Борба, 11. 10. 1993., стр. 12

~ RE =

120 ЕЈ

~: NJ

MIRKA ČAČIJU, DIREKTORA „KOMET TIMA“ — DRUŠTVENOG PREDUZEĆA ZA

OBEZBEĐENjE: DA LI STE TERORISTI

Nismo, mi smo na mefi drugih

„Komet tim“, društveno preduzeće za pružanje usluga obezbedenja, iznenada, zahvaljujući toku događaja, našlo se u centru pažnje domaće javnosti. Najpre je propao pokušaj generala Stevana Mirkovića da uz pomoć svojih ljudi preuzme zgradu bivšeg Centralnog komiteta. Potom se prenela vest da je u vreme prvog žestokog napada socijalista na radikale ispred zgrade u kojoj je i sedište „Komet tima“, ali i SPS, eksplodirala bomba-suzavac. Prošle subote, oko ponoći, metak je pogodio kabinet istaknutog radnika vladajuće stranke Dragutina Brčina. (U neposrednoj blizini, u pomenutoj zgradi CK, nalaze se radne prostorije i ostlaih vodećih ljudi iz SPS-a, tako da je „metak opomene“, verovatno slučajno pogodio baš Brčinov a ne neki od susednih kabineta, Jovićev ili Dačićev. Na kraju, prvi radikai Vojislav Šešelj obezbeđenje „Komet tima“ nazvao je terorističkom bandom, naoružanom do zuba i osposobljenom za izvršavanje terorističkih akcija.

'Mi smo posttili „Komet tim“ i razgo-

varali sa direktorom Mirkom Čači-

jom, njegovim pomoćnicima i radni-

cima. Reč je o 350 mladih ljudi (pro-

sek je nešto iza 24 godine starosti), naoružani su kratkim i dugim cevi-

ma, niko od njih nije niži od metar i sedamdeset i pet santimetra, svi po-

znaju borilačke veštine, a obavezno

je i poznavanje bar jednog stranog je-

zika. Plaćeni instruktor ih obučava

dva puta nedeljno, po sat i po. Oba-

vezna je i obuka gađanja iz kratkog i

dugog naoružanja u Bubanj potoku.

Ovih trista pedeset ljudi je izabrano testiranjem među dve i po hiljade pri-

javljenih kandidata. Direktor Čačija

tvrdi da među njegovim ljudima ima

pristalica i simpatizera gotovo svih stranaka, ali je na poslu stranačje

ukinuto, što najbolje demantuje Šeše-

ljevu aluziju da se radi o teroristima

SK-PJ.

— Mi smo jedno od nekoliko drut-

švenih preduzeća koje se bavi obezbeđenjem lica i objekata. Naš osnivač

je „Komet holding“, koji je svojevre-

meno formirao Savez komunista —

Pokret za Jugoslaviju. Obezbeđujemo

škole, pozorišta, banke, ambasade.

I ne da nismo teroristi, nego su naši ljudi sve češće na meti drugih. Pre neki dan je jedan naš radnik napadnut i razoružan dok je u toku noći obezbeđivao jednu stranu ambasadu. Napadači su rekli da im je potrebno oružje i da bi napadnuti trebalo da se stidi što čuva naše neprijatelje predstavništva stranih državljana, kaže direktor „Komet tima“.

Na naše pitanje o pucnju u zgradu bivšeg CK i bombi — suzavcu direktor Čačija kaže:

— Na zgradu je pucano oko 23 sata, kada u njoj, osim našeg obezbeđenja, nikog od političara nije bilo. Pucanj se nije čuo, ali je obezbeđenje čulo prasak stakla i unutra u Brčinovom kabinetu je pronađen kuršum kalibra 9 milimetara. Postoje dve varijante: pucano je ili sa (фБса, sa zgrade muzeja, ili sa Kalemegdana. Možda slučajno, a možda i namerno. Cekamo nalaz MUP-a. Bombe-suzavca, međutim, nije bilo. Šta

GENERAL STEVAN MIRKOVIĆ

Naoruzana filijala vlasti

„Komet tim“ čine naoružani ljudi koji su opasni po narod, a država ih toleriše zato što rade za nju i zato što su njena filijala, izjavio je našem listu penzionisani general Stevan Mirković i dodao: — Mi smo zaista tamo bili tri dana, ali smo radili na umnožavanju materijala za kongres, kod sebe smo imali pisaće mašine i drugo „opasno oružje“. Za to vreme „Komet tim“ je bio na sedamnaestom spratu i na krovu zgrade s naoružanjem na gotovo, čak su i blokirali lift na trinaestom spratu, očekujući da se mi pojavimo. — Da sam zaista hteo da stvorim paravojnu formaciju ja bih to i učinio, a ulaz u zgradu mi je zabranjen zahvaljujući „crnoj dami“ — Miri Marković, kaže general Mirković. M. K.

