Борба, 26. 01. 1994., стр. 7

_рготезта“

ВОКВА SREDA 26. JANUAR 1994.

5737

PROTEST ŠPANSKIH SINDIKATA ZBOG PROGRAMA VLADE

бића drugi generalni strajk

Vladimir Stanković

iz Barselone

dopisnik „Borbe“

Gotovo tačno šest godina posle 14. decembra 1988. kada se Gonsalesova vlada u svojoj šestoj godini na vlasti suočila sa БРУНО generalnim štrajkom,

panija se u četvrtak 27. januara ove 1994. susreće sa drugim. Glavni akteri su isti premijer i sindikati, isti su i „peneralni motivi“, odnosno neslaganje sindikata sa ekonomskom politikom, ali je situacija znatno drugačija, odnosno znatno teža što bi, teoretski, trebalo da bude dodatni problem za vladu. Međutim, bez obzira što će velika većina Španaca ovako ili onako ispoštovati zahtev sindikata da se 27. januara ne radi, štrajk je izazvao mnogo polemike i, da apsurd bude veći, bar za trenutak „ujeдато“ „krvne neprijatelje“, odnosno vladajuće socijaliste i narodnjake iz glavne opozicione partije koji — uz sve optužbe na račun vlade smatraju da štrajk nije rešenje.

Od vodećih političkih partija štrajk podržava samo Ujedinjena levica čiji lider Hulio Angita ekonomski program vlade naziva „povratkom u 19 vek, u viktorijansku Englesku“. no protiv je, razumljivo, PSOE, Narodna partija optužuje Gonsalesa da je izdao predizborna obećanja o „socijalnom dijalogu“, ali smatra da će efekti štrajka biti kontraproduktivni, dok su nacionalne partije iz Katalonije („Konvergencija i Unija“) i Baskije („Partido nasionalista vasko“) takođe protiv uz obrazloženje da štrajk „neće rešiti ništa”. Đordi Pužol, predsednik autonomne katalonske vlade, izjavio je da su mnoga katalonska preduzeća već odlučila da izgubljeni dan nadoknade neke od neradnih subota što svedoči da „štrajk neće biti veliki gest i čak ohrabruje vladu

STUDIJA UJEDINJENIH NACIJA

Energič- ~

Suoćavanje sa opštim зтајкот: ЕеПре бопзае5

da posledice štrajka neće biti trapične ako se „vlada ne uplaši kao 1988“.

A utisak je da se Gonsalesov kabinet ne pribojava previše

· štrajka. Pošto je prošle nedelje u

Kongresu dobio podršku za program ekonomske reforme koji toliko smeta sindikalcima iz Generalne radničke unije (UGT) i

Radničke komisije (KO), vlada je juče izdala naređenje o minimalnom funkcionisanju mnogih javnih službi, pre svega saobraćaja što je sindikalne lidere navelo da izjave kako Vlada izigrava ustavno pravno na štrajk. U danu koji treba da а ве Španiju punom parom radiće samo policija, oko 138.000 policajaca obezbeđivaće ulice i objekte, posebno one koji će se ipak odlučiti da rade. Neke firme iz Barselone tražile su policijsku zaštitu za slučaj da budu napadnuti kao „štrajk-breheri“. Takođe, pravo na štrajk nemaju profesionalni oficiri.

Zanimljivo je da je Udruženje profesionalnih fudbalera podržalo štrajk i pozvalo svoje članove da u četvrtak ne treniraju već da, eventualno, obave samo masažu a i to pod uslovom da „naiđu na saradnju sa zdravstvenim osobljem kluba“.

Rezerve petroleja u svetu za jos 75 godina

Njujork. — Za najviše 75 godina svet će ostati bez postojećih rezervi nafte, procenjuje se u jednoj studiji Ujedinjenih nacija. Izveštaj, koji prenosi Rojter, ipak konstatuje da eksplozivni razvoj novih tehnologija za istraživanje nafte obećava dobru energetsku budućnost čovečanstvu. Prema ovoj prekjuče objavljenoj studiji, procenjuje se da je do danas u svetu proizvedeno ukupno 640 milijardi barela (barel ima 160 litara) petroleja. U utrobi Zemije preostalo je 1.650 milijardi barela nafte, od čega 976.5 milijardi takozvanih proverenih i 674 milijarde barela verovatnih rezervi ove

та зада петатепјјуе епегре!ske sirovine.

Pri postojećoj svetskoj dinamici crpljenja 21,9 milijardi barela nafte za godinu dana, postojeće rezerve biće istrošene za 75 godina, konstatuje se u studiji do koje su došli istraživači UN.

