Борба, 09. 05. 1994., стр. 17

АФА 1108 АМ'МАЈ 1994.

та зтеје БН, па Кгајц оуов утуугоре уојтске Кагаше. А зггв5и. Оромсопам прогогаsi tamo gde ne bi smele tako 1dProšle godine, kada je RS уС)уепоу рјап, „та kaznu“, zninskim funkcionerima nije ) Go da pređu Drinu. A i meziatskim“ republikama, veća :Imrila je bila manjoj (Crnoj 3 granice, kada je tzv. trgo:gitigao kulminaciju.

'omhodne granice ćemo još če5voovaj režim ne ode s vlasti, ) .n. Oni mogu doneti sve ove 1 Hti propisi neće puno značismznače ni mnogi koji se „pri.55 će, zapravo zavisiti od poогНадајисе зтапке а пе од тугаупе države od koje smo »isvek daleko. х

POVODOM OBRAĆANJA DR RADIVOJA PAPOVIĆA PATRIJARHU PAVLU bb e e Državni glas iz e rektorovog pisma

Iz Srpske pravoslavne crkvc ncma, bar zasad, odgovora na ncdavno pismo rcktora prištinskog Univerzitcta dr Radivoja Papovića, u kojem se poziva patrijarh Pavle da — „osnaži napuštcnu Pcćku patrijaršiju svojim životom i bogoslužcnjem u njoj“ i time „da maha povratku brojnim izgnanim Srbima na svoja Ognjišta i priliku mnogima da ovdc stvaraju svoju novu okućnicu“. Zvaničnog rcagovanja na pismo, ako je po dosadašnjoj praksi i retkim oglašavanjima, verovatnije je neće ni biti. : Obraćanje profesora patrijarhu teško je karakterisati kao lični doprinos razmišljanju o potrebi i prednostima izmcštanja, odnosno oživljavanja patrijaršiskog trona u Pećkoj patrijaršiji nekadašnjem crkvenom sedištu. Pismo je zauzelo primetno medijsko mesto i težinu, dok jc na primer poseta patrijarha Pavla Bosni, neposredno po bombardovanju srpskih položaja kod Goražda, u udarnom dnevniku državne televizije svedena, i to u njegovom drugom delu, samo na kratku informaciju.

Dok je pred „ustajanje Srbije“ i tadašnje otvaranje problema Kosova i Metohije Crkva prividno veličana na sva medijska zvona, OvO „kosovsko“ apostrofiranje Crkve daje se malte ne kroz prozivki. Neupućeni bi iz pisma mogao čak pomisliti kako je ostalo jedino da se još Srpska pravoslavna crkva, prisustvom sveštenika, uključi u uspešnu akciju povratka OVOg prostora.

Očekivalo se da gradnja „novih okućnica“ stigne iz brojnih, u javnosti sada prilično zaboravljenih (a u pismu sasvim), programa za zaustavljanje iseljavanja. Najave da će se i neke državne institucije premestiti na Kosovo odnosile su se izgleda na kasarne i policijske stanice. Najbrojniji srpski manastir su Dečani, ali i pored toga, čak ni Srbi izbegli iz Albanije nisu želeli da se duže zadrže u obližnjem

— kampu, jer u kraju, mada eto ima svešte-

nika, skoro da uopštc nijc ostalo srpskog stanovništva. Daklc, državni glas iz pisma o navodnom izuzctnom cfcktu izmeštanja trona puštcn jc na narodnc uši očigledno iz političko-moedijskih razloga. Pogotovo što sc pažnja javnosti na novoj „dilemi“ sa Kosova lako možc držati i narcdnih dana. Naimc Arhijcrcjski Sabor počcćc rcdovno godišnjc zascdanjc 22. maja baš u Poći tradicionalnim ustoličenjem patrijarha Pavla u tron u Poćkoj patrijaršiji, kao što jc ustoličon i patrijarh Gcrman. Srbi sa Kosova sigurno bi voleli na svom području patrijarha Pavla, koji jc tu bio cpiskop višc od tri dcccnijc, dobivši i naziv „svetac koji hoda“. Ali hoćc li u duhu OvOEg pisma biti i „spontanih pcticija“? Patrijarh Pavic služio je za ovaj Uskrs u Pećkoj patrijaršiji, kao što jc služio i prošle godinc za Vidovdan. Sabor, koji sc retko održava van Srpskc patrijaršije u Beogradu, zascdao jc 1990. u Pećkoj patrijaršiji, a vladikc su služilc (i tom prilikom) u višc hramova „hrabrceći narod“ i opominjući da su „najtragičnijc bilc onc seobe Srba od samih scboe“. Nikad sc, bar iz Crkve, nijc sporilo da jo za vrecmc svog primata Poećka patrijaršija bila nczaobilazna u uspostavljanju duhovnog i nacionalnog jedinstva. Njen istorijat nudi zanimljiva, čini sc danas zaboravljena, iskustva. Crkvcno scdište je 1253. prcencto iz Žičc u Peć, da bi ga Turci ukinuli 1459. Dozvolu za obnovu pribavio je vozir Mchmod Paša, a njcgov brat Makarijc kaluđcr, postao jc patrijarh. Konačnr, je Pećka patrijaršija ukinuta 1766. odiukom sultana, ali i pod uticajem grčkih sveštcnika koji su za to imali matorijalni intcrcs i tcžili jolinizaciji stanovništva na Balkanu. Srpska patrijaršija progiasićc sc ponovo 1920. i to u Sremskim Karlovcima.

