 15.7. 1993.
Jasmina Tešanović
ečenicu „Lepše je živeti negoli um-
reti za otadžbinu" izgovorio је
aks Friš još 1908. godine misleći
na svoju otadžbinu, hladnu i urednu Švajcarsku, boreći se, kao njegov junak Štiler, „čovek sa ženskim osobinama“, na pravo da kritikuje upravo društvo kome je privržen, kome pripada i u kome ne želi da se oseća kao stranac u egzilu. Frišova ostvarena želja je ono čemu mnogi intelektualci teže danas i u našoj nesretnoj domovini u građanskom ratu u kome nikad neće biti pravih pobednika (kako kaže Klod Simon u istoj knjizi: „Samo je istina ono što je revolucionarno. Jer, staviti glavu u pesak ne može biti nikakva alternativa), ali u kome lako možemo svi postati nepovratni gubitnici. Ako, citirajući J. Škvoreckog, „svi u kući govorimo „Staljin je ubica“, a javno uzvikujemo „veliki Staljine, mi te volimo“, činićemo to bez posledica samo kratko vreme. U
uslovima totalitarne diktature lične sum-
nje se ne mogu javno iskazivati. I tako je nastala šizofrenija našeg vremena.“
A jednom, kad se te dve sfere, javna i privatna, podele teško da će se ikad ponovo sjediniti u nečijoj glavi. Pa da završimo ovaj opasno aktuelan krug citata iz knjige o sumnji, porukom Artura Londona, neposredne žrtve šizofrenije našeg doba: „Imao sam mastiljavu olovku, nešto malo hartije koju sam krio u tabakeri sa cigaret papirom, i čvrsto uverenje da moj Život, ukoliko izbegnem vešanje, može imati smisla jedino ako uspem da objasnim kako se priznavalo“.
I zaista Je potresno čitati ovu knjigu razgovora zaokruženu, prema rečima recenzenta, Aleksandra Ilića, u starim dobrim (mračnim) vremenima sada kad nam preti još jedan krug istih istorijskih totalitarnih zabluda, ovaj pit farsistički i geografski ograničen na srpski geto. U tom smislu sagovornik osamnaest „umnih ljudi“ s kraja veka, Đušan Veličković, u svom britkom predgovoru upozorava
na veru, upućuje na sumnju u sve dogmatsko (filozofsko, političko, umetničko...J „kao mogućnost za bolje razumevanje ne-vremena u kome živimo“. Jer su upravo iz tog ugla, kao i njene logične posledice egzila, unutarnjeg ili objektiv-
| Tipce=5
= Or bpaniy, ЈАН дуруског
5
Zan Ruse „Oblik i značenje“, preveo sa francuskog Ivan PĐimić, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci — Novi Sad
?eĆini“, Umetničko udruženje „Krajinski književni krug“, Negotin 1993.
razgovori
nog — vođicni razgovori sa pomenutim „umnim ljudima“ koji su inače po zanimanju pisci, filozofi, pesnici u dosluhu sa stvarnošću političkog egzila.
Moram da priznam da su mi bliži književni i filozofski intervjui koji vrte Oko životne estetike autora doživljene kao političko iskustvo, od teorijskih rasprava o veri i sumnji, dobru i zlu, levici i desnici. U tom smislu, ova knjiga je riznica uvek primenljivih i sažetih motoa slavnih ljudi o poznatim događajima. Na primer, S. Sontag kaže nešto što i sami proživljavamo na našoj političkoj pozornici kao jeres: „Levo i desno u politici često je značilo toliko mnogo različitih stvari, tako da na kraju jedino možete reći da ove pojmove uopšte ne razumete. Ili vam se može učiniti kako su levica i desnica vrlo slične“, a A. Doktorov kaže, opet nešto promenijivo na jugo-gubitnike: „Moja generacija je sva glavna zbivanja našeg doba gledala sa strane. Mi nemamo nikakvih spona, ne delimo nijedno veliko isku-
stvo na.koje bismo se mogli osvrtati, ı to
je formiralo našu kolektivnu senzibilnost. Mi smo uglavnom usamljenici“. Zatim, tu su usputni biseri velikih umova
(da pomenimo još neka imena: J. Brod-_
ski, A. Heler, A. Ginzberg, A. Miler, Z. Kolakovski) koji pogode pravo u maštu kreativnih čitalaca: „Ima, recimo, brako-
“va koji su se raspali zato što je neko pro-
čitao neki roman i zaključio da je život junaka iz knjige mnogo zanimljiviji od njegovog. Čitanje dobrih romana pričinjava bol. Zato ih tako malo ljudi i čita“, Norman Mailer, ili: „Reč kriza je potpuno glupa. Pretpostavimo da neko ima jednu livadu i na njoj deset ovaca. Ako sledeće godine bude imao dvadeset ova-
' ca, zar se može reći da je nastupila kriza
trave?...“, F. Direnmat.
