Борба, 25. 10. 1993., стр. 5

BORBA PONEDELJAK 25. 10. 1993.

DNEVNIK |--

МЕРАСЕ | POSLE POSKUPLJENJA NOVINA

Nove cene, stara šteta

Politika cena, sa kojom je srpska Vlada uništavala dnevne novine, dokazuje da ona ne brine ni o ekonomskim posledicama svojih poteza, ni o spom japnom ugledu

Bojana Jager

Posle jednomesečnog držanja izrazito niskih cena novina na dubokom ledu, Vlada Srbije je konačno svojom odlukom liberalizovala cenu dnevne štampe. To ne menja činjenicu da su upravo zbog vladinih ranijih odluka već stvoreni ogromni gubici u novinskim kućama. Stoga „Borba“ nastavlja sa istraživanjem uzroka i posledica ovakve politike Vlade Srbije prema informisanju. у

— U svetu je nezamisliv. praksa da jedna vlada pokuša da uguši glas javnosti propisivanjem bednih cena novina, kaže dr Boško Mijatović iz Ekonomskog instituta u Beogradu. Pri tome njega ne iznenađuje takav višemesečni tretman dnevne štampe, prosto zato što srpska Vlada naširoko koristi ekonomske instrumente u političke svrhe.

— Još i mogu da razumem kontrolu cena u društvenom ili državnom «sektoru. Međutim, kada su u pitanju privatna preduzeća ili akcionarska društva, kakvo je i „Borba“, koja ulažu svoj kapital i na tržištu zavise od sopstvenih poslovnih poteza, država jednostavno nema moralno pravo da im kroz dirigovanje cena ugrožava egzistenci-

O kontroli cena dnevne štampe moglo bi se govoriti kad bi se, na primer, novine jele. Ali, pošto to nije proizvod sa kojim se štiti standard, što država inače koristi kao krunski argument kad opravdava svoje uplitanje u privredu, ne vidim zašto da se cene novina ne formiraju slobodno. Zato, pre mislim da je sa držanjem izrazito niske cene štampe vlast pokušavala da dovede u pitanje opstanak nekih listova, pre svega onih nezavisnih. Bez obzira na to što je cena novina sada oslobođena, već su stvoreni visoki gubici u novinskim kućama. Pri tome, sasvim

je sigurno da država neće sutra novinama, kakva je na primer „Borba“, pomagati sa besplat-

nim poklonima iz primarne emisije, kao što to inače čini svojim odabranicima među društvenim i državnim preduzećima. Možda se najnovija velikodušnost prema novinama može objasniti političkim razlozima. U predizbornoj kampanji vlast, verovatno, nije baš previše zainteresovana za široko, a posebno ne za nezavisno informisanje. Moguće je dakle, da na poskupljenje novina gleda kao na jedan od načina da se one manje kupuju i čitaju. Tim pre što će nivo tog poskupljenja barem delimično biti uslovljen i visinom stvorenih gubitaka pod patronatom državnih odluka, kaže dr Mijatović. On, ujedno, podseća da je čak i u drugoj, komunističkoj, Jugoslaviji, postojala ustavna obaveza da država plati kompenzaciju (tada isključivo društvenim)

preduzećima, ukoliko ih je svojim merama direktno i nedvosmisleno dovela u finansijske nedaće. Dr Mijatović priznaje da se vlast nije baš uvek pridržavala takvih svojih obaveza, ali Dovremeno, ipak, jeste.

Ekonomski insfrumenfi u polifičkoj svrsi: dr Boško Mijafović

— Danas, na žalost, država

može da ekonomski masakrira koga hoće, bez ikakvih posledica po sebe i svoje budžete. Gubitak u akcionarskim društvima, kakav je slučaj sa „Borbom“, prebacuje na njene akcionare, po sistemu eksproprijacije kapitala mrskih kapitalista. Na taj način vlast je na dobrom putu da uguši privatni sektor, i da u potpunusti otera privatni kapiostal iz zemlje, kaže dr Mijatović. — „Borba“ je primer efikasnog privatnog sektora, ali i glasilo koje nije pod kontrolom države, kaže dr Pavle Popović. Kao što nije bila slučajna politička kampanja u kojoj je inostrana finansijska pomoć nezavisnim jugoslovenskim medijima odmah Proglašena izdajom, tako sigurno nije slučajna i ovakva politika srpske Vlade prema dnevnim novinama. Držanje cena bilo je, izgleda, dobar način da se novine, neke više, neke manje, u zavisnosti od toga kako se finansiraju, dovedu u teškoće — u najmanju ruku barem sa neizvesnim završetkom, kaže dr Popović.

