Борба, 17. 01. 1994., стр. 10

[1]

| 452 Be ;

ALIJA IZETBEGOVIĆ IZMEĐU ŽENEVE |

RATNE 7BILjE

at kao stecena sudbina

Muslimanski lider očito ne može da odoli izazovu da oružjem ishodi rešenje, svestan da mu ženevshi mir neće doneti stabilnu državu, ni dovoljno životnog prostora, a Još manje priželjhivano (istorijsko) mesto tvorca prve musliman-

ske države u Evropi ivan Torov

Prognoze su prilično sumorne ali i realne: sve je manje izgleda da rat u Bosni, i posle više od dve godine trajanja — ubrzo stane. Utisak je da su toga svesnije vodeće zemlje sveta negoli same zaraćene snage u BiH.

· Jedna još ranije lansirana opcija daljeg razvoja događaja, po svemu, dobija u važnosti. Pošto nijedna od tri strane u sukobu nije baš preterano spremna na radikalnije međusobne ustupke, može se lako desiti da već na proleće Kanada, Francuska, Velika Britanija, Španija i još neke zemlje dignu sidro u Bosni i prepuste je do kraja njenoj zloj sudbini. Takav ishod bi svakako otklonio glavne prepreke otporu svetske zajednice zahtevu da se bosanski Muslimani naoružaju, jer će „plavi šlemovi“ biti daleko od dometa nervoznih ı neumornih bosanskih ratnika.

Povraćeno — samopouzdanje

Alija Izetbegović očigledno računa sa takvim razvojem događaja, kao i sa sopstvenom prognozom da će dugotrajne sankcije protiv Srbije uništiti ili radikalno oslabiti vojnu moć bosanskih Srba. Zato odugovlači sa ženevskim mirovnim pregovorima, nastavlja rat (i pregovore) sa Hrvatima i nagoveštava odlučnu ofanzivu, protiv Karadžićevih ratnika kako bi „oslobodio sve krajeve u kojima su Muslimani bili u većini“. On već sada govori o „bosanskoj armiji od 200.000 prekaljenih boraca“, smatrajući to, kao i očekivanje da se međunarodna zajednica više neće previše opirati pritisku da se Muslimani opskrbe oružjem, dovoljnim da povrati sve ili makar deo onoga što je dosad ratom izgubljeno.

Ratnička premoć Muslimana nad Hrvatima u srednjoj Bosni ohrabrila je Izetbegovića. On je sada, više nego ikada ranije, uveren da bi se uskoro mogao uspešno nositi i sa Karadžićevom vojskom u pokušaju da na područja od Brčkog, preko Bijeljine, Višegrađa, Foče i Trebinja, i oko Srebrenice ı Goražda, vrati proterane Muslimane. Ponovno uspostavljanje predratnog etničkog rasporeda na terenu koji je sada pod Srbima i na kome se sistematski briše svaki opipljivi trag da su tu živeli i neki drugi narodi, Izetbegoviću donosi političke poene među njegovim „jastrebovima“. U tre-

у SAM ONA у, ı

SSS

nutku kad su svi već bili ubeđeni da je politički mrtav, da ga je vojnički poraz gurnuo na sporedan kolosek i kad mu je pripretilo da bude svrgnut buntom u Cazinskoj krajini i tihim nezadovoljstvom u Zenici i Tuzli, Alija Izetbegović se poslednjih dana ponovo u javnosti pojavljuje samouvereniji i snažniji nego ranije. Ponovo mu se pevaju „junačke pjesme“. Sada se već mnogo ređe čuje ona „Potpiši Alija makar bila ko” avlija“, a sve češće (sa nedavnog skupa Gradskog odbora SDA u Sarajevu) „Da te niie Alija, ne bi sjala vako jako ova паза ау +.

~-Rafna igr:

Ali, istini a volju, to više nije onaj stari

Alija, umereni, trezveni i mirni čovek čije je ime uvek išlo u paketu sa Kirom Gligorovim još od onih dana kada se makedonsko-bosanskom inicijativom o savezu Suverenih države pariralo ratničkim i nacionalističkim ambicijama trojke Milošević-Tuđman-Kučan. Rat, prekrajanje Bosne, nasilne i surove seobe naroda, neviđeni zločini, ali i medijska okrenutost sveta učinili su svoje. Izetbegović je pre nego što

doživi sudbinu Mate Bobana (koji Je pred smenjivanjem), shvatio da se mora prilagoditi surovoj ratnoj igri, makar približno onakvoj kakvu je sve vreme igrao njegov „ratni kolega“ sa Pala Radovan Karadžić. Okrenuo se protiv slabije hrvatske strane nastojeći da u srednjoj Bosni makar delimično nadoknadi izgubljeno u severnoj i istočnoj Bosni i Hercegovini.

