Борба, 15. 12. 1993., стр. 3

ВОКВА SREDA 15. DECEMBAR 1993.

UOČI NOVOG „EVRO-BALKANSKOG“ SAMITA U BRISELU

Mirko Klarin dopisnik „Borbe” iz Brisela

Slučajnost ili pcrvcrzna igra s datumima iz istorijc bivšc Jugoslavijc? Naime, poslednja runda Žcncvskih pregovora počela je na Dan rcpublikc (29. novcmbra) i protcgla sc do Dana ujedinjenja (1., deccombra), da bi sada šcfovi država i vlada „dvanacestoricc“ zakazali novi „cvro-balkanski samit“ na Dan JNA (22. dcccmbra)! Biće, ipak, da jc u pitanju slučajnost. Jcr, poziv srpskim, hrvatskim i bosanskim lidcrima da sc pojavc u Brisclu bio jc, prvobitno, datiran na 20. decembar (kada sc, inačc, održava rcdovna sednica Savcta ministara). Od toga sc, prema rečima holandskog šcfa dipiomatijc Kojmansa, odustalo kako sc predsedniku Srbijc Miloševiću „nc bi pružio alibi da nc dođe u Briscl, izgovarajući sc da jc to samo dan poslc izbora.“ Da bi sc to izbcglo,kao i da bi sc otklonio rizik da im problemi bivšc Jugoslavijc uzurpiraju prvi post-samitski Savct

ministara... stiglo sc do Dana JNA!

I tri dana uoči Božića (katoličkog), što je nemačkog kancclara Kola inspirisalo da izrazi nadu kako bi balkanski gosti Savcta ministara 22. decembra u Brisclu" mogli pokazati nešto više razuma i humanosti.“

Višc od cks-jugoslovenskog i hrišćanskog kalendara, mcdutim, na izbor datuma novog „cvro-balkanskog, samita“ uticale su nckc druge konsidcracijc šcfova država i vlada i ministara inostranih poslova Evrpskc unijcC.

Prvo, njihov utisak da im šansa da zaključe kakav-takav mir u Bosni izmičc iz ruku. Gledano iz njihovc (cvropskc) pcrspektivc, plan koji su lansirali u Ženevi 29. novcmbra, sadržao jc ponudc kojc ni jcdna strana nije mogla lako da odbijc. Svima jc, zapravo, nudio višc ncgo što jc od njih tražio: Bosancima jc nudio „životno sposobnu državu“ i pomoć u

ОМЕМ | STOLTENBERG ZAKAZALI SASTANAK 21. DECEMBRA U PALATI NACIJA

Ženeva predigra Brisela

Ženeva, (Tanjug). — Mirovni pregovori o Bosni i Hercegovini počeće, kako su kopredsednici konferencije već najavili, 21. decembra u 11,00 časova u ženevskoj Palati nacija, a dan kasnije, u isto vreme, biće nastavljeni u Briselu, saznaje se u dobro obaveštenim krugovima bliskim. međunarodnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji. Isti izvori navode da su kopredsednici Oven i Stoltenberg u ponedeljak posle podne uputili poziv predstavnicima triju zaraćenih strana u bivšoj BiH i predsednicima Srbije, Crne Gore i Hrvatske, u kojem, između ostalog, navode da su u ime Evropske unije za-

moljeni da poziv prošire ! па Brisel.

Na sastanku u Brisclu, osim ministara spoljnih poslova Evropske unije, učestvovaće i predsednik Evropske komisije Zak Delor. Oven i Stoltenberg izražavaju spremnost da posle sastanka u Briselu, ako bude potrebno, nastave da vode pregovore.

