Борба, 25. 04. 1994., стр. 12
У ДРУШТВО
„Каква држава — такав буџет
У скупштипској расправи O буџету највише полемика водило се око предложених издвајања за МУП Србије. Њему је на крају, одлуком посланика, припало 17 одсто државног колача (или у цифрама 480 милиона динара). Коментаришући планирана издвајања Драгољуб Стаменковић (СРС) и Веселин Павићевић (ДЕПОС) предочили су необичну рачуницу, која није демантована, већ само допуњена 06разложењем министра финансија.
По Драгољубу Стаменковићу, Министарство унутрашњих послова има буџет који је шест пута већи од средстава предвиђених за Министарство за саобраћај и везе или 49,52 пута већи од буџета предвиђеног за Министарство за здравље. Веселин Павићевић је упозорио да инвестиције у иниверзитетском образовању износе 5,5 милиона динара, у средњем 4,5, а у основном 1,5, што укупно износи 1155 милиона динара. Насупрот томе, за три полицијске школе издваја се укупно 16,5 милиона динара. Пет универзитетских центара има мање од средње школе унутрашњих послова у
ШТА КАЖЕ УНИВЕРЗИТЕТ
Каменици. Већи број основних школа има три пута мање од полицијске академије, а САНУ има седам пута мањи буџет од поменуте полицијске школе. Укупан износ средстава за науку је 85 милиона динара, а само за опрему МУП држава издваја 57 милиона...
Објашњавајући ову диспропорцију министар финансија је казао да се, изузев универзи“ тетског, образовање финансира и из других извора.
Правдајући се пред посланицима и јавношћу министар Зоран Соколовић се жалио на услове у којима ради средња школа у Каменици, где се, на пример, ручава у осам смена, а уосталом треба имати и разумевања за децу „која облаче униформу у 14 година“. Посебну пажњу изазвале су његове речи да „Полицијска академија ову државу не кошта ни динара“, тако да се с правом поставља питање ко онда финансира и из којих извора Факултет чији је једини легитимни оснивач држава2
Како овако планиране издатке из државне .
касе коментаришу професори универзитета,
Образовање — задња рупа на свирали
Универзитетски професори, наравно, нису одушевљени расподелом буџетског колача. Др Рајко Врачар, бивши ректор, Универзитета у Београду, одлуку државе доживљава као нешто „већ виђено“: „Наставља се са оним што је одавно познато и што је годинама и деценијама била пракса — да су наука, образовање и здравство сматрани и третирани као обична потрошња на којима се увек штедело у корист великих буџетских потрошача, као што су прегломазна администрација и полиција...“
По мишљењу др Врачара, тачно је да смо у крупним економским тешкоћама и да је буџетски колач из познатих разлога мали. Банг зато требало га је правичније поделити, да бисмо кризу ублажили и у перспективи је превазишли. И кад је тешко, треба мислити на будућност, на оне који долазе и на које се треба ослонити. Тако раде добри домаћини, а то је овога пута изостало — закључује др Врачар, уз опаску да све остаје по старом „осим што су они који пресудно одлучују исти, не по персоналном саставу, него по начину бирократског и политички инструментализованог начина мишљења“.
Др Зоран Лучић, продекан Математичког
ЉУБИВОЈЕ СТЕВАНОВИЋ, ВЛАСНИК ФИРМЕ, 5тес0"
Ја сам за ред у држави
Љубивоје Стевановић, власник фирме „SteCo“ залаже се за „јаку, чврсту српску полицију на српским просторима“.
— ја само хоћу да се слободно крећем улицом, да могу да уђем у ресторан и да ми том приликом нису потребни телохранитељи, каже Стевановић и додаје да није „ни за режим ни против њега, већ само за реду држави“.
