Борба, 10. 01. 1994., стр. 1

зена

Ponedeljak, 10. januar 1994.C1 LXXII

TEME DVODNEVNOG SAMITA NATO U BRISELU

Bosna , па frecem mestu

Brisel (Rojter). — Istočna Evropa, Rusija i rat u Bosni glavne su teme o kojima će danas i sutra biti reči na samitu NATO.

Lideri NATO, zabrinuti da ne povrede Rusiju koja se protivi širenju OVOg VOJnOB saveza, istočnoevropskim državama umesto učlanjenja i garancija za bezbednost ponudiće „partnerstvo za mir“ kao „jasan znak“ da bi njihov ulazak u NATO mogao biti „evolutivni proces“, ali bez garancija.

Očekuje se, takođe, da će NATO potvrditi svoju podršku ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu i njegovim reformama, ali i izraziti zabrinutost zbog uspona ekstremnog nacionaliste Vladimira Žirinovskog.

Kada je o bivšoj Jugoslaviji reč, u nedostatku mira situacija je sazrela da Zapad zauzme čvršći kurs i da se eventualno, nakon zime, povuku snage UN. Većina уојnika dolazi iz zemalja članica NATO. Očekuje se da će, na samitu, Francuska „pritisnuti“ SAD da se više angažuju u Bosni. Takođe, očekuje se da će NATO koji je prošle godine ponudio 50.000 vojnika za primenu mirovnog sporazuma, na Samitu ponoviti svoju pretnju o napadima iz vazduha na srpske položaje u Bosni.

Samit NATO pokušaće i da utiče na poboljšanje američko—evropskih odnosa, zategnutih zbog razlika po pitanju Bosne i svetske trgovine, ali i straha Evrope da nakon okončanja hladnog rata Vašington gubi interes za ovaj region. Biće reči o izmenama, u funkcionisanju saveza, davanjem evropskim zemljama više odgovornosti ! smanjenjem snaga SAD na starom kontinentu. Takođe, potpisaće sporazum kojim bi NATO. ključne vojne baze mogao ustupiti ZEU, glavnoj odbrambenoj snazi EU. Komandna struktura NATO koji sada učestvuje i u mirOvVnim operacijama UN postaće fleksibilnija i podesnija za suočavanje sa krizama u Evropi po šemi „kombinovanih snaga na zajedničkom zadatku“. Strana 7.

у OSIGURANJE | ЛЕТРОСЈА [7 Лу Bulevar Кауојџије 154/1), Васдгад - Povraćaj premija i druga

pomoć osiguranicima

WIENER STADTICHE

- Regulisanje naknade štete kod inostranih i domaćih osiguravajućih drdštava

Tel: 011/452-707,3220-135, 021/22-844 Tel/fax: 011/444-92-51

DIPLOMATSKA MISIJA PREDSEDNIKA SAD U EVROPI

Klinton doputovao

u Brisel Brisel, (Tanjug) — Evropa ima prioritetno mesto u američkoj politici, izjavio je juče predsednik SAD Bil Klinton govoreći u Gradskoj većnici u Briselu.

Transatlantski odnosi, prema njemu, treba da se oslanjaju na tri glavna stožera: vojnoj saradnji, dobroj ekonomskoj klimi i razvoju demokratije na istoku Evrope.

Klinton je rekao da su narodi iz bivših komunističkih zemalja od Balkana pa do centralne AziJe suočeni sa „trkom između obnove i beznađa“ u nastojanju da pređu sa centralno planiranih privreda u tržišne.

On je još rekao kako će bliska budućnost možda odrediti hoće li ruski narod nastaviti da razvija na miran način demokratiju ili će pak oni „u frustraciji izabrati vođe koji naginju ka autoritarnom sistemu“.

Klintonov govor nije sadržavao nikakva iznenađenja niti je

samo dan uoči samita Nato nagovestio bilo kakve dramatične preokrete u savezničkoj politici.

Pre posete Gradskoj većnici američki predsednik je razmenio mišljenje i sa belgijskim premijerom Žan Lik Deanom i drugim zvaničnicima. On se, takođe, susreo sa belgijskim suverenom kraljem Albertom Drugim.

Američki predsednik Bil Klinton doputovao je juče popodne u Brisel, gde je započeo svoju prvu eVropsku turneju otkako je pre godinu dana preuzeo dužnost predsednika SAD.

U toku evropske turneje Klinton će posetiti Prag, Minsk, pa Moskvu, gde će razgovarati sa predsednikom Borisom Jeljcinom. Predviđeno je da зе атеrički šef države, na kraju, u ZŽenevi sretne i sa sirijskim predsednikom Asadom, kojom prilikom će biti reči o mirovnom procesu na Bliskom istoku.

KONAČNI REZULTATI VANREDNIH PARLAMENTARNIH IZBORA U SRBIJI све • е Socijalistima 123 mandata

Beograd (Tanjug). — Konačni i zvanični rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji, koje je u subotu na konferenciji za štampu saopštila Republička izborna komisija posle ponovljenog glasanja na nekoliko izbornih mesta, ostali su nepromenjeni.

SPS je zadržala 123 poslanička mesta, što je 49,2 odsto osvoJenih mandata. SPS je u bcogradskoj izbornoj jedinici osvojila 16 mesta, u Zrenjaninu 10, Leskovcu 17, Nišu i Kragujevcu po 12, Novom Sadu 13, Prištini 21, Smederevu i Užicu po 11 mesta.

