Борба, 21. 04. 1994., стр. 3

BORBA ČETVRTAK 21. APRIL 1994.

DNEVNIK K-

RAPORT IZ GORAŽDA

Sporazum krse i Srbi i Muslimani

Rojter, AFP za „Borbu“

Sarajevo. — Uprkos sporazumu o obustavi vatre i razmeštanju pripadnika mirovnih snaga UN, koji su, kasno preksinoć potpisali predstavnici bosanskih Srba i UN, snage bosanskih Srba i Muslimana i juče su nastavile žestoko granatiranje i u oko Goražda, optužujući za kršenje dogovora — jedni druge. Pozivajući se na izvore bosanske srpske vojske, Tanjug je javio da muslimanske snage otvaraju snajpersku, minobacačku i

vatru iz protivavionskog oružja

iz centra Goražda. Tanjug citira srpske izvore koji navode da je srpska strana bila primorana da odgovori na kontinuiranu muslimansku ofanzivu negirajući, međutim, da njihove snage granatiraju grad.

Muslimanski radio Sarajevo juče je izvestio o granatiranju sa srpskih položaja. Isti radio javio je da je, tokom prekjučerašnjeg dana, u Goraždu poginulo još 44 ljudi, čime je broj poginulih, od

početka ofanzive srpskih snaga, 29. marta dostigao 389.

Predstavnici Unprofora u BiH koji su još čekali izveštaje vojnih posmatrača sa terena nisu međutim mogli da potvrde, ni jedan od ovih navoda.

Portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice u Ženevi Ron Redmond rekao je juče, pozivajući se na izveštaje sa terena da „srpski napadi na grad slabe“. „Prema poslednjem izveštaju granatiranje je znatno oslabilo“, rekao je Redmond.

On je dodao da su četiri predstavnika UNHCR koji su zaklon potražili u podrumu zgrade gde im je sedište „proveli užasnu noć“. Na obližnju zgradu pale su dve granate i ona je u plamenu, kazao je dodajući da su uslovi života u Goraždu „alarmantni“ jer ponestaje hrane i vode.

Prema izjavama lokalnih zvaničnika sa kojima je juče stuplje-

sanskih Srba Radovana Karadžića da mirovne snage UN „počev od srede ujutru mogu razmestiti 100 vojnika u delu Goražda na levoj obali Drine“. Njegova izjava usledila je nakon što je preksinoć na Palama potpisan sporazum sa predstavnicima UN.

U tekstu sporazuma koji su na Palama potpisali predsednik

Rakete pogodile bolnicu

Sarajevo (Rojter). — Tokom jučerašnjeg popodneva, u razmaku od nepunih sat i po, u Goraždu je poginulo 18, a ranjeno najmanje 25

osoba.

Tri rakete pogodile su u 13.45 bolnicu u Goraždu i ubile 10, a ranile 15 pacijenata, javili su pripadnici međunarodnih humanitarnih organizacija koje se nalaze u ovom gradu. Pre toga, u 12.25, jedna granata usmrtila je osam a ranila 10 osoba u jednoj stambenoj zgradi koja se nalazi nasuprot bolnici. Povređeni iz ove zgrade nisu mogli biti prebačeni u bolnicu zbog stalne snajperske vatre.

Potpuniji izveštaj o napadu na bolnicu nije se odmah mogao dobiti. Peter Kesler, predstavnik Visokog komesarijata UN za izbeg-

· lice u Zagrebu, rekao je da je posle toga jedna raketa pogodila i

zgradu koju je kao svoje sedište koristila jedna od humanitarnih us-

tanova, verovatno Crveni krst.

no u kontakt radio vezom, od srpskih granata u Goraždu su, juče pre podne, poginule četiri osobe, a povređeno je sedam. Esad Obranović objasnio je da su se nastradali nalazili nedaleko od zgrade u kojoj su smešteni vojni posmatrači i predstavnici UNHCR. On je još kazao da je nekoliko zgrada koje su pogođene u utorak još u plamenu i da se nad gradom nadvija gusti dim.

