Борба, 17. 01. 1994., стр. 6

ха

~ = :e –

MIROVNI PLAN BEOGRADSKE PROFESORKE Ба

PONEDELJAK 17. JANUAR 1994. | |

NAGOVEŠTENA KRIZA RUSKE VLADE

Једог бајдаг podneo ostavku

Moskva (Tanjug) — Lidcr političkog bloka bliskog predsedniku Borisu Jeljcinu „Izbor Rusije“, Jegor Gajdar, odbio је jučc da ostane na položaju potpredsednika vlade. Time je nagoveštena kriza kabineta premijera Viktora Černomirdina čiji bi sastav predsednik Jeljcin trebalo da objavi sutra.

Prema tom predlogu — kako se saznaje u obaveštcnim IZVOTIma — rekonstruisana vlada trcbalo je da ima dva potprcdscdnika — Jegora Gajdara i Olega Soskoveča.

Gajdar jc svoju ncočckivanu odluku obrazložio timc da nc želi da snosi odgovornost za odlukc koje nijc donosio. Rcč jc, pre svcga, o objedinjavanju mo-

Meoćekivana odluka: Jegor Gaj dar

nctarnog sistema Rusijc ı Bclorusije. „Mi nismo toliko bogati da bismo blagostanjc Rusa prinosili na žrtvu političke konjunkture“ — izjavio Jc on.

Kako sc saopštava u Moskvi, Gajdar je pismo takvc sadržinc uputio prcdscdniku Fcdcracijc Jcljcinu.

Gajdar sc takođe usprotivio izgradnji novce zgradc parlamcnta koja bi trebalo da košta 500 miliona dolara. To je — kako jc rckao — pctostruko veća suma od onc koja sc nalazi u budžctu namcnjena razvoju naukc i kulturc i pct puta prcvazilazi socijalna davanja u prošloj godini.

Pa ne mogu istovremcno da budem u vladi i u Opozicij prcma njoj“ — rckao jc Gajdar jučc

KRIZA U ITALIJI

Raspusten

Rim. (Tanjug) Predsednik Hcpublike Oskar Luiđi Skalfaro đoneo jc juče odluku o raspuštanju italijanskog parlamenta, ali nije precizirao tačan datum održavanja vanrcdnih parlamcntarnih izbora, najavljcnih još u aprilu prošle godinc, poslc rcfcrenduma. Kao najverovatniji termin za izbore najavljivan Jc 27. mart, ali sc on poklapa sa jcvrcjskim verskim praznikom, tako da toga dana mnogobrojna jcvrcjska zajednica u Italiji nc bi mogla da glasa.

Problem treba da razrcši prclazna vlada koja će — kako sc očekuje — predložiti Jevrcjima da glasaju poscbno, odnosno ncposredno prc ili poslc svog Vcrskog praznika.

Predsednik Skalfaro nije prihvatio ponuđenu ostavku prcmijera Karla Azelija Ćampija i njegovog kabineta, već je imcno-

u razgovoru sa novinarima u Moskvi.

Lider „Izbora Rusije“ izjavio je da je pre ovc odlukc razgovarao sa Jeljcinom, ali nije rekao da li je predsedniku Fedcracijc iznco svoju odluku i kako jc on na to rcagovao.

Kristofer: Bitna su Jeljcinova obecanja

VAŠINGTON (Tanjug). — U prvom zvaničnom reagovanju Vašingtona na ostavku potpredsednika Ruske vlade i ključne ličnosti reformi u Rusiji Jegora Gajdara, američki državni sekretar Voren Kristofer je izjavio da je ostavka Gajdara manje bitna od Jeljcinovog, obećanja datog predsedniku Klintonu u Moskvi, da će se reforma u Rusiji nastaviti nesmanjenim tempom. Ovakva odluka Gajdara nijc se očckivala. Diplomatski izvori u Moskvi sada su u dilemi da li su razlozi koje je on navco pravi ili se možda kriju još neka neslaganja, ili sa premijcrom Černomirdinom ili pak sa predsednikom Jeljcinom, što je — kako se ocenjujc — manje vcrovatno.

