Борба, 09. 05. 1994., стр. 6

LEX YU

BORBA PONEDELJAK 9. MAJ 1994.

MAKEDONIJA GRČKIM MEDIJIMA NA VERUJE

Stara politika u novom ruhu

Dragan Nikolic dopisnik „Borbe“ iz Skoplja

— Makedonski izveštači tvrdc da je došlo do naglih promena u načinu pisanja grčkih glasila o „makedonskom pitanju“ posle povratka premijera Papandreua iz Vašingtona. „Iznenada se pokazuje veliko interesovanje za obnovu grčko-makedonskog dijaloga, i to o celom paketu spornih pitanja“, kaže se u ovim Vvestima. Osim toga, grčki listovi pišu uveliko o Kkoncentrisanju srpske vojske na severnoj makedonskoj granici. Naporedo s time, javljaju se i tekstovi, nezamislivi koji dan ranije, o tome da popularni slogan svegrčkih mitinga „Makedonija je Grčka“ nije „ništa drugo nego nešto nerazumno ili imperijalistička težnja prema druga dva dela Makedonije“. Makedonska glasila zaokret ka dijalogu o paketu spornih pitanja ocenjuju kao „staru politiku u novom izdanju“: da dijalog počne i da se beskonačno vodi da embargo ostane. U Skoplju nema nikakvih znakova da bi Gligorov mogao napustiti stav da Je dijalog moguć pre skidanja embarga. Pošto je embargo nczakonit, za njegovo ukidanje nit se što može od Makedonije tražiti niti se što može dati, smatra se u Skoplju. Telefonski razgovor predsednika Klintona i grčkog premijera Papandrcua, kad je od grčkog premijera zatraženo da se što pre reši makedonsko-grčki spor, tumači se kao pritisak na grčku vladu da što pre ukine embargo da bi dijalog počeo, jer bi u protivnom pritisak na Makedoniju da počne dijalog pod embargom značio „Iegalizovanje neravnopravnosti u međudržavnim odnosi-

U SKOPLJU DANAS NASTAVAK SUĐENJA ORGANIZATORIMA ALBANSKE PARAVOJSKE

Tajne nisu provaljene

Skoplje. (Tanjug) — U Skoplju danas treba da bude nastavljeno sudenje grupi makedonskih Šiptara, među kojima je једап sa američkim državljanstvom;, koji su, kako se osnovano sumnja, umešani u organizovanje paravojnih i političkih formulacija u Makedoniji i Šverc oružja iz Albanijc.

Za ova dela optuženi su: Mithad Emini (49), generalni sekretar PDP -- partije etničkih Šiptara, Hasan Aguši (34), Selman Elmazi (46), Resmi Ejupi (46), Sinasi Redžepi (40), Husein Maskaj (40), Zamenik ministra odbrane BJRM, Burim Murtezani (30), Akif Demiri (53), Abdis Selam Arslani (48) i Eugen Cani (53). E

Posle dužeg praćenja članova ovce grupe, makedonski organi unutrašnjih poslova su počctkom novembra prošle godinc najprc uhapsili zamenika ministra odbrane Haskaja. Tada je iz Skoplja na mistcriozan način „nestao“ zamcnik ministra za zdravstvo Imer Imeri, član PDP, takođe osumnjičen za: neprijateljsku de}atnost.

Funkcioncri Ministarstvu inostranih.poslova saopštili su ncdavno da postoji osnovana Sumnja da se zamenik ministra odbrane Haskaj bavio stručnom proccnom i odavanjcm državnih tajni jcdnoj stranoj državi. Iz Minjstarstva odbranc Makedonije javnost jc obaveštena da Haskaju nisu bili dostujpiii podaci o planu odnrane.

Skoplje — Gligorov ne napusfa stav da je dijalog 5 биКкот moguć dok

se ne skine embargo

ma i nezakonitih embarga kao vida pritiska jačih na slabije“. Predsednik Republike Grčke Karamanlis je na sastanku sa premijerom Papandrcuom naja-

vio svoj odlazak u Ameriku, što -

bi mogao biti znak da Grčka nije spremna na „dijalog ravnopravnih” i da predsednik Karamanlis nije zadovoljan ishodom дЧезегодпеупорг- _ ргепијегоуог boravka u toj zemlji.

