Борба, 09. 05. 1994., стр. 8
Ј] СВЕТ
ОДНОС НЕМАЧКЕ ПРЕМА ХОЛОКАУСТУ
Најзад и споменик побијеним Јеврејима
Ненад Бриски дописник „Борбе“ из Боно
Својим „коначним решењем“ немачки социјалнационалисти побили су шест милиона Јевреја широм Европе. У многим земљама подигнути су споменици жртвама холокауста. Једино у Немачкој, земљи криваца, досад није било споменика. Међутим сада ће он бити подигнут и овде саопштили су у Бону представници Круга за подизање споменика убијеним Јеврејима Европе, Берлинског сената и савезних власти.
Социјалдемократа Фолфганг Нагел признаје да се споменик подиже касно, али не и прекасно. Протекло је, рекао је на конференцији за штампу, готово пола века у ћутању, потискивању заборава, али и уз истовремено ангажовање појединаца, њиховој мукотрпној борби за жестоке расправе, како би се подигао овај споменик.
Нагел је нагласио да је обавеза свих Немаца да се свесно суоче са историјском одговорношћу за злочине националсоцијалистичке Немачке. За подизање споменика залаже се поменути Круг, који су покренули немачка новинарка Леа Рош и историчар Ернст Јекел. План о подизању споменика изложили су први пут 1988. године и почели да сакупљају потписе и новац за његово подизање, сакупивши досад 120.000 марака. У томе су их подржали пословни људи Немачке, као што је на пример шеф „Дајмлер бенц“ Ецард Ројтер. Споменик би требало да буде подигнут у Берлину, јужно од Бранденбуршке капије, у непосредној близини некадашње канцеларије Рајха и тзв. фиреровог бункера, а заузимаће површину од два хектара.
По речима Лее Рош, нацисти су убијали не само немачке Јевреје, већ и Јевреје у 17 ев-
ТАЈ ЛУДИ, ЛУДИ СВЕТ
ропских земаља, и то чини њихов злочин јединственим. Учесници конференције за штампу тврдили су да одлука да се споменик подигне искључиво погубљеним Јеврејима ни у ком случају не представља дискриминацију других жртава нацистичког терора. Према речима сенатора за грађевинарство Нагела, већ су вођени разговори са представницима Рома и понуђено им је да се споменик припадницима њиховог народа, који су страдали у нацистичком терору, подигне јужно од зграде Рајхстага. Трошкови подизања споменика погубљеним Јеврејима процењују се на 16 милиона марака. Поред њега налазиће се изложба која би требало да подсећа на најбитније периоде историје Јевреја и на два миленија током којих су били изложени прогонима. Половину новца ће сакупити Круг за подизање споменика, другу половину обезбедиће савезна држава и Берлин. Круг сасвим свесно рачуна на прилоге грађана.
— Сматрамо да овај проје-
кат не би требало да финансира велики дародавци, већ би он морао да представља израз друштвено-политичке _ одговорности целокупне немачке нације — рекао је Нагел Ројтеру. Он је рекао да је реч о заједничкој акцији пројекта којим се „одаје почаст убијеним Јеврејима, садашње генерације се подсећају, а будућим служи као опомена. Услове за израду пројекта споменика досад је затражило више од хиљаду немачких уметника, а позвано је и 12 истакнутих светских уметника да у томе учествују. Сенатор Harem ce нада да ће споменик почети да се подиже најкасније у јесен идуће или у пролеће 1996. године. Важније од Руанде
Организација афричког јединства оптужила је УН да су „напустиле народ Руонде“ одлучивши да смање број мировних снага у овој земљи.
У саопштењу ОАЈ, које преноси Ројтер, каже се да одлука о смањењу снага УН показује „одсуство бриге за Африку“, заправо да је повлачење мировних трупа из Руанде „знак недовољне забринутости за трагичну ситуацију у Африци. Посебно када се упореди са све већим ангажовањем УН на чувању мира и безбедности у другим регионима“.
Само неколико дана касније Савет безбедности је ово и потврдио: одлучио је да пошаље још 6.500 „плавих шлемова“ у — бившу Југославију. Па, сад нек' неко каже да нам рејтинг у свету пада! Важнији смо чак и од Руанде!
Протест ветерана
Писали смо ономад како промућурни дански бизнисмени желе да бивши нацистички конц-логор у Прослеву претворе у хотел и да позивају Немце да тамо проведу — летовање. У међувремену је уследио енергичан протест данских ратних ветерана:
Важно је да генерације Данаца које нису искусиле нацистичку окупацију Данске у Другом светском рату, из прве руке могу видети логор као симбол нацистичке нечовечности — истиче се у њиховом саопштењу.
Бизнисмени, међутим, за то не хају: уложили су паре које се морају вратити и ништа их друго не интересује. Данашњи симбол је — новац. Старе симболе — мачку о реп.
