Борба, 11. 10. 1993., стр. 25

ов

BORBA PONEDELIAK 11. 10. 1993.

DRAGAN STOJKOVIĆ — PIKSI O OLIMPIKU, TAPIJU | SVOJIM

PLANOVIMA

Tim velikih

gubitnika

Raiko Popovic

Olimpik je koliko juče bio prvak Evrope, danas je ostao bez titule i prava da u novom ciklusu Kupa šampiona pokaže da nesrećna (i već zaboravljena) kupovina bodova nema ništa sa snagom njegovog tima. „Zatvoren“ u Francusku postao je tim velikih gubitnik” najveći je svakako gazda T: — a ni ulozi fudbalera nisu maxi. Među njima je i naš Dragan Stojković.

Naš reprezentativac posle svetskog prvenstva u Italiji (1990.) otišao je iz Crvene zvezde u klub iz Marseja, ali tamo nije održao rejting iz Beograda. Povreda pa nesporazumi sa trenerom Gutalsom, operacija i dugo lečenje doveli su mu karijeru u pitanje, a jednogodišnji boravak u Veroni i silne probleme sa višestrukim francuskim ргуаkom. Sve je počelo mnogo lepše, a reč problem uz Stojkovićevo ime mogao je staviti samo zlobnik. U Jesen '89. Zvezdin kapiten je stavio potpis na predugovor sa Olimpikom (500.000 dolara), a u leto iduće godine overio ugovor vredan 52 mil:ona franaka (8,5 miliona dolara) uz obavezu Bernara Tapija da u koverat mladog Jugoslovena svakog prvog stavi 55.000 dolara (plata!). Kasnije su počele nevo-

lje. Povredu kolena Stojković je -

dugo vukao, kad se vratio svnje se promenilo. Igrao je „s mene pa na uštap“, a vrhunac nepoverenja doživeo je kada je na finalu KEŠ u Bariju protiv Crvene zvezde igrao — osam Mninuta.

— Kad sam video da Tapi jedno priča, drugo misli, a treće radi, a da Gutals samo priča kako Jugosloveni jedino vole lep život i dobra kola, obradovao sam se kada su me prodali Veroni. Moj novi klub je ostao u obavezi Olimpiku osam milijardi lira, Verona je isplatila dve zagodinu dana, trebalo je Još šest. Verona je ispala iz prve lige, naš raskid nije prijavila Federaciji ı posle teških peripetija „dodeljen“ sam ponova Marseju. Ugovor mi važi do leta "94. — priča Stojković. -

Sad kad je ozdravio i ponovo počeo da igra dobro trebalo bi da je zadovoljan. Ali sad je u nevoljama Olimpik, iako je i prošle godine bio prvak Francuske, a u finalu KEŠ bolji od Milana. FIFA i UEFA su „ražalovali“ šampiona, titula prvaka Evrope oduzeta je Olimpiku, jer je navodno kupovao bodove u domaćem prvenstvu. Stojković, ipak ne ve-

ruje da će Tapi rasprodati ras=

prod tim ı dići ruke od fudbaa: — NAaš gazda tvrdi da će se i posle svega boriti i da neće dozvoliti da unište klub. On je u Olimpik uložio stotine miliona franaka i od prosečnog prvoligaša napravio prvaka Evrope. Ovde procenjuju da će progonstvo iz KEŠ moj klub koštati 100 do

150 miliona franaka i ne vidim ·

pde će Tapi „namaknuti” parce. Jer, bez internacionalne scene nema ni sponzora, ni reklama. On nas ipak uverava da ćemo svi dobiti do poslednjeg franka iz ugovora.

Glasine da će kasu napuniti »novac od prodaje igrača Stojko-

__/ ме аетаптије:

Odradiće još jedam ugovor: Dragan Sfojković

— U Olimpiku osim mene igraju portugalci Rui Baroš i Paolo Futre, Nemac Rudi Feler i bivši hajdukovac Alen Bokšić. Samo Bokšić odlazi u Lacio, verovatno već ovog novembra, svi ostali ostajemo.

Zla kob Olimpika ražalostila је navijače, „osiromašila“ igrače, a Zan Pjer Papena navela da „ukroti“ UEFA „što je uzela Olimpiku titulu evropskog porvaka, kad su Marsejci kupovali bodove u domaćem prvenstvu“.

