Борба, 27. 12. 1993., стр. 25

Од старина нам остају само улице: Кнез Михаилов

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 27. ДЕЦЕМБАР 1993.

ФОТО: Б. Петровић

АНТИКВАРНИЦЕ, КЊИЖАРЕ, МУЗЕЈИ e . Распродаја успомена

Београдске улице у последњих годину дана претвориле су се буквално у вашариште. И у самом центру града, у Кнез Михаиловој и Српских владара, појављују се импровизоване тезге на којима довитљиви и спретни продају све што се продати може Преко ноћи посталих трговаца ипак је релативно мало. Остали се сналазе како знају и умеју: чекају у реду за храну код „Споне“, преживљавају уз помоћ најближих и пријатеља. Од ра-

да мало ко живи.

Међу тим „осталим“ су и они који, понекад будзашто, продају своју имовину антикварницама и књижарама. Не било коју имовину: продају своје омиљене књиге, које већ годинама имају утврђено место на полици; сребрне свећњаке, незаобилазне детаље ускршње или новогодишње трпезе, ланчиће и прстење, наслеђене ко зна када и од кога. То су ствари које се не могу наћи и купити у златарама и књижарама. Ствари, које су неком тренутку нечијег живота престале да буду само ствари: испуњене успоменама, нечијим земљама, чудном алхемијом постале су и нешто више. Отуда се, када се појаве у антикварници, ти људи понашају као кривци пред неким, као да чине неко недозвољено и подмукло дело. Лако се препознају: када уђу у антикварнице брзо прилазе пулту иза којег је продавачица. Увек шапућу ако има пуно људи, као у поверењу, и увек прстима нервозно мотају дугмад капута. Кад службеница, навикла на овакве призоре, почне гласно да диктира услове продаје, на њиховим образима појављују се црвени печати. Од стида. На њено гласно „откупљујемо“ нога већ клизи назад. На њено гласно „шездесет одсто“ вредности које се нуде, глава клима са олакшањем. Онда — као да се сети нечег — жустро се окреће и оборене главе излази као да бежи.

За житеље престонице који из знатижеље или глуварећи мало чешће обилазе антикварнице и књижаре ово је добро познати сценарио. Само се глумци мењају. Све остало, па и текст, остаје исти. У књижаРу „Бата“ дневно дође петнаестак људи нудећи своје књиге. Код Николе Кусовца, кустоса Народног музеја, свакодневно

се скупи и двадесетак људи, који желе да провере колико вреде њихова дела. „Долазе крајње збуњени, са фрустрацијама, нелагодношћу. И мада их то нико не пита хоће да 06јасне откуд они ту — кажу да им је неко болестан, да им је неко умро и да морају да продају слике“, каже Кусовац.

За новине не желе да говоре. „На шта сам спала“ и „немојте“ њихови су одговори. По дикцији и речнику, па и насловима књига, види се да припадају образовањем делу већ изумрле средње класе. Углавном људи средњих година и старији — они који већ имају породице.

Ни власници антикваријата не воле да причају. „О томе не треба пуно да се зна“ или „Не желим да неког увредим“ њихови су одговори.

Неке од тих продаваца успомена упознао сам на Сајму антиквитета, који се повремено одржавају у Дому омладине. Поред професионалаца антиквара, и они су износили своје старо прстење, ланчиће, мале сребрне табакере. На сваком од њихових столова издвајао се бар по један предмет својом ценом, и по томе што му реална вредност није толика. Грозничаву жељу да драгоценост — успомену задрже и савест и обавезу према најближима да је прода, помирли су износећи је пред свет и ценом коју нико не жели да плати.

Врло често немају представу колико њихове ствари вреде. Чим чују понуду која значи месец дана сигурности, помирљиво слежу раменима и потврђују главом.