Поводом коментара „Неукроћена горопад“, објављеног у „Борби“ у минули петак, јавило нам се више читалаца протестујући што смо међу јастребице и горопаднице уврстили само Маргарет Тачер и Биљану Плавшић. Како то, питају, да вам промакне највећа и најопаснија — јер је данас најутицајнија — јастребица, америчка амбасадорка у Савету безбедности Медлин Олбрајт2 Пошто „Борба“ сматра да су читаоци, тј. народ, увек у праву, са задовољством им излазимо у сусрет проглашавајући г-ђу Олбрајт светском јастребицом број један. Верујемо да се госпођа Тачер и Плавшић неће наљутити што смо им скинули рејтинг. Уосталом, биће још дана за мегдана... -!
ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА НЕМАЧКЕ
Кажњавање „лажи о Аушвицу“
Снежана Богавац специјално 30 „Борбу“ из Минхена
— И странци су људи. Ова тврдња била је тема писменог састава ученика у немачкој покрајини Мекленбург — Померанија. Намера политичара, од којих је потекла идеја за ученички конкурс, била је племенита, али резултат далеко од очекивања. Ђаци су дали одушка свим својим и, вероватно, родитељским предрасудама. Један од школараца тако је на папир ставио причу о томе како је изгубио новчаницу од пет марака и — вратио му је другар из краја „иако није био Немац, већ Пољак“.
Има и мање „недужних“ примера. У Есену такси-служба нуди посебну услугу — удовољава се муштеријама које изразе жељу да их не вози таксиста странац. Група студената из Минстера направила је у јануару мали експеримент. На улазу у мензу закачила је натпис: „Странци у ред десно, Немци лево“. Једва да се неколико колега побунило против „расног подвајања“ у реду за храну. Недавно, су шетачи покрај једне локалне пруге пронашли тело повређеног младог Вијетнамца. Из воза су га избацила двојица мушкараца након што их је Вијетнамац упитао иде ли воз до места у које се и он упутио.
Уставни суд Немачке је ових дана донео одлуку по ко-
јој Уставом гарантована слобода мишљења и говора не важи за оне који оповргавају чињеницу да је постојао Аушвиц и да су у њему почињена стравична недела и масовно уништење Јевреја и других људи. Тиме је стављена тачка на дугу расправу о тзв. „лажи о Аушвицу“. Једна од омиљених тврдњи немачких десних екстремиста и неонациста јесте управо та да Аушвица није ни било, а да су гасне коморе, заправо биле хале за дезинфекцију. – Изражавање _ таквог мишљења више неће бивати некажњено.
Политичка сагласност о томе да „лаж о Аушвицу“ треба да буде кажњива је постојала. Али, још нема праве представе како се даље поставити према проблему десног екстремизма у земљи. У години у којој се у Немачкој одржава 19 различитих избора отворена је и расправа треба ли забранити десноекстремистичку партију Републиканаца некадашњег СС-официра Франца Шенхубера. Многи се питају, подсећајући на искуство Вајмарске републике из које је проистекао нацизам, где су границе политичке толеранције и шта треба предузети пре но што се дође до „демократије као самоубис-
Заменик шефа конзерва-
БОРБА ПОНЕДЕЉАК 9. МАЈ 1994.
тивне фракције ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу, Јоханес Герстер позвао је све демократске партије да се „заједнички побрину за то да рак-рана звана Републиканци престане да угрожава немачко друштво“. Хилдегард Хам-Брихер, кандидаткиња либерала (ФДП) за председника државе, сматра да се мора направити међупартијски савез за борбу против десног екстремизма. Најизричитији је председник Социјалдемократске партије (СПД) Рудолф Шарпинг: „Онај ко пали куће, цркве и синагоге наших суграђана, угрожава њихово здравље и живот, мора да буде у затвору, а његови духовни помагачи немају шта да траже у немачком парламенту".
Канцелар Кол је, међутим, за борбу „политичко-интелектуалним средствима“ и није „уопште убеђен у сврсисходност забране Републиканаца“. Његово мишљење дели низ политичара свих партија. Једино, „политичко-интелектуална“ борба против неонацизма и десног екстремизма препушта се, обично, појединцима политичарима, публицистима, новинарима. Води се углавном кампањски — пред изборе или после њих, када Републиканци постигну резултате који се демократским партијама не допадају или након пожара, убистава, напада на стране или јеврејске суграђане. Брађо и Сестре!
НА ДАН ПОБЕДЕ
Дођите да прослављајући 49. годишњицу победе над немачким фашизмом и империјализмом, упозоримо све оне који данас према нашем народу наступају фашистички а према нашој Отаџбини империјалистички.
Дођите да, за једно са нашом словенском и православном браћом, демонстрирамо снагу, одлучност и патриотизам.
Дођите да заједно најавимо долазећи
ДАН СРПСК.
У уметничком делу програ
~~~ Šan _ |]
OC 955
ма
ПОБЕД
~ 5555
учествују:
Бора Ђорђевић и Рибља чорба, ЈАМИ, Данило Лазовић, Влада Микић...
У Београду код споменика
Кнезу Михаилу
Понедељак, 9. мај 1994. год.,
почетак у 15,30 часова
Све за Српство, Српство низашта!
Секретаријат Г.О. сНнО Бгд., Г. Жданова 24/1, тел. 0
11/'335-920
7
{
веза
Не |