Kako napomie, inače vrlo istančan ı ponekad nezgodan sagovornik Dušan Veličković, knjiga ima i propusta, a po mom uverenju to su izvestan utisak skraćenosti verzija razgovora (diktirano novinskim objavljivanjem u nedeljniku „Nin“) i potreba da se mnogi od ovih hic et nunc, razgovora teorijski i istorijski obrade u vidu naknadnog razvoja događaja, što nam može pružiti, možda, sledeće ambicioznije izdanje ove knjige.
studije
Islam u Srba Dr Ejup Mušović: „Muslimansko stanovništvo Srbije od pada Despotovine (1459) i пједора sudbina“, „Slovo DD“, Kraljevo, 1992. |;
Dr ћуди! Когрејем
razvoj poslijeratne naučnoistraživačke aktivnosti u unutrašnjosti Srbije, dr Ejup Mušović će, nesumnjivo, zauzcti istaknuto mjesto. On je utemeljitelj naučne misli o prošlosti Muslimana na području Novog Pazara. Prvi se opredijelio za nove naučne predstave o mnogim pitanjima iz istorije nekadašnjeg novopazarskog Sandžaka ko-
naučno ignorisana.
U najnovijoj knjizi, Muslimansko stanovništvo Srbije od pada Despotovine (1459) i njegova sudbina, na osnovu dugogodišnjeg istraživanja, stručno i kompetentno recenziranoj od akademika Radovana Samardžića i dr Petra Vlahovića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr MuŠOVIĆ prezentira građu po naseljima i Sistematizovanu. Prvo se izlažu predanja o naselju, zatim prezentiraju sta-
rinc, i na k; aju daju podaci o stanovništvu prema nacionalnoj pripadnosti, do pojedinačni" imena i prezimena. Ovakav prilaz uiazuje težnju
autora za islorijskomi istinom.
xnjiga dr Mušovića daje značajan doprinos rasvjetljavanju nepoznatih 1 ili alo poznatih istorijskih zbivanja | u prošlosti, što je u funkciji boljeg i medusobnog poznavanja i razumijeyanja. U njoj se na svjetlost dana iznose mnogi naučno zajostavljeni podaci iz prošlosti muslimanskog -sta-
Kao autor koji je mnogo učinio za
__ја зи bila potpuno. zapostavljena ili.
Gubitnici u ne-vremen
Dušan Veličković: „Slihe sumnje“, „Dečje novine“, Gornji Mi-
Јапорас, 1992.
novništva Srbije, i time daje prilog boljem poznavanju njihove etnogeneте ı složenih istorijskih i društvenih procesa koji su često imali tragičan; odraz na islamizirani srpski živalj. |
Temeljena na pisanim i drugim izvorima koji imaju primarni značaj, knjiga pruža obilje nepoznate građe i omogućava čitaocu razumno viđenje prošlosti, sadašnjosti i rasuđivanje o budućnosti.
O Bopu 1 ljudima Izbor iz dela vladihe Nikolaja Velimirovića O
Agilna marketing agencija „Valjevac“ iz Valjeva nastavlja sa izdavanjem zapaženih naslova. Ovoga puta je, zajedno sa „Književnom zajednicom“ iz Novog Sada, objavila izbor iz dela, do skora proskribovanog, vladike Nikolaja Velimirovića pod nazivom „O Bogu i o ljudima“.
Knjiga izbora iz Nikolajevih „misli i razmišljanja“, čija je namera, po sastavljaču Milenku Radoviću, da uvede u Čitanje njegovih obimnih dela (izdanih u Himersvilu u 12 tomova), je prvo poratno svetovno izdanje Vladike, koji je, po velikom teologu Justinu Popoviću, „trinaesti ,aposto! srpskog naroda“. у
Delo jednog od prvih srpskih duhovnika je „raznovrsno po oblicima, a jedinstveno u svojoj etičnosti, svom rodoljublju i svom boposlovlju. Ono Je ponajviše jedna permanenina propoved zasnovana: na dubokim 'i trajnim istinama Svetog pisma“, stoji u popovoru priređivača. A- koliko su promišljanja vladike Nikolaja uistinu svevremena, ı kao takva ı danas aktuelna, kazuje i ovaj ničeovski zapis koji se nalazi na „klapni“ knjige — „Činiti dobro. za narod, bez obzira na narod, beše osnovno geslo svih apostola ı svetitelja“. D. TT.
–– m ––—"Z5SCCEI=c=—6cz – _ – –– —Ć—–-3—- -––J——-_ —___
51710
„Поп“ | па топи
„Tron“, časopis za strip, „Orbis“, Beograd, 1993.
Sleboeden Ivkov
ok najveće kuće stripa, „Dečje
novine“ Gornji Milanovac,
„Forum“, „Dnevnik“ — Novi Sad, i „Politika“ — Beograd, jedva nekako sastavljaju kraj s krajem, dok autori stripa rade još samo za sopstvene ladice i prave portfolije za inostranstvo, u Knjižarama se.pojavio novi, na Visokom nivou uređen periodični strip-magazin, „Tron“, koji izdaje i distribuira Aleksandar Dramićanin Bata.
Naziv časopisa otvoreno asocira na istoimeni animirano-igrani film Diznijevog studija. Kao što je kompjuterska animacija posle-ovog remek-dela na velika vrata ušla u filmsku industriju, tako je i naš časopis, na prepad, osvojio domaće tržište, a da su bolje prilike, i inostranom
tribucije, ionako u sv praktikovan. Bata je u dovao ostvarenja koja n (od početka građanskog r u elitnim španskim, holane i cuskim specijalizovanim publikacijama.
Da podsetimo, članovi Redakcije su glavni urednik Dragan Savić, art-urednik Vlada Vesović, urednik Резка Магko Fančović, i gotovo svim saradnicima (Darko Perović, Rastko Čirić, ı Josanović, Miroljub Milutinović, Eojan Redz:ć, Bora Milićević...)
vw
“