Bosanski srpski radio preneo je juče ujutru izjavu lidera bo-

INICIJATIVA BUTROSA GALIJA PRED SAVETOM NATO udarima do kraja nedelje

0 vazdusnim

Nastavak sa 1]. strane

Ako je Galijev zahtev, u trenutku kada je upućen, u nekim od atlantskih prestonica ocenjen kao „neočekivan i nedobrodošao“, pre svega zbog elemenata rizika vojne eskalacije sadržanih u njemu, odlučna podrška koju je u međuvremenu inicijativi generalnog sekretara UN

pružio američki predsednik Klinton — učinila je njegove zahteve „dobrodošlim“. Saveznici su se, primetili su juče atlantski posmatrači, s manje ili više oduševljenja „розтојш“ iza vođe Saveza, tako da se ne očekuje da će biti ozbiljnijih otpora pozitivnom odgovoru Ga~liju. Budući da je Francuska

među prvima podržala zahtev generalnog sekretara UN, obnovljena je „februarska koalicija“ Vašington — Pariz, koja je uspešno progurala ultimatum NATO za uklanjanje artiljerijskog obruča oko Sarajeva.

Svakako ne slučajno, u jučerašnjim zvaničnim tumačenjima rasprave koja je u Savetu NATO vođena o Galijevom zahtevu, u prvi se plan ističu odluke istog Saveta od 2. i 9. avgusta prošle godine, koje su zatim potvrđene i osnažene i na Severoatlantskom samitu, januara ove godine u Briselu. A u tim je odlukama, da podsetimo, formulisana ponuda Ujedinjenim nacijama da se vazduš-

parlamenta „bosanskih Srba Momčilo Krajišnik i šef civilnog sektora UN Viktor Andrejev, koji je nazvan „Memorandum razumevanja o privremenim rešenjima za grad Goražde“ navodi se da je srpska strana saglasna da, ako ne bude napadana, smesta obustavi vatru. Sporazumom je predviđeno i razmeštanje „plavih šlemova“ u ovoj muslimanskoj enklavi, ali tek nakon što primirje stupi na snagu. nim udarima savezničkih snaga „spreči gušenje Sarajeva, zaštićenih zona i drugih ugroženih oblasti u Bosni i Hercegovini...“, a sve to na osnovu ovlašćenja iz rezolucije 836 Saveta bezbednosti.

RC COMPANY 11000 Beograd |

Kneza Miloša 95 1

__#011/684-369 <“ 011/681-990 taks 011/686-063 servis 1 1/683-452

RUSIJA | RAT U BOSNI

Poslednja sansa Srba

Branko Stošić

Specijalno za „Borbu“ iz Moskve

Moskva. — Rusko-srpski razvod postao je glavna tema, s obzirom da su i Beograd i Pale suočili Moskvu sa „najozbiljnijim diplomatskim porazom u poslednje vreme“, čija glavna posledica nije odricanje Rusije od posrcdničkc uloge, već „gubitak nadc u mirno rcšcnjc bosanskc krize“. Za Moskvu jc postalo sporcdno i kasno da sc razjašnjava da li su Bcograd i Palc „namerno doezinformisali Kozirjeva i Čurkina ili sc vojska bosanskih Srba izvukla ispod kontrolc političkog rukovodstva“. Posle svega što krizu dovodi do vrhunca i preti tragedijom pre svega samih Srba, kako se ovde posebno podvlači — Husija poslednju šansu Srba da izbegnu masovne raketne udare NATO i „bar delimično vrate poverenje Moskve“ vidi u hitnom prekidu vatre i povlačenju njihovih snaga iz i oko Goražda. •Naravno, pod uslovom da grad već nije zauzet. U suprotnom, „Rusija više ne može ničim da pomogne ni Radovanu Karadžiću, ni njegovim vojnicima“. | То је i suština poruke predsednika Borisa Jeljcina, koji od Srba očekuje da obavezno ispune obećanja koja su dali Rusiji“ — da prckinu napadc na Goražde, povuku vojsku i naoružanjc, omogućc ulazak „plavih šicmova” i oslobode sve zarobljcnikc, . uključujući pripadnikc mirovnih snaga UN, među kojima jc i pct Rusa. Ova izjava je potvrdila da u Moskvi nema nima]o kolebanja, o kojem se naširoko pričalo posle „različitog pristupa“ šefa diplomatije Kozirjeva i njegovog pomoćnika Čurkina, po njihovom povratku iz Beograda, odnosno sa Pala. Savet nacionalne bezbednosti razmatrao je juče, na osnovu izveštaja Andreja Kozirjeva i „bosansko pitanje“ i zaključio da „postoje realne. mogućnosti za mirno rešenje“.