а

Mismo ničija paravojska:

se desilo. Neko je u parku, u blizini naše zgrade, napao dve devojčice i naprskao im sprej u oči. One su uspele da pobegnu u zgradu, ali su u panici naletele i slomile naša detektor vrata koja vrede osam hiljada DEM. Kasnije se, verovatno sistemom rekla — kazala, prenela netačna vest o bombi-suzavcu.

Vi ste ipak veoma dobro naoružani, pitamo dalje direktora Čačiju. ;

— Imamo kratko i dugo naoružanje, radio vezu, dobili smo i specijalnu frekvenciju. Za svo oružje posedujemo urednu dokumentaciju a za dugo naoružanje i odobrenje nadležne vojne službe.

Na našu molbu za pojašnjenje o dugim cevima, direktorov pomoćnik donosi „Službeni glasnik“ iz februara '92. gde u Ukazu o nošenju oružja stoji da društvena preduzeća (ali ne i privatna) imaju pravo nošenja automatskog i poluatomskog, izuzev automatskih pištolja.

Mirko слоја

Kažemo dalje da smo čuli kako je staro obezbeđenje Poslovnog centra „Ušće“, razvlašćeno od strane „Komet tima“ pod potuoružanim uslovima. =

— Po nalogu vlasnika zgrade (SK-PJ i SPS), mi smo dobili odobrenje da obezbeđujemo zgradu, jer preduzeće PC Ušće nije imalo za to kvalifikovanu: radnu snagu, a ni tehniku za ovaj posao. Bilo je mnogo unošenja oružja u zgradu, krađa automobila... To ozbebeđenje su činili uglavnom penzioneri. Direktor tog obezbeđenja Sveta Šobot je razrešen dužnosti, a neki njegovi radnici su čak i preuzeti. Nikakve primene sile nije bilo. Svakako veoma zanimljiva priča koja je široj javnosti do sada ostala nepoznata je pokušag generala Mirkovića da preuzme dve trećine zgrade bivšeg CK, odnosno prostorije SK-PJ. General je tri dana bio zabarikadiran na trinaestom spratu zajedno sa svojim „ratnim savetom”. Govorilo se, tada, i o vazdušnom desantu Mirkovićevih padobranaca na zgradu CK. Na kraju Mirković je smenjen i njemu je zabranjen ulaz u ovu zgradu. : Direktor Cačija je kod ovog pitanja maksimalno izbegavao odgovor. Rekao nam je da su konstatacije sadržane u našem pitanju tačne, te da je Mirković sa svojih četrdesetak simpatizera pokušao još jednom, nakon smenjivanja, da nasil-

no uđe u zgradu.

— Dok sam ja na čelu „Komet tima“ on će biti samo društveno preduzeće, niko od njega neće moći da stvori nikakvu paravojsku, a još manje terorističku organizaciju, kaže Čačija.

Na kraju recimo i to da su ovi mladi ljudi veoma dobro plaćeni za profesionalno obavljanje svog posla, znatno više nego njihove kolege u miliciji koji se bave sličnim poslom obezbeđenja. Gradiša Kafić

FOTO: A. STANKOVIĆ |.

vr { 5 + 6

· PONEDELJAK 11. 10.,1993.

REPORTERI RADIO „INDEKSA“ NA PALAMA

„Kud Idijoti“ nisu Srbi

Kako je poslednja hrvatska roh grupa skinuta sa programa

paljanskog Radija S

Ukoliko želite da posetite rođake ili prijatelje na Palama, evo radosne vesti za vas. Uvedena je redovna autobuska linija od Beograda prema Palama. Na putu vas neće čekati neka veća iznenađenja, naravno, ukoliko wspete da „izdvojite desetak maraka za kdrtu u jednom smeru. Za sve pobornike priče o velikoj Srbiji, pravi šok predstavljaće stroge carinske kontrole sa obe strane Drine. U Republiku Srpsku je zabranjeno unositi hranu, alkohol i slične stvari. Kada prođete carinu, sve izgleda lepše.

Prvi prizori koji padaju u oči po prelasku državne granice su spaljena sela. To je slika koja vas prati sve do Pala. U tim trenucima padaju u vodu sve iluzije o tome kako je rat daleko od nas i kako se dešava nekome drugom. Put se završava na Palama, mestu koje je izbijanjem rata u Bosni postalo poznato širom sveta.