Predstavnik za štampu prcdscednika Jcljcina Vjačeslav Kostikov izjavio jc da se nada da šcf državc neće prihvatiti ostavku Gajdara. Njcgov odlazak oslabio bi rcformatorski kurs Rusijc izjavio Jc Kostikov.

Kao moguća zamena Gajdaru već se pominje ckonomista Grigorij Javlinski, lider partije kojoj stoji na čelu sa još dvojicom političara. I on sc zalažc. za reformc, ali mnogo umocronijc ı postupnijc. Posmatrači i analitičari u Moskvi occnjuju da ostavka Gajдага пе тога да znači i jedino izncnađcnjc, i da sc još ncka možda mogu očekivati.

Prema nekim mišljenjima, nijc sasvim izvesno da li ćc na svom mostu u budućoj vladi biti sadašnji ministar odbranc Pavel Gračov. Pojedini krugovi, takođe, ukazuju na mogućnost odlaska ministra inostranih poslova Andreja Kozireva, ali sc ta mogućnost uzima kao manjc vCrovatna. =

parlament

vao prcdscdnika i sadašnju vladu za vršiocc dužnosti do parlamcntarnih izbora, odnosno do formiranja novc vladc.

Тите је presečcn put nastojanjima do sada vladajućih, ali u vclikoj korupcionaškoj afcri razbijenih snaga, da političkim smicalicama veštački produže vck parlamcnta i odlože izborc nc bi li dobile neophodno vrcmc za konsolidaciju i-sprcčavanjc SVC jače Ievicc da preuzmc vlast.

Vođa radikala Marko Panela, koji Jc bio pokrctač pitanja povcrcnja vladi, odnosno, namctanja stalne parlamcntarnc dcbate, međutim, nc odustajc. On је, zbog navodnc solidarnosti sa Jevrejima, stupio u štrajk gladu (i žeđu) u nastojanju da konzcrvativnim snagama izdcjstvujc bar nedolju ili dvc višc vremcna pred odlučujućim izborima koji će označiti prclazak Italije iz Prve u Drugu republiku.

Srpsko resenje za Juznu Mfriku?

Mirko Klarin

dopisnik „Borbe“ iz Brisela

Za nas je prekasno, ali možda još možemo da pomognemo drugima da izbegnu našu sudbinu. Na primer, Južnoj Africi? Jučerašnji londonski „Sandej tajms“ otkriva da Afrički nacionalni kongres (ANC) Nelsona Mandele razmatra „dalekosežni mirovni plan“ koji je, na zahtev posrednika u ustavnim pregovorima, pripremila beogradska profesorka Lidija Basta-Posavec. Stigavši u Južnu Afriku na razpgovorc sa ključnim ličnostima vladc, ANC, Afrikanerskog narodnog fronta i Zulu inkata partije, profesorka Basta-Posavec jc priznala da je „zastrašcna uočenim sličnostima” između Južne Afrike i njenc zemlje, te Jc upozorila da će se — ukoliko izostane sporazum između ANC i Afrikanera — Južna Afrika suočiti sa „katastrofom jugoslovenskih razmera“. Njen predlog je, pre svega, usmercen na rešavanje zahteva Af-

rikanera za odvojenim država-·

ma („volkstaat“) za belce, 510 ANC ne prihvata. Profesorka Basta-Posavec razrađuje koncept „personalnog“ i „teritorijalnog“ federalizma, koji bi Afrikanerima Omogućio izvestan Stcpen samouprave u oblastima i gradovima sa većinskim belim stanovništvom. Afikaneri bi, takođe, dobili pravo da biraju centralni „volksraat“ (parlament) koji bi imao moć da se stara o interesima bclaca.

