Борба, 09. 05. 1994., стр. 9
„daaa
+
1
БОРБА ПОНЕДЕЉАК 9. МАЈ 1994.
СВЕТД,
И ПОСЛЕ ИЗБОРА НЕИЗВЕСНО КО ЋЕ САСТАВИТИ НОВУ ХОЛАНДСКУ ВЛАДУ
На реду је — ценкање
Холандски парламентарни избори су завршени, али прави посао за тамошње политичке странке тек сада почиње. Мако би се, на основу резултата, могло рећи да су традиционално најјаче партије поражене, а да су победници, у мањој или већој мери, скоро сви остали — два основна питања и даље остају неразрешена: ко ће у наредном периоду управљати холандском државом, те када ће уопште доћи до смене на кормилу, подједнако је неизвесно као што је било и уочи изласка на биралишта.
Прва недоумица последица је околности да ће — због тога што је већина гласова „братски“ расподељена између четири водеће странке — нову холандску владу, по први пут после 12 година, морати да саставе три или више партија, а не само две као што је тоу међувремену био случај.
У потпуности испуњена предизборна предвиђања (која су наговештавала значајне промене у расположењу бирачког тела) сада, наиме, отварају перспективе за све могуће комбинације: досад водећи хришћански демократи, сада најбројнији лабуристи, ојачали либерали и удвостручене демократе имају скоро подједнако право да се надају да ће се наћи у саставу владајуће коалиције, односно да неће бити
она четврта страна на чији рачун ће остале три постићи по-
Ненад Бриски ДОПИСНИК „Борбе“ из Бона
У међувремену, све више људи се окупљало у околини зграде. Ускоро је постало јасно о чему је реч. Поред професионалних демонстраната Виктора Анпилова из покрета „Трудбеници Москве“, догађај је привлачио симпатизере или једноставно _ знатижељнике, који су желели да сопственим очима посматрају јединствен московски политички театар.
Руцкој је имао своје велике позоришне наступе са мегафоном и заставама у близини Белог дома. Он је позивао полицајце да се призову памети и стану на страну Врховног совјета. Очигледно су веровали да се народ најзад спонтано побунио. Била је то кобна заблуда. Наде становника Белог дома показале су се лажним. Нигде нису наишли на подршку ни у армији, ни у синдикатима ни код рудара. Руцкој је очајнички позивао „радничку класу“ да ступи у генерални штрајк у целој Русији. Али, то није имало никаквог одјека. Хазбулатов је непрестано преговарао са руководиоцима региона. Наде су полагане и у другове из Новосибирска, који су му наводно обећали да-ће.
· блокирати - трансибирску · же- -
Пошто је описао ситуацију распуштању конгреса народн ставља: — Министар унутрашњих послова Јерин издао је 24. септембра налог да се онемогући улазаку Бели дом. Сада се из Белог дома могло само изаћи, унутра није могао више нико. Искључени су струја,
литички компромис.
С друге стране, управо је дуготрајно, компликовано па и исцрпљујуће преговарање типично за ову земљу свиклу на коалиционе владе — у настојању да се дође до тог компромиса који ће гарантовати стабилност, разлог што је одговор на питање када ће бити формиран нови кабинет можда чак и тежи од оног ко ћеу
· том кабинету седети: познава-
оци прилика, поучени досадашњим искуствима, не верују да се тај процес може окончати без барем двомесечног натезања.
У том светлу гледано једино је извесно да ће холандску владу још извесно време чинити исти они који су и до 3. маја били у њој; процедура предвиђа да у интеррегнуму, до формирања нове владе, ту дужност обавља она стара — али са битно суженим овлашћењима. Нешто мање извесно, али ипак вероватно — и у крајњој линији логично — јесте да ће централна личност у предстојећим погађањима око састава нове владе бити досадашњи министар финансија и лидер Лабуристичке партије Вим Кок. Упркос томе што неке конзервативне снаге — па и њихов гласноговорнник, дневник „Телеграф“ — предлажу коалицију у којој не би било места управо за номинално најјачу странку.
То је, међутим, мало веро-
лезницу, али нико није желео да прекине железничке везе.
