Борба, 27. 11. 1993., стр. 11

M “8

змај

BORBR ___

NONE JE

AFOKRIZAM NEDELJNE BORBE

onsenzus

svih protivnika

Opozicija i sankcije

/zolacija отје/ Јидоз!аије је једто ртапје око кода зи 56, розје lutanja! пекћ ратја, složi/ režim i njegovi oponenti

Cvijetin Milivojević

Glavna izborna parola vladajućih liberala u Srbiji, na izborima koji su, nakon turskih ratova, održani u novembru 1880, bila je carinski rat sa Austrijom. Srbija iscrpljena ratovima nije, međutim, razumcla „stranku večitih napora i žrtava“ — borba za nezavisnost i dostojanstvo bila je lcpa stvar, ali su na izborima ubedljivo tri· jumfovali udruženi konzervativci i radika-

li. Tu, zapravo, prestaje i svaka sličnost sa današnjom Srbijom pod sankcijama. Najpre, stoga što je tada na stranu opozicijc stao i knez Milan. Još važnija činjenica da su konzervativci prethodno, imali itekakvih zasluga na „patriotskom planu“ jer su baš oni, samo tri-četiri meseca ranije, žcstoko kritikovali vladu zbog preterane popustljivosti prema Austriji i „žrtvovanja bitnih ekonomskih interesa zemlje“. Nespretno dočekavši uvođenje sankcija kao „Još jedan dokaz da je svet u pravu, a srpski režim u krivu“, današnja srpska _ Opozicija je međunarodnu blokadu — koja delom možda i jeste bila uperena protiv arogantne politike SPS — okrenula, zapraVO, protiv svojih opozcionih interesa na unutrašnjopolitičkom planu.

Nijedna opozciona. stranka, naravno, nije otvoreno pozdravila „disciplinovanje“ Srbije, ali su sve potajno gajile nadu da su

2 - sankcije jasna poruka srpskim biračima da

moraju menjati vlast. Jedino se Šešelj, koga niko u opoziciji, do poslednjeg trenutka, nije shvatao ozbiljno, drznuo da izjavi kako će sankcije potrajati deset godina, zbog čega svi treba da se pripremimo za to nenormalno stanje.

; Posredno priznajući da je Zapad dclom

| AIA.aEai. i: IT NrrrMomčilo Đorgović, odgovorni urednik

„Nedeljne Borbe"

Od ovog broja, odlukom v.d. glavnog i odgovornog urednika „Borbe, „Nedeljnu · Borbu“, uređuje Momčilo Đorgović. Mom_ ćilo Đorgović je dugogodišnji komentator . „Borbe“ i bio je član one uređivačke ekipe . koja je pod rukovodstvom Staše Marinko-

vića „Borbu“ učinila nezavisnom i cenjeı nom novinom. Momčilo Đorgović je već uređivao „NB“ od 1987. do 1991. i 1989. je

Za svoj rad nagrađen „Zlatnom plaketom“ Borbe.

= а

ay: ele

bio u pravu ·kada se odlučio na izolaciju Srbije, najveći deo takozvane demokratske opozicije jc dao sjajan „šlagvort“ režimu da ih predstavi kao „petu kolonu“. A zna se, šta je sa „petokolonašima“ i „kvislinzima“ činiti za vreme vanrednih situacija...

Na izborima u decembru prošle godine, to je za posledicu imalo katastrofu pristalica međunarodnih pritisaka na državu Srbiju, na jednoj, i senzacionalan trijumf katastrofičnih vidovnjaka iz Srpske radikalnc strankc.

Kad su opzicioni lideri konačno shvatili da sankcije nisu došle zbog firme režima, nego zbog (nacionalne i državne) politike tog režima, protiv koje ništa suštinsko nije imao ni gro opozicije — bilo je, uglavnom, kasno. Glasačko telo jc već uveliko stajalo iza vladajuće politike, podržavajućije na njenom „istorijskom ispitu iz patriotizma“, makar i po ccnu novih žrtava, novog trpljenja i odricanja.