Dr Mijatović ističe da je u civilizovanim zemljama neshvatljivo da država propisuje cenu novina barem iz dva razloga: zato što su to racionalne ekonomije u kojima država „ne brlja“, i zato što njihovim vladama ne pada na pamet da se zameraju tako jakom mediju kakav su u tim zemljama novine. Sa ovakvom politikom prema novinama, srpska Vlada je, međutim, pokazala da se ne brine o ekonomskim posledicama svojih poteza, kao što ni dugoročno ne razmišlja o svom javnom ugledu, kaže dr Mijatović.

Tako razmišljaju ekonomisti. No, pošto njihovo mišljenje nije bilo na ceni, srpska država je sa dnevnom štampom radila ono što je htela. U sledećem nastavku, objavićemo šta o svemu tome misle akcionari.

Lekić danas u Londonu: Podgorica. — Ministar inostranih poslova Crne Gore, Miodrag Lekić, danas će se u Londonu sastati sa Daglasom Herdom, ministrom inostranih poslova Velike Britanije. Tokom boravka u Londonu, kako „Borba“ saznaje, ministar Lekić će razgovarati i sa drugim značajnim ličnostima iz britanskog političkog i

javnog života.

Ova posjeta dio je kontinuiranih napora Crne Gore da održi veze sa međunarodnim okruženjem i svojom konstruktivnošću doprinese skida-

nju sankcija.

„Jedinstvo“ nije izašlo: Priština, (Tanjug). — Prištinsko „Jedinstvo“ se, zbog nedostatka roto papira u Subotu nije pojavilo na kioscima. Glavni i odgovorni urednik tog lista Vojislav Živković kaže da je neizvesno dalje štampanje „Jedinstva“ i smatra da je „neprihvatljivo da se roto papir iz državnih rezervi Srbije koristi za štampanje lista „Bujku“, koji izražava stavova al-

banske separatističke vrhuške“.

Od početka ove godine, ovo je četvrti slučaj ne-

izlaska „Jedinstva“ iz štampe.

Ni vladika Pohomije me može u BJRM: Vranje. — Želeći da prisustvuju pomenu poginulim ratnicima u Kumanovskoj bici na Zebrnjaku, juče je tamo krenula višečlana delegacija u kojoj su se nalazili princ Tomislav Karađorđević i vladika vranjski Pahomije. Nakon uredno overenih - pasoša o izlasku iz Srbije i ulaska u Makedoniju,

putovanje je po naređenju makedonske policije ·

zaustavljeno na graničnom prelazu Tabanovci, s makedonske strane. : Obrazloženje, koje su princ Tomislav i veliko-

D.V. dostojnik Srpske pravoslavne crkve dobili od makedonske policije bilo je da „sveštena lica u man-

tijama ne mogu da uđu u Makedoniju, po odluci makedonske vlade“.

— Doduše, kako je objasnio princ Tomislav, meni su dozvolili prelaz, ali sam to odbio, „jer crkva i kruna su uvek zajedno.“

Kao i nedavno episkop Atanasije Jeftić, i ja sam bio vraćen a paradoksalno je da u BJRM mogu da uđu predstavnici Vatikana, unijatske, mus-

limanske ili protestantske crkve, ali ne i pred-

stavnici Srpske pravoslavne crkve izjavio je sinoć

na konferenciji za štampu vladika Pahomije. A. 5.

“Z7aocırıeoC0AH

Поклоњење Богородици Тројеручици Први пут изван Свете Горе. Полазак 28. октобра

011/ 222-33-13 и у свим пословницама ЈАТ-а

О рапорт ратј

IZVRŠNI ODBOR ICN GALENIKE O KAMPANJI VELIMIRA BRANKOVIĆA | [] „Muna igra za • 40 predizborne poene

Beograd. — Povodom kampanje koju poslednjih dana protiv ICN Galenike vodi njen bivši predsednik Velimir Branković, juče

se saopštenjem oglasio Izvršni

odbor te farmaceutske kompanije koja obezbeđuje oko polovinu Jugoslaviji potrebnih lekova.

„Tokom protekle nedelje, u našoj javnosti se bučno oglasio predsednik Upravnog odbora Galenike. Holdinga „Velimir Branković, bacajući se drvljem i kamenjem na ICN Galeniku i njenog američkog partnera ICN Farmasijutikals. Pri tome je pošao od ozloglašene gebelsovske formule da jednu laž treba ponoviti hiljadu puta pa će i njen autor u nju verovati“, kaže se, pored ostalog u saopštenju.

