Борба, 06. 12. 1993., стр. 25

пир

BORBA PONEDELJAK 6. DECEMBAR 1993.

1993.

Beograd ima dušu. Ima sjajne vizure (o kojima se uopšte ne vodi računa), ima ovo, ima ono... Jedna od konstanti koje Beograd ima je i došljački duh koji o tradiciji (ni)malo vodi računa. Zato je na podužem spisku onog što se moglo sačuvati a nije, jeste i Pošta 2 uz beogradsku železničku stanicu iz 1929. beogradskog arhitekte Momira Korunovića (1883-1969).

U prilično kratkom međunarodnom periodu izgradnje nešto više od dve decenije — u Beogradu je vladala znatna „arhitektonska zbrka“, stvarao je niz epigona, nastajalo mnoštvo „hibridnih” zgrada. U vreme kad se (beogradska) Moderna borila za pravo istupanja Momir Korunović je zaokupljen traženjem nacionalnog graditeljskog за, озјопјепор па грзко-утzantijsku tradiciju. U vreme kad su srpski modernisti u sukobu sa tradicionalistima, romantiča-

rima i akademičarima (Deroko, Korunović, Borisavljević) jasno da su Korunovićevo delo odmah stavili pod sumnju kao nešto anahrono i „poput vampira iz groba izašlo“.

Direkcija PTT (u Palmotićevoj ulici), DIF, deo su onog što se od Korunovićevog opusa sačuvalo, ali zgrada Pošte 2 koja danas i postoji — i ne postoji bila je njegovo najreprezentativnije delo gde je ekspresionistički naglasio jak unutrašnji naboj forme. Kombinacije prozora, venaca, timpanona, rozeta sa cekspresivnim, vertikalno ispupčenim blokovima zidnog platna masivne plastike i efekti izduženih lukova — građevini daruju asimteričnu, nemirnu „korunovićevsku“ siluetu.

Krunski objekat Korunovića, tog najznačajnijeg predstavnika srpskog romantičarskog ekspresionizma međutim „živi“ svega nešto više od jedne decenije. U

lika jedne dame

ratu (drugom svetskom) je Pošta neznatno oštećena jednom avionskom bombom, a posle, negde 1948. rekonstruisana. Rekonstrukcija je urađena „po svim pravilima modernističkog razgolićavanja“ da bi, kako je sam autor ovog arhitektonskog striptiza naveo „zgrada dobila svetliju fasadu“. Radnici se sećaju da kamen stare dame nije hteo da primi novu boju. Korunović se više od ostalih romantičara približio muedernom arhitektonskom izrazu, prema tome ono što je radikalnim srpskim modernistima izgledalo (logično) kao anahronizam moglo bi biti pročitano i drugačije. Naime, Korunovićev organski tradicionalizam izuzetno kreativne vrednosti bi sc mirnc duše mogao, kako veli arh. Aleksej Brkić — pomeriti za pola stoleća unapred i svrstati u postmodernističku preokupaciju (!) S. Popović

APOTEKE

Lakse do lekova

Od danas u 50 od ukupno 105 gradskih apoteka, kako je predviđeno merama nadležnih геpubličkih i gradskih organa, u svakom trenutku će moći da sc nađe 63 lek koji se izdaje na rccept a za koje se smatra da ši. najncophodniji. Pacijenti će tc

lekove moći da podignu u svojim apotekama koje su одгедеnec po opštinama.

Pacijenti prilikom podizanja lekova na uvid moraju staviti rccept (ovcren sa dva pečata —- na prednjoj strani i na poleđini), ovcrenu zdravstvenu knjižicu,

ličnu kartu, z na predviđenom mestu ćc morati i da potpišu da su taj Ick podigli. Ostalc Iekovc od ukupno 314 koji sc izdaju na rcccpt prađani će moći da naba-

_ vecu bilo kojoj drugoj apoteci.

8. (С.

ŠTEDIŠA „DAFIMENT“ BANKE TEŽAK SRČANI BOLESNIK OPTUŽUJE

Bomka me ubij

s predui

— Optužujem službenike „Dafiment“ banke i Dafinu Milanović lično za atak na moj život i pokušaj ubistva sa predumišljajem. Sve sam uradio što je od mene traženo da mi se isplati novac neophodan za tešku operaciju u inostranstvu, ali umesto para, mesecima dobijam samo nova obećanja. Vreme mi ističe, a ja sam nemoćan da više bilo šta uradim.

Ovo je priča jednog od Dafininih poverilaca, teškog srčanog bolesnika koji ne želi da mu se ime pominje u novinama, kako sve ne bi ispalo kao reklama i kako ne bi izazvao sažaljenje svojih prijatelja.

Slučaj ukratko izgleda ovako: reč je o čoveku koji je od 1980. godine preživeo sedam infarkta, dve kliničke smrti i tri operacije na otvorenom srcu. Konzilijum lekara uputio ga je na novu intervenciju u Milvoki i Hjuston u SAD, gde bi, tansplantaciju srca trebalo da mu uradi doktor Džonson, najveći kardiohirurg sveta. On je pronašao transplantat koji odgovara i uputio bolesniku poziv.

