Борба, 27. 11. 1993., стр. 10

(Nastavak sa 1 strane)

| i nama jasno je da blokada, paralelno sa topljenjem rezervi privrede i stanovništva, progresivno po= stiže upravo one rezultate zbog kojih je i uvedena. Jugoslovenska privreda je praktično stala, a stanovištvo tone u obeznađujuću bedu, u kojoj smo odavno ıza sebe ostavili merila samih Ujedirijenih nacija po kojima je siromaštvo onda kada troškovi ishrane padnu na jednu marku dnevno po članu domaćinstva. Država nije u stanju da organizuje preživljavanje sa kojim se na početku sankcija busala u grudi, čak ni snabdevanje osnovnim namirnicama, a kamoli zdravstvenu zaštitu, funkcionisanje saobraćaja i slično. SRJ je zemlja sa rekordnom inflacijom, monetarnim haosom, drastičnim socijalnim raslojavanjem, kriminalom uz latinoamerički sindrom i neviđenom pljačkom stanovništva. · Sami jugoslovenski zvaničnici kažu da međunarodna zajednica sprovodi nad Crnom Gorom i Srbijom socijalni genocid, u kojem se izostanak ruskog gasa ı humanitarnih pošiljki lekova izjednačava sa vrlo konkretnim umiranjima. Da li se u takvoj situaciji očekuje da će svaka ponuda ublažavanja sankcija u Beogradu biti oberučke dočekana i da se ustvari došlo do granice koju je postavio svojevremeno na · Palama sam Slobodan Milošević, kada je izrekao čuvenu rečenicu, da se „Za narod može žrtvovati sve, sem samog naroda“. Ukoliko bi se ublažavanje sankcija izvodilo „korak po korak“, uz protivvrednost političkih odluka i ustupa-

ka, kako je to uostalom najavio ı ano- ·

nimni ženevski diplomata, mogla bi se lako potvrditi sumnja nekih ekonomista da će ı posle sankcija biti sankcije. Moguće je da se kao znak dobre volje najpre dopusti da jugoslovenski sportisti krenu u svet, da par JAT-ovih aviona pred božićne i novogodišnje praznike dobije dozvolu da preveze jugoslovenske radnike na kratki susret sa domovinom, ili da se Komitet za sankcije naglo otkravi u humanitarne svrhe. Bilo bi to zaista · ublažavanje sankcija i proboj dosadašnje gvozdene ograde, a psihološki efekat na jugoslovensko gladnc i smrznuto biračko telo pred izbore nesumnjiv. Uopšte ne treba sumnjati da bi režim i vladajuća stranka to dobro medijski iskoristili, kao dokaz kako je vođena ispravna nacionalna: i državna politika i samo je trebalo, ili treba, još malo izdržati pa da to donese rezultate. Nije isključeno da neke člani-

Mića Milošević

Не: smo to odmah, ali je posle bilo isuviše kasno. Računi su još brže počeli da pristižu, katastrofalni. Iza neurotične euforije izronilo je krvavo lice ratnog košmara. Nije ni čudo kad se „u euforiji lako zaboravlja da je oslobođenje često tek početak ludosti, ne njen kraj. Pošto ludosti nema bez slobode, sloboda je poziv na ludost. U oslobođenim zemljama Istočne Evrope, primećuje Carls Krauthamer, taj poziv je prihvaćen“. Pošto su i UN u tom našem galimatijasu slobode već na ivici izluđenosti, preko jednog imaginativnog mosta nade, razuma i toleranciје, pošli su ovih dana jedni drugima u susret srpski i hrvatski intelektualci. „Sve je delovalo kao sušta suprotnost onome kako zvanični državni mediji i sa jedne i sa druge strane а сарај situaciju i ideje sa sup-

4 Jfotne strane, Svima je bilo jasno,

Emoc

ce međunarodne zajednice upravo na to računaju, pružajući tako. posrednu podršku aktuelnom režimu koji-može da odgovara i zato što u sadašnjim okolnostima nije u ravnopravnom odnosu sa onima koji sankcije drže kao „batinu i šargarepu“, a simbolizovan je u jednoj ličnosti, dakle i u jednom pregovaraču, uz to onom koji je u unutrašnjem okruženju u stanju da eliminiše svakog idejnog i političkog protivnika.