Grčka šlampa piše da je predsednik Gligorov zatražio intervenciju NATO, zato što postoji opasnost od proširivanja rata na jugu bivše Jugoslavije. U vezi s tim glasila su objavila- i izjavu Gligorova da će „proširivanje rata na jugu biti Balkanski rat u koji će se uplesti ı strukture NATO. Grčka glasila prenose, pozivajući se na oficire Unprofor u Makedoniji da na severnoj granici Srbija povcćava svojc vojno prisustvo, kao i izjavu komandanta ovih snaga u Makedoniji

gencrala Teletsana da „njegove snage nisu u stanju da zaustave

eventualni srpski upad за земе--

ra“.

Prof. dr Nikos Nuzelis („Vima“) piše da „kada na mitnizima ı drugim mestima tvrdimo da je Makedonija Grčka“ ili još gore, da je „Makedonija jedinstvena i Grčka“, svaki razumni čovek može da da samo dva tumačenja: ili da ignorišemo to što se dogodilo 1919. godine (podelu Makedonije na tri dela) ili da ne prihvatamo podelu, iz

-čega sledi zaključak, da postoje

planovi za prisajedinjenje dve makedonske oblasti koje, su izvan Grčkih granica“. Profesor Muzelis tvrdi da to dovodi „do simpatija svih vlada prema Skoplju kao žrtvi, do prigrljava-

nja Skoplja od strane Bugarskei —

Turske i do gubljenja šanse da Grčka postane spoljna alka između Balkana i Evropske uni-

а

је“.

NA TREĆOJ KONFERENCIJI ISTOK — ZAPAD

italija stopirala prijem Slovenije

Varšava. — Rezerve koje je prema Sloveniji ispoljila Italija na zasedanju ministara privrcde i trgovine Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta (6-7) i njihovih partnera, grupe 10 bivših komunističkih zemalja (E-10), održanom u petak i subotu u Varšavi, odložile su ulazak te bivše jugoslovenske rcpublikc u grupu E-10, javlja Frans pres.

Prema završnom dokumcntu treće konferencije Istok — Zapad, kandidatura Slovenije za punopravnog člana grupe Е-10 razmatraćoc sc na sledećoj konfcrenciji, koja treba da se održi u Vašingtonu u proleće iduće godine. Dotle, Slovenija će imati status posmatrača, ali će moći

POLICIJA OTKRILA

da učestvuje u pripremama za održavanje konterencije, kao i na samoj konferenciji.

Rezerve Rima vczane su za njegov zahtev da Ljubljana u potpunosti ispuni obaveze iz Osimskih sporazuma, koje su potpisale Italija i bivša Jugoslavija 1976. godine a koje se odnose na status italijanske manjine, napominje AFP.

Agencija navodi izjavu jcdnog člana italijanske delegacije, prema kojoj „Slovenija smatra sebe naslodnicom bivše Jugoslavije kad su u pitanju njena prava ko: ja proističu iz ugovora, ali izbegava da vodi računa o obaveza-

а

та .

Šverc automobila u Hrvatsku

Ijubljana. (Tanjug) — Slovenačka policija otkrila je od početka ove godinc 34 pokušaja šverca automobila u Hrvatsku. Većina vozila dopremljena jc iz zapadnoevropskih zemalja, a ncka su ukradena na području Slovenije. Псвајпот preprodajom, uglavnom ,luksuznih automobila, u

Hrvatsku bavilc su se cele grupe 5усгсега.

Prošle godine na slovcnačko-hrvatskoj granici zabeležena su svoga četiri slučaja šverca automobila. Policija ocenjuje da ćc nezakoniti poslovi sa hrvatskim prcprodavcima biti sve češći.

HDZ ISTAKLA KANDIDATA ZA NOVOG PREDSEDNIKA SABORA

Nedeljko Mihanovic umesto Stipe Mesica

Zagreb (Tanjug). — Vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HI)Z) smcniće Stipu Mesića sa položaja predsednika Hrvatskog sabora zato što Je on napustio tu stranku i osnovao novu, pod imenom Hrvatski nczavisni dcmokrati.

Tako jc odlučio klub poslanika HDZ u Saboru, odrcdivši ujedno i kandidata za novog predsednika parlamenta — Nedeljka Mihanovića iz rcdova tvrde, dcsnce linije HDZ.