N.T.

nestaje, a uSloD za to Je

si rat stao automatski. To

7 PWwi pristanu na federaciju тобом za to je da bude pri:Tfestrane. " вбда се kantoni unutar budbiti manje ili više etnički umu se ustvari radi?

ı IOi mogao ni napraviti da т rješenje. Onog trenutka maciju koncipirali kao felimih jedinica, kada je nanalsalna distribucija vlasti i 'smonalizacija teritorija i Oriom“acije iz nacionalnih teri:iqapravljen napredak. Kansnonalne teritorije i neće ii predznak. Ali njih nije 7 88 тако да једап од пагоПоавоћшпој Ш гејанупој уе-

палим а

5 ı gospodine Komšiću os1 % primjeni ovog Ustava

nslolem je nelegalno stanje i5|lyljeno u toku rata. Ljudi ivatavili teško će ga se одгеn 5|je napravljeno jako mnooi to običnim ljudima koji уп. Мпоро је лодјеја snlne i sa druge strane. Ne dsr:reba tražiti krivce, mogu rr:rivci za političke odluke 2 010 sukoba. Najveći krivci | wu bili sposobni očuvati : 1{G0ji su u ovom ratu profi-

tirali na razne načine, pa i politički. Za njih će ovo biti problem, jer se ruše neke političke koncepcije. Mora se odustati od onoga što je već bilo etablirano i nelegalno stanje koje je bilo uspostavljeno dovesti u red. Mnogi će odgovarati za

svoje pojedinačne akte, bilo kriminala,

bilo razbojništva itd.

Dalje, postoje političke ambicije da se zauzmu funkcije što je prirodna pojava u političkom životu, ali mislim da nije vrijeme za to kod nas. Svrha političkog angažmana svuda u svijetu je da se pojedinci i političke stranke bore da dođu na vlast i ona se tamo ne smatra kao nešto loše. Kod nas je vlast, još uvijek omražena, jer je bila vezana za jedan neželjeni sistem. Vlast je imala stranka koju ljudi nisu voljeli. Ova borba za vlast sada je potpuno suvišna jer su trenutno potrebni samo ljudi koji će je provoditi. Funkciја se stvarno trebaju prihvatiti samo ljudi koji to žele. Bojimo se da će na funkcije u Federaciji, njenim institucijama, pa i u kantonima doći ljudi koji ovaj sporazum neće prihvatiti i politički ga provoditi. Zato je do sada propalo petnaestak sličnih sporazuma između ove dvije strane, jer su ih provodili ljudi koji te sporazume nisu htjeli da prihvate. Dalje, stanje koje je nastalo sa uspostavljanjem Herceg-Bosne dugo traje. To se stanje pokušalo pravno sankcionirati, ali to nije uspjelo.

S druge strane postoji tendencija da se u političkom vakuumu do uspostavljanja novog ustava, nekim političkim odlukama i sa najvišeg nivoa Republike, uspostavi neka vrsta zatečenog stanja na koje će doći nove federalne institucije. Nastoje se na položaje dovesti ljudi koji pripadaju jednoj stranci, vladajućoj i najjačoj stranci u vlasti. Uspostavlja se dakle jedan jednostranački sistem koji nije dobar za budućnost BiH koja neće moći opstati na političkim monopolima.

Posnoni na Crkvu

Kako katolička crkva gleda na ovaj sporazum i kakva je uopšte bila njena uloga u toku rata u BiH?

