Борба, 17. 01. 1994., стр. 16

ЏЈДРУГИ ПИШУ

ВИКТОР МАЈЕР, КОМЕНТАТОР „РКАМКЕЏКТЕК ALLAGEMEINE ZEITUNG“-a

Tyhman mu je одавно најавио поделу Босне

Туђман данас тврди како је био за котрелератну државу, 2 да су Муслимани инсистирали на унитарнд држави. 10 НИ“ те тачно — онје увек желео поделити Босну

Ст)

Прије непуне двије године проглашени сте најзаслужнијим новинаром за признање Хрватске. Данас сте један од најнападанијих страних новинара у хрватском тиску. Како то објашњаваTe? — Ја нисам промијенио своје политичке погледе. Проблем је у томе што је хрватско водство У много чему промијенило своје ставове. Жао ми је =што видим да ме нападају у хрватском тиску, но ако су хрватске новине демократичне, зашто нису пренијеле мој текст из „Frankfurter Aligemeine Zeitunga“, Hero oDjanJby)y CaMO реакције и критике у којима су из контекста извучене тек неке моје реченице2! Што је у вашем тексту изазвало такву реакцију2 - 3

— Након осамостаљења, Хрватска је била на најбољем путу да постане демократска, национално умјерена, еуропска земља, која ће осигурати стабилност у том дијелу Европе. Данас, двије године касније, положај Хрватске крајње је забрињавајући: ступањ демократичности врло је низак, војно стање је лоше, изразито је лош вањско-политички положај, Хрватска је у конфликту са готово свим сусједима, јединог природног савезника Хрватска је претворила у непријатеља...

Што подразумијевате под „ниским ступњем демократичности“2

— На посљедњем опћем Сабору ХДЗ-а постало је бјелодано како неки утјецајни дијелови владајуће странке желе угушити сваку критику и претворити Хрватску у ауторитарну државу под водством чврсте странке. Недавно јасно исказани вал непријатељства према Далматинској акцији, као и учестало исказивање непријатељства према ис тарској аутономашкој странци, јасно то потврђују Осим тога, чињеница да је телевизија и готово сав тисак у рукама владајуће странке, такођер не товори у прилог демократичности.

Споменули сте и неповољан вањско-политички положај Хрватске...

— Лоша вањска политика предсједника Туђмана, понајприје према Муслиманима у БиХ, довела је Хрватску готово до потпуне изолације. Њемачка је влада, од самог почетка хрватско-муслиманског сукоба, опомињала хрватску власт, посебице предсједника Туђмана. Тражили су од Туђмана да прекине непријатељства и да одржи савезништво Хрвата и Муслимана. Туђман је, као што сви данас видимо, супротно савјетима из Њемачке, одабрао конфронтацију. Мислим да не треба посебно истицати какав би данас био војни и политички положај Хрватске да је одржала чврст савез с Муслиманима, којима би угрожавали српски коридор према крајинама. Предсједник Туђман никада није схватио колико је тај коридор важан за учвршћивање српске владавине у хрватским и босанским крајинама. Предсједник Туђман увијек је говорио, па и мени особно, како треба спријечити стварање државе муслиманских фундаменталиста у Еуропи. Тврдио је како је то његов задатак,пред Еуропом.

Предсједник Туђман се вара ако сматра да ра-

Лоша вањска политика предфедника Тућмана, понајприје према Муслиманима у БиХ, довела је Хрватску готово до потпуне изолације

том с Муслиманима испуњава своју обавезу према Еуропи. Управо супротно. То је најважнији разлог због којег Еуропа све мање жели чути за Туђмана.

Споменули сте недавно Сабор ХДЗ-а и сукоб фракција. Колико је, по вашем мишљењу, за стање у Босни крив предсједник Туђман, а колико Мате Бобан2

— Не мислим да је у ХДЗ-у основни спор између лијеве и десне фракције. Ријеч је о спору Херцеговаца, предвођених министром одбране Гојком Шушком, и људи који желе према Босни подити разумнију политику. Управо је Гојко Шушак добрим дијелом крив за данашњу изолацију Хрватске. Разговарао сам с господином Манолићем и Месићем. Они имају много реалније и прагматичније погледе на Босну и нису за њено цијепање. Угодно ме изненадио и генерал Тус. Он има знатно шири поглед на сва стратешка војна питања. Видљиво је како су управо ти људи све више маргинализирани и како се предсједник Туђман одлучио за херцеговачку линију. Уоста-

лом, предсједник Туђман је од самог почетка активно радио против оних хрватских политичара у БиХ који су били за сурадњу с Муслиманима, особито против Стјепана Кљујића. Јасно је показивао своју намјеру, коју је на крају и остварио: смијенити Стјепана Кљујића и босанске Хрвате и на њихово мјесто поставити Херцеговце.