— Žan Pjer se raspričao, pa je usput rekao da je nameštanje rezultata u Olimpiku normalna stvar. Okaljao je klupsko ime, svoje nije pomenuo. Zaboravio je da je baš u Olimpiku bio prvi strelac Evrope. Sad priča da nam nije trebalo uzimati titulu, lepo će otići u Tokio da u dresu Milana igra protiv Sao Paola u Interkontinentalnom kupu. Igraće, naravno i u Super kupu protiv Parme.

Novi trener Mark Burnije ceni Stojkovićevo umeće, ovaj veli da „Bokšića nije trebalo pustiti Jer je. bolji od svih“. Uzgred bivši drugovi iz jugoslovenske reprezentacije ostali su prijatelji, posećuju se i jedino ne pričaju — O politici. Stojković često.nazove i Mehmeda Baždarevića i Faruka Hadžibegića (još uvek su u Sošou), „Sušić više ne igra i ne znam šta je s njim“.

Stojković nije zaboravio ni one u domovini. Redovno prati šta se ovde dešava, nema dana da ne nazove Crvenu zvezdu.

— Igraju dobro, iz sadašnjeg tima posebno cenim mog Nišliju Petkovića, odličan je i Adžić, Vi-

daković i Božović veoma dobri. Današnja Zvezda mogla bi da se meri sa većinom evropskih timova i kad padnu sankcije brzo će pokazati da nije slučajno bila E Evrope.

to se reprezentacije tiče — „tu je vreme skuplje nego kod Zvezde. Ostarićemo čekajući“. A dok se čeka ostaju planovi: — Baš se spremam za Milano. Idem na dogovor sa Miljanićem

· koji će okupiti naše reprezenta-

пусе 12 italijanskih klubova. Skoknuću i ja tamo, 45 minuta avionom, bolje nego da Čiča sa-

mo zbog mene dolazi u Егапсиз-_

ku.

„Oblaka“ iz reprezentativnog života nema u privatnom. Stojković živi miran porodični život uz suprugu Snežanu i ćerke — Andreu (4,5 godine), Anju (2,5) i sina Marka (dve nedelje) i „baš nedavno sam slavio dvostruko, dobio sam sina, Zvezda jc pobedila Partizan“.

MAJKL DŽORDAN: DEVET GODINA „„»DIKTATURE“ (2

Dva Sortisa i

а 25

ogroman jezik

Aleksandar Ostojic

Devet čikaških godina Majkla Džordana pamtiće se isto tako dugo kao i Betovenovih devet simfonija. Pred kraj života maestro Ludvin Van je ogluveo od sopstvene muzike, a da je kojim slučajem živeo u ovom veku — verovatno bi ı pukao od muke gledajući maestra Majkla Džefrija.

Po završetku Olimpijade u Los Anđelesu Džordan je postao nacionalni heroj kalibra Čarlsa Lindberga ili Nila Armstronga. Potpisao je sedmogodišnji ugovor sa Cikagom za tada fantastičnih 6,3 miliona dolara, i uleteo u NBA društvo o kome je već pola decenije vladala prava tiranija dva megastara — Medžika Džonsona i Lerija Birda. Na njihovom crno-belom rivalstvu komesar NBA Dejvid Štern uspeo је да izgradi industriju kojoj su na njujorškoj berzi akcije skakale kao nijednoj drugoj. Odgovor napitanje ko je bolji od njih dvojice tražen je svako veče, i sigurno da nikad ne bi bio ni pronađen da u jesen 1984. nije došao pomiritelj — Мајк Džordan. Basket-vlast Je ubrzo podeljena na tri dela, da bi nekoliko godina kasnije Medžik i Leri uručili svoje akreditive nekrunisanom NBA caru čikaškom broju „23“.

Orlando Vulridž, momak čak i boljih fizičkih potencijala nego Džordan, ali teško navučen na kokain, bio je do Majklovog dolaska prvi strelac Bulsa. Već u svojoj debitanskoj sezoni Džordan ga je pretekao. I ne samo njega. Sa prosekom 28,2 koša bio je treći strelac lige iza Bernarda Kinga i Lerija· Birda. Iza sebe ostavio je i takve košarkaške legende (tada u punoj snazi) kao što su bili Aleks Ingliš, Dominik Vilkins, Adrijan Dentli, Mozis Meoun, Doktor Džej, Karim Abdul-Džabar... Svi ti krajnje ozbiljni basket-mitovi počeli su da priviđaju kako im se pred očima lelujaju dva šortsa i jedan ogromni jezik. Džordan je, iz pijeteta prema svom univerzitetu Severna Karolina, uvek oblačio svoj koledž-šorts ispod onog čikaških „Bikova“, a isplažen jezik prilikom postizanja koševa bio je, i do kraja karijere ostao, njegov zaštitni znak. -