Pošto jc, po ustavu, prcdscdnik Sabora drugi čovck u Hrvatskoj — jcr on, u odrcđenim okolnostima, zamcnjujc ргедsednika Republike — na to mcsto su bacili oko i ncki drugi političari, među kojima i bivši prcmijoer Franjo Gregurić, pripadnik umerenije struje u HDZ. On je, međutim, dobio manje glasova od Mihanovića.

U prvim reagovanjima ma predlog da Mihanović bude novi predsednik Sabora, komentatori u Zagrebu ističu da je on „nceosporno hrvatski nacionalista“, koji je prihvatio program HDZ zato što je nudio ispunjenje njegovog sna, stvaranja hrvatske države.

Zagrebački „Vjesnik“ moceđutim, smatra da Mihanović nijc „političar od kalibra“, da jc ncopopustljiv u svojim stavovima, spor u dclovanju i „bez mladalačke energije“.

„Mihanović nije, možda, najbolji“ as iz rukava, komentarišc vodeći „zagrebački politički dncvnik.

Pošto sc očekuje da i opozicija predloži svog kandidata za predsednika Sabora — a to bi

STIPE MESIĆ — Ko ce mu bifi na slednik na mesfu predsednika Sabora

mogao biti baš Stipe Mesić — sa interesovanjem sc očckuje slcdcće zasedanje Sabora, jcr ćc sc tada videti kakav jc novi odnos snaga u parlamentu posle rasccpa HDZ.

Da bi predupredila cventualnc „potajne manolićevce i mcsičevce“ iz svojih redova da glasaju za predlog opozicijc, HDZ insistira na tome da sc glasa javno, dizanjem ruku.

Time bi bila samo nastavljena .dosadašnja praksa jake stranačke discipline u kojoj poslanici moraju da glasaju onako kako

im partija nalaže bez obzira na

sopstvene stavove i mišljenja. Mesić i Manolić žestoko kritikuju ovakvu praksu i traže da sc uvede demokratskiji oblik odlučivanja — tajno glasanje.

IVAN ZVONIMIR ČIČAK, PREDSEDNIK HRVATSKOG HELSINŠKOG

ODBORA

Nastavlja se meko etnićko азсепје

Zagreb, (Tanjug) — Predsednik Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava Ivan Zvonimir Cičak izjavio je u intervjuu riječkom „Novom listu“ da raspolaže dokumcntima iz kojih se vidi da je u Hrvatskoj nastavljen proccs „mekog etničkog čišćenja“, prvenstveno srpskog stanovništva, koje je ostalo lojalno hrvatskoj državi.

Hrvatski helsinški odbor, po rečima Čička, raspolaže dokumentima iz kojih se vidi da je 1993. godine „individualni terorizam upotrebljavan za obračune sa političkim protivnicima“ za šta je, kako kaže, odgovorna hrvatska vlast.

To tvrdim zato, kaže Čičak, što hrvatska vlast ne preduzima ništa — ni zakonske, ni javne, energične merc u cilju suzbijanja individualnog terorizma. On je naglasio da dosadašnji rad tužilaštva i sudova nije bio „adekvatan društvenoj opasnosti takvih postupaka i stoga i oni snose „odgovornost uključujući i krivičnu na nivou organiziranog ratnog zločina, za postojeće stanje u hvvatskom društvu“.

Po occni Čička, krivica leži i na тефјита Кој „umcsto kampanje protiv ovog društvenog zla, širc karcinom mržnje, penerirajući kolcktivnu krivnju“ i nckritički pravdajući zločinc tvrdnjom, „što su oni učinili nara“.

Dosadašnji rad fuzilasiava i sudova nije bio adekvafan drusPvenoj opasnosfi — Ivan Zvoniпит Скак

Time se, naglašava predsednik Hrvatskog helsinškog odbora, stvara mentalitet „kolcktivnc krvnc osvctc“.

Čičak jc ponovio podatak da je u hrvatskoj minirano” 10.000 kuća i naglasio da njcgov odbor za takve tvrdnjc koristi izvore u službenim dokuтепшта Wyazličitih organa hrvatske vlasti.

On je upozorio da postoji i problem razbojničkog uscljavanja u stanove, kojom prilikom sc vrši masovna pljačha sveukupne imovine oscbamin u Čije stanovc se provaljuje.

мснарееанфи