Црни дан
Почетак недеље није донео ништа ново. Трупе Министарства "унутрашњих послова чврсто су држале обруч око Белог дома. Нико више није могао унутра, могло се само напоље из зграде. У међувремену су они који су били наоружани у Белом дому ствари чврсто узели у своје руке. Команданти јединица диктирали су депутатима шта да чине. Борбене јединице припадале су специјалним батаљонима „Дњестр“ и „Делта“ из дњестровске области, затим су ту били припадници јединице „Омон“ из Риге и Виљнуса, као и неколико стотина припадника обезбеђења парламента, а уз њих су биле и борбене групе екстремистичких странака. Официри који су имали борбено искуство стали су раме уз раме са најамницима и најобичнијим криминалцима. Из ноћи у ноћ „браниоци Устава и демократије“ све више су западали у хистерију. После једног од саветовања са Черномирдином, Грачовом, Jeрином и Голушком закључили смо да побуњеницима дамо последњи рок за предају оружја — 4. октобар. Уколико до тада не испуне наше захте-
гве, намеравали смо:да размис“ -
ватно. Међу политичким експертима преовлађују процене по којима ће основу за нову коалицију чинити лабуристи и њима политички блиске демократе из Дбб, који би онда требало да одлуче да ли као трећег члана желе демохришћане — учеснике у свакој холандској влади у последњих 76 година — или амбициозне нове конзервативце у лику Либералне партије.
Истраживања јавног мњења говоре исто то, само мало друкчије: просечни Холанђанин би најрадије да осовину коалиције и даље чине лабуристи и демохришћани, а да Дбб ту буде у својству „млађег“, иако пресудног, партнера. Али, проблем је у томе што је демократама веома стало да демохришћане виде у опозициочим клупама, и што им је ближа идеја о тзв. „пурпурној“ коалицији у којој би, уз две партије левог центра (лабуристе и дбб), десницу представљали либерали.
При таквом распореду снага и политичких склоности, и у ишчекивању да будућа холандска · влада _ највероватније ипак буде „мало више лево“ него до сада, и партијама и грађанима остаје да се надају барем томе да преговори, убеђивања и ценкања неће трајати као после избора 1977. Да би се тада дошло до компромиса о формирању коалиције и уобличавању програма нове владе, било је потребно равно — 208 дана.
створену објављивањем Указа о их депутата, Борис јељцин на-
топла вода и грејање.
лимо о оштријој акцији. Тако је почела недеља, 3. октобар. Био је то црни дан у новијој историји Русије. Михаил Барзуков ме позвао кући преко специјалног телефона и јавио ми да се заоштрава ситуација око Белог дома. Полицијски кордон је разбијен. Управо је у току јуриш на зграду Управе града, обруч око Белог дома више не постоји и наоружане формације могле би да крену ка граду. Саслушао сам све то. Срце ми је лупало. Помислио сам: „Боже, да ли сада заиста почиње2 Руцкој и Хазбулатов чине оно у шта нисмо желели да верујемо до последњег тренутка почели су рат. Грађански рат“. Касније се много причало о томе како је председник изгубио главу. Руководство ми је измакло из руку, нико више није слушао. Председник је био одговоран због тога што Московљани неколико страшних часова нису тачно знали да ли ће бити заштићени од наоружаних бандита или ће бити препуштени бунџијама. Али, ја нисам био изгубио главу. Није било ни тренутка конфузије или несигурности. Одмах после позива Барзукова, ступио сам у везу са мојим сарадницима, како бисмо припремили указ и увођење ванредног стања у Москви. Јерин је узбуђено описивао како су полицајци којима-је би-
МОСКВА (БЕТА-АФП) Председник руске владе Виктор Черномирдин, је изјавио да ће сва предузећа која не остварују профит, укључујући ту и она у одбрамбеном сектору, морати да буду затворена. Черномирдин је, у интервјуу који објављује „Росијскаја газета“, прогнозирао и даљи пад производње у току ове године, али је нагласио да Русија и даље остаје конкурентна у многим индустријским секторима, упркос „дискриминацији“ руске робе на Западу.
Он је оценио да је затварање предузећа која бележе само губитке једини начин да се заустави и смањи инфлација и признао да ће та мера бити повезана са многим тешкоћама. „Најтеже је, зарад развоја модерне технологије, затворити она предузећа која су земљи потребна, али сада нема услова за њихово финансирање“, рекао је Черномирдин.