Успомене, полако, остају само у сећању. Остаје да се види шта ће се од њих тражити да продају, када ствари више не буде. Раде Станић

ЈКП „ПОГРЕБНЕ УСЛУГЕ“

Штрајк који је за данас најавио Независни синдикат ЈКП „Погребне услуге“ одлаже се до четвртка 30. децембра. Представницима Града и руководству овог комуналног предузећа до тада је остављен рок за почетак решавања захтева Независног који се првенствено односе на побољшање материјалног статуса око 450 запослених.

До „замрзавања“ штрајка је дошло после састанка Управног одбора ЈКП „Погребне услуге“, синдиката и представника градске власти. Према речима Душана Ковачића, председника Штрајкачког од-

бора Независног синдиката, синдикат неће одустати од својих захтева иако је штрајк померен.

— Тражимо зараде које ће сваком раднику обезбедити егзистенцију (35 ДЕМ у динарској противвредности, на дан исплате) пакете хране, ХТЗ опрему, смену Милована Кујачића помоћника директора за комерцијално-правне послове предузећа...

Директора ЈКП Богдана Џаковића, смо задужили да нас до 30. децембра обавести о могућностима обезбеђења једнократне новчане помоћи односно колико бисмо пута у месецу такву помоћ добијали —

СТУДЕНТСКИ ГРАД ДЕВЕДЕСЕТИХ

У роману „Фолиранти“ Моме Капора, јунаци имају пребивалиште у једном тада (шездесете) врло скандалозном месту — студентском граду на Новом Београду, што је сасвим у складу са боемском атмосфером Капорове прозе. Седамдесетих је новинар НИН-а Сергиј Лук:ч написао у једном чланку да Париз има Латински кварт, Лондон Сохо, а Београд „Студењак“ (жаргонски назив овог дома за студенте, чије порекло није у именици „студент“ већ у придеву „студен“).

Крајем осамдесетих „Студењак“ се истицао популистичким ангажманом. Најлакши начин за произвођењу масовних демонстрација у престоници био је када студнети (из посебних разлога у које овде нећемо улазити, становници новобеоградског академског насеља лако подлежу колективним хистеријама било какве врсте) у глуво доба ноћи крену да држе митинг испред савезне Скупштине.

Шта се дешава у Студентском граду деведесетих2 Становници околних стамбених блокова и даље третирају ову насеобину као модел

Обданишта ће (се грејати

Проблем недостатка лож уља за грејање обданишта, разрешен је са „Југопетролом“ у петак. Током прошле недеље, иначе, многе дечије установе остале су без или на минималним резервама овог енергата, речено је на седници Извршног одбора Скупштине града. Изнесен је податак да котларнице нису добиле довољне количине, а да је „Југопетролу“ већ претилаћено 14 тона дизела. За наредни месец потребе су 60 тона.

Да би се што безболније превазишао проблем, чланови владе дали су неколико предлога — да се споје обданишта, да се „притегне“ „Југопетрол“ или да се током викенда редукује градски саобраћај и да се уштеђено гориво дистрибуира обдаништима. „Нама је најважније да се клинци не смрзавају“, рекао је председник ИО Небојша Човић. У петак поподне нађено је ипак „најбезболнијс решење“ „Југопетрол“ ће исиоручити лож уље у најкраћем року.

Содоме и Гоморе, који је најбоље игнорисати. У самом граду још је само легендарни први блок у истом урбаном стању као и у време Капорових „фолираната“. Остали део је углавном реновиран (други блок Г крило завршен пре месец дана, кошта 7 милиона ДМ) и по изгледу личи на бољи хотел (собе са купатилом и телефоном).

„Дух“ Студењака се променио толико колико и света око њега. И даље постоји један (у данашњој хијерархији) нижи слој младих мафијаша, који су уписани на факултете про форме (што не значи да неће и стварно студирати) а баве се шверцом робе и оружја, препродајом девиза и сличним криминалом. Њихов састав је разнолик, готово да им је потребан један Ал Капоне да их издели на зоне утицаја и пословања. Карактерише их, као и класичну мафију, да су међусобном родбински и племенски повезани и да воде порекло из кршевитих крајева бивше и садашње државе.

