Борба, 26. 01. 1994., стр. 6
9 ;
SREDA 26. JANUAR 1994.
AUSTRIJSKI PREDSEDNIK NE NAMERAVA DA PODNESE OSTAVKU
Klestil napusta
i SUprucu i
Beč. (Tanjug). — Austrijski predsednik Tomas Klestil, koji je ovih dana na meti kritike javnosti zbog „vanbračnih izleta“, izjavio je bečkom dnevniku „Prese“ da nema пашегц да podnese ostavku. =
Bračni problemi predsednika Klestila (62), zbog kojih je izbio državni skandal u Austriji, izašli su na videlo prošle nedelje kada se saznalo da je predsednikova supruga, Edit Klestil, napustila predsedničku palatu Hofburg i preselila se u privatan stan Klestilovih da drugom kraju grada.
„Ne želim da mirno posmatram kako me druga žena istiskuje iz moje uloge prve dame nacije“, izjavila je gospođa Klestil. Uzrok svađa bračnog para Klestil je predsednikova bliska saradnica Margot Lefler (39), inače diplomata.
Skandal je izbio, komentariše bečki nedeljnik „Profil“, zato što je Austrija „zatucana katolička sredina“ u kojoj se bračna nevernost uopšte, a prvog čoveka države osobito, smatra „velikim grehom“.
Karakteristična za reagovanje javnosti su pisma čitalaca. U jednom od njih, koje je juče ob-
Supruga odbila da se pomiri: Predsednik Tomas Klesfi!
javio najtiražniji list „Kroner cajtung“, kaže se da je „za jednog katolika i prvog čoveka države nedopustivo da ima ljubavnicu“.
U predizbornoj kampanji, pre dve godine, Klestil se na mitinzima uvek pojavljivao sa suprugom Edit i nikad nije propuštao priliku da naglasi „tradicionalne vrednosti porodice“.
Tomas Klestil odlučio je juče da državni skandal, nastao zbog njegovih bračnih problema, reši na originalan način газгасе зе 1' od supruge i od ljubavnice.
ubavnicu
Prema štenju kabineta predsedn ustrije, koje je juče dostav ovinarima, Klestil je pok da nagovori suprugu Edit » vrati u predsedničku pal lofburg i ponovo
preuzme dužnost prve dame nacije, ali je ona to odbila.
Predsednik je zato odlučio da ubuduće i dalje živi odvojeno od svoje supruge, kaže se u saopštenju. Formalnog razvoda braka ncće biti jer za ubeđene katolike, kakav je Klestil, razvod ne postoji. On je i sam, u jednom intervjuu za novine, rekao da nema nameru da povede brakorazovdnu parnicu.
istovremeno, Klestil ostaje i bez ljubavnice, 39—godišnje Margot Lefler, koja je juče pismeno zatražila od ministra inostranih poslova Alojza Moka da bude premeštena na službu. u inostranstvo.
Margot Lefler je i do sada bila zvanično zaposlena u Ministarstvu inostranih poslova, ali je bila „pozajmljena“ šefu države kao „ispomoć“.
Klestilovi bračni problemi su izazvali pravu buru u konzervativnoj, katoličkoj sredini Austriјез POČEO 20. KONGRES KP FRANCUSKE
Oslobadanje od Maršea i demokratskog cen?roalizma
Pariz, (Tanjug). — U Sent Uanu, u predgrađu Pariza, počeo je juče petodnevni kongres KP Francuske, koji će označiti kraj gotovo četvrtvekovnog rukovođenja Žorža Maršea u nekada najvećoj komunističkoj partiji Zapada. Francuski komunisti rešiće зе na 20. kongresu još jedne relikvije demokratskog centralizma koji Je do sada bio neprikosnoveni princip delovanja partije.
Rukovodstvo KP Francuske tvrdi da će 20. kongres, na koJem će se usvojiti novi program i novi statut, označiti duboke promene u organizaciji i radu partije. Renovatori i disidenti unutar KP Francuske, kojih je sve više, ocenjuju, međutim, da se i ovog puta ne radi o „kongresu obnove kakvu zahteva sadašnja epoha“.