— Mopu se praviti različite spekulacije o toj ulozi. Naša je sreća da je crkva bila

Svaki pokušaj da se ponudi alfernafiva, pogofovo hrvafska, ovdje u BiH bio je izuzefno opasan. Bio je opasan i po živof, iako ne mislim da je jos vrijeme da se govori o fome

jasna, izričita i da se uvijck na jasan način određivala prema svemu. Od počoetka katolička crkva sc, na svoj način, zalagala za mir i da se čuva dostojanstvo i Život čovjeka. Crkva jc tačno znala šta trcba činiti i za šta sc trcba zalagati i u najtežim trenucima političkog, psihološkog i moralnog rastrojstva. Zalagala sc za suživot među narodima i za čovjeka kao najvišu vrijednost, za prckid rata, tražila је politički konscnzus i ono što jc važno za nas Hrvate u BiH, borila sc protiv političkog monopola. Borila sc za idcntitct hrvatskog naroda u BiH, ali nc onaj koji se može pokriti nckim političkim mono-

polom. Kao Hrvati, čija jc to institucija,

možemo biti samo ponosni.

Kako vi gospodine Komšiću cijenite formiranje nove političke stranke i eventualno prestrukturiranje na političkoj sceni u Hvatskoj. Kakve će to konsekvence imati i za Hrvatsku i naravno za BiH s

obzirom na vezanu sudbinu tih dviju

država?

— Pa, imat će neki posredan utjecaj. Sva politička zbivanja u Hrvatskoj sc prclamaju ovdje kod nas kao što je BiH ustvari kamen kušnje ne samo za političkc stranke u Hrvatskoj, već i za čitav svijct. To što se događa u Hrvatskoj jc potpuno razumljivo i nije izncnađujuće. To jc Osobina svih demokratskih procesa. Pogotovo onih političkih stranaka i pokrcta koji su nastali na području bivšc Jugoslavijc koja je ostala bez demokratske kulturc. Naše stranke su nastale za vrlo kratko vrijeme i više je to ličilo na pokrctc za rušenje starog sistema, ncgo na profiliranc političke stranke po uzoru na svjctskc modele.

Demokratizacija mora krenuti političkim pluralizmom unutar svakog naroda da se naviknemo da nisu izrodi i izdajice unutar jednog naroda oni koji drugačije politički misle. Pojedinca spašava moral, a državu demokratija.

DRUŠTVOJE)

POVODOM POKRETANJA ISTRAGE 0 „SLUČAJU ŠTRPCI“

Za otefima do — Haga

O sudbini naših ljudi još nemamo pouzdanih podataka, ali o zločinu ih ima dovoljno, kažu predstavnici

rodbine otetih Muslimana najavljujući tužbu Međunarodnom sudu

„O sudbini naših ljudi, na žalost, još nemamo pouzdanih podataka, ali o zločinu i saučesništvu mnogih iz zvaničnc vlasti u njomu znamo dovoljno i spremamo tužbu Međunarodnom sudu za zločine počinjenc na prostorima bivšc SFRJ“, istakli su još krajem prošic godinc predstavnici rodbinc 17 otctih Muslimana.

Više od 14 meseci, koliko je proteklo otkako su u Stanici Štrpci, na pruzi Bcograd — Bar, iz brzog voza 671 nepoznata lica kidnapovala grupu državljana Srbije i Crnc Gorc izgleda da nijc bilo dovoljno za rcšavanjc ovog slučaja. Ipak, ncdavno saopštcnjc, po komc jc pokrcnuta istraga protiv jcdnog lica osumnjičcnog za otmicu, ponovo jc pokrcnulo nadu da bi se ova mistcrija konačno mogla razrcšiti.

NadIicžni državni organi u Bcogradu i Podgorici rodbini otetih do sada nisu saopštili nijccdlan dctalj o tomc ko su otmičari i u čijc imc su otmicu počinili, niti su bilo šta mogli da kažu o sudbini otctih. Nije, takođe, poznato ni šta su vlasti preduzcic za rasvctljavanjc tog slučaja.

Rodbina otctih jc protcklih godinu dana provcla obijajući pragovc brojnih ustanova i institucija Srbijc i Crne Gorc od različitih ministarstava do predscdnika Rcpublika. Tražili su da im sc bližnji pronađu, živi ili mrtvi. Na jednom od transparcnata koje su nosili sa sobom pisalo jc „Vratite nam naše otetc ili i nas predajtc otmičarima“.