Izveštaj završava optim:istićkom ocenom da zahvaljujući novinama u istraživanju nafte poslednjih godina, biće moguće otkrivanje novih ležišta petroleja i to većom dinamikom перо Što se troše postojeće reZerve. Poseban skok zabeležila su podmorska istraživanja nafte, kojih do 1970. godine gotovo da nije bilo, da bi danas predstavljali trećinu ukupne svetske proizvodnje.

izrael nudi vazdušni sporazum Jordanu

Jerusalim. — Izrael je spreman da otvori svoje more i nebo za jJordanske brodove i avione i da arapskoj državi dozvoli korišćenje izraelskih aerodroma i koridora za letove za Evropu, saopštila je vlada u Tel Avivu.

Ponuda je uslovljena istovetnim odgovorom Jordana, navodi se u prekjuče objavljenom saopštenju kabineta Ministra saobraćaja Izraela, Jisraela Kešara. Komercijalni letovi nad Bliskim istokom često gube više od Jednog časa u zaobilaženju opasnog vazdušnog prostora nad ovim područjem.

S druge. strane, izraciska kompanija „El Al“ bi uštedela do dva časa leta na linijama za Srednji i Daleki istok ukoliko bi mogla da koristi jordanski i saudiarabijski vazdušni prostor.

NORVEŠKA DIPLOMATIJA U SENCI IZRAFLSKO-PALESTINSKOG PRIBLIŽAVANJA

Holst stvarni

„heroj“ sporazuma

Miira Popovic

Ni manje pretencioznog igrača na svetskoj sceni, ni većeg diplomatskog učinka. U takvoj zavidnoj, retkoj koliko i originalnoj poziciji našla se odnedavno Norveška, a zahvaljujući prvenstveno ulozi svog preminulog šefa diplomatije Johana Jorgena Holsta u istorijskom pomirenju Izracla i PLO.

Jedan drugi Norvežanin, Holstov prethodnik na položaju ministra inostranih poslova, iskusan političar i diplomata Torvald Stoltenberg pripao je nama, kao kopredsednik međunarodne konferencije o bivšoj Ju-

goslaviji. On se uhvatio u koštac

sa „kako је objasnio na početku posla prošlog aprila, jednom od najtežih dužnosti koje danas uopšte postoje“. Još uvek se bori. Holstov posao bio je jednako težak, izazovan i neizvestan: uticati na izmirenje zakletih neprijatelja Palestinaca i Jevreja i na rešenje palestinskog pitanja, u čemu su se, treba li reći: neuspešno, oprobavale sve ambicioznije diplomatije sveta, pa i SVOjevremeno jugoslovenska.

Ipak, Holstu je to pošlo za ru- -

kom. Istini za volju, treba reći da su, u vreme kada je došao na čelo norveške diplomatije u aprilu prošle godine, tajni kontakti predstavnika PLO i jevrejske države bili već započeti. Opet na inicijativu i uz posredovanje Norveške, tačnije jednog norveškog entuzijaste — direktora norveškog Nacionalnog instituta za sociološka istraživanja, 2аduženog za analize situacije nz okupiranim arapskim teritorijama — Terje Koda Larsena.

„Stafetna palica“

Do skora nezamisliv direktan dijalog. decenijama zavađenih PLO i Izraela bio je, dakle, započet i vođen, tajno, u okolini Sarpsborga, stotinak kilometara istočno od Osla, kada se Holst uključio. Zbog toga je on imao običaj da kaže da je „samo preuzeo štafetnu palicu“ u trci za mir na Bliskom istoku. Na način svojstven jedino istinski skromnim ljudima, smatrao je da su aplauzi koje Je u svetu pobrao zbog dovođenja PLO i Izraela do potpisivanja istorijske deklaracije o privremenoj palestinskoj samoupravi na okupiranim područjima Gaze i grada Jerihona na Zapadnoj obali — neprimereni njegovoj: „maloj ulozi“ u događaju koji će izmeniti političku kartu Bliskog istoka.

Bivši ministar odbrane, Holst je bio na čelu norveške diplomatije samo osam meseci. Od toga

- Je polovinu vremena proveo па

tajnom, 187Gn, je bolje reći: taен енота poslu domaćina i diskretnog pružaoca usluga palestinskim i izraeclskim pregovaračima. Kada je, krajem avgusta prošle godine, svetom prostrujila spektakularna vest da skrivena od pogleda javnosti u Nor-

Ankara. — Izraelski predsednik Ezer Vajcman, pozvao je Tursku na proširenje veza sa Izraelkom, ističući da je to značajno ne samo zato što je u pitanju prva poseta jednog izraelskog predsednika Turskoj, već i zbog toga sto se upravo sada dešavaju značajne ргоmene na Bliskom istoku, Javlja Rojter.

Pred početak razgovora sa turskim predsednikom Sulejmanom Demirelom, Vajcman je izjavio reporterima u Ankari da se „nada da će dve zemlje i dve stare nacije povećati međusobnu saradnju i otvoriti nove horizonte“.