Prema Ričardu Elisu, dopisniku „Sandcj tajmsa“ iz Pretorije, prof. Basta-Posavec poredi Mandoelin ANC sa vlastima u Sr-

- biji, nalazeći „zajedničku crtu“ u

„arogantnom ignorisanju legi-

Ostavka bugarskog minisfra umnmufrasnjih poslova: Sofija). Bugarski ministar unutrašnjih poslova Viktor Mihajlov podnco je juče ostavku, dva dan anakon što su dva policajca zabunom ubila dvojicu pripadnika specijalnih policijskih snaga, javlja Rojter. Do tog bizarnog incidcnta došlo je poslc pucnjaveizmcđu gangstcrskih bandi u Sofiji. Somalija korak blize miru: Harare (Tanjug) — Suparnici u

građanskom ratu u Somaliji uči-.

nili su korak bliže miru kada su njihovi vcrski i tradicionalni lidcri juče potpisali mirovni sporazum u Mogadišu.

Kako javljaju istočnoafričkc radio stanicc, mirovnom sporazumu prethodilo je trodncvno većanje 160 vcrskih ı lidcra rivalskih klanova Habr Cedir i Abpgal, kojima pripadaju gcncral Mohamuoed Farah Aidid ı samoproklamovani predsednik Ali Маћа! Моћатса.

Mtisari i Ren idu u drugi krug: Helsinki. — Prema prcliminarnim rczultatima | prvog kruga predsedničkih izbora Finskoj, Marti Atisari iz opoZzicionc Socijaldemokratskc partije ı ministar odbranc Elizabct Rcn iz Švcedskc narodne partije takmi-. čiće se u odlučujućem drugom krugu, koji će sc održati 6. februara, javlja Rojtcr.

Na osnovu 99,6 proccnata prcbrojanih plasova, Atisari, 15kusni diplomata UN, osvojio jc 25,9 proccnata glasova, dok jc Ren osvojila 22 procenta.

timnih strahovanja manjina“. S druge strane, među belim desničarskim ckstremistima ona uočava „iracionalnost, sklonost ka nasilju i oslanjanje na drevnu 1Storiju... kao i kod usijanih nacionalističkih glava u onome što је nekada bilo Jugoslavija“.

U razgovorima sa predstavnicima ANC, beogradska profesorka je upozorila da je konflikt neizbežan, ukoliko federalni Ustav ne obezbedi punu garanciju i zaštitu manjinskih prava. Predstavnicima belih desničara - је, opet, predočila neprihvatljivost njihovog zahteva za „volkstaat“ u kojoj crna manjina ne bi imala nikakva prava, jer bi to vodilo „etničkom čišćenju“ ili pobuni obespravljene manjine.

Na obe strane je, međutim, prof. Basta-Posavec našla malo onih koji su bili spremni da čuju njene poruke. Jedan od Mandelinih saradnika joj je rekao da

_ ANC želi, „snažnu državu... koju bi federalizam ostavio nemoć-

nom“, dok joj je beli ekstremista jednostavno odrezao: „GOospođo, došli ste na pogrešnu adresu!“ I jedne i druge beogradska profesorka je pokušala da ubedi da Južna Afrika „nije homogeno društvo“, te da je neka vrsta federalizma „jedini način da se osiguraju prava manjina“. Nije se ustručavala da koristi i lične primere:

„Rekla sam im da, kao Srpkinja, pripadam narodu koji je bio većinski u Jugoslaviji, ali su srpski lideri imali veoma malo obzira prema argumentima manjina, što je takođe bio deo strategije sukcesije. Rezultat je na kra-

ju takav da su Srbi najveći gubitnici u ratu, Jer 40 do 45 odsto njih živi sada van svoje države. Pokušavala sam, samo, da im ukažem kakvim se rizicima izlažc arogantna većina“.