Naš sagovornik je rasprodao sva svoja umetnička dela i stan, ali pošto nije znao koliko će intervencija koštati, odlučio je da novac uloži u „Dafiment“ banku. Sa vlasnicom „Dafiment“ banke Dafinom Milanović, pošto Joj je izneo ceo slučaj, dogovorio se da uloženih 100 hiljada maraka može podići onda kad bude kretao na operaciju, bez obzira na vreme isteka ugovora. Ona je, kaže, tom prilikom napravila pravu predstavu, od ovog štediše dobila na poklon skulpturu, i rekla da se njoj lično, bez ikakvih problema, obrati kad mu novac bude potreban. Na njegovo traženje da dobije aneks ugovora kojim se ovo potvrđuje, gospođa Milanović mu je odgovorila kako mu nikakvi papiri nisu potrebni — dovoljno je da se njoj lično obrati. Ovo je, međutim, prvi i poslednji put da je vlasnicu „Dafimeni“ banke imao prilike da sretne. U svim sledećim pokušajima da do svog novca dođe, prebacivan je na sve niže i niže službenike, tako da mu sada sekretarice stalno odgovaraju kako su nadležni u banci sa njegovim slučajem upoznati i kako će biti pozvan.

U avgustu ove godine dobio je poziv od dr Džonsona da se javi na kliniku. Još prilikom zatvaranja „Dafiment“ banke početkom maja ove godine, kada Je otišao da se raspita kakva je sudbina njegovog uloga, Rade

e Be e

Spasov, potpredsednik banke, obećao je da će mu novac biti isplaćen, ako je gazdarica tako obećala. Od tada počinju telefonski pozivi, urgencije i obećanje Kostadina Pušare, vođe novog tima za konsolidaciju, da će mu novac biti isplaćen. Pušara je, kaže, ujedno bio jedini čovek sa kojim je mogao normalno bar da razgovara. On je svu priloženu dokumentaciju pregledao, predao lekarskoj komisiji i obavezao se da će se lično zauzeti za isplatu novca. Od kada je ovaj slučaj stavljen na prioritetnu listu za isplate, prošlo je već dva meseca, bez ikakvog poziva. Slavica Vujičić, koja je bila zadužena da ovaj problem napokon reši, na kraju je tražila profakturu od bolnice u SAD sa informacijama o kakvoj je operaciji reč i koliko će koštati kako bi uplatili novac preko inostrane banke.

Ovaj štediša preko noći je dobio telefonsku vezu sa bolnicom u Americi, tražio je profakturu i pisma banci, ali ovo nije moglo biti poslatao, jer telefaks „Dafiment“ banke jednostavno — nije bio uključen. Tako je konačno traženu dokumentaciju iste noći 16. septembra ove godine dobio preko telefaksa Instituta za kardiovaskularne bolesti direkno naslovljenu na Slavicu Vujičić. On joj je lično odneo taj dokument na ruke i dobio obećanje da će mu se javiti za nedelju dana. Od tada je, evo, prošlo već dva meseca. U pokušaju da sebi na neki način pomogne i spase život ovaj štediša tražio je Dpomoć i od tadašnjeg predsednika SRJ Dobrice Cosića i predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Ćosić je ostavio poruku da je predmet predat Skupštini SRJ, Skupština ga je izvestila da je slučaj predala Ministarstvu finansija, a ovo pak da je prosledilo Kostadinu Pušari, što je oni potvrdio. Iz Miloševićevog kabineta obavešten je da će predsednik sa slučajem, možda biti upoznat „kad bude boljeg raspoloženja“. Znam da novca ima i znam da je na druge načine i za druge namene isplaćivan. Doktorka Milijana iz konzilijuma lekara „Dafiment“ banke rekla mi je da sam zaista prvi na listi prioriteta, ako meni novac nije ispla-. ćen, onda se pitam kome jeste, kaže naš sagovornik u svom pokušaju da još jednom preko sredstava informisanja dođe do uloženog novca. Mi se nadamo da će neko ko zaista može pomoći ovo pročitati i spasiti čoveku život. B.S.

Silovao keerku

Pred većem sudija Okružnog suda u Beogradu naći će se B. C. koga optužnica tereti da je silovao svoju petnaestogodišnju ćerku. Kako se navodi u optužnici, B. Č. je tog dana najpre poslao stariju kćerku izvan stana, a onda se okomio na mlađu. Izvadio je nož i preteći da će je ubiti naterao da se skine. Nesrećna dcvojčica se opirala, no pod balinama je poklekla. Posle zločina,

B. Č. je dozvolio devojčici da se vidi sa drugaricama, što joj je ranije bilo uskraćivano. Postoje indicije da je B. C. i ranije ostvarivao svoje incestuozne namere, dok je njegova kćerka pohađala osnovnu školu. Prvo silovanje bilo je dok je ma loletnica išla u sedmi razred, za 5га је тајка, ро зусиац 5100 znala, ali je iz nepoznatih *a, ga спаја. В. 5.

1