Предсједник Туђман данас тврди како је био за конфедералну државу, а да су Муслимани инзистирали на унитарној држави. То није точно, он је увијек желио подијелити Босну! Муслиманске тежње за унитарном Босном биле су само почетне преговарачке позиције с којих би се убрзо стигло до савезне државе. Надаље, тврдња да Хрвати бране Еуропу од ислама, није једина фиксна идеја предсједника Туђмана. Још је апсурднија и опаснија мисао како он може са Србима потписати споразум, сличан оном какав су потписали Мачек и Цветковић 1939. године, према којем би се Босна и Херцеговина подијелила. Туђман ми је неколико пута о томе говорио. Тврдио је како ће са Србима подијелити цијелу Босну и Херцеговину, а Муслиманима ће дати тек некакву аутономију у средишњој Босни. Туђман то није причао само мени. Није стога чудно што су Муслимани од самог почетка имали мало повјерења у хрватско водство. Туђманов непоколебљив став о подјели Босне срушио је сваку озбиљнију основу за сурадњу Хрвата и Муслимана.

Но, јасно је како хрватска држава у Босни у потпуности егзистенцијално овиси о Републици Хрватској. Стога је хрватско водство безс умње могло присилити Херцеговце на послушност, чак и ако је било самовољног поступања. Никада нисам чуо отворену критику предсједника Туђмана или министра Шушка упућену Мати Бобану. Све главне смјернице долазиле су и долазе из Загреба:

22 == 2; 3

25: о 2: У

Крнтика хрватске државне политике: Виктор Мајер

Стога је јасно како највећи дио одговорности за данашње стање у Босни, кад је ријеч о односима Хрвата и Муслимана, сноси управо хрватско руководство. Тврдите како су и Хрвати и Срби жељели подијелити Босну и да су једнако устрајно на томе радили. Но, ту је идеју на крају прихватила и Еуропа2

— Еуропа је спремна прихватити затечено стање. Друго и не може учинити када је одлучила да војно неће интервенирати. Но, подјела Босне није прихваћена на темељу неког споразума, као што је то желио предсједник Туђман, него је прихваћено постојеће стање, односно српска освајања. Подјела Босне прихваћена је пошто су Срби војно поразили Хрвате и Муслимане. Не тврдим да су Муслимани безгрешни, но за Хрватску је савезништво с њима било једино рјешење.

Како оцјењујете нјемачко-француски дипломатски приједлог рјешења кризе, који је послужио и као подлога најновијим преговорима у Женеви2

— Тај је приједлог за Хрватску, најблаже речено, забрињавајући. Он полази од укидања, однос“ но' ублажавања санкција према Србији, иако ни један проблем није ријешен: нити питање окупи“ раних дијелова Хрватске, нити питање Косова и Војводине... То би, заправо, значило признавање побједе Србије на свим фронтовима.

Предсједник Туђман тврди како предложени „модус вивенди“ не значи заправо признавање

"српске окупације, него само служи спречавању

поновног распламсавања рата. ја то не вјерујем. Мислим да на тај начин Хрватска опет губи оно што је добила резолуцијом Уједињених народа У којој се скидање санкција Србије увјетује рјешењем питања окупираних дијелова Хрватске. Тиме се поништава једини дипломатски успјех Хрватске. Роман Мајетић

Lie

ПОНЕДЕЉАК 17. ЈАНУАР 1994.

ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ Вријеме је строг и превртљив (судија

Поштовани господине Предсједниче, Слушао сам Вашу недавно суздржано-оптимистичку новогодишњу поруку преко ТВ и учинило ми се да у погледу решавања свеопште крзе постоји мало оправдања

за Ваш оптимизам.

