Борба, 11. 10. 1993., стр. 13
~ пен вије
08 11. до 18. oktobra
OKTOBARSKI SALON
Oktobarski salon, 34. po redu otvara se 15. oktobra u muzeju „25. maj“.
— Ovaj put na Salonu će izlagati umetnici koji su pozvani, a ne izabrani konkursom. Izlagaće oko 250 umetnika, sa preko 350 dela. Zastupljene su sve generacije umetnika, od najstarijih do onih koji su ove godine diplomirali na umetničkim fakulte-
FILM — KAŽI ZAŠTO ME OSTAVI
Đavolja
Debitantski film Olega Novkovića „Kaži zašto me ostavi“ nastavlja malu tradiciju srpskog filma koja je uspostavljana u nekoliko predhodnih godina. Naime, prema toj tradiciji studenti režije sa Fakulteta dramskih umetnosti diplomiraju sa celovečernjim filmom. Nakon Dar-
ka Bajića („Direktan prenos“),
Dinka Tucakovića („Šest dana juna“), Srđana Dragojevića („Mi nismo anđeli“), koji su u toj seriji ostavili zapažen trag, na red je došao i Oleg Novković sa filmom u kojem se jasnije ocrtavaju konture ratnog žanra inspirisanog najnovijim vojnim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije. U filmu „Kaži zašto me osta-
BEMUS
tima. Biće, takođe, prikazani svi pravci zastupljeni na domaćoj umetničkoj sceni. Centralnu izložbu pratiće i sedam autorskih tematskih izložbi u drugim galerijama u: gradu, kaže Gordana Đorđević, istoričar, umetnosti, organizator 34. Salona.
Ove godine u izložbenoj postavci Salona pojaviće se i četiri marketing agencije, koje će prikazati svoj rad. Pozivu da pri-
sivar
“
vi“ rat je, dakle, predstavljen kao metafora beznađa u kojem
· se našla generacija mladih ljudi.
Depresivna atmosfera koja isijava iz ovog filma nije morala da bude podcrtavana posebnim filmskim zahtevima, već je za njeno dosezanje bilo dovoljno puko registrovanje stanja sredine koja nas okružuje.
Posebna priča vezana uz film „Kaži zašto me ostavi“ odnosi se na njegovog aktera Žarka Lauševića, glumca čije se mnoge uloge, imajući u svesti tragediju koju je izazvao, „iščitavaju“ u smislu filmske anticipacije događaja iz stvarnog života. Novkovićevo delo „Kaži zašto me ostavi“ još jedan je dokaz Epštajnove teze da je film đavolja stvar. „ S.R.
Verdijev rekvijem
Sjajna muzička postava: Simfonijski hor i orkestar RTB, HOR Umetničkog ansambla Vojske Jugoslavije, svi pod upravom austrijskog dirigenta Ralfa Vajkerta, solisti: Elena Mostic, sopran (Rumunija), Dragana del Monako, mecosopran, Bojko Cvetanov, tenor (Bugarska) i bas Paul Hunka (Engleska, mesto: Velika dvorana Kolarčeve zadužbine, povod: Verdijev „Rekvijem“. Sve ovo: desiće se devetog dana BEMUSA, u petak 15. oktobra u 20 sati.
Svoj veličanstveni „Кекујjem“, Đuzepe Verdi (1813-1910) komponovao je 1874. godine u spomen pesniku Aleksandru Manconiju. Delo je prvi put javno izvedeno naredne godine u
» МПапзкој кагедган, па ргуц во-
· dišnjicu pesnikove smrti.
— Ja sam od onih, koji misle da religiozna muzika mora da ima čist karakter i stil, ali ne verujem da gregorijansko pojanje mora da bude jedini pravi izraz duhovnih ideja, zapisao je Verdi, čiji je „Bekvijem“ za soliste, hor i orkestar, uprkos tradicionalnom liturgijskom tekstu, u kome se smenjuju dramatični odlomci i molitve za smirenje i spas pokojnikove duše, ostao blizak životu, i nosi pečat neis-. crpne muzičke fantazije, osećajnosti i italijanskog temperamenta svog autora. Kako se „Misa za mrtve“ našla na ovogodišnjem Beogradskim muzičkim. svećanostima objašnjava umetnički
direktor BEMLJSA, Ivana Trišić: ·
„Jedan od predlopa dirigenta Ralfa Vajkerta, za njegov nastiip' bilo je i ovo Verdijevo delo. ?, 7,
Ss, _ _
NI _
Skulpfura Jasminke Brkanović
· Marketing kao отето
sustvuju odazvale su se agencije „Idea plus“, „Sači & Sači“, „Mark Plan“ i „Partner“.
Salon je imao pet selektora, u zavisnosti od oblasti. To su: slikarstvo Ivana Simeunović-Elić, skulptura Jovan Despić, crtež i grafika Ljiljana Ćinkul, primenjene umetnosti Gordana Popović-Vasić, grafički i industrijski dizajn Miroslav Fruht. V.R.
