Борба, 27. 08. 1993., стр. 17
~
AP пи
8 28. 1993.
окизтуој
П | | у
тОгповогас, док је та гази ки од пјћ роппап поутаг 5гојап Сегоу1с агејз!а ! naciпопајпо гауподизап. |
__1[ predsednik Savezne vlade Radoje oj(ontić takođe veruje u Boga i Crnogorac .se. Ali ipak najveće iznenađenje priredilo | = prisustvo u knjizi i izjašnjavanje Branka oXostića, koji je na poslednjim izborima bio 39redsednički kandidat srpskih radikala i igatnika poslednjeg rata, dojučerašnji veliki izrbin i komunista, danas je Crnogorac i isernik!
· • Sa izuzetkom Kostića upadljivo je prisu'vžvo bivših crnogoraca funkcionera i njihodih prezimena od kojih je knjiga očišćena. slema u knjizi, ni po kojem osnovu, Đura/oovića, Orlandića, Žarkovića. Zamenile su ı an neke nove porodice — Bulatovići i Đutganovići, koji su prisutni u zavidnom bro3. Nema međutim, ni među Bulatovićima, : 1 теди Đukanovićima kao ni među njiycovim prethodnicima — stvaralaca, nauč3 ka, umetnika, onih koji svom narodu osIvvljaju dela trajnih vrednosti. Sve su to ilolitičari i direktori čijih imena u narednem izdanju možda neće više ni biti. o Stare crnogorske porodice, koje su na'mno potisnute u poslednjih 50 godina i nanas, kao i uvek, uostalom, predstavljaju mnu Goru kao ugledni arhitekti i književigci, umetnici, lekari i slično, a retko kao ilolitičari. Međutim, oni stariji političari, ileji su odlučili našu našu današnju sudbi| n i čije je političko delovanje i uticaj na iOtoriju bio značajniji od njihovog pisanja, 2 5 su u knjizi kao publicisti i pisci. To su: iko Dapčević, Milovan Đilas i Svetozar x3nkmanović Tempo. M. Manja odrednica pripala je prestolonasntiniku princu Nikoli Petroviću, koji poki jednog poljoprivrednika, jedini zastuı . nekada vladajuću kuću Petrovića, ali sz podataka da je praunuku crogorskog iisalja Nikole Petrovića. Princ se izjasnio oo Francuz — Jugosloven pravoslavno oštoličke vere. B. Pamenac
10OBUSTAVLIENA SRPSKO-MUSLIMANSKA AITRGOVINA IZMEĐU BANIJE | CAZINSKE ПУЖКАЈМЕ
ii tenk ma buvljaku
XCOd trećeg jula, otkad je uvedena čvrsta oseontrola graničnog prelaza „Mali Šentilj“, пићарзепо 263 Пса
веВапјашка. — Рпрадта Specijalnog odreda oWVojske Republike Srpske Krajine su čvrsto bodlučili da prekinu švercerski lanac na gra5imičnom prelazu „Mali Šentilj“ između BaniSe i Cazinske krajine. Uz pomoć pripadnika пеРгуОВ 1 Drugog krajiškog korpusa od trećeg Iuula, kada je uvedena čvrsta kontrola ovog sugraničnog prelaza, do danas, uhapšena su :0963 lica. Specijalci su, kako je saopštio predBjitavnik za štampu Specijalnog odreda, mai0or Mladen Rapajić, oduzeli sedam hiljada sifitara goriva, 200 kartona cigareta, preko hi»s|jadu kilograma kafe, 400 litara alkoholnih 510ića, 32 automobila, četiri kamiona, devet iraktora, dok Je zaplijenjeno i 17. hiljada njesmmačkih maraka kao i veće svote drugih desiyiznih novčanica.
| Da je švcrc uzeo maha u ovom pograničiolom mjestu najilustrativnije govori i podaxlsak da su Srbi sa Banije, Muslimanima u Ca:munskoj krajini prodali čak i tcnk po bagatcl{onoj cijeni. Od srpskih ratnih profitera sa Ba5|jaije Muslimani su se snabdijeli na svim što : uu željeli. Indikativno je, međutim, što Spes{iijalni odred Vojske RSK nije naišao na oče:viivanu podršku civilnih vlasti što je dobar isBazlog za vjerovanje kako su se u mutne porollove uključili i predstavnici civilne policije.