Komunistička partja РЕгапcuske, čije rukovodstvo tvrdi da ima čak 600.000 članova, iz godine u godinu gubi uticaj u francuskom društvu. Početkom sedamdesetih godina, KP Francuske je uživala podršku više od petine francuskog biračkog tela,
dok je na poslednjim parlamentarnim izborima marta prošle
'godine za njene kandidate glasa-
lo manje od deset odsto Francuza: Decenijama pod jakim uticajem Moskve, KP se, nakon raspada istočnog bloka i dezintegracije Sovjetskog Saveza, suočila sa krizom identiteta. U želji da zauvek skinu hipoteku priveska KPSS, u debati, koja je prethodila kongresu, čuli su se i predlozi da je nužno promeniti ime KPE, ali rukovodstvo to nije prihvatilo. Neke promene su, ipak, predviđene. Novim Statutom KPE modifikovan je deo terminilogije, pa će se Centralni komitet ubuduće zvati nacionaln, komitet, dok će generalni sekretar postati nacionalni sekretar.
. Nema sumnje da će odlazak 73-godišnjeg Žorža Mršea sa položaja generalnog sekretara, posle pune 23 godine, biti u centru pažnje oko 1.500 delegata kon-
PROŠIRENJE EU DOVEDENO U PITANJE Cefvorka i dalje na listi čekanja
London (Tanjug). — Pregovori za prijem Švedske, Austrije, Finske ı Norveške u Evropsku uniju (EU) neće se završiti do 1. marta, pa je malo verovatno da ćc EU biti proširena sa četiri novce članice Januara naredne godine, kako je planirano.
Pozivajući se na neidentifikovane visoke funkcionere EU u Briselu, „Fajnenšel tajms“ piše u jučerašnjem broju da nema napretka u pregovorima oko sub-
i
vencija za poljoprivredu, a Norveška je toliko ljuta na zabrane EU oko lova na kitove, da je njen prijem odložen za period posle januara 1996.
Diplomate pri EU kažu da sa „uklanjanjem prepreka“ treba požuriti, a Grčka je spremna da zakaže specijalni samit EU idućeg meseca, ukoliko pregovarači
_ u poslednjem trenutku naprave
novi proboj.
Kraj polifićke karijere: Zorz Mar-
se
gresa. I pored mnogih zahteva iz redova „obnovitelja“ da se izađe sa imenima kandidata za novog šefa KPEF, ostaje za sada nepoznanica ko će Maršea zameniti na kormilu partije.
Ргеду депо је да зе пом! пас!onalni sekretar КРЕ izabere u subotu, poslednjeg. dana Kongresa. Među potencijalnim kandidatima za novog lidera KPE najčešće se spominju Alen Boske, predsednik grupe poslanika KPE u Nacionalnoj skupštini, zatim Fransis Virz, rukovodilac odcljenja za međunarodne odnose, Rober Te, kadrovik partije, Pjer Žarka, pomoćnik direktora „Imanitea“ i Andre Lažoanije, kandidat KPE na poslednjim predsedničkim izborima.
- potvrde za 15
veštenim krugovima.
ski putuje.
posete.
Žirinovsici Uskoro u Jugoslaviji?
Moskva, (Tanjug) — Lider Liberalno demokratske partije Rusije Vladimir Zirinovski ovih dana trebalo bi da poseti neke evropske zemlje, saznaje dopisnik Tanjuga u Moskvi u oba-
_ Izvori bliski njegovoj partiji nagoveštavaju da bi Vladimir Zirinovski mogao da poseti Sloveniju, Poljsku i Jugoslaviju.
Isti krugovi ne pominju na čiji bi poziv Žirinovski mogao da poseti te zemlje, ali je izvesno da ne putuje na poziv zvaničnih državnih organa, već „srodnih partija ili pojedinačnih ličnosti“. Karakter tih poseta bi, prema tim izvorima, bio nezvaničan i vezan isključivo za domaćina na čiji poziv Žirinov-
Kao verovatni datum posete Jugoslaviji, isti izvori navode 30. Januar. Oni, takođe, izjavljuju da može doći do promena termina u poslednjm času, pa i do eventualnog pomeranja
Vladimir Žirinovski danas treba da održi konferenciju za štampu u Moskvi na kojoj će govoriti o' prvim sednicama državne Dume u kojoj je lider jedne od najbrojnijih frakcija.
AMNESTI INTERNEŠENEL O POBUNI U MEKSIKU
Ubijeno vise od 400 ljudi
Meksiko Siti. — Amnesti internešenel je u svom izveštaju o kršenju ljudskih prava u zapadnom Meksiku tokom pobune seljaka početkom ove godine naveo da je ubijeno više od 400 ljudi. 5
Kako izveštava UPI, ova organizacija sa sedištem u Londonu,
saopštila je na konferenciji za”
štampu u Meksiko Sitiju da ima „nesumnjivih“ ubistava i više od 100 slučajeva torture, uključujući dve silovane
„To je minimalan broj“, rekao je Moris Tidbal Binc, pravni zastupnik iz Amnesti kancelarije u
paniji. „Verujemo da bi broj bio mnogo veći da smo duže ostali ovde“.