Šta bi se suštinski promenilo za još uvek međunarodno nepriznatu SRJ, ukoliko bi pre 19. decembra, ili odmah nakon toga — svejedno, Savet bezbednosti odlučio da popuštanje blokade zahvati i neke bitnije ekonomske oblasti, recimo, deo trgovine i saobraćaja. Nesumnjivo bilo bi lakše. Ako bi imala sa čime država bi omogućila nekakav uvoz, neke fabrike bi proradile, imali bi malo više grejanja i nešto više roba na domaćem tržištu. Ako ništa drugo barem bi se uvozilo po svetskim cenama, pa bi ı stanovništvu, koje sada ima afričke zarade, a na crnom tržištu kupuje proizvode koji su u Beogradu skuplji nego u Njujorku, malkice bi laknulo. 1 objektivno, ne samo psihološki. Moglo bi to štaviše da izgleda i kao pred-

izborna i kao postizborna pobeda.

Međutim, objektivni položaj SRJ ne bi se mnogo promenio. 1 dalje bi ostalo nerešeno pitanje njenog statusa ı međunarodnim -finansijskim organizacijama, pre svega u MMF i Svetskoj banci, bez čijih se kredita ne može planirati ama baš nikakav privredni

Da li je to moguće ?

utisak je Slobodana Selenića sa lica mesta, da se:državne propagande, i srpska ı hrvatska, odlično dopunjuju u međusobnom demonizovanju“. Ali, ne leži vraže, beogradska grupa koja je u Zagreb stigla preko Mađarske prihvata predlog da se u Веогrad vrati autoputem. Simbolično makar uz pratnji UNPROFOR-a. Stiglo se samo do srpskog krajinskog kontrolnog punkta. I onda nazad, preko Mađarske opet. Za Beograd. I nad Srbinom ima Srbin, kad navali na autoput umesto da krene u Zenevu ı lepo objasni da se od sankcija više ne može živeti, a kamoli autputem stići do Beograda.

у: је tačno 828 naučnih istraživača u Ovoj Još nenavršenoj god!-

ni uhvatilo put za beli svet, a među njima 181 doktor nauka i 156 magistara, kolege- premijera Sainovića. Preko Sofije, Budimpešte ili Bukurešta svejedno. Studentima je već

znatno teže da im se pridruž МА maju još diplome. Ne mogu ni da.

TEMA

osle sankcija — sankcije?

oporavak zemlje. Takođe bez njihoVOg zelenog svetla ni inostrani poverioci, koji čekaju na naplatu svog duga za vreme blokade, ni bilo koji drugi slobodan ino kapital neće hteti da ude u ovu zemlju. SRJ inače pripada 37 posto kvote bivše Jugoslavije u ММЕ i ona bi na taj način bila onemogućena ne samo da koristi nove kredite na koje zemlje članice imaju uslovno. pravo, već i sopstvena sredstva. Može se dogoditi da postupno ublažavanje sankcija podrazumeva formalno skidanje zabrane za trgovinu sa Srbijom ı Crnom Gorom, ali da one i dalje ostanu izvan GAAT-a, što znači da će jugoslovensku robu na inostranom tržištu dočekati duplo veće carine. Time ona automatski postaJe nekonkurentna, a ta se razlika mora nadoknaditi snižavanjem izvoznih cena do besmisla i svesnim pristajanjem na dalju pljačku. у

Розје godinu i po dana trajanja sankcija treba imati čime da se pokrene proizvodnja, jer su u izdržavanju blokade potrošene sve. materijalne i devizne zalihe zemlje. Situacija će dakle diktirati izvoz po svaku cenu, makar i struje sa čijim se restrikcijama već preti domaćem stanovništvu, hrane koje ipak nema dovoljno na duži rok ili obojenih metala za koje se sada štampaju emisione pare da bi bili izvozni adut posle ukidanja sankciJa. Cak i u tom slučaju, pa čak i ako se odmrznu jugoslovenske devizne rezerve zarobljene u čvrste valute neće biti dovoljno za neophodan uvoz. A to znači da će i dalje

ije na če

požure u hladnim učionicama. Uprkos obećanju magistra Šainovića da će nam svima biti toplo. A ı magistru Coviću, nešto je hladno oko srca. Мис! га saobraćaj, dok mu i Opozicija ne da mira u Gradskoj skupštini. Ona bi ı grejanje na dnevni red. Ne može, zauzeto, bio je odgovor. Razlozi su kreiranje zelenila, držanje pasa, projektovanje groblja itd. Ali, đaci cvokoću, valjda je to sada važnije, insistiralo se iz odborničkih klupa. Nije bilo važnije ni za prosvetne radnike u redovima vladajuće većine, makar se zbog sličnih glavobolja mora zatvoriti i pozorišni dućan Jovana Ćirilova! Predstave i publika Jugoslovenskog dramskog pozorišta moraće da pričekuju toplije dane, za razliku od publike Narodnog pozorišta koja će predstave gledati bez cvokotanja. Berček Cirilov 2:1, u fazi zagrevanja. Li je sa televizijom. Filmovi se „mogu gledati.i iz toplog krevkta.? Ima ih do:mile volje, po sistemu Ro:

inostranstvu,

· tor, Saša Tijanić. „Naše je da proiz-

šišati makaze uvozno-izvoznih сепа, | kao i do sada, kada se svaki uvoz plaćao barem za 30 posto skuplje nego. normalno, a izvozilo se daleko ispod cene. Gladna· deviza jugoslovenske privrede će biti prinuđena da uzima. krčdite po izrazito nepovoljnim uslo-_ vima. Po ocenama nekih ekonomista · upravo međinarodni kreditni mehanizam delovaće podjednako kao i. sankcije, a sve uz parolu — sad može- te da trgujete, ko vam je-kriv što niste sposobni. > =

U takvim uslovima jugoslovenska. preduzeća, pored svega onoga što 51 za vreme sankcija izgubila u tehnološkoj praksi, konkurentnosti, ihostranim partnerima, tržištima i kroz me. dijski stvoren odijum, čekaće i nesigurnost oličena u reči „privremeno ili postupno“ ili nikad se ne zna baš kakvo ukidanje sankcija. Ko će to, na primer, u inostranstvu sklopiti sa jednim „Energoprojektom“ ligovor o isporuci recimo, hidrocentrala, koji se realizuje na pet godina, ako nad tom državom i firmom vise „privremeno suspendovane sankcije“. Verovatno niko!

Zato će se zahtevati da povlačenje sankcija ujedno znači i vraćanje na pređašnje stanje, kada su u pitanju prava, status, obaveze SRJ u međunarodnim organizacijama, posebno u ekonomskim i finansijskim institucijama, kaže dr Oskar Kovač, inače je- dan od jugoslovenskih učesnika u radu posebnih evropskih komisija za jugo krizu. Ako su sankcije dosledno uvedene, pa su čak neke zemlje poput Nemačke promenile i svoje ustave da bi to omogućile, onda isto tako, dosledno treba da budu i ukinute. Po

· njegovim rečima „suspenzija“ bi mogla da bude nekorektna zamka, termin „privremeno“ još veća. „Uz privremeno ukidanje sankcija ide i privremeni mirovni sporazum, a' io valjda niko ne želi ukoliko su namere poštene. Za sitan kusur niko neće pristati da potfpiše istorijske odluke“, precizira dr Kovač.

Dr Kovač je, u stvari, u pravu kad na posredan način kaže da će sve zavisiti od političkih odluka, naravno sa obe strane pregovaračkog stola. Ukoliko se u Zenevi bude dogodilo i nešto. više od igre, možda uslovljeno skidanje blokade bude propraćeno i sa nečim što će konkretno pomoći jugoslovenskoj privredi da pokrene svoj zarđali mehanizam. Uostalom, Makedonija je ovih dana nenadano i ekspresno dobila od Svetske banke kredit od oko dvesta miliona dolara. Zašto ne računati ı na tako nešto?

bina Huda, sirotinjske majke. Što da ne, „mi ne peremo mozgove, mi smo profesionalci“, tvrdi sa TV Politike najspektakularniji televizijski direk-

vodimo informacije. Ako stanica nije profesionalna, onda se ona trudi da proizvede emocije. To je osnovna razlika, „insistira Tijanić“, imate novinarstvo koje teži da proizvede emocije, pa iz tih emocija da izvuče političku korist za onu stranu koja je kontrolište, i imate novinarstvo koje proizvodi informacije. Informacije daje građanima, pa neka oni biraju vlastitu sudbinu. Dakle, informacije, emocije ili — filmovi? Emocije se mogu dobiti i na čekove. Na gledaocima je da izaberu, ukoliko im je Još uopšte stalo do izbora kad zvanična televizija stalno musli u ime njih. Ali, to je sindrom, dodaje Tijanić, državne televizije, „masto

donta“ jer ima preveliko telo, a ma

lu glavu, niko neće da mu даје рге!

platu, odnosno hranu“. Dobro је

stoga i fiskalna infuzija, na struju,

makar: st oćln člektfokokova grčili |

он

77.