Борба, 09. 05. 1994., стр. 3

оса канона

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 9. МАЈ 1994.

ДНЕВНИК 3

РЕПОРТЕР „БОРБЕ“ НА РАТИШТУ У СЕВЕРОИСТОЧНОЈ БОСНИ

Рат нерава око Брчког

Бранка Митровић

Брчко. — „Не разумем питање!" Овако је генерал Новица Симић, командант источно-босанског корпуса, одговорио на знатижељу представника седме силе, мисли ли да ће Муслимани и Хрвати кренути и успети да пресеку српски коридор кроз Посавину.

Посматрачу са странс ово питање се ипак можда чини умесним. јер, ако дођете на лице места, у Брчко, па ако сте још у прилици да се попнете на локални силос са којег поглед пуца и са ове и са оне стране Саве, може вам се учинити да технички гледано тако нешто уопште није немогуће. Не баш широка река на овом потезу допушта помисао да би се са северним комшијама Хрватима лако преко ње „могли лоптати“. А оним другим гвозденим куглама — зна се — домет је далеко већи. Један километар даље су и Муслимани. И поред потпуног примирја — судећи бар по оном што говори њихов генерал Расим Делић, — не баш пријатељски расположени. Решење босанско-херцеговачке кризе, чује се од Делића често ових дана, доћи ће тек кад Муслимани узму Брчко.

— Нема разлога да не верујемо у његове намере — уверава нас с друге стране генерал Симић. Али, тврди, Брчко никад неће и не може пасти.

Име овог градића на десној обали Саве обишло је свет први пут пре непуне две године. Српски борци су 28. јуна 1992, након жестоких борби, утврдили линије коридора. Од тада оне се нису битније мењале. На једном месту — на само 3.300 метара од главне цесте која води кроз Брчко и спаја Југославију, односно Београд и Книн — остале су муслиманске и хрватске јединице.

Ширина коридора кроз Посавину је иначе у просеку од 5 до 8 километара. Али — како кажу српски борци, поучени крвавим искуством — ове јединице су мировале. Ових дана, пак добиле су знак да поново крену у акцију и пресеку српску жилу куцавицу, како то воле да кажу генерал Ратко Младић и Радован Караџић. Погретино је, додају и домаћини, овај пут називати коридором. Он би то био ако би пролазио кроз туђу земљу, али он је на српској, а то и земљишне књиге од пре рата показују. Муслимани и Хрвати, наравно, тврде супротно.

Брчко, се дакле, опет нашло у ситуацији да поврати стару славу. Име овог града се више не заобилази ни у једној вести која иде у свет или стиже овамо а која се тиче босанског рата. Мештани баш нису срећни због тога. Кажу, неко хоће пошто-пото да пренесе сценарио Горажда на њих и покуша да се коначно обрачуна са Србима. Има, додају, ипак једна мала разлика: кад се Алија Изетбеговић усудио да прошета петнаестак километара јужније од Брчког, он је у свет својим Муслиманима „поносно“ јавио да шета по Брчком. Зато ваљда, сви мисле да је град у муслиманским рукама и да ће га Срби напасти. А он је српски, кажу, да српскији не може бити, и то ће остати.

Према попису становништва из 1991, у брчанској општини живело је 44 одсто Муслимана, Хрвати су чинили

25 одсто, а Срби 21 одсто живља, Југословена је било шест одсто, а они што су потпадали под рубрику остали, догурали

су до трећег постотка. Истина, Срба је било највише у самом граду. Ту их је већина и остала. Од 35.000 становника, колико је град бројао пре рата, у Брчком, тврде нам у општини, сада има око 26.000. Хрвата је остало око 600. Већина их се пребацила преко Саве. Муслимана је, додају званичници, око 1.500. Но, не треба посебно наглашавати да је баратање бројкама у овим временима врло смела работа. Једно је ипак сигурно: Брчко је већ две године српско, а без обзира на разноразне политичке калку-

овом подручју. Кампања о то- ·

ме у западним медијима није истинита. Срби не желе рати мени је драго што посматрачи долазе, јер то ће бити први покушај да неко жели да предупреди кризу. Верујте, снаге Војске Републике Српске овде су исто као и пре три месеца. Ми никад, као што се говори, нсћемо напасти први, али ако они крену на нас ми ћемо знати да се одбранимо. Нико нам не може забранити да их онда ударимо с бока и отерамо преко Мајевице — каже генерал Симић.