Da li je Izetbegović u postojećim okolnostima zaista imao pravog izbora? U času kada se stiče utisak da ponovo postaje centralna figura bosanske drame, sarajevski lider može učiniti dve stvari. Da prihvati ženevski papir i komad bosanske zemlje i ubedi Muslimane da moraju živeti pored suseda Srba i Hrvata uz stalni osećaj vojničkog i nacionalnog poraza i inferiornosti. To bi za Izetbegovića značilo politički kraj. Bosanski predsednik očito nije spreman na takav korak i zato poslednjih dana nagoveštava drugi — rat za „konačno oslobođenje“, povratak Muslimana na svoje područje, stvaranje države sa „modernim evropskim islamom“. Oni koji pomno i nepristrasno prate bosanska zbivanja nadaju se da taj naum neće dobiti razmere Ogorčenog verskog obračuna tri zajenice u BiH.

Neodoljivi izazov

Pod parolom da neće izneveriti svoj narod, Izetbegović ovih dana odbija „darove Danajaca“ iz Zagreba i Ženeve, iste one koje je lično donenavno nudio. On zna da nastavak rata nosi veliki rizik da dokrajči i ono malo što je još preostalo i stvori priliku da Milošević i Tuđman i definitivno realizuju svoju staru nagodbu da BiH podele između sebe. Isto tako svestan je da mu mir po receptu iz Ženeve neće doneti niti stabilnu državu, niti dovoljno Životnog prostora, a još manje priželjkivano (istorijsko) mesto tvorca prve muslimanske države u Evropi.

Taj izazov je isuviše snažan da bi Izetbegović olako prešao preko njega. A ako bi on bio potpomognut daljim srpskim ratnim trijumfalizmom, hrvatskom šićardžijskom politikom (F. Tuđmana), labavljanjem embarga na uvoz oružja i jačim distanciranjem vodećih zemalja sveta, eto, prilike da prizori iz ratnog života u Bosni (i šire) budu još godinama sastavni deo balkanske i evropske stvarnosti. Samo će se potvrditi prognoza da bosanski lonac, u stvari, još nije dovoljno proključao.

ŠTA ZNAČI IZETBEGOVIĆEVO „OSLOBAĐANJE MUSLIMANSKIH VEĆINSKIH TERITORIJA“

Ргосетћ ркопу mira

Najnovijom izjavom po kojoj će se rat u

BiH zaustaviti samo kada se političkim ili

vojnim putem oslobode teritorije u kojima

su Muslimani pre rata bili u većini i da se treba boriti dok se taj cilj ne ostvari, Alija

Izetbegović samo potvrđuje svoj stav izrečen u Tuzli još pre nekoliko meseci. Tada

je, da podsetimo, muslimanski lider istakao da Armija BiH „treba početi oslobodilački rat i prvo povratiti krajeve u kojima

je muslimansko stanovništvo bilo u većini“. To praktično znači da Muslimani pored 31

opštine, koliko sada kontrolišu, trebaju vojnički osvojiti još dvanaest gradova u

kojima su pre izbijanje neprijateljstava

imali natpolovičnu većinu Trnovo, Vogošću, Hadžiće, Donji Vakuf (Srbobran), Foču

(Srbinje), Gornji Vakuf (Uskoplje), Jablanicu, Rogaticu, Višegrad, Vlasenicu, Zvornik i Bratunac. Pod kontrolom Izetbegovićeve

vojske je i Vareš, gde je pre rata bilo 40,6

odsto Hrvata i 30,4 odsto Muslimana. Na

poslednjoj rundi ženevskih „pregovora sarajevska delegacija, doduše, odustala je od Foče (Srbinja), ali je insistirala da u sastav buduće bosanske (muslimanske) republike uđu Sanski Most i Prijedor, gde su kako is-

Cnopua Meста по Изегбегобићу :

Трново (1) Вогошђа(2) хаџићи (3) Доњи вакуф (4) фоча (5)

tiču muslimanske | љрљивакув) vlasti, počinjeni naj- оабланица (7) veći zločini nad Рогатица (8) Muslimanima u Вишеград (3) ovom ratu. Власеница (70)

Зборник (71) братунац (12) Сански Мост (73) 4

Od Hrvata zahtevaju gradove u centralnoj Bosni — Vitez i Busovaču, te izlaz na more kod Neuma. Dakle, po oceni Muslimana, u

српске стране и

Bosni sada je sporno ravno petnaest gradova. Najviše ih je uz Drinu i Sanu. Srpski pregovarači tvrde da Izetbegović sada za buduću bosansku (muslimansku) republiku umesto ponuđenih dodatnih 3,3 sada traži dva-tri puta više prostora, odnosno od 36,6 do 39,9 odsto teritorila.