«факултета јако завиди будућим младим поли-
· знач'
цајцима који ће, судећи по планираним инвестицијама, имати јако лепе услове за школовање — за разлику од будућих младих математичара, који неће имати ништа. Ичаче, Математички факултет има осам учиниоца, (а 2.000 студената) у којима се школују рачунарци“, основни стратешки ресурс сваке земље“. Ако држава није планирана да инвестира у зграду и опрему овог Факултета, то онда за др Лучића зва земља одустаје од свог основног ресур —- .. а ако се толико инвестира у полицију — са ј- сом полицијом неће се далеко стићи“.
Међ- оне који сматрају да је најновија расподела амо наставак старе политике, која нема много везе са новим стањем (и ратом) спада и др Драгутим Дражић, професор Технолошко-металуршког факулатета. „Овој земљи младост изгледа није важна, образовање је задња рупа на свирали. Променило се само то што је раније више издвајано за војску него за полицију, а сада је обрнуто“, коментарише професор који је својевремено израчунао да се са новцем који се уложи у производњу два тенка може годину дана издржавати цео Београдски универзитет.
ДР ДРАГУТИН ВЕЛИЧКОВИЋ, РЕКТОР БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
Без коментара
Молбу „Борбе“ да прокоментарише одлуку о издвајањима државе за МУП Србије и универзитетске установе у Републици, др Драгутин Величковић није могао да услиши јер није у току са домаћим скупштинским збивањима. Наиме, др Величковић се тек у суботу увече вратио из Грчке где се протекле недеље одржавала Европска ректорска конференција.
ШТА КАЖУ СТУДЕНТИ
Полицајац по глави становника
„Каква нам је држава, такав је и буџет“. „Требају им пендреци и пиштољи, а то је много скупо“, „Добар глас се надалеко чује, али пендрек боље одјекује“...овако су анкетирани студенти Београдског универзитета коментарисали одлуку по којој ће, новоусвојеним буџетом држава уложити у пет универзитетских центара у овој години, мање пара него у средњу школу унутрашњих послова у Каменици.
— То је права слика нашег друштва и показатељ оног до чега је држави највише стало. Њој нису важни наука, знање, напредак, интелигенција, него репресивни апарат који није у служби сузбијања криминала, већ служи за очување власти. То само потврђује тужну истину да је ово била и остаје полицијска држава, мисли Бранислав, студент машинства.
Ти нови полицајци ће вршити унутрашњу контролу у земљи, уместо да чувају ред и безбедност грађана. Колико улажемо у науку, толико ће нам се и вратити. Постали смо поли-
[
5
цијска држава најгоре могуће врсте, каже Драган Николић, студент друге године права.
Треба равномерно распоредити паре, сматра Владимир Голубовић са Правног факултета, а не само службама које бране режим. Ова држава сигурно не постоји зато да поштује вољу народа. То је још једна у низу бесмислица нашег друштва и ја више не очекујем ништа. Александар Станковић, студент више медицинске школе мисли нешто другачије: С једне стране и требају нам „пандури“ да се ова анархија мало среди, а ако ће им за те паре увести општу културу и психологију као предмете ја сам за“.
— Невероватно! Овде баш све мора да иде наопако! Уосталом, друго и не можемо да очекујемо. То ће тако да траје све док једног дана не добијемо једног полицајца по глави становника, па нико неће смети ни да писне, упозорава Мирослав Христодуло, студент електротехнике. са ДК САВИН 0
Еф.
Добро илн слабо опремљени: Полицајци у акцији
економисти, представници странака, судије, студенти... може се сазнати из „Борбине“ анкете. Многи нису ни желели да коментаришу податке забележене стенограмом у скупштинској расправи, из најразличитијих разлога, због заузетости, необавештености... Појединци су сматрали да нема никаквог смисла механички и поредити неупоредиве ствари.
Саговорник који је желео да остане анониман истакао је да се из таквог поређења не може извући озбиљан закључак и због тога што је „буџет папир који трпи све“. Много је важније колико ће држава стварно дати разним
ВИТОМИР НИКОДИЈЕВИЋ, ДИРЕКТОР „ICM“ Тога нема у свету
— Све развијене земље базирају стратегију свог развоја на науци, научним достигнућима, иновацијама... Средства улагана у те сврхе немају цену — каже Витомир Никодијевић директор „ИЦМ“.