1 | No,i pored odsustva saradnje sa pripadгобисита javne i državne bezbjednosti, 201, sirnješovili odred Vojske RSK do sada je us12 бепо ођамјао зуе зада ке па sužavanju Ка:lejala za šverc. Major Rapajić, veli da nijc ri„bedak slučaj da „šverceri i njihova pratnja, mosored raznih pritisaka, otvaraju i vatru na iripadnike odreda. M. Marić
у: .-
NAKON NAJAVE DA SRBIJA UKIDA MESTO MINISTRA ODBRANE
U sedlu serdar Janka Ukoliko ode Negovanopvić posloDi odbrane ostaju sapeznom ministru odbrane Pavlu Bulatoviću, crnogorskom kadru koji nikad mjjee dao povoda da senanjegopom odnosu
prema naciji građi politika
Republička vlada je predložila da se ministar odbrane Srbije, generalpotpukovnik Marko Negovanović, povuče, da se mesto ukine, a isto važi i za republičkog ministra inostranih poslova i ministra za ekonomske poslove sa inostranstvom. Namera predla-
gača je da te poslove preuzmu savezna mi- ·
nistarstva te da se tako osnaže integracioni procesi između Srbije i Crne Gore u SRJ. Hoće li ministri biti povučeni odlučiće Skupština Srbije.
Zna se da je Marko Negovanović pri kraju radnog veka. Nakon što je 1986. godine došao u Beograd i postao nečelnik KOS-a, počelo je njegovo bavljenje najvišom državnom politikom. Posle dvogodišnjeg „kontraoaveštavanja“ Negovanović postaje pomoćnik saveznog sekretara za narodnu odbranu, što je socrealistički naziv za ministra odbrane. Na čelo srbijanskog ministarstva odbrane došao je početkom '92. godine, u vreme kada se ponašalo „opštesrpski“, zapravo bilo pred stvaranjem koncepta „Srpske vojske“, koju su mnogi videli kao — gotovu stvar!
General Tomislav Simović, tadašnji ministar odbrane Srbije, pod dojmom žestokog južnoslovenskog rata je govorio: „Srbija ima ustavnu obavezu da štiti interese Srba van administrativnih granica sadašnje republike... Krajišnici i Crnogorci u ovom trenutku su stali u odbrani srpstva bolje nego Srbijan-
2155
„Srpska vojska“
Veliki emotivac, general-ministar Simović je bio duboko razočaran što su mu kolege i prijatelji drugi}. nacija otišli iz jugo-vojske te
.je smatrao posve prirodnim da Srbi imaju
svoju — Srpsku vojsku. Dobrila Gajić-Glišo-
_ vić njegova šefica kabineta vodila je dnevnik
(od septembra '91. до januara '92), o najvažnijim događajima, tj. tajno beležila muke Simovića koji nije mogao da se oslobodi raznoraznih „dobronamernih savetnika“, penzionisanih generala, članova SK-P]J... Simovićev ministarski rad i njegov koncept „Srpske vojske“ počeo je da smeta уеćem i uticajnijem delu državnog i vojnog establišmenta. Po hitnom postupku ministar odbrane Srbije postao je čovek koji nije bio za stvaranje „Srpske vojske“ — general Marko Negovanović. Opovrgavajući informacije,
ve se 2075;
_ posebno iz hrvatske štampe, da je deo lobija
generala Stevana Mirkovića, eks načelnika Generalštaba JNA i jednog od pokretača SK-PJ, znao je često potencirati svoj kosmopolitizam. Objašnjavao je: „Ja bih vas podsetio da je u bivšoj Srpskoj vojsci, za vreme Obrenovića, komandant bio Đuro Horvatović, Hrvat. Vrlo cenjen! U Sloveniji su gotovo dve trećine onih koji su izdali Srbe. Tu mnogo ne treba da se busamo u prsa — nas je najviše, ali najviše i izdajemo“.