Mada dnevni red sastanka u Ženevi i Briselu u pozivu nije naznačen, nezvanično se saznaje da će se od lidera triju zaraćenih strana tražiti da potpišu mirovni sporazum O Bosni i Hercegovini i o demilitarizaciji Sarajeva, dok će se pitanja teritorijalnog. razgraničenja rešavati docnije u pregovorima. REAGOVANjE RUSIJE NA PRETNJU EVROPSKE UNIJE

Sankcije donele pozitivne

Đuro Bilbija

dopisnik „Borbe“ iz Moskve

Rusija se distancirala od namere Evropske unije da dalje pooštri sankcije protiv Jugoslavije, ukoliko Beograd ne pojača pritisak na Republiku Srpsku i Krajinu. Doduše, u izbalansiranoj diplomatskoj formi i ne kritikujući formalno poziciju „dpanaestorice“, ali, ipak, sa jasnim stavljanjem do znanja da, po mišljenju Moskve, iza tahvih namera ne stoji „ishrena težnja da se pomogne rešavahju bosanshe hrize“.

Protivljenje Rusije ne može se smatrati iznenađenjem, a tekst specijalne. izjave. Ministarstva inostranih poslova јисе је па геdovnom-· brifingu — pročitao njegov port-parol Grigor'j Karasin: Humanitarna situacija, kakva je sada stvorena u SRJ, izaziva u Rusiji rastuću zabrinutost.

Donoseći u svoje vreme, odluku o uvođenju sankcija protiv SRJ, Savet bezbednosti je polazio od toga da se, idući tim putem, dostigne glavni cilj: da se isključi učešće Beograda u unutarbosanskom konfliktu na strani jedne od etničkih zajednica te države, i da se natera SRJ da pomogne političkom regulisanju konflikta.

Mi smatramo da su sankcije bile sasvim efektivne u dostizanju tih ciljeva. Pozitivne promene u delovanju Beograda su prisutne. Svoje ocene o tomc mi smo već saopštavali i nema potrebe da ih ponavljamo.

U ovakvim uslovima, pokušaji da se pojača ekonomski pritisak na Srbiju ı Crnu Goru — bilo pozivanjem da se pooštri rcžim sankcija, bilo iskorišćavanjc za to tchničkih pravila Komitcta UN za sankcije — teško da sc može okvalifikovati kao iskrcno stremljenje da se pomognc rcgulisanju bosanske krize.

Na opštem planu, Rusija polazi od toga da sankcije moraju

da budu ukinute nakon rešava- ~

nja onih problema zbog kojih su bile uvedene, a da dotle njihovo ostvarivanje nc smc prclaziti odrcdcnc „humanitarnc krajnosti“, to jest da nc smc izazivati dodatna nocprihvatljiva stradanja civilnog stanovništva i, posebno, njegovih najranjivih slojcva. Dolaskom hladnoće, takva surova iskušenja za stotine hiljada građana Jugoslavije samo narastaju. Vodeći računa o stvorcnoj katastrofalnoj situaciji, Vlada Rusije se još pre nckoliko

~“~e 2

Gojenje mira uoći Bozica

SARAJEVO

Od granafe osmoro mrivih

Sarajevo (Rojter) — Osmoro lju(i je poginulo, a dcsct povrcdcno u jučerašnjim minobacačkim ı artiljerijskim napadima na Sa-

"гајсуо.

Ро rečima doktora u bolnici na Koševu poginuli su stradali kada su dvc minobacačkc pgranatc palc ncdalcko od Drvcnija mosta, u starom dclu grada, ı u

blizini kasarnc egipatskih vojnika iz sastava UN.

Medu poginulima jc ı jedan vojnik bosanskc vojskc koji jc pogodcn snajpcrom u Vogošću. Wojtcrov izveštač javio je da jc granata jučc pogodila i jednu od zgrada iz bolničkog komplcksa na Košcvu, ali nije bilo povrcdcnih. njenoj obnovi ı izgradnji — u 2amcnu za odricanje od sna o „jcedinstvcnoj Bosni“; Srbima u Bosni njihovu republiku, a Srbiji suspenziju sanckija — u zamcnu za 3-4 odsto озуојсnih teritorija; bosanskim Hrvatima jc nudio Hcrccg-Bosnu, a Hrvatskoj sporazum o saradnji sa Evropskom unijom i ckonomsku pomoć — u 7amenu za osiugranjc pristupa moru „mini-Bosni“. A svima zajedno nudio je kakav-takav mir — u zamcnu za rat. Izgleda, mcdđutim, da jc upravo na ovom poslcdnjem zapclo, i da svi i dalje računaju da bi ratom mogli da dobiju — višc!