GRAFIKA
„Ivana Masniković je mlad umetnik i njeni slikarski počeci obeleženi su istim onim oduševljenjem, traženjima i nedoumicama koje karakterišu životnu i stvaralačku sudbinu njene generacije. Savladavši zanat, tehniku i medijske zakonitosti svoje umetnosti, ona se našla na raskršću izbora: kako da prihvati i u delo uključi uslove i principe opšteg stvaranja kreativne svesti vremena i da istovremeno sačuva i potvrdi svoju (slobodnu)
MODA
5уе! тазје 1 __ poetskog dozivljaja
stvaralačku ličnosti?! U toj dilemi, ona se opredelila za svet mašte u kojem su oblici izraz njene unutrašnje prirode, poetskog doživljaja i simboličke strukture mišljenja”, kaže o stvaralaštvu Ivane Masniković Sreto Bošnjak.
Grafike ove mlade umetnice, koje su nastale od 1988. do 1993. godine, biće od utorka izložene u Galeriji doma kulture „Studentski grad“. V.R.
Zadah sedamdesetih
Milanka Udovički, modna kreatorka koja živi i radi u Parizu, izložiće u četvrtak, 14. oktobra neke od svojih modela u Maloj galeriji „Singidunum“ u Uzun Mirkovoj ulici, na izložbi „Studija ženskog kostima“.
— Milanka Udovički doneće suknje, pantalone i kositme modernih linija, nešto duže i struki-
HOR COLLEGIUM MUSICUM U GALERIJI SANU
Eho božanske aimosfere
Ovogodišnja, dvanaesta po redu muzička sezona u Galeriji SANU počeće u ponedeljak 11. oktobra koncertom akademskog kamernog hora Collegium Musicum pod upravom dirigenta Darinke Matić Marović.
— Za otvaranje sezone u Galeriji odabrali smo-dela duhovne muzike domaćih i stranih kompozitora, koja smo sa velikim uspehom izveli 21. avgusta ove godine na Festivalu u Delfima. U predivnom ambijentu čuvenog, antičkog stadiona u Delfima iz V veka pre nove ere koji
KONCERT BAJAGE | INSTRUKTORA
Gluvo doba, sve je zaspalo
Od vremena kada je većinu jugoslovenskih tinejdžerki potresalo pitanje dal! će ili neće Bajaga da skrati svoje čuvene repove deli nas barem dva-tri rata. Bajina slava, međutim, nikako da prođe i to širom, takozvane, bivše Jugoslavije. Čovek je proglašen za najboljeg stranog pevača u Makedoniji, U prilog tezi o njegovom uticaju na ženski deo ovdašnje populacije svedoči rečenica Jedne dvadesetogodišnjakinje „Kad slušam Bajagu kako peva „Zažmuri“, čini mi se da je to samo za moje uši“. Neke žene izjavljuju da ih je kupio kada je, pre dve godine, sakupljao potpise za jednu mirov- njačku peticiju, a nije mali broj onih koji tvrde da im je bilo najžešće na čuvenim martovskim demonstracijama 1991. pgodine kada je On zapevao (uz pratnju barem 10.000 plasova), „gluvo je doba, sve: je zaspalo, osećam strašan nedostatak buke...“. Dakle, čovek po imenu Momčilo Bajagić već je ušao u legendu. Njegov novi koncert, u okviru turneje „Muzika na struju“ biće održan u petak, 15. oktobra u Hali
sportova, na Novom Beogradu.
ima fantastičan eho, publika Je pet puta vraćala naš Hor na bis, pa ćemo pokušati da deo te božanske atmosfere prenesemo i Beograđanima izvodeći isti program, priča u najavi koncerta dirigent i umetnički rukovodilac akademskog hora Collegium Musicum Darinke Matić Marović. Na koncertu u Galeriji prvi put u Beogradu biće izvedeni: delo savremenog grčkog kompozitora Statisa Ukelogua „Revalasion” (1991) i „Pater Imon“ (Oče naš) Aleksandra Vujića, u kome će kao solista nastupiti bariton
"У. Dobri dečko Bajaga
rane, koji podsećaju na modu sedamdesetih godina. Verovatno će biti izložen i jedan nedovršen ženski kostim, da bi se prikazao način na koji se on pravi. Posetioci mogu da očekuju i neko dodatno iznenađenje, koje Milanka Udovički zna često da upriliči, kaže Biba Stojanović, kustos Male galerije.
Predrag Stepanov. Pored ove dve premijere, na programu su, po rečima gospođe Marović, i uvek obavezna „Liturgija sv. Jovana Zlatoustog“ Stevana Mokranjca, „Božićne pesme“ Bendžamina Britna u kojima nastupaju soprani: Svetlana Bojčević Cicović i Vera Milčić, zatim Česnohovljev „Spasi Bože“ i „Zapisi iz 1492.“”, našeg savremenog kompozitora Vojislava Ilića.
Koncert u Galefiji SANU počinje u 18 sati a ulaz je slobodan. J.T.