DEPOS je osvojio 45 poslaničkih mesta, odnosno 18 proccenata. U Beogradu DEPOS je dobio 11 mesta, Zrenjaninu i Smedcrcvu po pet, Kragujevcu sedam, Užicu šest, Nišu i Novom Sadu

po četiri, a u Leskovcu dva mesta. Treća po broju osvojenih mandata je SRS sa 39 poslaničkih mesta, odnosno 15,6 odsto. Na četvrtom mestu po broju 05vojenih mesta je Demokratska stranka sa 29 mandata ili 11,6 odsto. DSS je osvojila sedam poslaničkih mesta, ili 2,8 odsto.

U skupštinu je sa pct poslaničkih mesta ušla i DZVM koja je sva mesta osvojila u Zrenjaninu. Koaliciji Partije za demokratsko delovanje i Demokratske partije Albanaca pripala su dva mesta u Leskovcu.

Od ukupno 7.010.309 upisanih birača u Srbiji na izborc jc izašlo 4.308.440 građana>Za SPS je glasalo 1.576.287, a za op6ziciju 2.160.467 birača %

Uoći mirovnih pregovora Omča na listi čekanja

Istrazivanje „Karakter i drusšмет sistem“

Povratak u toplo krilo nacije

Ostavka Vorena Cimermana U društvu grešnih

Dr Božidar Raičević o anfiinflacionom programu

Prilika za naknadnu pamet

strana 12

strana 13

stranal3

ГП Вгој 70 Сепа 30.000 Din 25 Ден 60 51 2.000 На О У. атекога Dušan Mijić [0 МО. дјаупод | оддоуоглод uredni, оџтомја

ВОЈВОЂАНСК"

SINOĆ U BONU POČELI PREGOVORI TUĐMAN — IZ7ET!

Nove mape 5а izlaskom па тог

Bon. — Lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović i hrvatski predsednik Franjo Tuđman počeli su sinoć u Bonu pregovore o mirovnom rešenju za Bosnu. Lideri dveju od triju zaraćenih strana u Bosni, javljaju novinske agencije, stigli su na mesto sastanka juče, posle dva odlaganja Izetbegovićevog dolaska zbog artiljerijske vatre na sarajevski aerodrom.

Među temama sinoć započetih razgovora hrvatskog predsednika Tuđmana i lidera bosanskih Muslimana Izetbegovića u Petersbergu kod Bona je i nova mapa prema kojoj Muslimanima treba da pripadne 33,56 odsto teritorije Bosne i Hercegovine, izveštava Rojter pozivajući se na diplomatske izvore u Bonu i Ženevi.

Na dnevnom redu su, prema

britanskoj agenciji, takođe problemi muslimanskog izlaska na Jadransko more kod Neuma i razgraničenje grada Mostara, koji je jedno od žarišta sukoba bosanskih Hrvata i Muslimana. Diplomate u Ženevi, gde 10. januara treba da se nastave mirovni pregovori o BiH, kažu da mapa koja cirkuliše u razgovorima Tuđman—Izetbegović izlazi u susret zahtevima Evropske unije o dodeljivanju jedne trećine teritorije te bivše jugoslovenske republike Muslimanima.

Na mapi su takođe povučene granice okruga Sarajevo sastavljenog: od devet administrativnih celina, koji u okviru mirovnog sporazuma treba da bude stavljen pod upravu UN. Diplomatski krugovi još kažu da o tome sada psotoji sporazum sve tri bosanske zaraćene strane.

VLADA REPUBLIKE SRBIJE O „EKONOMSKOM OPORAVKU“ U 1904.

Rez zavodi red

Beograd (Tanjug) — Vlada Republike Srbije je na jučerašnjoj sednici, prihvatila „Program rekonstrukcije monetarnog sistema i strategiju ekonomskog oporavka Jugoslavije u 1994. godini“, koji hitno treba da donese Savezna vlada, saopštilo je republičko Ministarstvo za informacije. Svi nosioci Programa su dužni da ga sprovode u celini, blagovremeno i konzistentno, Zaključila je Vlada Srbije.

Radikalni antinflacioni rez će zavesti red u monetarnoj i fiskalnoj oblati, omogućiti očuvanje proizvodnje i obezbediti socijalnu sigurnost građanima Republike Srbije i SR Jugoslavije, kaže se u saopštenju.

Analizirajući predložene me-

re, republička vlada je zaključila da su pripremljeni propisi za realizaciju programa koji su u nadležnosti Republike Srbije i izrazila spremnost da mobiliše državne organe i institucije da odmah realizuju pojedinačne zadatke čiji je zajednički cilj zaustavljanje hiperinflacije, stabilizacija ekonomskog sistema i „koncentracija procesa proizvodnje oko najsposobnijih činilaca privrednog sistema“, kaže se u saopštenju.

U saradnji sa Direkcijom za robne rezerve Republička vlada je, kako se ističe u saopštenju, već sačinčila bilanse osnovnih životnih namirnica kojim će pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva.

HRONIKA MONETARNOG SLOMA 1993. GODINE Struenjake nije

e into ko da slusa

/0/2 бтоетта опата JOŠ гагтихћа ата 11 таро са пао 52 590/777 ракотта сропотрт тега та розерепо обатате уттасуе, 17 аа рпћова зор-раћећ, свзрет прогоптотји са је розло! тор га росетак рттепе

ртодгата — 127. јапиат

Strana 11

POSLE MNOGIH PROMENA „NA TERENU" POKRŠTEN JOŠ JEDAN GRAD U BIVSOJ BOSNI | HERCEGOVINI

Srbinjci protiv Foćaka Muslimansko-srpski sukob u Bosni i Hercegovini Foču | prepolovio i ostavio bez Muslimana, a Srbi — da li Zbog novih ili Još starih „računa“ — uklonili sve tragove nekadašnjeg

zajedništva

Strana 15