„Prijateljstvo Turske i Izrae-

saradnju i mir u regionu“, rekao je izraelski predsednik. Turski predsednik Sulejman Demirel je rekao da vidi mogućnost za saradnju sa Izraelom u oblasti trgovine, turizma, tehnologije i zajedničkih ulaganja u trećim zemljama. Demirel je naglasioi da dve zemlje žele da ljudi u ovom re-

veškoj postoji radionica bliskoistočnog mira, „Njujork tajms“ je obelodanio da je Holst tokom 14 tajnih izraelsko-palestinskih sastanaka tokom kojih je iznedren mirovni sporazum Izrael-PLO, Holst sedeo u hodniku, u senci, kao garant i čuvar pregovora, a nikako kao učesnik i direktan posrednik.

U završnici te norveške faze izraelsko-palestinskog pomirenja pregovarače je doveo u svoju vikendicu u Hofu, nadomak Osla. Ulogu domaćina razgovora osmislio je na način potpuno suprotan oveštalim diplomatskim manirima: pregovaračima je stavio na raspolaganje familijarnu atmosferu doma, probranu hranu i dobra vina — iz SVOjih zaliha.

Diskretno i efikasno

Kada je izašao na svetlost dana, u poslednjim, tada već javnim pripremama za istorijski čin potpisivanja mirovnog sporazuma Izrael-PLO prošlog septembra u Vašingtonu, Holst se po-

Arafat i Fahd se nisu pomirili?

Dubai. — Palestinski lider Jaser Arafat napustio je juče Saudijsku Arabiju na kraju posete koja bi trebalo da označi početak postepenog oživljavanja prethodnih jakih veza PLO i bogate pustinjske kra-

ljevine.

Pozivajući se na diplomatske krugove u regionu, Rojter kaže da će proces palestinskog saudijskog pomirenja, uprkos Arafatovoj po-

seti Rijadu biti spor, jer lider PLO još nije povr

tio poverenje zaliv-

skih zemalja proigrano svrstavanjem uz Bagdad tokom iračke inva-

zije na Kuvajt.

Arafat je prekjuče u Rijadu jedan sat razgovarao sa kraljem Fahdom. Diplomate kažu da je saudijski suveren primio Arafata kao „palestinskog predsednika“, ali da je njihov razgovor bio hladan i

uzdržan.

Isti izvori tvrde da Fahd nije promenio stav prema potezu Arafata u zalivskoj krizi zbog koje je izgubio političku i finansijsku podršku Saudijske Arabije i drugih zemalja Zaliva.

Vajeman poziva Tursku na jacanje veza

la moglo bi biti katalizator za ·

kazao pragmatičnim ı agilnim diplomatom. U to vreme izraclski premijer Jicak Rabin i lider PLO Jaser Arafat izvestili su prvo i pre svega njega da su doneli odluke o uzajamnom priznavanju. A Arafat ga je još iriformisao da će u svoju izjavu

Sa Ankari oduvek dobro: Ezer Кајстап

gionu svoj novac i energiju preusmere sa naoružanja na razvoj.

Turska održava odnose sa jevrejskom državom od njenog osnivanja 1948. godine. Ankara priznaje i palestinsku državu, koju je Palestinska oslobodilačka „organizacija (PLO) proglasila 1988. godine.

povodom potpisivanja sporazuma uneti i stav o odricanju od nasilja i terorizma što je od PLO izričito zahtevao Izrael. Sve što je usleđilo bilo je više ceremonijalne i tehničke prirode.

Tako je Holst postao garant izraelsko-palestinskog pomirenja posle poluvekovnog neprijateljstva. Diskretan šarm njegovih poteza izveo je norvešku diplomatiju na svetsku scenu.

I, kada su se prošle subote u Oslu izaslanici više od 60 zemalja sveta okupili da bi odali poslednju počast Holstu, preminulom od moždanog udara 13. januara, ceremonija je dobila, obrise ode jednoj kratkoj, ali brilijantnoj karijeri i dostignuću, onoj koju će pamtiti istorija zbog suštinskog udela Johana Holsta i Norveške u pretvaranju kotla neprijateljstva u kolevku nade na Bliskom istoku, rekao je američki državni sekretar Voren Kristofer u ime međunarodne zajednice nad odrom preminulog šefa norveške diplomatije u katedrali u Oslu.

Za Jasera Arafata, Holst je

„stvarni heroj“ sporazuma njegove organizacije sa jevrejskom državom, a za šefa izraelske diplomatije Šimona Peresa „most u koji su obe strane ugradile svoje poverenje“.

Na Holstovoj sahrani u subotu u Oslu bio je i njegov zet Torvald Stoltenberg, posrednik UN u rešavanju krize u bivšoj Jugoslaviji. Posle uspeha koji je Johan Holst pobrao stilom svoje origimalne norveške diplomatske škole, već pomalo zaboravljena činjenica da jc Stoltenberg po-

malo naše gore list, da je diplo-

matski službovao u Jugoslaviji (1961-64), da govori naš jezik i da mu se u Beogradu, gde decenijama ima prisne prijatelje, rodila najmlađa kćer.