Борба, 11. 10. 1993., стр. 10
455 %% 5 6 bo i Fr ae 6 | (А e мо
4 бе ва" 5 > С и i : | : к У ПЈДРУГИ ПИШ ОРАЗУУ пндмилоло
Још нису сазрели сви увјети за преговоре
Особно бих хтио да се што прије догоди узајамно Хрватску као државу и да Хрватска призна Србе као нар
· повац, предбједник Српског демократског форума
Могу ли се подручја УНПА реинтегрирати у Хрватску силом2 — Боље је одлучити се за политички, споразумни пут. Он је дужи, али сигурнији и исплативији. Е
Јесу ли уопће сазрели увјети за преговоре2
— Сви увјети још нису сазрели. Наиме, познаваоци стања у УНПА знају да тамо по-стоји јака отуђеност од Хрватске. Такођер, још није решено ни питање Босне и Херцеговине. Ту су и друга неријешена питања на простору бивше Југославије која одгађају хрватско-српски дијалог. Али, неки увјети брзо сазријевају.
Београд присиљен на компромисе
Неки тврде са ће споразум о БиХ заправо отежати реин-
VJESNIK
За споразумни пут: др Милорад Пуповац
а ____ _____———
Моје срце куца за оба народа
Наш је једини циљ да се Хрватска уреди на темељу узајамног споразума између Срба и Хрвата, то јест, да се питање положаја Срба ријеши договором са Загребом. Желимо да Срби признају Хрватску као државу, а да Хрватска призна Србе као народ, као политички ентитет, као носиоца аутономне поли“
тичке воље. То је, понекад, оно што изазива неповјерење код Хрвата, у временима каква су ова. То изазива велике неспоразуме и код Срба, особито кад су вођени друкчијим виђењем рјешења свога положаја. Иначе, моје срце једнако куца за хрватски и српски народ. Желио бих да једни и други успију у властитом националном изграђивању и да пронађу форму живота у којој једни другима неће бити на сметњи и ограни-
чавати си развој.
теграцију УНПА у Хрватску, јер да ће се модели из БиХ наводно примијенити на статус тзв. крајина у Хрватској.
— Има различитих приједлога и нагађања о будућности српско-хрватских содноса у Хрватској. Прије свега, треба схватити да се у БиХ рјешавају и постижу глобални српско-хрватски споразуми, који ће сигурно придонијети стабилизацији прилика у Хрватској. То што неки мисле да је могуће дословно пресликати неко рјешење из БиХ на Хрватску, резултат је тренутачних околности. Али, мислим да ће се за Хрватску наћи рјешење са специфичном варијантом. То би било добро због укупних српско-хрватских односа, па и српско-хрватских односа У Хрватској.
је ли Београд одустао од припајања УНПА подручја у Хрватској у тзв. савез српских држава2
— Београд већ неколико мјесеци води политику бројних уступака и компромиса, јер се показало да су циљеви српске политике на подручју бивше Југославије превисоко постављени и недостижни. Показало се да такви циљеви нису у могућности осигурати права српског народа у Хрватској, БиХ, или у Србији, па ни претпоставке за мир с другим народима, а то је уважавање права других народа. Међутим, проблем је што и Србија и СР Југославија имају још читав низ отворених питања почевши од питања Албанаца на Косову — која се повезују с питањем Срба у БиХ и Срба у Хрватској. Реалне су шансе да се рјешавање тих питања доведе у везу. Ако хрватска и српска политика, па и друге политике не буду ишле у сусрет, њихове ће различите позиције отежавати споразум.
Али, увјерен сам да ће те поли- |
тике постати реалније.
*
,
Вјерујем да ће доћи до компромиса који би довео до политички једино оправданог — полицентричног рјешавања српског националног питања на подручју бивше Југославије. То значи — рјешавања српског националног питања унутар различитих држава које су се на том подручју већ конституирале. Оно се може рјешити кроз дијалог свих заинтересираних страна, уз помоћ међународне заједнице.