Na te neistine koje je pomno lansirao preko štampe, radija i televizije, dobio je odgovor predsednika ICN Galenike magistra Radomira Stojičevića, ali je nastavio po svome, čak tvrdeći da tog odgovora nema!

Magistar Stojićević mu je ukazao na sve netačnosti koje je naveo u pismu adresiranom na predsednika ICN Galenike, a očigledno namenjenom ciljevima koje sada sprovodi. Između ostalog, g. Stojićević je odbio izmišljotinu da je pismeno naložio prenos registracije lekova na američkog partnera. Konstatovao je takođe da je netačno to da američki partner nije preneo na jugoslovenskog partnera patentna i druga prava. ICN Galenika na osnovu toga važećeg ugovora ima isključiva prava na svim tržištima na četiri ugovorena preparata koji su procenjeni na 220 miliona dolara. Isto tako predsednik Stojićević je konstatovao da ICN Galenika, na osnovu uplate američkog partnera, ima sada u švajcarskoj banci

znatno iznad ugovorene sume

od 50 miliona dolara.

-BUDIMPEŠTA i SOFIJA -ВЕОСКАР Ostale turističke usluge ...

ТОМРОМ USD 969.– момнем USD 184.– ЕКАДМКРИКТЕ и5р 220.-

КАМАВРБКА OSTRVA џ5р 595.Vas siguran parmer

E PARTNER TRAVEL

Najzad, skandalozna je izmišljotina da je predsednik ICN Galenike ili bilo ko iz njenog rukovodstva ikad razgovarao s američkim partnerom o tome da se na njega prenese novac iz Švajcarske banke, kaže se u saopštenju i dodaje:

„Uostalom, kada bi se uporedile neke sadašnje i prošlogodišnje izjave Brankovića, lako bi se uočilo da sada tvrdi nešto što je lane opovrgao. Doduše, tada je bila reč o krivičnoj prijavi protiv njega, koje se na volšeban način, bez buke, ratosiljao. Branković u svojim upornim pokušajima da „spase srpskog partnera” od američke kompanije izbegava da se priseti da je, za nepune dve godine saradnje sa ICN Farmasijutikals, naša firma ICN Galenika s istim brojem radnika udvostručila proizvodnju i prodaju. Iako predstavljamo firmu koja proizvodi za narod važne lekove a ne jalovu politiku kojom se Branković, uz aferstvo raznih vrsta, bezuspešno bavi već koju godinu, moramo reći da njegov najnoviji angažman sadrži prljavi politički prizvuk. Bez ikakvog razloga i povoda on se prečesto udara u patriotske grudi i nepozvan brani srpstvo i otadžbinu, što neodoljivo miriše na nečistu savest.

Možda je sva ova Brankovićeva mutna igra deo njegove predizborne kampanje, pa želi da zaradi poene kod svoje publike što napada našeg američkog partnera kome je na čelu Milan Panić. Mi ne ulazimo u političke igre, ali nećemo ni dozvoliti da budemo njihov predmet, jer bismo time oslabili naše ogromne napore da narodu obezbedimo lekove, do čega Brankoviću nije stalo, što ovih dana rečito dokazuje“ kaže se u saopštenju Izvršnog odbora ICN Galenike.

TELEFON 335-760 svakog dana 8-18 h

МАЈГОМЕГЕ:

PREDUZEĆE ZA PROMET MARKETING | POSREDOVANJE

BOJE & LAKovIi PM.P

ZEMUN, Ivana Cankara 11 g tel/{aks 011/ 612-188, 107-i80 NOVI BEOGRAĐB, Blok 44, tel. oi1/ 176-31-48 STOVARIŠTE - Miška Jovanovića 18 tel. 011/ 480-034

PRODAJA NA VELIKO I MALO

NITRO LAK bb osnovni, mat, sjaj 180/1, 20/1, 08/1 NITRO TEMELJNE, NITRO EMAJLI u boji SINTETSKE BOJE za metal! drvo

EFEKT LAKOVI srebrni, plavi i zeleni AUTOREPARATURI, AUTO KITOVI

LAK I LEPAK ZA PARKET, LEPAK ZA DRVO

OFSET-LAK, GRAFO tna sredstva I držim 3 DISPERZIONE I POLUDISPERZIONE BOJE VATROSTALNA BOJA do 500 "C, srebrna 20/1, 1/1 MASTERBAČ bell, crni, u boji

i POLIFIKS, LEPAK ZA PLOČICE

ČETKE RAZREĐIVAČI i drugo. Isporuka odmah po uplati, Fco Beograd

те :