Službenici Amnesti internešenela prikupili su svedočenja tokom samo pet dana boravka u mestima pokrajine Čjapas, Morelija, San Kristobal, Altamirano i Tukstla Gutijere. Pronašli su slučajeve dva silovanja, 9 grupnih streljanja, 11 potvrđenih nestanaka i 15 „nesumnjivih ubis-
žene od strane snaga bezbed-
i tava“, među kojima jednog detenosti. _ta od 10 godina.
Uskoro memouri Borisa Jelijcina Pariz (Tanjug) — Ruski predsednik Boris Jeljcin objaviće tokom meseca aprila svoje memoare saopštio je juče francuski izdavač Alben Mišel. Knjiga, čiji naslov još nije određen, ima oko 500 stranica i biće u isto vreme kao „svetsko izdanje“ objavljena u više zemalja.
U memoarima ruski predsednik iznosi svoje ocene o značajnim zbivanjima u Rusiji od kako je došao na vlast krajem 1991. godine.
Haitiju prefi totalna blokada: Otava. — Kanada je saopštila prekjuče da očekuje od Saveta bezbednosti UN da uspostavi totalnu blokadu Haitiju radi povratka na vlast izgnanog predsednika Žara Bertrana Aristida.
Kako prenosi Rojter, kanadski šef diplomatije Andre Vele je sa-
opštio na konferenciji za štampu u Otavi, posle razgovora sa Aristidom, da će SAD pomoći da se donese rezolucija sa težim sankcijama kako bi se vojni režim naterao da prihvati povratak Aristida. Hrana za 2 miliona gladnih u Angoli: Harare. — Svetski program za hranu (VFP), specijalizovana agencija UN, mogao bi da obezbedi da humanitarna pomoć u hrani i lekovima stigne do svih 2,1 milion ugroženih Angolaca ukoliko sukobljene strane u već 10-godišnjem građanskom ratu u Angoli postignu trajni prekid vatте Generalni direktor VEP Katarin Bertini izjavila je preksinoć u Harareu da će njena organizacija isporučiti gladnima u Angoli, samo u periodu od februara do jula ove godine skoro 160.000 tona hrane u vrednosti od oko 85 miliona američkih dolara. „Brijana“ раја U more: Kuru (Francuska Gijana). — Evropska raketa „Arijana“, lansirana prekjuče iz svemirskog centra Kuru u Francuskoj Gijani, nije uspela da u orbitu oko Zemlje postavi dva telekomunikaciona satelita koja je nosila, javljaju agencije.
Prvih nekoliko minuta posle lansiranja sve se odvijalo normalno,
činilo se da su se motori trećeg stepena rakete normalno uključili, kada su se iznenada ugasili. Razlozi kvara su zasad nepoznati. Raketa je pala u more, zajedno sa dva satelita, turskim „Turksat“ i „Eutelsatom“ vlasništvom Evropske organizacije za satelitske telekomunikacije. Izaslanik UN konsultuje Kiprane: Nikozija. — Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Džo Klark sastao se juče sa vođama kiparskih Grka ı Turaka Glafkosom Kleridesom i Raufom Denktašom. Vođeni su, kako je rekao Klark, korisni razgovori o dugotrajnom kiparskom problemu, javlja Rojter.
Predstavnik svetske organizacije je o razgovorima govorio na Otcepljenom delu Ostrva, u „Turskoj Kiparskoj Republici“ koju priznaje samo Ankara. Sagovornici su mu bili novinari iz obeju suparničkih zajcdnica.
On će se danas ponovo sastati sa liderima obeju kiparskih država. Trgovci drogom zapošljavaju decu: Rio de Žaneiro. — U sirotinjskim predgrađima Rio de Žaneira mafija trgovaca drogom zapošljava oko 5.000 dečaka, koristeći ih kao stražare, za pakovanje ı distribuciju, pa čak i kao živi štit u obračunima sa policijom.
Kako javlja UPI, ovi podaci su izneti u policijskoj studiji, koju je prekjuče objavila brigada za borbu protiv trgovine narkoticima. U njoj se navodi da 80 odsto „vojnika“ mafije čine dečaci starosti od 7 do 17 godina. Oni su pripremani za taj posao u vojničkom maniru i na glavne ljude narko-mafije gledaju kao na svoje komandante.
по > ==
dry aaa