Хоће ли Уставни. закон о правима националних заједница бити додатно рјешење за положај Срба у Хрватској
Београд већ неколико мјесеци води политику бројних уступака и компромиса, јер «се показало да су циљеви грпске политике на подручју бивше Југославије _ превисоко постављени и недостижни
— Од почетка сам сматрао да су принципи Уставног закона, а то је Карингтонова Хашка конвенција, добар темељ за хрватско-српски дијалог и споразум. Закон има и неколико принципијелних мањкавости. Није усаглашен с представницима Срба у Хрватској, особито онима у УНПА. Те процедуралне, а веома важне мањкавости, треба отклонити.
Срби из УНПА спремни за дијалог
Какве захтјеве има Книн према хрватској власти7
— Као човјек који има прилику контактирати с представницима Срба у УНПА, могу
признање да Срби признају од — каже др Милорад Пу-
рећи да су они и прије, а посебно након Ердутског споразума, били на позицији постизања трајног и стабилног прекида ватре. Они теже прекиду ватре, без обзира на разлиџите политичке платформе међу њима. Друго, уз повремене разлике међу њима, највећи дио политички активних Срба У УНПА тежи нормализацији веза — коришћењу енергије, отварању цеста, железница и других комуникацијских сустава. Треће је и најважније а ту постоје разилажења међу њима — да они желе отпочети расправу о уставно-правним претпоставкама за нормализацију односа. Сама чињеница да о томе размишљају и припремају се за то, нешто је што веома охрабрује.
Што би хрватска власт требала учинити да помогне дијалогу2 — Хрватска треба показати да је отворена за дијалог и спремна уважити позиције с којих може поћи српска страна. Хрватска мора показати да очекује од српске стране спремност на попуштање како би се дошло до рјешења која ће Хрватску учинити стабилном државом, а не провизорјем или нечим што би могло бити извор даљних неспоразума и обнове конфликта. Хрватска страна морала би показивати стрпљивост, колико год се то многим људима чинило неприхватљивим, с обзиром на страдања која проживљавају. Такођер, Хрватска би се требала много више и ефикасније ослањати на међународне механизме и на међународну улогу коју имају УНПРОФОР и посредници. Међународни фактори, уз Београд и Книн, сигурно ће одиграти одлучујућу улогу у будућем
рјешењу.
Корекција Уставног закона
А што ако већина у Хрватској не прихвати да се у рјешавању положаја Срба у Хрватској иде даље од Уставног закона2
Како ствари сада стоје, ради доласка до рјешења бит ће потребна процедурална корекција, а вјерујем и садржајна корекција Уставног закона.
Многи се боје да ће такав пут Хрватску уредити „као конфедерацијуг2
— Мислим да је сада најважније инзистирати на јачању процедуралних претпоставки за преговоре, на учвршћивању преговарачких субјеката и преговарачке позиције. Мислим да сада треба размишља ти и инзистирати да се ствар ријеши преговорима, а не толико на моделу рјешења.
Чињеница је да људе нај више занима модел рјешења.
— Тешко ми је нагађати које ће рјешење произићи из преговора. Међутим, особно бих хтио да се што прије догоди узајамно признање:да Срби признају Хрватску као државу и да Хрватска призна Србе као популацију, као народ, са захтјевима који ће се с временом, у току преговора, сигурно међусобно усклађивати,
Бранко Подгорник
СУКОБ (IIC M СРС
Нов дежурни
кривац
Стара, већ поприлично изанђала, тактика актуелне власти у Србији, да за све своје промашаје и неуспехе одговорност пребаци на друге (спољне и унутрашње „непријатеље“), поново је добила на замаху. Војислав Шешељ, човек, коме је управо та власт омогућила да на велика врата уђе у политички живот, сада је постао сметња и претња монополу владавине СПС над свеколиким српством. -
Социјалисти су, дакле, одгајили гују у недрима: уместо улоге, коју му је Милошевић наменио —. да отима гласове опозиционим странкама — он је догурао дотле да је постао „лидер“ једне омасовљене партије која угрожава и самог његовог ментора. Користећи се њиме, соци-
јалисти су му намештали да
обавља прљавс послове уместо њих и да говори оно што они због свог „имиџа“, нису отнорено могли,а проницљи-
· ви Шешељ је све то користио за сопствену промоцију међу лаковерним масама. Своју паукову мрежу ухода успео је да прошири на све сегменте друштва, намамивши у њу све оне промашене медиокритете који од њега, кад дођу на власт, очекују своју афирмацију.
