Борба, 25. 04. 1994., стр. 26
ТУУДОЕЗОВМА
KAKO ŽIVE KRAGUJEVAČKI RATNI VOJNI INVALIDI
Crni dani
Mi ordenje ni pozlafa rana,
Kragujevac. — Sa još uvek aktuelnih jugoslovenskih stratišta u minulih tri-četiri godine pobeglo je preko 30.000 mobilisanih Šumadinaca. Ovi, mahom mladi ljudi, iz raznoraznih razloga, jednostavno nisu hteli da ratuju. Danas su uglavnom živi i zdravi „rasuti od Kragujevca do Australije i Novog Zelanda“, odakle se povremeno javljaju rodbini i prijateljima čekajući da se iz trenutnog haosa i beznađa „рогоdi“ neka nova Srbija.
Iz rata na jugoslovenskim prostorima u kojem Srbija inače, zvanično nije učestvovala, mnogi Šumadinci ipak, opet iz raznoraznih razloga i motiva nisu uspeli (ili hteli) da pobegnu i da se kao njihovi mnogobrojni ispisnici u zavičaj vrate živi i zdravi.
Prema evidenciji Udruženja ratnih vojnih invalida iz Kragujevca, 37 žitelja centralne Šumadije, pretežno mladića između 20 i 30 godina starosti, zauvek je
i jos gore sl
nego samo prisfojan zivof: invalidi ratova
ove ljude još jedino nada održava u životu, dok država i vojska „mudro ćute“, pošto „Srbija nikad nije ni učestvovala u ratu“.
Pažnju Šumadije, ali i najšire javnosti na njihove muke i muke brojnih učesnika rata 1990 1993. ovih dana skrenuo je dramatičan plakat ovdašnjeg ogranka Udruženja rata vojnih invalida Srbije, u kojem sugrađane Pitaju: „Da li znate da postojimo?“ U obraćanju Kragujevčanima zatim ističu: „Znate li da u vašoj opštini živi 115 ratnih vojnih invalida, a da se nažalost taj broj povećava iz dana u dan“. „Da li znate da su sve to mladi ljudi koji su u rat otišli fizički i psihički zdravi, a da su se vratili bez nogu, ruku, oka, sa teškim fizičkim i psihičkim ožiljcima”. „Danas svi ti mladi ljudi primaju naknadu koja je više uvreda i poniženje“. — Ne tražimo da se roditeljima naših poginulih drugova dodeljuje ordenje a da nama inva-
_____________________________-_-----
Uspomene, cveće i sveće
— Tako smo znali da na ratištu vlada rasulo, moj sin je smatrao da treba da ide i pomogne srpskom narodu u Hrvatskoj. Zato se i odazvao mobilizaciji. Danas vojska i država tvrde da je u rat otišao kao
dobrovoljac. Najgore mi je ipak št je poginuo moj sin. Vojska mi je ja
o ne znam ni gde, ni kako, ni kad vila da je nastradao 14. novembra
1991. kod sela Nijemci. Ja sam međutim sa mojim sinom razgovarala 15. novembra ujutro, tako da mi do dan danas ne znamo kad i gde nam je poginulo jedino dete. Pokušavala sam da dođem do njegovog, komandanta, nisam uspela. Jednom sam se srela sa njegovim rezervnim starešinom koji mi je samo rekao „da on jednostavno ne
zna šta su ta deca tamo i tražila“
ra niko nas nikad nije ni pozvao ni vu novčanu naknadu, ne znamo ni
. Od nadležnih gradskih funkcione-
primio. Država nam daje nekak-
kolika je. Nama sina ne može ni-
ko da nadoknadi. Danas živimo od uspomena, cveća i sveća — kaže za „Borbu“ Zorica Čančarević, majka poginulog rezerviste Aleksan-
"ага Захе Сапсагемса.
От
ostavilo kosti u slavonskom blatu i bosanskim gudurama. Mnogima se ni grob ne zna.
Usred državnog i VOjnog nemara u Kragujevcu još ima roditelja koji veruju da su im рор!nuli sinovi ustvari živi, te da se nalaze negde u zarobljeništvu. Mesecima i godinama već obilaze vračare i vidovnjake širom Balkana, tragajući za istinom „koja nadu i život znače“.
