Борба, 11. 10. 1993., стр. 11
не
аи:
| # ЗПОНЕДЕЉАК 11.
БОРБА
10. 1993.
је судбина захтева2
Аксиому да је вода мокра по беспоговорности може једино да конкурише аксиом да
је вода — важна. Зато кад у
својој епистоларној документацији крајем јула савезни премијер Контић завапи Дејвиду Ханију, председавајућем тог месеца Саветом безбедности Уједињених нација, са: _ — Не усуђујем се предвидјети посљедице које ће настати ако сасвим пресахну залихе
натријум-хлората за пречишћавање воде! — па кад се томе дода недавна слика здравља Југословена из визуре „човека с лица места“ Свеске здравствене организације Хануа Вуорија, дијагностицирана са „трагична“, огољују се све без- · нађе једне стварности која може сваког трена да остане и без воде за пиће
Писма без одговора
Ланац проблема око пречишћавања воде за пиће у системима градских водовода почиње несташицом соли, оне
Од самог почетка „министарску аферу“ су, између OCталог, пратиле и тврдње да ће се „клупко одмотавати све до Радомана Божовића“. Но, ствари су се расплитале потпуно другим током и чаршија је убрзо заборавила на бившег српског премијера. Председник републичке владе постао је у међувремену председник Већа грађана у савезном парламенту, а његово име никада званично није доведено у везу са махинацијама за које су оптужени министри Сава Влајковић и Велимир Михајловић. Недавно је међутим, дугогодишњи директор Телевизије, потом републичке дирекције робних резерви, а сада приватник —" Душан Митевић, изјавио да се „Божовићева каријера гласи као истрошено кандило". На ову опаску нико није рсаговао, али политички опстанак Божовића још није (озбиљно) доведен у питање.
болест носи: Фабрика у Макишу -
· Река питања за ·" Савет безбедности
Савезни премијер ј ош летос тражио увоз соли за хлорисање — каква
обичне кухињске — које једва има и за „тачкице“ — из које се издваја хлор за прераду, хлорисање воде; наставља се на проблем куповине те соли у иностранству за девизе које су, зна се, блокиране, па на проблем ћуди и тренутног расположења разних цариника од места куповине до наше границе, који могу — а не морају да уваже евентуалну дозволу Комисије Савета безбедности
за праћење санкција за увоз СОЛИ...
Све, наравно, застаје код прве препреке — код дозволе за увоз. Домаће количине соли су испариле. „Домаћа“ Тузла, остала је-с оне стране фронта и производње а бербе у улцињској солани, јединој у Југославији, наводе шверцере да илегално преносе тоне и тоне румунске или пољске соли по бесмисленим ценама — по марку-две по килограму. Па и то што се на црном тржишту нашло, похрањено је на време за незаобилазни кисели купус. Водоводи у земљи, јасно, не
— У СПС сви знају да су оптужени министри ;били Божовићеви најближи сарадници — каже Митевић за „Борбу“. — Такође, сви знају
"како је он концентрисао власт и збогетога је вечито „на дневном реду“. И то сви знају, али у политици је увек тако-понешто, као у туршији, мора да одлежи. Тренутно се сигурно нико неће бавити његовим „склањањем“ јер социјалисти , имају пречих послова. Божовићева највећа грешка је што је развластио Дирекцију за робне резерве. Раније је за све компензационе послове Дирекција давала мишљења и сагласности. Оног момента кад је то укинуто министрима су биле „одрешене руке“. Није прошло ни 20 дана а — избио је скандал!
Ca леста директора робних резерви Митевић је смењен пре тачно годину дана. У међувремену је основао приватну TOV M Hepa-
)\
могу да се снабдевају на допунском тржишту, или бар не јавно;
А званично потребеа свих водовода у земљи од средине августа до краја новембра износиле 900 тона кухињске соли, 30 тона полиелектролита,
ПАО]
Ситна књига Уједињеним нацијама: Радоје Контић
Мирис катастофе
Ак овода не ваља, прете заразне болести, бактеријске и вирусне — трбушни тифус и паратифус А и Б, заразна жутица, бациларна дизентерија, дечја парализа, лептоспироза, цревни паразити, глисте... И маларија је у том циклусу.
Индиректно, од последица неисправне воде, не гину на мшуга, вашљивост; воде загађене хемијским сусптанцама изазивају тровања, струму, нефропатију као ендемску болест,
каријес зуба...