— У свету постоје агенције које се баве оптимализацијом државне управе у коју спада и полиција па се не може десити да се за науку планира 7,5 пута мање него за полицију, каже Никодијевић.
________________________-_--=делатностима. Зато би требало узети завршни рачун за '93. и упоредити „шта се коме десило“. По његовом мишљењу најважније је оно што се не зна — колики је износ ненаменски подељених средстава и коме се она дају...
Према полузваничним информацијама, министарства просвете, науке и САНУ добиће овогодишњим планом знатно више пара него лане, што значи да су неке друге ставке смањене на рачун ових издатака...
а етан ЕМ. m == ДА ЛИ (У, ПРЕМА БУЏЕТУ, СРПСКИ МИЛИЦИОНАРИ
ДОБРО ПЛАЋЕНИ Плате између 357 и 892 динара
Да ли су наши милиционари добро плаћени, односно да ли ће бити добро плаћени ове године, након одобреног буџета
Пошто је буџетска цифра издвојена за плате „плавих“ позната, и пошто је број српских милиционара, делимично, познат, онда је могуће доћи до, макар и приближне цифре о просечној милиоционерској плати.
Дакле, укупна цифра која је у буџету издвојена за плате МУП-а износи 300 милиона 353 хиљада и 500 динара. Пошто једна буџетска година случајно има само дванаест месеци, то значи да се за плате чувара јавног реда и мира месечно издваја нешто више од 25 милиона динара.
Е, сада долазимо до проблема тачног броја милиционара. „Има их тачно онолико колико нам и треба“, то је званичан податак са званичног министарског места. Међутим, према изворима блиским МУШЉУ, „У оптицају“ је цифра од око 28 хиљада милиционера. Кад се тај број подели са месечним буџетом, онда испадне (пошто нема инфлације) да ће просечна милицијска зарада износити равно 892 динара (ДЕМ). Али, како је реалном стању, свакако, много ближа друга незванична цифра од 70 хиљада српских полицајаца, онда просечна милиционерска текућа плата износи равно 357 динара.
Како је фактичка плата просечног српског милицајца до сада, само у изузетним случајевима (уочи демонстрација и сл.) прелазила 100 динара, онда је могућно да је и цифра од 70 хиљада полицајаца потцењена, или је у питању нешто „четврто“. ,. Г. Катић
Кака (уфаћ
+ 42
ПРАВНИЦИ ОПРЕЗНИ У КОМЕ
Јавност не за шта ид!
На молбу да проко-#; ментаришу потез републичког Парламента да из бупета издвоји 17 одсто за потребе Министарства рашњих послова, људи „од правде“, судије и тужиоци, махом су били суздржани. Требало би најпре, сматрају, знати тачне под-| атке о потребама | МУП-а а потом и шта ће тај новац „покривати: оградске Палате правде не анониман, оцењујуп! ју у правосуђу „катастрб примећује: „По томе ка вима најбоље се види еји покушава да се запе ким давањима милици По мишљењу Слобо Уставног суда Србије не луке Парламента, зна“ односно реалне потре“ рашњих послова“. Реч литичке целисходност а ту последњу реч има: _ Др Стеван „7 ва на Правном факулт ко ова „велика буџете рентна јер јавност нем ства траже“. Јасно је, Е лови тих издвајања мб: тати тајна (ставке о „пб чак и оне морају доћи Одбора за безбедност како добро да је део та како би се спречио од,
_
yHyT-
%-
БУДИМИР БАБОВИЋ, БИВШИ ШЕФ ИНТЕРПОЛИ ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ
Вага M контрола
О издвајањима из | Министарство унутр! мир Бабовић, бивше Југославију, каже:
— Нема ваге којом 6 "рити, оценити да ле или велика. Ваља пр се улаже, у које сврх тати. За оцену свре битна је, наравно, ке и употреба тог новце може бити претера: да МУП обавља св иначе података коли намењује у другим у значајном броју Hi тна контрола полицу
;
%