Evropski šefovi diplomatijc pokušaće 22. decembra a ih razuvcrc, ili makar poljuljaju u tomc uvcrcnju. Na to jc, proteklog samitskog vikcnda u Birsclu, ukazao i grčki ministar za cvropska pitanja, Tcodor Pangalos, rečima da „niko nc bi smco da pada u iskušcnjc da čcka prolećnu ofanzivu“ (u nadi da ćc, tako obezbcditi višc tcritorija). Isto prilikom, Pangalos jc izrazio uvcrcnjc da ćc Srbi pristati na formulu „tcritorijc za mir“ koja im je ponudcna u Ženevi.

Hitno zakazivanjc nOVOg „суго-balkanskog samita“ ukazujc, takođe, i na „novu odlučnost“ cvropskih šefova diplomatijc i njihovu ambiciju da sc dircktnijc uključe u nastavak pregovora. Rasprava koju su o bivšoj Jugoslaviji vodili tokom prošloncdcljnog samita, otkrila je da u rcdovima cvrpskih ministara rastc nczadovoljstvo načinom na koji jc njihov „povcrcnik” u mirovnom proccsu,

moescci obratila Komitctu UN za sankcije s molbom da dozvoli isporukc u SRJ prirodnog gasa 15ključivo za grejanje bolnica, dcčjih ustanova, škola i stanova pod пајчтомјот тедипаго(nom kontrolom.

Mora sc voditi računa o tomc da unutrašnji rcsursi Jugoslavijc jedva pokrivaju 20-30 odsto njcnih potreba u cncrgcntima. Zaoštrcnost situacije sc produbljujc timc što sc značajan dco goriva, koje sc dobija unutar zcmljc, mora koristiti za potrcbc industrije, za proizvodnju Ickova, za poljoprivrecdnc гадоус, ргсмог. putnika i humanitarnih tcrcta. Ali, čak i kada bi SRJ potpuno odustala od iskorišćavanja svojih cncrgenata u industriji, prohlum sa grcjanjem i rasvctom nc bi bio rcešcn, a takav potcz bi značio rizik izazivanja potpunc ckonomskec, socijalnc i ckološkc katastrofc koja bi bila posledica kompletnog obustavljanja proiz-

lord Oven, vodio „stvar“ poslednjih meseci, a naročito posle 20. novcmbra. U briscIskim diplomaiskim krugovima sc otkriva da sc Oven, proteklog vikenda, našao u „unakrsnoj vatri“ više cvropskih ministara (kao „najkriličniji“ sc, najčešćc, памоде Klas, Kojmans, Kinkcl i Van den Bruk). Lord Oven — cilira jučerašnji „Gardijan“ · rrcči ncidcnlifikovanog cvropskog ministra — „sada boljc razumc šta ćemo Irjcli, a šla nCćĆmo.“ Oživcic su, takodc, i spekulacije da bi — ukoliko mirovni proccs nc doncsc nckc brzc rezultatc — lord Oven mogao već početkom sledcćc godinc da podnesc ostavku.

Konačno, redovna promena prccsedavajućeg Evropskc unijc 1. januara 1994. kada tu ulogu prcuzima Grčka, imala jc takodc udcla u odluci (la sc novi „cvrobalkanski samit“ sazovc u ncvrcmc — Iri dana pred Božić, kada jc već kasno i za gojcnjc onog poslovičnog prascta! Pošto vcć nc posloji način da sc grčko predsedništvo „zaobide“ (o čemu „mašla nc mali broj briselskih političara i diplomata“ — kako jc prošic ncdclje napisao Džon Palmcr, doajcn ovdašnjih izvcšlača, sa izvanrcdnim vczama i uticajem u Komisiji EU), postajc razumljivija žurba da sc prc Dožića i prc prvojanuarskc smcnc pokuša „rcanimacija” cvropskog akcionog plana. Poslc bi, strahuju oni koji maštaju o „zaobilažcenju“, moglo biti prckasno.

vodnjc, katastrofu koja bi bila bremcnita ncpopravljivim роsledicama po čovckovu okolinu” zbog havarija na industrijskim objcktima.