Поуке крвавих нсксутава: Српске јединице у околини зрчког лације и договоре његови жи-

тељи и борци Републике Српске кажу да чврсто стоје иза одговора да ће оно то и остати. Док са генералом Симићем обилазимо српске положаје у и око града, не можемо да не приметимо да је у Брчком нестварно мирно: Не чује се готово ниједан пуцањ на које смо навикли на другим ра-

При том је мислио на хрватске јединице. Али, потпуковник Милован Милутиновић, начелник прес-центра Првог крајишког корпуса, говори нам да у овом подручју већ месец дана ни Хрвати не мирују.

„Располажемо сигурним подацима да и једни и други припремају офанзиву. У локалним _ муслиманским и

ВРХОВНИ САВЕТ ОДБРАНЕ РСК

Коридор ће бити одбрањен

Книн. — Република Српска Крајина спремна је у сваком тренутку да ступи у одбрану коридора, као што је учествовала у заједничкој борби за пробој коридора (јун 1992 године), јер је одбрана коридора од животног значаја за српски народ западно од Дрине“ — закључено је на јуче одржаној седници Врховног савета одбране РСК којом је председавао Милан Мартић председник РСК.

Врховни савст одбране РСК дао је пуну подршку народу и руководству Републике Српске уз закључак да коридор због његовог значаја:мора остати интегрални део српског стничког простора и да око тога нема погађања. Такође, дата је пуна подршка настојањима УН да спрече већс сукобе око

Брчког.

тиштима, али мало је и људи по улицама. У чувеном „Интерплету“ у који смо завирили, за машинама тек двадесетак жена. Праве чарапе женске. Пре рата у погонима је овде било преко 3.500 радница, а сада их је — и тоу оним, како се то каже, бољим данима једва 300-400. Међутим, и оне кажу да се не плаше евентуалног напада.

Ипак, осећа се да се рат некако овде приближава свом врхунцу. Сви се надају да господари рата ипак неће прећи црвену линију, али она је, чини нам се, све ближа.

У Брчко смо стигли у пратњи Серђа де Мела, помоћника Јасушија Акашија. Дошао је да организује постављање посматрача УН који ће бити стационирани и на српској и на хрватској и на муслиманској страни. Није баш причљив. Само кратко каже:

„Имамо информације да се чудне ствари дешавају на обе стране фронта. Зато смо и дошли да видимо шта се дешава“. Да се са српске стране не дешава ништа нарочито, уверава нас генерал Симић.

— Не можете видети концентрацију српских снага у

хрватским гласилима само се о томе говори. Србе желе да

сабију у тор јер, не заборавите, пресецањем __ коридора код Брчког око два милиона Срба из западног дела Републике Српске али и РСК били би одвојени од матице. Муслимани су довукли већ 10.000 војника. Код Орашја на десној обали Саве већ је спремно 8.500 припадника ХВО. Тамо су, иначе, спремна и четири понтонска моста. За сада, хрватски војници преко Саве прелазе скелама. У самој Хрватској на левој обали, према нашим проценама, на акцију чека 12.000 војника регуларне хрватске вој-

јеку ševs011/683-452

ORO ИЦ а Е ја ić

ске. Али, и нас има довољно. Наша војска ће одрадити оно што политичари и врховна команда нареде. У сваком случају нећемо допустити да узму Брчко“ — каже Милутиновић.

У овом подручју и даље прсма Добоју, који се такође налази у својеврсним клештима, налазе се иначе већ годину дана припадници Првог крајишког корпуса. Кад су они ту, кажу мештани, ми мирно можемо да спавамо, јер Крајишници су на концу и најзаинтерссованији за коридор.

— Немамо фабрике лекова, медицинског материјала, код нас се многе операције обављају уживо, без анестезије. Немамо ни хране. Све то практично долази из Југославије и зато овог пута Брчко не дамо ни по коју цену — закључује Милутиновић.