Pomoć pravoslavnoj braći

ljudi se ovde trude da se ponašaju koliko je moguće normalno. Prodavnice na Palama su bolje snabdevene nego u Srbiji, ali i cene su, doduše, znatno Više. Zanimljivo je da ovde važe i dinari iz SRJ, paralelno sa domaćim novcem. Kurs je otprilike sličan. To se najbolje vidi kada pokušate da kupite ili prodate devize. Preprodajom deviza ovde se, za razliku od Beograda, bave isključivo starije žene. Posle izvesnog vremena provedenog u Republici Srpskoj, neće vam predstavljati nikakvo iznenađenje činjenica da ovde ima dosta Rusa, Kozaka, pa čak i Grka, koji se, kao dobrovoljci, bore na strani Srba. Jedan od ruskih dobrovoljaca, koji se predstavio kao Igor, ne želeći da

_ otkrije svoje prezime, jer se boji

za svoju porodicu, kaže:

„Ja sam pravoslavac i došao sam da pomognem braći pravoslavcima u njihovoj borbi. Postoji jaka informativna blokada i nemoguće je saznati šta se stvarno dešava u Srbiji. Rusi dobijaju informacije o Srbiji sa velikim procentom laži. Nas dvadesetpet se skupilo i došli smo ovde samoinicijativno. Da li će se rat uskoro završiti, zavisi od rešenja muslimanskog rukovodstva. Mislim da postoje svi uslovi za okončanje rata“.

Igor, na kraju, reče da će i Srbi jednom pamoći Rusima „ako Bog da“. Ova izjava je data pre poslednjih događaja u Rusiji, koji su pokazali da Rusima, za sada, nije baš neophodna srpska pomoć da smire situaciju u SVOjoj zemlji.

Nedaleko od Pala nalazi se Lukavica i zatvor u kome su zarobljeni Muslimani. Prema nekim podacima, u ovom zatvoru ima preko hiljadu ljudi. Prema njihovim rečima, sa njima se postupa veoma dobro. Jedan od ratnih zarobljenika, čovek po imenu Šefik, kaže:

SRNA, „srpski megamedij“ „Nije bio moj izbor da napadnem komšije Srbe. Rukovodstvo

Tečima agencije, gospodina Brane Ilića, ·

Oi: 37 MOJ O Vi LU

HatDeX

88.9 MHz FM Stervu

nam je obećavalo islam, da ćemo živeti dobro kao narod, sada se sve promenilo. Sve su nam obećavali, ali ništa nisu ispunili. Prema meni se stvarno ponašaju

· dobro. Imamo hranu, vodu, ni-

ko nas ne bije. Nama su pričali, najviše Sandžaklije, da oni kolju, nabijaju na ražanj muslimansku decu, da muče. Ja sam se iznenadio, od kako sam

uhapšen, nisu me ni pipnuli.

Cuo sam da Srbe muče kada ih uhapse, ali to nisam video. Kažu da kod Koševa, u Pionirskoj dolini, Srbe bacaju lavovima. Znam da ih teraju da kopaju rovove i tunele za nas. Ako se živ vratim u svoje selo, nikad neću uzeti pušku u ruke, iako će me oni terati. Ako neko neće da ide, maltretiraju i mater i baba i mene. Mi smo se sa Srbima uvek slagali, ali niko ne zna šta tukovodstvo hoće, sve 510 51 пат obećali bilo je lažno. U to sam se i sam uverio“.

Na Palama deluje i Srpska novinska agencija SRNA. Prema zamenika direktora

SRNA predstavlja mogućnost da se „glas srpskog naroda čuje bez

sputavanja“. Od ratne redakcije,

SRNA je postala. „srpski megamedij“. Ilić ističe da informacije koje ova agencija šalje nailaze na dobar prijem u celom svetu i da ih „rado preuzimaju sve veće svetske agencije, radio i TV stanice“. Jedino ima problema sa medijima u SRJ. Gospodin Ilić naglašava da ovde vlada neka vrsta podozrenja kada su u pitanju informacije koje SRNA šalje, mada do toga ne bi smelo da dolazi, jer u Srbiji ima veliki broj izbeglica koji očekuju informacije iz Bosne.

Širenjem agencije SRNA nastali su i Radio S ı TV kanal S. Ove stanice emituju program sa Pala, namenjen tamošnjem stanovništvu. Na njihovim talasima ima mnogo više muzike, sporta i filmova nego na RTS. Na Radiju S preovlađuje zabavna i rok muzika, ne nedostaju ni patriotske pesme, ali je to ipak daleko od beogradskog Radio Ponosa.

Na ovom radiju zabranjeno je emitovanje pesama koje izvode hrvatski i muslimanski izvođači. Urednici smatraju da bi one mogle da izazovu gnev slušalaca. Baš zbog takve programske politike pravi šok je izazvala naša opaska jednom od saradnika S Ralja, da grupa „Kud Idijoti“, koja ie inače bila dosta zastupljena u programu ovog radija, dolazi iz središta Istre. Tako je i poslednja hrvatska rok grupa nestala sa programa S Radija.

Danko Jesic Goran Jezdić Stevan Dobrojević

___ „BORBA