С обзиром на лекове који су нам доступни, као и на опште стање здравља због неисхрањености и апда животног стандарда, ризик ширења боелсти изводе повећава се до катас-
трофалних размера.
ae GG GOO i
нешто калијум пермаганата и других хемикалија за контролу квалитета воде. Од децембра ове године наредних шест месеци исте ће количине истих састојака бити неопходне.
Тако пише у том Контићевом писму Ханију, из серије оних који неважно са којих разлога остају вазда без одовора. А шта ће бити с нама без те дозволе за увоз соли2 Шта нам све прети У СР Југославији преко 70 одсто укупног становништва, са још око 650 хиљада избеглица, пије воду из централних водовода који су — досад — испуњавали како — тако норме квалитета воде за пиће по прописима. Али, већ 1992. смртност од заразних болести повећана је за 37,5 одсто у односу на претходну годину, а учесталост епидемија је била два и по пута већа мерено према 91. санкцијеа и општа беда учинили су своје: хигијенско-епидемиолошка ситуација, како се то стручно каже, постала
несигурна, у истој терминологији — на корак од ванредне. Према мерењима превентив-
не здравствене службе, 92. је
око осам пута повећан проценат водовода са бактериолошки неисправним узорцима у преко 20 одсто и око четири пута проценат водовода са неисправним хемијским налазима у преко 20 одсто узорака.
Понегде у Југославији хидрична, то јест обољења од в оде, су се удесетостручила, сазнаје „Борба“ предусретљивошћу др Вукашина Радмиловића из Савезног министарства за здравље.
Са зрном соли
Савезни министар за здравље Велибор Поповић писао је недавно доктору Накајими, генералном директору Светске здравствене организације:
= Најлепше Вас молим да искористите свој велики углед и да хитно дате подршку нашем захтеву и да га упутите Комитету за санкције СБ УН
да без одлагања одобри, једна-
ко важно као увоз лекова и
хране за хуманитарну помоћ,
хемикалија неопходних за
пречишћавање и дезифенкци- ју воде за пиће и хемикалија
за контролу квалитета воде
према приложеној табели ра-
ди · превентивне _ заштите
здравља становништва, избег- _ лица, чланова дипломатског кора, представништава и међународних организација и мисија, страних држављана који бораве и долазе у нашу земљу.
Ако већ није довољно десетак милиона становника Југославије као доказ потребе да се преживи уз здраву воду, бар ће се свет, сматра министар умилостивити странцима чији животи нису тако јефтини као животи нас на овом делу света. А ако се не умилостиве и ако пресахну (вероватно) канали сналажења комуналних предузећа за трамом соли, ако славинама крене непрочишћена вода,не зна се хоће ли бити горе ако се пушта таква вода
„или ако се потпуно заустави. Стане ли водовод, стаће живот у граду, свака производња, грејање. Уз све парализе јавног живота и комуникација у великим насељима, ова би била убедљиво најгора.
Спас би могао да понуди неки довитљиви наследник Марије Антоанете: ако немате воде, пијте „књаза милоша“! Ионако је 60 до 70 одсто организма од воде, а крв је вода чак 95 одсто.
Сутра-Шта кажу градови
ЗАШТО ЈЕ РАДОМАН БОЖОВИЋ ПОШТЕЂЕН У ORO АФЕРИ"
Клупко које ee споро одмотава _
Кандмло још гори: Радоман Божовић и бивши министар Вели-
мир Михајтовић
до се сећа догађаја везаних за Дирекцију, али је остала упамћена његова конферен-
ција за штампу на којој је за.
многе закулисне радње оптужио српску владу. Тада је об-
010 Б. ПАНТЕЛИЋ
знанио да је његовој смени претходио покушај укидања Дирекције и план да се резерве расподеле на четири министарства — за трговину и туризам, индустрију, по-
љопривреду и народну одбрану. Влада је демантовала да је икада било речи о растурању Дирекције али се, (пошто је смењени директор тврдио да има чак и предлог измена закона које је Министарство правде припремило и доставило члановима Одбора за привреду) око читавог случаја више није подизана прашина. Све би потпуно пало у заборав да се после само неколико месеци на оптуженичкој клупи нису нашли бивши Божовићеви министри.
Тако, уочи сваког рочишта актерима министарске афере, бивши српски премијер изнова постаје актуелан. Шта би сам Божовић о свему томе рекао остаје само да се нагађа јер, сви наши покушаји да ступимо у контакт са салашњим председником Већа грађана Скупштине (бв2)] завршили су — неуспешно. „Вечити председник“ је вечито заузет. д.Радаковић