Његови сарадници додају:

— Знате и Сарајево и Загреб навијају да се оствари францу-

ски предлог и Брчко прогласи безбедносном зоном. Ако би уклонили оружје, олакшали би им посао. Али, то не долази у обзир, па макар нас и бомбардовали. Можете ли замислити да предамо оружје Муслиманима. Овакви захтеви за нас значе једноставно нестанак РС, али и још један покушај да се депласира наша ударна моћ, као што је то учињено код Сарајева и Горажда, односно да се трасира пут ка хрватско-муслиманској федерацији. Ако би, додају, то неко са Пала прихватио, то би значило да је рат у БиХ био узалуд вођен и да су жртве биле бесмислене. Зато им је, може се слободно рећи, јуче пао камен са срца кад су чули да ће се сутра управо у Брчком одржати седница Скупштине Републике Српске. Чим овде долазе, кажу, значи да српско руководство од коридора не одустаје, иако се то од њих тражило након обећања из Београда да ће се босански Срби задовољити са само 40 одсто територије бивше БиХ.

Али, уколико до сукоба дође, слажу се све стране, они би могли бити најжешћи и најкрвавији од почетка рата. Јер, управо због описане ситуације на терену, тзв. уског грла код Брчког, већина борби би се водила прса у прса. А кад се зна шта коридор и Брчко значе за Србе али шта и за Муслимане, чија држава, како кажу, не може да функционише без природних врата на мору, али и на Сави, односно, за Хрвате који кажу да је цела Посавина њихова само несретно подељена Савом, плашимо се да ће, без обзира на напоре мировњака, до њих ипак доћи. На то опомиње и готово нестварна брчанска тишина и рат нерава који је достигао свој врхунац. За сада борбе речима и саопштењима су гласније, али врло лако би се могле пренети и на терен. Волели бисмо да се варамо.

А, Moć . КАСИЈЕ

|омом:

: | 5 „ септаје · ЕДВИН „ (ејекак5“ ооџапје · | | elefoni tokopird RO CNC ЈЕ ара о 7 „ какијатог др Ра Ро теза će

ВЕЛАЈАТИ ЗАВРШИО ПОСЕТЕ САРАЈЕВУ И ЗАГРЕБУ

Иран поново нуди 10.000 војника

за Босну

Загреб (АФП, Ројтер Ирански министар спољних послова Али Акбар Велајати отпутовао је из Загреба за Техеран након што је са хрватским и босанским званичницима разговарао о јачању веза између три земље, саопштила је агенција ХИНА.

Велајати се у суботу сусрето са својим хрватским колегом Матом Гранићем, пре него што се упутио у Сарајево да би разговарао са босанским председником Алијом Изетбеговићем и присуствао отварању иранске амбасаде.

Током боравка у Сарајеву Велајати је изјавио да ће Иран инсистирати на томе да Уједињене нације дозволе да у мировну мисију у БиХ буде упућено 10 хиљада иранских војника. Шеф иранске дипломатије је казао да ће његова земља истрајати у захтевима да се укине забрана испоруке оружја босанској влади.

ИНТЕРНИ ДОКУМЕНТ УНЦХР 0 ЖРТВАМА У АПРИЛСКОМ СУКОБУ OKO ГОРАЖДА

Тешко рањено 250 лица

Сарајево. — Укупан број теже рањених у Горажду у априлу у сукобима српских у муслиманских снага био је 250, наводи се у интерном документу Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), чији је примерак у Сарајеву добио на увид новинар агенције Франс прес.

После борби у тој енклави 24. априла, подсећа АФП, муслиманске власти у саопштиле да је погинуло 715 и рањено 1970 особа, од којих 600 теже. Али, крајем априла, много мањи број рањеника, који су се налазили у Горажду и које су „плави шлемови“ пренели у Сарајево на лечење, побудили су сумњу у тачност тих цифри.

Шрема интерном документу УНХЦЕ, 250 пацијената требало је да буде подвргнуто хируршким интервенцијама, у болници у Горажду између 28. марта и 23. априла.

Међу тим пацијентима, било је 116 мушкараца, 17 жена и осморо деце. Дневно је, према интерном документу УНХЦЕРЕ, рађено по шест хируршких интервенција.

Укупан број рањеника, чије су повреде лечене у Горажду, био је 852, рекао је Франс пресу функционер УНХРЦ, који је потврдио аутентичност интерног документа. Овај функционер је додао да је већина имала лакше ране од шрапнела и огреботине од срче.

Поред тога, 50 особа је умрло у болници пре него што су могле бити оперисане, а 17 их је умрло услед оперативног захвата, наводи се у интерном цокументу УНХЦР.

VLASTITI SERVIS

Beograd: 011/683-452 Niš: 018/55 -171