Saborci njihovih sinova znaju pravu istinu, ali ćute, svesni da
lidima neko pozlati rane. Imamo pravo da od ove države zahtevamo da nam svima skupa omogući pristojan Život. Kad smo odlazili na ratišta, svi su se kitili nama. Danas isti oni koji su nas onda ispraćali i dočekivali, beže od nas kao da smo šugavi — kaže za „Borbu“ Dragić Savović, član Izvršnog, odbora kragujevačkog ogranka Udruženja ratnih vojnih invalida.
~ Dodaje da prema evidenciji = =-
- FOTO: 7. SINKO
njegovog Udruženja u Srbiji trenutno ima oko 10.000 ratnih vojnih invalida, ali da se taj broj iz dana u dan povećava, pošto se neki još uvek lcče, drugi sc rcvoltirani odnosom države i VvOjske prema njima, teško odlučuju da pristupe Udruženju. S drugc strane, dosta je i onih koji svoje muke i rane ne oglašavaju. Država svesno umanjuje broj invalida, dok evidenciju poginulih „krije kao zmija noge“. Članovi Udruženja ratnih vojnih invalida sve otvorcnije strahuju za svoju budućnost. Plaše sc da nc završe u ckrvenim portama ili na mostovima i ćuprijama, kao u priči Laze Lazarevića.
— Država nam u proseku daje naknadu od nekih dvadesetak dinara mesečno. Sa tim parama porodice invalida ne mogu ni da počnu da žive. Pošto su onesposobljeni za većinu dodatnih, pre svega fizičkih poslova, invalidi se sve masovnije okreću švercu. U državu smo izgubili svako poverenje, jer smo se dosad bezbroj puta obraćali i lokalnim i republičkim i saveznim funkcionerima, počev od gradonačelnika, preko Slobodana Milošcvića, do Radoja Kontića. Najčcšćc smo ostajali bez odgovora, a kad jc nešto i rađcno, to jc činjcno naopako i na štetu najvećeg broja invalida — ističe Savović.
Sumorna svakodnevica ratnc уојпе invalide u Kragujcvcu, najverovatnije i šire, goni na još crnje slutnje: od neizvesnosti sutrašnjice u anarhičnoj i izolovanoj zemlji od koje noćne morc imaju i živi i pravi, oni zaziru još više. Pojednostavljeno, strahuju od privatizacije, koja se u našim uslovima sprovodi i surovo i sirovo. Pitaju se koji će privatnik ili „gazda“ da primi na posao čoveka koji je invalid 50, 60 i više odsto. Naravno da vele da neće ni jedan, pošto invalidi ne donose profit. Svesni su da privatnik ipak nema nikakvu obavezu prema njima, ali da država ima, ili da bi morala da ima. Vojska takođe. I državna administracija i nadležni u Vojsci Jugoslavije sve čine da ih otkačc — kao jednom (zlo)upotrcbljenu i (od)bačenu stvar.
- Zoran Radovanović ~
ŠTA JE UREDNICA „DOJČE VELE" ADELHAJD FAJKLE DOŽIVELA PRI
ODLASKU 5 KOSOVA
BORBA
PONEDELJAK 25.. APRIL 1994.
Bez kaseta, filmova, novca
Nenad Briski dopisnik „Borbe“ iz Bona
Ovih dana urednica albanskc redakcije radio-stanicec „IDojčc vele“ Adelhajd Fajkle Timan s albanskim novinarom Apolonom Bačeom posctila jc Kosovo, kako bi napisala višc priloga o ovoj srpskoj pokrajini.
Na kraju posctc Kosovu na graničnom prclazu prema Albaniji, prema izveštaju koji jc objavila radio-stanica „l)ojčc vcic“
doživcla jc slcdcćc: srpski po-.
granični organi zadržali su jc zajedno sa kologom i ispitivali višc od sedam sati. Zaplcnjenc su joj svc kasctc sa intcrvjuima, filmovi, novac, vizit kartc ljudi sa kojima je razgovarala na Kosovu, političkc knjige kosovskih autora i izveštaji o poštovanju ljudskih prava.
Kako kaže u svom izveštaju, novinarka ima utisak da je služba bezbednosti pratila sve VICme i tek na kraju posete zaustavila na izlazu iz zemlje. Štaviše, na granicu je poslata i „marica“ ali se ona ipak vratila bez njc i njenog kolege.