Осим њих ту је и не баш тако мала група такозваних „слободних интелектуалаца“,

каже Ковачић и додаје да је на састанку директор обећао за сваког радника по 10 кг јунетине. Осим тога, представници Града су јасно ставили до знања да од потписивања колективног уговора са сваким радником што смо такође тражили, док трају санкције "нема ништа. Све у сему — рекао је председник Штрајкачког одбора — нисам стекао утисак да Град може да решава социјална питања његових житеља па и проблеме запослених у ЈКП „Погребне услуге“ али ипак смо одложили штрајк да још једном одговорни о свему размисле. H.P.

генерација не воли „Студењ

aa к"

која се не бави криминалом, али живи овде већ десет и више година и углавном се баве седељкама, гледањем у шољу и тарот картама. Надају се да ће кад тад завршити неки од безбројних факултета који су уписали.

Ту је, наравно и велика већина студената који заиста нешто студирају и за које је „Студењак“ само успутна станица до дипломе. Код њих ове године Студентски град као да није на цени. Први пут да има неусељених места и обиље понуда за куповину истих. Цене су пале са 1000 марака у време Анте Марковића на 200 у ово време Контића. Проблем није довољно објаснити лошим грејањем и дефицитом топле воде било је и горе, нити општом несигурношћу — „Студењак“ никад није имао боље, односно бројније професионално обезбеђење. Изгледа да је ствар у новог генерацији, која изгледа сматра да „сумњива места“ немају никакав ни финансијски, ни креативни подстицај да би се у њима живело, дружило, учило, зезало и из њега отпутовало у свет. Ј. Спасић

ПОМОЋ БЕОГРАДСКОМ ЗАВОДУ ЗА ГЕРИЈАТРИЈУ

Здравље није политика

У градски Завод за геријатрију, кућно лечење и негу стигао је комплет са лековима из групације за лечење срца и крвних судова, дисајних органа и душевних обољења. Испоручилац помоћи: Светска здравствена организација. — Овај хумани гест, као и низ досадашњих које је испољила и Фондација „Сорос“, није био условљен ни политичким, ни верским, ни етичким или било којим другим захтевима. Лекари Београда контакте са страним колегама из других земаља успостављају искључиво на професионалном нивоу — наглашава директор Завода проф. др Никола Војводић.

Испоруци поменуте пошиљке намењене здравственој заштити, претходио је недавно одржан састанак свих руководилаца геријатријских служби, кућног лечења и медицинске неге и појединих директора домова здравља са господином др Ричардом Андерслејдом, шефом канцеларије Светске здравствене организације у Београду.

На том скупу, београдски лекари су указали на тешку ситуа-

ми Дизи

најугроженији део популације у условима санкција. Посебно је истакнут пораст смртности од болести срца, крвних судова и обољења везаних за ефекте стреса и психофизичких чинилаца.

Господин Андерслејд је, са своје стране, изразио спремност Светске здравствене организације да континуирано ради на прикупљању медицинске помоћи. Интензивираће се, такође, и активност у набавци опреме за заштиту жртава рата и избеглица. Испоставило се да прецизно дефинисане потребе из здравства, тек тада наилазе на одјеку свету. Отуда представници ових здравствених установа праве тачан списак потреба који потом упућују на поменуте адресе.

— Завод на чијем сам челу где се збрињавају стари, хронични болесници, самохрани и тешко оболели — је 99 одсто снабдевен лековима — каже проф. др Војводић. — Наравно, део помоћи упућујемо Институту за геријатрију КБЦ „Звездара“ и геријатријском Одељењу у оквиру Института у за интерну медици-

= жрнтт тто ___-__ -т Ћ

· Тробари одложили штрајк