U BiH je, inače, pre rata, po kriterijumu natpolovične dominacije, bilo 43 odsto srpskih naselja, 38 odsto muslimanskih i 18 odsto hrvatskih. Muslimani u Bosni Je-

Приједор (14) -лод контролом

Витез, бусобача и Меше, означени линијама, од Хрбата

su bili najbrojniji narod (po popisu iz 1991. 47.3 odsto), ali su posedovali manje prostora od Srba. Oni su pre izbijanja konflikta uglavnom bili skoncentrisani u gradovima i u vlasništvu imali manje od 30 odsto obradivog zemljišta, dok su Srbi (sada kontrolišu oko 70 odsto BiH) u mirnodopsko vreme imali u posedu preko 50 odsto bosansko-hercegovačke teritorije. Hrvati su u uravnoteženom odnosu poseda zemljišta i procenta učešća u ukupnoj populaciji. 6. Rosić

О 3

1

ŠTA SE ZBIVALO NA ZATVIJ

Bez

, Jedanaest saveznih poslani — potpisnici otvorenog pis Srpskog pokreta obnove članovi SPO, a ista sudbiri uskoro da zadesi i devet bi ličkih poslanika koji su pc ršku „Rakitićevoj grupi“. Matematička pozadina o\ sledeća: 112 članova Glav/ diglo je ruku „za“, a petoro ma i glumica Ljiljana Lašić” vila izlazak iz SPO) je bilo }| čenja 11 „žigosanih“ Које је: \rečeno, na prekjučerašnjer odboru predstavljao samg; mić. Onu drugu dimenziju: naznačio je sam predsedn! Drašković, nakon osmočasa tona u „Sava centru“: „Žal! mnogima od njih sam 7 prvog dana u SPO. Ali, m: štovati Statut ı Program“. — Stranka neće da trp/ nerad i osionost funkcionen nisu spremni celog sebe dz ci, ne treba ni da budu u r — rekao je, u uvodnom dG nom za novinare, Vuk D: Neki savezni i bivši republi ci su, međutim, odbili da izbornoj kampanji, a neki sprovodili i specijalnu ar protiv SPO. Takav bezdušn odnos, oštetio je SPO za” mandata u Skupštini Srbije Drašković. | Lider SPO Je, inače, na te taja o proteklim izborima k sali Vladimir Gajić i Danic — zaključio da iza Deposa : dvesta hiljada birača, a cilj na sledećim izborima bud čen. | Nakon govora predsedn redari su zahtevali da salu koji nisu članovi Glavnog o ogorčilo neke predstavnik: odbora iz provincije koji opasku „Vuče, ostaćeš sam Prenosimo vam sada de sa zatvorenog dela sednice Clan izvršnog odbora

Janković je zamerila potr vorenog pisma Što svoj pro pre uputili Glavnom odbor ko je rekla — TV Bastilji. insistirala da se pismo prc se Glavni odbor upoznao. sadržajom. (Generalni sek mir Gajić je predložio da p jedini prisutni potpisnik: пој

Nakon čitanja pisma, Janković Je analizirala delc dana Rakitića i ostalih sax nika iz SPO u proteklih g Ona je optužila Rakitića c da prisustvuje sednicama tva SPO, da je odbio da stranku na RTS u okviru kampanje, a svim potpisn je zamerila što su odbili da predizbornu kampanju.

— Osmog decembra V moli, u Saveznoj skupštini, če u kampanju, ali oni toi ju. Sada pokušavaju da zad tražeći oslonac u vanstranč tima Deposa, iako su ma: od SPO, a koliko su mora će ispasti da su poslanici S je gospođa Janković, zahte Glavni odbor izjasni da li ne sadržaj pisma. |

Milan Miković je bio pr rekavši da o takvom pred da glasa ! да се зе зајават sve što se može očuvati u

Potom je Bogoljub Pejčić su od Glavnog odbora sta! odbori i članstvo, pa je pre: čuje šta zbirno misle opšti a tek onda da se glasa“. KR

дат ме Ки У

!