Od JNA u Vojsku Jugoslavije
To je bilo za javnost, a prema svedočenju Dobrile Gajić-Glišović, nakon protokolarnog upoznavanja sa zaposlenima u Ministarstvu odbrane Srbije, Negovanović je u oštrom tonu pitao: „Šta ste hteli? Srpsku vojsku? Ne valja vam JNA? Hoćete da stvarate srpsku vojsku?!“
O radu Ministarstva odbrane Srbije Negovanović je svojim saradnicima i ovako govorio: „Ovo Ministarstvo još više mora da nađe svoje mesto i da se bavi onim zbog čega postoji — civilnom zaštitom. Ovde je sada aktuelno kako da koordiniramo naš rad sa JNA, zato vam obećavam nov rad u starim uslovima. Priče o Srpskoj vojsci ostavite. Koliko je meni poznato zvanični stav Srbije je da je JNA, u isto vreme, i srpska voj-
: generol{i Simović | Megovanović,
ska i da za sada ne postoji potreba da se formira neka posebna vojska Republike Srbije.“ Sta odabrati?
„Zvanični stav“ je ono što je Negovanović sledio do kraja, kao ministar tih i nenametljiv. Zna se da je kao ministar odbrane osluškivao šta će biti strategijska politička rešenja koja treba tek da uslede u budućoj jugoslovenskoj državi. Negovanović je ostavio mogućnost da, u slučaju da Jugoslavija bude građena kao konfederacija republike imaju i svoje vojske.
Ukoliko Negovanović ode — što je vrlo verovatno — poslovi odbrane postaće potpuno na saveznom ministru odbrane Pavlu Bulatoviću. Kadar iz Crne Gore, Bulatović nikada nije dao povoda da se na osnovu njegovog odnosa prema nacionalnom gradi politika. -
Bez obzira što formalno Crna Gora još nije ugasila svoje mesto ministra odbrane, ono je već duže vreme u fazi mirovanja. To ulozi Pavla Bulatovića i daje još veći značaj. Jer, od vremena serdara Janka Vukotića, niti jedan čovek iz Crne Gore koji se bavio vojskom Srbije i Crne Gore nije bio na tako velikom iskušenju kao Pavle Bulatović.
Borislav Soleše
NOVI DETALJI U SLUČAJU LjUBIŠE PETROVIĆA IZ ČAJETINE
Profesor nije umro zbog bafina
Prema rečima Vojislava Ilića, vd okružnog javnog tužioca, obdukcijom je utvrđeno da povređe koje su konstatobane spoljnim pregledom nisu u uzročnoj bezi sa smrću
Tako je slučaj profesora Ljubiše Petrovića, za čiju smrt Opštinski odbor Demokratske stranke Užica „predpostavlja da je nastala kao posledica brutalnog nasilja pripadnika MUP-a iz Čajetine“ izazvao veoma različite priče i komentare, od načelnika SUP-a Boška Petrića novinari juče nisu mogli dobiti nikakvu zvaničnu informaciju. Vršilac dužnosti okružnog javnog tužioca Vojislav Ilić, koji je upoznat sa „slučajem Ljubišc Potrovića“, je izjavio: 6
— Po obaveštenju da je Ljubiša Petrović iz Ravni umro u Opštoj bolnici u Užicu, a po saznanju da je nad istim izvršena intervencija od strane radnika OIP Čajetina i navodno da je tom prilikom upotrebljena sila prma istom pri privođenju, odmah sam kao vd okružni javni tužilac, po službenoj dužnosti, zahtevao da se nad istim izvrši obdukcija, da se utvrdi da li te povrede koje je Petrović zadobio, a reč je o hematomima, odnosno krvnim podlivima po telu, mogu biti u uzročnoj vezi sa smrti koja je nastupila. Obdukciju je izvršio stalni sudski oD ducent dr Staniša Milić, u prisustvu istražnog sudije Okružnog suda Milovana Mitrovića, kriminalističkog tehničara SUP-a Užice i mene kao vd okružnog javnog tužioca.