· Етдта i za lekove

Proglašen je 1985. najboljim debitantom lige, i izabran u drugu idealnu petorku prvenstva. Ispred njega na poziciji beka-šutera („dvojka“) bio je samo Ajzeja Tomas. Čikago je postao najgledaniji tim na gostovanjima (domaća hala bila je rasprodata godinama unapred): Širom Amerike ljudi su hrlili u sportske arene da vide čoveka koji „visi“ u vazduhu, zakucava održavajući se sa linije penala, u igri jedan-na-jedan pravi smešnim svakog protivnika, pogađa iz svih pozicija — bilo trokom ili piruetom pod samim obručem. Skandiralo se „Ju-Es-Ej“, jer Džordan je ostao simbol zlatnog olimpijskog tima, malo ko ga je identifikovao sa „Bulsima“.

Sledeću sezonu počinje još bolje. Prosto raste iz dana u dan, iz meča u meč. Jedan, drugi, i još samo treći, i onda — šok! U (гебет која ргмепstva 1985/86 nezgodno pada i lomi levo stopalo. Navijači to doživljavaju poput ubistva Kenedija, ali Džordan obećava: „Vraćam se pre nego što to iko očekuje!“

Održao je obećanje. Lud za igrom koju obožava, ledi srca svojim obožavaocima pojavljujući se na parketu uprkos lekarskih zabrana. Kao i u svakom američkom filmu, svc sc završava ћергепдот, Мора је ОК. а Majkl je nastavio taто рез :: је ромгеда zaustavila. Uvodi svoj ČiКаро и z.:ej-of, i tu se susreću sa Bostonom. U prvom meču dao je 49 poena, a zatim u boston-

·skom Gardenu zatrpava Birdov supertim sa 63

injekcija za saigrače: „Er“ u prodoru

koša (rekord plej-ofa neoboren do danas). Ipak, to je nedovoljno da se eliminiše budući šampion, ali taman da mit postane legenda.

Uticaj njujorškog hipika

Titule najboljeg strelca, najboljeg igrača prvenstva, ol-star meča, najboljeg u zakucavanju, prvog defanzivca ili kradljivca lopti — sve je to Džordan osvajao, ali najveća želja — šampionski prsten sa Čikagom, godinama je bila daleko od ispunjenja. Postavljalo se čak pitanje da li će najveći košarkaš u istoriji otići sa parketa bez osvojenog prvenstva NBA? I istorija je bila protiv njega: otkad je 1946. startovala NBA liga, samo je u prvom šampionatu prvak imao u svojim redovima i najboljeg strelca prvenstva (Džoe Falks — Filadelfija Voriors).

Jedan bivši njujorški hipik i nekadašnji igrač iz šampionske generacije Njujork Niksa (1973) ispunio je Džordanu i tu najveću želju. Fil Džekson, trener Cikaga, preuzeo je tim 1989, i odmah se latio pronalaženja adekvatnih saigrača „Er-Majklu“. Skoti Pipen, Horas Grant, Bil Kartrajt, Džon Pekson, Stejsi King i Bi Džej Arsmstrong — sve odreda prosečni igrači ili debitanti — dobili su svoje idealna mesta u sastavu koji su novinari prozvali „Džordan ı njegove sluge“. Vremenom su postali i bolji igrači nego što objektivno vrede, jer Džordanima onaj redak kvalitet karakterističan samo za najveće asove sporta — da „razigra“ svoje saigrače ı natera ih a daju ne 100, nego 200 odsto od sebe.

Pošto mu se 1991. ispunila ı ta poslednja želja, Majkl je išao dalje — sanjao je „repcat“ (dve vezane titule). I to mu se ostvario, pa je onda motivisao sebe na „threepeat“ (tri uzastopno osvojena prvenstva). Uspeo je. Osvojio je i još jednu zlatnu olimpijsku medalie (Barselona 1992), oženio se (Huanita Vcnoj, devojka Који Je upoznao u jednom čikaškom restoranu), ргоglašen Je najboljim sportistom sveta 1992, zaradio je stotine miliona dolara od reklama, o njcmu su pisane knjige i snimani filmovi, njegovo ime znaju klinci u Kini, Zairu, praktično u sv. kom kutku zemljine kugle. Ostao je nepobediv — kao Džems Bond. Još kad bi samo !ZEoVOriO onu čuvenu Bondovu rečenicu: „Nikad ne reci nikad više“...

{Nastavlja se)