„Има, међутим, предузећа која не само да треба, него једоставно морају бити затворена“, додао је руски премијер, наводећи као пример фабрику мина, која ради пуном паром, мада већ три године нема купаца за њене производе. Истовремено, у њеној непосредној близини постоји фабрика обуће, која не може да финаснира своју производњу, а ципела на
тервенише и, ако затреба, употреби ватрено оружје.
Грачов је саопштио да су трупе спремне да уђу у Москву и
да у сваком тренутку помогну полицији. Вести од Коршако-
" ва биле су лоше — нападнуто
је седиште телевизије у Останкину. Сваког тренутка програм је могао бити прекинут. У то време, у Кремљ се већ стизало дугим заобилазним путем — устаници су били потпуно блокирали Нови Арбат. Када сам ушао у хеликоптер како би од куће стигао у Кремљ, супруга и кћерка опростиле су се од мене као да крећем у рат. Тако је и било. Полазио сам у грађански рат.
Ужасавајуће вести
У 19.15 сати спустили смо сеу Кремљ. Грачов ми је саопштио да је наредио војним јединицама да уђу у град. У осам увече на телевизији сам видео исту непријатну слику, као и сви грађани земље. Први канал Останкина, а затим трећи и четврти, прекипули су програм.
У Белом дому Хазбулатов је саопштио посланицима, узбуђеним због крвопролића, да је Останкино заузето, ускоро ће пасти и Кремљ, поручио је. Са свих страна до мене су стизале ужасавајуће вести. Армија још није ушла у Москву — она то није могла или није желела.
ИЗЈАВА РУСКОГ ПРЕМИЈЕРА ВИКТОРА ЧЕРНОМИРДИНА e
Предстоји затварање
„лоших“ предузећа
тржишту нема, рекао је он.
Када је о инфлацији реч, Черномирдин је нагласио да је велики успех владе то што је инфлаторна стопа, упркос песимистичким – предвиђањима, задржана испод нивоа од 10 посто месечно. То је, по његовим речима, добар основ да инфлација до краја године падне на око осам процената месечно.
Признајући да постоје велика размимоилажења међу појединим члановима влада око даљег пута економског развоја, Черномирдин је рекао како сматра да треба да прође још годину и по дана да се ти ставови усагласе. Ова оцена је потпуно у складу са његовом ранијом изјавом о томе да не треба тежити реофрми по сваку цену, нити да треба журити са реформом. Критикујући Запад који, по његовом мишљењу, не дозвољава Русији продор на своје тржиште, Черномирдин је нагласио да његова земља има апсолутно право да захтева „потпуно равноправне услове на међународном тржишту“. „Ми никако не можемо пристати на то да нас неко непрестано држи у предсобљу, као какве сиромашне рођаке, уместо да нам се омогући неометани пролаз на светско тржиште“, закључио је Черномирдин.
олазак у граћански рат
ло утувљивано у главу да не одговарају на провокације и који су ступили на дужност ненаоружани, били тучени и исмејавани. Договорили смо се да полиција сада одлучно ин-
Полиција која је две седмице малтретирана упутствима да не наседа на провокације и да не користи оружје, није била у стању да пружи одговарајући отпор. У том тренутку у мени је сазрела одлука да се мора јуришати на Бели дом.
Грачов ми је саопштио да су трупе стигле у Москву. Оне пролазе Лењиновим проспектом, Јарославским шосеом и другим главним улицама. Позвао сам дежурног у саобраћајној полицији и тражио да јаве, колико су тачно удаљене борбене јединице од Останкина. После неколико минута јавио се шеф саобраћајне полиције Русије, генерал Борис Фјодоров и рекао да на подручју града нема никаквих војних јединица. Све су се зауставиле на прстену око града. Најрадије бих био ударио песницом по столу и издерао се на њега: „Зашто су се зауставиле Требале би већ бити у близини ТВ центра“. Али, какве је везе са тим имао шеф саобраћајне полиције. Редовно сам свраћао у суседну собу, у којој је био телевизор. „Канал Русија“, једини програм који је још функционисао, био је последњи извор информација за Москву и целу земљу. Политичари, уметници, пословни људи, писци сви којима је у тим тренуцима судбина земље била на срцу на неки начин су откривали одакле се емитује други програм, одлазили су у студио и захтевали од становништва Русије да се подигне у одбрану демократије и слободе.
„ „(Наставља се)