Prema rečima Vojislava Ilića, obdukcijom su konstatovane povrede, odnosno potvrđene su povrede koje je konstatovao lekar Doma zdrav-
lja u Čajetini. Obducent je došao do zaključika ~
da sve povrede, koje su konstatovane spoljnim pregledom:leša, nisu u uzročnoj vezi sa smrću koja je nastupila kod Ljubiše Petrovića. Zvanični zapisnik o izvršenoj obudkciji, sa mišljenjem
i nalazima dr Staniše Milića Okružno javno tužilaštvo još nije dobilo, ali očekuje da će ga već danas dobiti. .
VD okružni javni tužilac Vojislav Ilić potvrdio nam je da je Tužilaštvo 16. avgusta dobilo krivičnu prijavu Ljubiše Petrovića protiv dvojice Milicionara iz Сајенпе (гес је о !пзрекtoru Zoranu Kljajiću i Predragu Vučenoviću), u kojoj pokojni Petrović navodi da su dvojicu milicionera, prilikom privođenja 12. avgusta, primenili nad njim silu, da su ga tukli pendrekom, cokulama i pesnicama, da su ga posle toga vodili sudiji za prekršaje, a zatim u Stanicu milicije, gde su ga navodno ponovo tukli.
— Istovremeno, u Opštinskom javnom tužilaštvu u Užicu utvrdio sam da je i OUP Čajetina podneo krivičnu prijavu protiv Ljubiše Petrovića za krivično delo ometanja službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 2 Zakona o javnom redu i miru. Krivična prijava je napisana 12. avgusta, a u Opštnsko tužilaštvo je stigla 17. avgusta — kaže Ilić.
— Kada dobijemo zapisnik o obdukciji i kompletira se prodmet, i dobijemo od SUP-a Užice tražena kompletna dokumenta o postupanju navedenih radnika OUP Čajetina. Okružno javno tužilaštvo će doneti svoju odluku, zaključo je Vojislav Ilić.
— Kada dobijemo zapisnik o obudkciji i kompletira se predmet, i dobijemo od SUP-a Užice tražena kompletna dokumenta o postupanju svoju odluku — zaključio jc Vojislav Ilić.
Nezvanično saznajemo da će, s obzirom da povrede koje je zadobio Ljubiša Petrović nisu uticale na njegovu smrt, njegov slučaj preći u nadležnost Opštinskog tužilaštva, kao i rešavanje po njegovoj krivčnoj prijavi protiv milicionara Zorana Kljajića i Predraga Vučenovića. Jer, ni porodica, a ni Demokratska stranka Užica, ne odustaje od krivičnog gonjenja dvojice pripadnika OUP-a Čajetina. Inače, u Opštinskom tužilaštvu u Užicu, krivična prijava OUP Čajetina protiv Ljubiše Petrovića je odbačena, s obzirom da je umro i da se protiv mrtvog čoveka ne može voditi postupak.
Dr Novka Šukić, lekar Doma zdravlja, kojoj se posle batinanja obratio pokojni Ljubiša Petrović, kaže:
Konstatovala sam lake telesne .povrede jer preloma nije bilo. Prepisala sam mu lekove i mast i zakazala kontrolu za sedam dana. Ni u kakve razloge svega što se dogodilo nisan ulazila, a da li je to što se desilo doprinelo njegovoj smrti i u kojoj meri je doživljeni psihički stres bio poguban, teško je bez detaljnijih ispitivanja utvrditi...
lako je pokojni profesor podneo svoju prija vu protiv dvojice milicionara i njihovom komandiranju Radojku Sinđeliću u Cajetini, ovaj nam je u telefonskom razgovoru rtekao da neće pokretati nikakav postupak protiv svojih potčinjenih kolega. Po njemu, sve je bilo zakonito u privođenju ljubiše Petrovića opštinskom sudiji za prekršaje, nije bilo tuče, a pogotovu ne u proslorijama Stanice milicije. Đ. Pilčević