Dok se u državnom vrhu relativno brzo došlo do jedinstvenog stava, u državnoj Dumi se vodila žustra debata o budućem stavu Rusije prema Srbima, ne samo bosanskim. Opozicione partije, a posebno liberal-demokrati Vladimira Žirinovskog, optuživali su Jeljcina da „izdaje braću po veri i tradiciji“ i zahtevale da Rusija „ostane na strani Srba”. Usred debate usvojen je zaključak da Duma u „sve države nastale na tlu bivše Jugoslavije“ uputi svoju delegaciju koja bi na licu mesta ispitala i ustanovila pravo stanje stvari.

Prema izjavi Ivana Ribkina, predsednika Donjcg doma parlamenta, koji mnogi smatraju „prosrpskim bastionom“, dclcpacija će u misiji provcsti dcsct dana i Dumi podneti kompletnu informaciju — koja bi bila razmatrana na zatvorcnom plenarnom zasedanju — sa ciljem da poslanici formulišu i predsedniku Jeljcinu i vladi upute svoje predloge i viđenje politike Rusi-

ale · „сеп! пје ·

ksl ira kop fori ·

Moskva ne planira prekid odnosa sa SRJ

Moskva. — Jedan visoki ruski diplomata, čije reči prenosi agencija Interfaks, potvrdio je juče navodc iz lista „Scvodnja“ da Moskva razmatra mogućnost da, u svctlu najnovijih događaja, svog ambasadora u Bcogradu Genadija Šikina pozovc na konsultacijc u Moskvu, ali i ncgirao da jc rcč o „zaoštravanju“ diplomatskih odnosa sa Jugoslavijom. je prema Jugoslaviji i krizi u Bosni. On je takođe rekao da ključno opredcljenjc Rusijc da krizu trcba rešavati mirnim putem ni u Dumi nije osporeno. Delegaciju — koja već danas, u četvrtak, trcba da krcnc u Bcograd — sačinjavaće po jedan predstavnik svake frakcije u parlamcntu, ali je spor nastao zbog zahteva ultrapatriota Zirinovskog da dobiju dva mesta. Sam Zirinovski je zaprctio da ćc bojkotovati delcgaciju i da ćc njegova partija uputiti odvojenu misiju u Jugoslaviju.

Uporedo sa tim čuli su sc zahtcvi da Rusija povučc svoj kontingent iz sastava mirovnih snaga UN u bivšoj Jugoslaviji (koji upravo ovih dana smcnjuju novi sveži bataljoni komandosa, vazdušne pešadije i pratećih specijalaca), a Moskvom su počele da sc širc i glasine da Rusija planira „prekid diplomatskih odnosa sa Beogradom“. Zvaničnog demantija nema, ali se poluzvanično saznajc da poziv ruskom ambasadoru u Bcogradu da dođc na konsultacije ne znači ni u kojem smislu nameru da se zatežu ili prekidaju odnosi sa Jugoslavi-

iom. Rusija jc rckla šta jc imala, uključujući sve izjavc, i sada je na Srbima da iskoriste „poslednju „бапзи“. РаХпја је sada okrenuta prema Zapadu — Lukscmburgu, gde zaseda Savct Evropske unije, i Briselu, gde NATO treba da odluči o zahtevu generalnog sekretara UN Butrosa Galija da pruži „podršku mirovnim snagama u Bosni“.

Većina stranih posmatrača i domaćih analitičara je uverena da će uslediti odluka o odmazdi, ukoliko Srbi u poslednji čas koji im još preostaje ne ispune zahteve predsednika Rusije, kome je i šef Bele kuće pružio nodršku. Jedan kvalifikovani „posmatrač blizak vrhu ruske diplomatije“, međutim, smatra da su svi na Zapadu, i SAD i NATO na muci — koga podržati: „zaštićenc zonc“ (Goraždc) u Bosni, ili predsednika Jeljcina u Rusiji? Kazneni pohod na Srbe u Bosni automatski bi potkopao Jeljcinove pozicije u Rusiji, pošto bi ofanziva na Srbe osokolila patriote i njihove protivnike u državnoj Dumi.

Nema dileme da je Zapadu „Jeljcinova Rusija“ mnogo važnija od Goražda i cele Bosne.

VLASTITI

Beograd: 011/683-452 Niš: 018/55 -171