Желио бих да Вас обавијестим (преко овог демократског гласила) да ја као обичан грађанин СРЈ, нисам само против свег атомског оружја, него сам против свег оружја чији калибар прелази 0,22 за спортске и ловачке пушке. Исто тако сам против свих армија и морнарица и против свих облика агресије, без обзира да ли су везани за рат, економију, или религију. Исто тако сам против свих великих полицијских снага, свих царинских баријера и свих облика пропаганде, или покушаја контролирања мишљења људи.

Исто тако сам и против суше, глади, болести, страха и

очајања... Супротстављам се.

рату сматрајући га злочином. Али, кад би моја земља била нападнута, борио бих се против сваког агресора.

Кад је човјек уморан од

бола, чак и гласови (апели) њихових драгих, попут Вас, могу бити наметљиви, а напор да човјек одговори сувише велик да би и покушао.

Само неколико ријечи. ја сам гласао за Вас, као и многи други. Мислио сам да је наша земља можда спремна за свој велики преображај...

На неки начин, код мене се родила несумњиво оптимистичка мисао да Ваши властити државнички поступци имају историјску важност и због тога, чинило ми се да људи који су Вас повређивали ометају важан процес.

Поштовани _предсједничке, занимало би ме шта Ви мислите под изразом „обрачун са свим врстама криминала“2 Кад је дошло до тог криминала2 Гдје сте Ви стајали кад се то догодило2

Поштовани предсједниче, не потврђује ли се све више да је вријеме строг и превртљив судија!

С поштовањем

Мирко Асановић, Подгорица

„ПРИВАТНО ПРЕДУЗЕЋЕ ДРАШКОВИЋ“ („БОРБА“, 13.194.)

Не „тезгаримо“ у Спд-у

Поводом отвореног писма групе бивших посланика ДЕПОС-а из СПО-а у Републичкој Скупштини у коме је наведено да је СПО породично предузеће у коме рођаци председника странке Вука Драшковића имају плаћене функције, аргументовано тврдим да та констатација није тачна.

"Наглашавам да нико од браће и сестара Вука Драшковића није професионално ни волонтерски обављао било какве послове за Српски покрет обнове.

Ја, председник једне угледне чак и у данашњим условима врло успешне Корпорације, нисам имао било какав облик сарадње са српским покретом обнове.

Ми, браћа и сестре Вука Драшковића имамо сви факултетско образовање и живимо поштено од свог професионалног рада па нам није потребно да „тезгаримо“ било где па ни у СПО-у.

Захтевам да потписници отвореног писма-посланици СПО-а у Републичкој Скупштини своје констатације демантују у истим средствима јавног информисања у којима су их објавили како не би био приморан да своју професионалну и људску части достојанство браним прско суда. Родољуб Драшковић

председних „ВИК керпорације“ Вршац

АПЕЛ ВИСОКОМ КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ УН

Помозите да преживим

Поштована господо,

Најлепше Вас молим да ми, ако је икако могуће, од сада па убудуће, бар док буду трајале санкције Уједињених Нација према СР Југославији, обезбедите редован пријем хуманитарних пакета, које добијају избеглице са ратом захваћених подручја, бивше СФР Југославије. ја нисам избеглица, али, једноставно — без икакве своје кривице — дошао сам у ситуацију да без Ваше хуманитарне помоћи овде, незапослен и незбринут, не могу да опстанем, па чак ни да се прехраним!

Као дугогодишњи (ОД 1974) политички опозиционар, у односу на досадашњи и садашњи политички СиСтем и режим у Србији — СР југославији борац-активиста за људска-права и слободни новинар, већ годинама овде не могу добити никакав посао (радно место). Као лице без икаквих прихода и имовине, већ неколико година добијам од Градског центра за социјални рад Београда и општина Раковица минималну и заиста само симболичну новчану социјалну помоћ за незапослене, која је недовољна и за најскромнији живот, чак и за најелементарнију прехрану,

Уколико постоји било каква могућност да се, макар и на краће време, запослим (доста добро владам енглеским језиком; имам, поред средње школе — гимназије, завршене Специјалистичке — АОП курсеве за оператера и програмера, а знам и дактилографију) на било каквим пословима при Вашем цењеном Комесаријату, или — Вашом помоћу и посредништвом = при УНПРОФОРУ, или било где другде на територији Београда, ја бих се врло радо одмах томе одазвао, и био бих Вам веома захвалан и за ту врсту (евентуалне) помоћи.

Владимир Марковић Београд

па ари тен: === (им