Ono što je prof. Basta-Posavec bacilo u depresiju, bilo je otkriće da gotovo niko od sagovornika ne želi da vidi kuda vodi njihova tvrdoglavost i nepopustljivost, što je пји ропоуо asociralo na situaciju koja je prethodila ratu „kod kuće“. Ustavni pregovori se nastavljaju, ali ni jedna od strana ne čuje onu drugu. „Kada se suočite sa iracionalnošću ljudi sa bistrim umom, onda je to zaista znak za uzbunu. To je crveno svetlo koje ukazuje da je nasilje moguće, 1 da se ono neće moći kontrolisati, kada jednom počne“ — konstatuje beogradska profesorka, na „privremenom radu“ na Frajburškom univerzitetu u Švajcarskoj, gde je — po pisanju „Sandej tajmsa“ — otišla prošle godine pod pritiskom srpskih nacionalista, koji je nisu smatrali „doVO O Srpkinjom“.

vajcarski profesor Tomas Feiner, koji Je s njom učestvovao u razgovorima o ustavnom rešenju za Južnu Afriku, predložio je korišćenje „kantonalnog modela“, ali mu je predstavnik ANC uzvratio optužbom za „rasizam“, tvrdeći da su kantoni „zavičaji aparthejda“. Feiner je na to besno uzvratio: „Morate stvoriti Ustav koji će vam omogućiti mirno rešenje konflikta jer konflikti postoje — i koji će postepeno voditi zbližavanju ljudi. Jedinstvo zemlje ne obezbeđuje se Ustavom, ono se ne moте nametnuti. Ustav je samo Instrument, okvir koji ljudima omogućava da se zbliže“.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU KLINTONA | ASADA

Zemlja za mir

Ženeva. (Tanjug). — Višečasovni razgovor predsednika SAD Bila Klintona ı sirijskog predsednika Hafez cel Asada završen je juče u ženevskom hotelu „Intcrkontinental“ obostranom saglasnošću da se mir u bliskoistočnom regionu može postići kroz realizaciju rezolucija Saveta bezbednosti 338, 242. ı 425. po principu „zemlja za mir“, odnosno vraćanje okupiranih teritorija da bi se obezbedio mir.

Sirijski predsednik Asad occnio jc svoj prvi sastanak za amcričkim predscdnikom Klintonom kao konstruktivan i izuzctno važan.

Na zajedničkoj konferenciji za novinarc sirijski predsednik, koji je na toj dužnosti od 1971. godinc poscbno jc ukazao na značaj spremnosti američkog predsednika da sc u ostvarivanju mira na Bliskom istoku radi na „svim kolosccima“, jcr jc, kako je podsctio, prošlost pokazala da parcijalna rešenja nisu davala rezultatc.

U tom kontekstu dogovoreno jc da otpočnc sirijsko-izraclski dijalog, rckao je predsednik Asad, istakavši da Sirija teži pravednom i sveobuhvatnom miru i kraju izracIske okupacijc.

Катвомог o sirijsko-amcričkim odnosima Asad jc Ooccnio takođe konstruktivnim, dodajući da je u tom pogledu načinjcn kvalitativan naprcdak.

„Moja odministracija jc od

prvog dana prioritet davala sprovođenju u delo Rezolucije Saveta bezbednosti 242 i 330.“, izjavio je američki predsednik Bil Klinton, dodajući da su SAD za globalni mir u regionu.

Prvi korak ka postizanju tog cilja je učinjen sporazumom PLO i Izraela, rekao je Klinton, naglašavajući da je Sirija ključni faktor u postizanju mira u tom regionu.

Predsednik Klinton je potvrdio spremnost sirijskog predsednika ne samo da se okonča rat i normalizuju odnosi sa Izraelom već je, kako je naveo, dogovoreno da se otvore ı uspešno zaključe prcgovori između tc dve zemlje. — Na Bliskom istoku dugo nije bilo mira, rekao je predsednik Klintom, ocenivši da je sastanak sa predsednikom Asadom važan korak ka ostvarivanju cilja da Arapi, Izracici i Muslimani živc u miru. „Verujem da,smo blizu tog cilja“, zaključio je predsednik SAD Bil Klinton. oan

Zajedničku konfcrcnciju za štampu dvojice predsednika direktno su mogli da prate samo novinari iz SAD, Sirije ı zemlje domaćina, Švajcarske, dok je ostala armija izvcštača oko 700 specijalnih i 200 stalno akreditovanih u Ženevi morala da se zadovolji prcnosom konfercncije u međunarodnom komfcercncijskom centru.