Ђаво је однео шалу — закључили су социјалисти, намерни да се курталишу због злоћудног тумора, чије су метастазирање, својом примитивнем политиком, сами изазвали. Али, рејтинг соци-
_јалиста значајно је опао у
очима слојева који су сачињавали гро њиховог гласачког корпуса: преварених сељака, очајних пензионера и радничких маса без перспективе... Зато им је „војвода“, У овом часу, добро дошао, као дежурни кривац, на кога се могу превалити све грешке. Рогобатна пропагандна халабука коју је власт надигла преко, њој привржених, медија против вође радикала, знак је несумњиве панике. Оног који држи кључеве промућурни „војвода“, засад, не дира, јер зна да — чаки кад би дошао на власт свет с њим не би преговарао. Зато је фронтални напад изостао. Шешељ се задовољио простом променом улога: да одсад СПС буде његов трабант, који ће, уместо њега, обављати неке послове. Стеван Бабић Нови Сад
„СРБИ И МУСЛИМАНИ СВЕЧАНО у ВЈ" („БОРБА", 4. 10. '93.)
Мржња пре заклетве
Текст о војничкој заклетви, одржаној 2. 10. 93. године у Новом Пазару је недоречен, конфузан, и изузимајући податке — прилично нетачан. Наиме, овом полагању свечане обавезе присуствовао сам, као редитељ војника. Сви би требало да знају да смо ми, родитељи, тамо били малтретирани.
Као прво, на капији касарне су нас претресали (као криминалце) полупијани војни полицајци. Касније су обилазили (као лешинари)
групице родитеља, тражећи храну и циггрете, које су они наменили својим синовима.
Друго, родитељи и родбина војника су чекали два и по сата генерала Божидара Бабића (толико је каснила и заклетва), а за све то време млади војници су стајали под оружјем на другом крају касарне, чекајући да се виде и разговарају са родитељима. Генерал Бабић, и поред толико закашњења, није нашао за сходно да се извини родитељима.
Треће, заборављајћи да говори и пред родитељима и војницима других националности (као што су Мађари, Роми, Румуни, Муслимани, Југословени) генерал у свом говору испљува све што није српско. Нас неколико се прекрсти и пљуну на земљу, неки и опсоваше, а многи се насмејаше — али кисело.
Зашто о томе није писао ваш новинар-дописник2 Зашто није ослушнуо и разтоворе родитеља после 4
Be? Bop Пуно име и адреса познати редакцији
ОТВОРЕНО ПИСМО ДРАГАНУ МАРИЋУ, ПОСЛАНИКУ СПС
Сит гладном не верује
Господине,
После већег дела Вашег дијалога са Г. Радуловићем, послаником ДС, који је, узгред буди речено могао да буде пример како може и поред размимоилажења и неслагања, да се остане достојанствен — просто је несхватљив Ваш одговор на два питања гледалаца, у току емисије „Блиски сусрет, на Телевизији „Политика“, 6. октобра огг.
Прво, како сте могли да не прихватите чињеницу „о медиокритетима“2 Па зар се о негативној селекцији не говори већ годинама. Ово што се дешава сада је више него „освета лоших ђака“ (1. Савић, академик, пре много година). Друго, зар сте могли, као инжињер (рекосте да верујете, поштујете бројке) да изјавите: „Ова влада је учинила да нико није гладан“ (2!). Па барем Вама није тешко да израчунате, кад пензионери приме од 20—40 милијарди (хиљада) динара, а само за хлеб (ако га нађу) и за млеко (којег нема), треба да издвоје неколико десетина милијарди (хиљада) динара — да је то неподношљива ситуација. То на све личи, само не на то да су људи „сити“.
Зар због страначке „дисциплине“ свако мора да се изједначи са познатим г. Радовићем (који зна када треба куповати млеко у граду) или са г. Биџом и сл.2 Господине посланиче, зар Вам се не чини да, ипак, треба бити ближе својим бирачима, па макар и на „уштрб“ странке.
Мнодриг Љутовиц Земун