Prilikom sedmočasovnog sasiušanja na granici oni su prcslušali kasctc prcd njom, obraćali sc na ti i menjali raspoložcnjc, između prijatcljskog ophodcnja i provokativnog. Tako su joj postavili sledeća pitanja: otkud 'znaš albanski, šta znaš o dclovanju Soros-fondacije u Tirani, vi Nemci nas ne volite, šta uopšte tražiš u Jugoslaviji? Bilo jc po-
SAOPŠTENjE SPO
stavljeno i pitanje zašto se sreće sa Albancima na Kosovu. Sav novac koji je imala zaplenjen je uz obrazložcnje: „Vaš embargo nam je naneo tolike štete, sada imamo pravo da nadoknadimo deco štete“. Novinarka kažc da je na njcnc protoste i odbijanja da preda filmovc i kasctc, izvesni Zoran „„rukovodoći carinski službenik“ zaprctio — „mi možemo i drukčije“.
Novinarka kaže takođe да је od uvođenja cmbarga saobraćaj na jugoslovcnsko-albanskoj granici višc ncgo Živ i da prcko graničnog prclaza Ćaf Morina svakodnovno tcčc beskrajna rcka albanskih automobila prema Kosovu. Ona kažc da апсупо па Kosovo stiže oko 1.000 automobila punih bcnzina i dizcla kojc Albanci prodaju u Srbiji, uz zaradu od 100 posto.
Na kraju ona kažc da sc srcćom, čotvoročlana spoccijalna ckipa koja jc specijalno zbog nje stigla na granicu iz Prizrcna, ipak sama vratila u Prizrcn, zaplcnivši joj svc što je uradila tokom doesct dana na Kosovu, što će, kako pretpostavlja, poslužiti i kao dokazni matcrijal protiv Albanaca na Kosovu i Crnoj Gori koji su kritički raspoložcni prema srpskoj politici. Njoj i njenom kolcgi dozvoljeno је око ponoći da prcđu granicu, i tako su sc našli u Albaniji. Poslednja rcčcnica ovog izveštaja glasi: „Kakvo olakšanje, ponovo na alБапзкот Ши“.
Podržavamo SPS
Beograd. — SPO pozdravlja rcšenost SPS da se hitno prcduzmu zakonske merc prema svima koji su opljačkali novac štediša
„Dafiment banke“, kaže se u sa--
opštenju Saveta za inrormisanjc ove stranke.
Očekujemo da će primena tih zakonskih mera početi otvaranjem istrage protiv gencralnog sekretara SPS Milomira Minića i generalnog direktora CIP-a Milutina Mrkonjića (takođe čclnika SPS), koji su odncli iz banke 40 miliona tuđih maraka. Vcrujemo da istraga ncćc mimoići ni Branu Crnčevića, koji jc podigao 1,5 milion tuđih maraka, kao ni mnoge drugc prvakc SPS-a.
Slom banke izazvali su čelnici SPS koji su opljačkali štediše i u džakovima odnosili njihove pare. Zbog njih je banka i prestala da radi. Ovo nisu „neproverenc
VERSUS "D"
Obezibedtmje ргераве
FOTO,
5 сазота
SSS МУ
PAO ЗЕТУ
С
BOLESTI SRCA,
BOLESTI ŽELUCA, CREVA, PANKREASA, HEMOROI!DI ..... BOLESTI PLUĆA, REHABILITACIJA
Radno. vreme poliklinike:
5 SS: ap
Sa SS
SS RO AIC | ”Y TOAWJID 5 УУ SSS
ЗА ЈЕ
ЗЕЗЧН 2г:23 15: 12: О У пе oi a У SSS ENTAR ZA GLAVOBOLJE NEUROLOGIJA
Takodje su moguće kućne posete pacijentima uz EKG.
друма 62
9-18 h,
priče“ nego zvanična analiza Ekspcertskc grupc za sanaciju „Dafiment banke“, na čelu sa gospodinom Pušarom tvrdi sc takođe u saopštenju.
Očekujemo, takođe, da će tužilac pokrcnuti istragu i protiv šefa SPS-a, gospodina Slobodana Miloševića, koji je, prema izjavi vlasnice banke gospođe Dafine Milanović, čvrsto stao iza nje, čak je i primio u svojstvu Šefa države, i zahtevao da banka nastavi sa radom, odnosno sa pljačkom štcdiša.
Zahtevamo da se otvori istraga protiv svih koji su podizali tuđi novac ili su тако пезто omogućili i podsticali njihovom funkcijom, bez obzira ko je u pitanju. Raduje nas što, sudeći prema jučerašnjem saopštenju, i SPS ima isti stav, stoji na kraju saopštenja Srpskog pokreta obnove!
о УУ
ti ЗА S:
SSS: 5 у
S:
SSS
УУ 5
NOO al SRŽ OSa CSi
ZVANI
subotom 10-14 h