Najvišc nade i povcrcnja imali su u prcdsednika Srbije. „U boga nc vcrujem, u Slobu vcrujem”, spontano je izjavila Jedna od majki nakon razgovora sa njim. Milošević je sa rodbinom otetih razgovarao u Prijepolju i nckoliko puta u Dcogradu, naglasivši da ćc sc „prcvrnuti i zemlja i ncbo da sc otcti ljudi pronađu“.

Isto su, u par navrata, govorili i srpski ministar policijc Zoran Sokolović i njcgovi saradnici. U potrazi za istinom, rodbinu otetih primili su i prcdstavnici vlasti i predstavnici opozicijc, biroa Republike Srpske u Bcogradu i Podgorici, čak i nckadašnji precdscdnik SRJ Dobrica Čosić. Praktični učinak tog mučnog hodočašća, od praga do praga, od političara do političara, bio jc, ipak, ravan nuli.

Odmah nakon ormicc, nadlcžni policijski organi Rcpublike Srbije naglašavali su kako jc uspostavljcna veza sa odgovarajućim organima u Rcpublici Srpskoj. Clan kabincta Slobodana Milošcvića, kada jc do njcga doprla jedna očajna majka, izjavio jc da jc dr Radovan Karadžić obcćao da ćc sc lično zauzeti da sc čitava stvar što prc rcši.

Sa Pala jc prvo usledilo saopštcnjc u komc sc tvrdi da Vojska Rcpublikc Srpske nema nikakvc vczc sa otmicom, već je to učinila ncka od njima ncpoznatih paravojnih grupa. Potom jc 6. jula Vlada Rcpublikc Srpskc saopštila da jc razbijena grupa koja jc izvršila otmicu u Štrpcima. Iz saopštcnja se nc saznajc ni idcntitct pomcnutih pripadnika tc paravojnce formacije ni sudbina otetih putnika — famozna sigurnost daljc istragc to nalažc.

Tek ovih dana saopštcno jc da jc istražni sudija Okružnog suda u BDcogradu pokrcnuo istragu protiv Milana Lukića, osumnjičcnog za otmicu 17 Muslimana iz voza na pruzi Beograd — Bar. Lukić jc do sada bio dva puta hapšcn u Srbiji i oba puta puštcn zbog nedostatka dokaza, ali za različitc stvari, nc zbog otmicc. U saopštcnju povodom pokrctanja istrage ponovo sc nc navodi ništa što bi moglo uputiti na sudbinu otetih putnika.

„Ni sam višc nc znam gdc smo svc bili i komc smo sc obraćali“, kažc Mujo Babičić, otac tridcsctogodišnjcg Ismeta koji sc 27. februara sa službcnog puta nijc vratio kući. „Svi su nas lepo primali, izražavali saoscćanje, obećavali svc što jc u njihovoj moći ali i obavczno naglašavali da jc njihova moć „veoma ograničcna“ jcr sc otmica dosila „na teritorija drugc drža-

“

ve.

. Dircktna pitanja rodbinc — ko jc pripremao otmicu na teritoriji našc državc, zašto su konduktcr i policajac pre Štrbaca legitimisali putnikc, po čijem su to nalogu radili i jesu li saslušani putnici, svcdoci otmicc, na svim, pa i najmcrodavпут тез та, озтаја!а зи бег саромога.

Poslc uzaludnog iščckivanja da vlast sazna šta sc dcsilo sa otetim ljudima, njihova rodbina priprema tužbu Mcđunarodnom sudu u Hagu.

„Ima dovoljno podataka koji govorc o tomc da su mcđu otmičarima ljudi sa boravištem u Crnoj Gori i Srbiji i neOsporno jc, dircktno ili indirektno, saučesništvo mnogih ljudi iz vlasti u ovom zločinu. O sudbini naših ljudi, na žalost, još nemamo pouzdanih podataka, ali o zločinu ih ima dovoljno i mi upravo završavamo srcđivanje dokumentacije na osnovu kojc sc možc optuživati“, kažu njihovi prcdstavnici.

Zaintcresovanost za sudbinu otctih, koju su u početku pokazivali prcdstavnici aktucinc vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, odavno jc zamonilo ćutanjc o čitavom slučaju. Danas, bi možda vrcdan pažnje bio bar odgovor na pitanje da li su i šta nadležni organi preduzeli da pronađu svoje otete državljane. .

Zvonko PRIJOVIĆ