Početkom maja, najveći deo opozicije definitivno će „krizirati“ u toj svojoj narkomanskoj ovisnosti od režima, dajući za pravo onima koji tvrde da je u srpskoj opoziciji ponajmanje Opozicije, jer preovladavaju — režimski sateliti ı (kontra) revolucionari. Nakon što je propao pokušaj vladajuće partijc i samozvane demokratskc opozicije da ultimativno natera deo svog naroda u Bosni da potpišc nešto „u imc ccline srpstva“ — SPS i „demokratska opozicija“ će svojski prionuti na zajedničku platformu rušcnja sankcija, što bi se, u nckim srećnijim vromcnima, moglo smatrati i neformalnim nacionalnim konsenzusom. Lider Srpskog pokreta obnovc sc, rečnikom Milana Panića, hvalio kako svuda

- po svctu „radi na skidanju sankcija“, a od

skidanja sankcija doleteo jc samo jedan francuski avion po njcga na Surčin, zbog čega ga rožimski mediji već mesecima satanizuju. Mićunovićeve demokratc u Makedoniji su započelc iscrtavanje sanitarnog (prijateljskog, pravoslavnog) kruga oko Srbije, ali je ta akcija na animiranju naših suseda za skidanje sankcija — naprasno prckinuta. Đinđić se, pak, pred ove izbore ponudio da bude inicijator okupljanja svih stranaka u Srbiji oko istog cilja — pa su sc odazvali samo socijalisti...

A socijalisti — ako uopšte padnu 5 vlasti posle Nikoljdana — neće pasti zbog sankcija, neće ni zbog ovakve opozicije, već zbog hroničnog „mangupluka u sopstvenim redovima“. Jcr, predsednik SPS nile krali Milan.

PISMA BEZ REČI

Svetilište greha

Piše: Momčilo ĐOrgović

(то. sankcije se igrom еу-

ropske diplomatije sa njihovom suspenzijom pretvaraju u — rajsfešlus. I to u prave rajsfeslušne ralje koje se mogu po volji (čak kapriciozno)

| momentalno zakopčati, a Srbiju i Crnu

Goru ponovo vratiti u čistilište srpskih političkih grehova. Do sada se, međutim, pokazalo da su sankcije utoliko uspele da se pretpostavljeno

| čistilište, za Srbe pretvorilo u svetilište.

U svetilište u kojem su spremni da izumru od gladi pred trgovačkim tezgama iza kojih su još ostale kobasice sumnjivog kvaliteta od 50 DM za kilo, a cena litra jogurta je ista kao i za bocu lošeg turskog viskija, dakle, basnoslovna i nedostižna, poput Don

| Perinjona.

Građani Srbije i Crne Gore se nisu umorili — oni izumiru, i mentalno, i fizički, čudno nesposobni da shvate do kog su stepena poniženja i duhovne otupelosti spušteni. Alu u oskudici kao da raste rejting svetih nacionalnih stvari, i što država preduzima neefikasnije mere, to se čini nacionalnijom, a njeni službenici se pretvaraju u heroje patriotizma.

Otuda je politički kratkovida, pored

27, 28, 29, 30. NOVEMBAR 1993. GODINE ||

кора što je i nehumana, teza da skidanje sankcija ı sklapanje mira jača aktuelnu vlast i obezbeđuje joj pobedničke izborne rezultate. Naprotiv, neskidanje sankcija i produžavanje rata potpuno uništava raznovrsnost političkog života, bogatstvo opcija i izazova, obesmišljava politički angažman pojedinaca i pojačava njihovu zavisnost od rigidnih političkih metoda i mehanizama. Pa to je već opšte mesto: jedna nacija, jedna partija, jedan vođa... Očekivana ogorčenost nepodnošljivom egzistencijom lako se preusmerava u bes na izmišljene neprijatelje i izdajice. I što sankcije budu duže trajale njih će biti, normalno, sve više i više, a demokratske tolerancije sve manje, i sve će se teže Srbi razuveravati da svet protiv njih ne vodi, specifičnim sredstvima, „genocidni i nepravedni rat“. ;

Tačno je da skidanje sankcija u bilo kom stepenu jeste veliki predizborni adut vladajuće stranke i mogućnost dalje legitimizacije. Sasvim moguće, ali trenutno. Jer onog časa kada zaustavljeni život počne ponovo da buja, kada se stekne egzistencijalna sigurnost, drugačije se i glasa. Započeto društveno raslojavanje u slobodnoj privredi gubi svoj temelj u kriminalu (koji je sada u sprezi sa državom) i zasniva se na zdravijim osnovama. Stvaraju se artikulisaniji politički interesi koji bi monumentalnu nacionalnu „našu stvar” svakako preinterpretirali.

Svako dalje produžavanje sankcija znači nepovratni silazak u grob bede kome ni rajsfešlus-sankcije ne vraćaju život. Pakao neuralgičnih srpskih konflikata, fobija i frustracija od Kosova do Vojvodine, tada preti samoubilačkom eksplozijom.

Vincent Gadomski