Меорћодпо jc da sc naglasi da bi sc povoljna odluka povo-

dom pitanja humanitarnih ispo-

ruka SMJ potpuno uklapala u postojeći rcžim sankcija uvcdcnih protiv Jugoslavijc. U datom slučaju ncma nikakvc potrcbc da sc unosc izmcenc u pOStojcĆC rezolucije Savcta bezbednosti, niti u pravila koja je ustanovio” komitet za sankcije. Samim tim, nema nikakvc potrecbc da zcmlje-članice Komitcta donosc bilo kakve principijelnc odlukc kojc bi sc ticalc postojećeg režima sankcija kojc dcluju protiv SHJ.

Мединт, 5 га јепјет 52 тога konstatovati da u toku zascdanja Komiteta za sankcije, 9. dccembra, ponovo nijc došlo do konsenzusa o isporukama u SRJ ruskog gasa.

ПОШТЕНО.

Kuku ДЕМОКРАТСКА Ј |

Ба пета ње пл а ава а Ar UKUS YO

moe – 7 стилу жењексктио)

MILO ĐUKANOVIĆ Crna Gora nije ravnopravna

Podgorica. — Crnogorski predsjednik Vladc Milo Đukanović preksinoć jc u razgovoru sa privrcdnicima istakao da ćc njegova Vlada tražiti odgovrnost za „Narodnu banku Jugoslavije i službu platnog promota, jer je već sasvim cvidcntna ncsposobnost i ncstručnost službi u ovim institucijama da završc Ustavom zadatc funkcijc“.

Premijer jc rckao da sc „moraju zavrnuti svc Cmisionc slavinc u Jugoslaviji, osim onc u Ccntralnoj banci, da sc monctarni sistom mora 27аštititi od mogućih upada izvan prostora savcznc državc, čega jc cvidcntno bilo, i da sc mjcrama krcditno-monctarnc politikc mora primijcniti značajna rcstrikcija u projekciji momcetarnc masc, a njenom kontrolom obczbijediti stroga namjcna tih sredstava“. To moraju, rckao je premijcr, u najkraćem roku uraditi Narodna banka Jugoslavije i Služba platnog promcta u onom dijclu koji podrazumijcva njihovu nadlecžnost. U višc navrata dobijao sc utisak da su ovc institucije tako i postupilc, ali da ih brojni primjcri iz Života,

Dukanović jc sugcrisao Savcznoj vladi da aktivnijom

politikom trcba pospjcšiti makro mjcerc i istakao: „Savezna vlada mora djelovati u dva pravca: prvo hitno normativno prilagoditi uslovc življcnja pod sankcijama i drugo da obczbijcdi funkcionisanjc jecdinstvcnog jugoslovcnskog tržišta“, jer je „ncdopustivo daljc tolcrisanjc bilo kakvog ograničcnja promcta roba unutar jugoslovcnskog tržišta daklc unutar savoznc državc, u komc sc Crna Gora u toj zajedničkoj državi dovodi u ncravnopravni poloтај“. Savczna vlada po Đukanoviću, mora obczbijediti ili u suprotnom priznati nomopučnost funkcionisanja savcznc državc. „To dakilc, znači priznati svoju konačn:i nemoć pa slcdstvcno tome sc i povući“ — smatra Dukanović. Suočavajući sc sa drastičnim sunovratom proizvodnjc, koja jc za jedanacst mjescci, ovc godinc manja za 45 odsto ncgo lani, padom nacionalnog dohotka ispod 500 miliona dolara i svc većeg siromašcnja stanovništva, privrednici su istakli da se proizvodnja našla prc rasulom.